Metnem... ili stavim. Uđem u svakom smislu.

Reči popularne pesme, koju bilo ko da pevuši, posle ovih reči ne nastavlja. Kao da se u glavi nalazi disk oštećen baš na tom delu pa nas sprečava da se setimo nastavka. Uzrok su stotine parodija u kojima razni ljudi, vanzemlajci i drugi, posle ovih reči uvek najebu na glup način, i tu se prekida pesma.

Iliti bukvalan prevod Engleske riječi "selfless" što bi značilo - onaj koji nema svoje mišljenje ni o čemu, ili ako ga ima podložan je veoma čestim promjenama istog. Ukratko pizda.

Upuceno klijuncariji koja se namerila da oskrnavi neki kafic koji jos uvek drzi do sebe.

Sintagma domaćih sportskih komentatora koja označava poraz gostujuće ekipe u nekom važnom meču, npr. finalu Kupa ili poslednjem kolu prvenstva koje je odlučivalo o šampionu države. Izraz koji često zna da zbuni sve koji nisu upoznati sa verbalnim finesama Kovinjala, Strajnića, Mijaljevića i nezaobilaznog Ace Stojanovića.

Nova, tako extra, mega, giga, zajebana rec koju su naucile nafurane ziljave picke sa fejsa i patriote/srbende sa youtube komentara. Tako je kul da jednostavno moraju da je ubace u svaku recenicu, jer koriscenem te reci zaboga ispadate veliki poznavalac materije, mudrac i obrazovan...

Random stranac dođe u Srbiju i šta mu se desi, paf odmah intervju. Nevezano da li je on sportista, pevač ili neka engleska lokmara sa tri'es funti u džepu, Srbi će da ga ispoštuju i poture mikrofon pod grlo.

Potom slede pitanja za nabijanje sopstvenih kompleksa: Šta mislite o našim ženama, najlepše su zar ne? Kako vam se sviđa Beograd? Jel volite naše manastire?

Od alkohola odvaljeni stranac u toj situaciji nađe se kao u neobranom grožđu. Čuo je da su tu fazon bili neki ratovi skoro, Srbi klali sve redom, tako mu reko si en en. Vidi bradatog kamernama sa mrkim pogledom kako ga snajperiše kao da hoće rebra da mu izlomi. I tu kreće kenjanje...

A inače osnovno načelo svakog gosta po civilizovanoj Jevropi je da ispoštuje domaćina, ma kakav on bio. Čoveku kojem si ušao u kuću nećeš sigurno reći -"E dismr ti vnugo iz vecea što si se iskenjao, jel se tako dočekuje prijatelj pičko jedna". Međutim mi kao svetski poznate paljevine, vrtimo ovu priču iznova i iznova drkajući na izjave stranaca i podižući se u nebesa, dok jednom odozgo ne budemo ljosnuli facom od beton, i razbili se za vjeki vjekova.

Pravac moderne umetnosti, je l' te, nastao početkom 90-ih, a razvio se u potpunosti krajem prve decenije 21. veka i početkom druge, koji obuhvata:

• muziku (Trik-FX, Đogani, Lune i sl.)
• književnost (starlete i jebačka književnost i sl.)
• literarni stilovi (Sh, Ch, SW, W, @ i sl.)
• televizija (nedeljno/subotnje/pop/bilo kakvo popodne kod {upisati ime voditeljke}, grand show/parada/glasanje/baraž/kurac lipov i sl.)
• lingvistiku (animozitet, Tolstojevski i sl.)

I tako dalje i tako bliže preko slikarstva, vajarstva, kulinarstva i vodoprivrede.

Zajebancija na račun osoblja kafića koji slabo posluje, tačnije zvrji prazan.

Podjebavački naziv za novopečenu gospodu i njihove galantne manire.

Nehatno izbegavajući strob svetla, pomerajući ovlaš ramena uz zvuke Trentmulera okušao si se kod najbliže devojke u lokalu. Onako poseljački zahvatom za struk, što je uslovilo da sledeći bude za flašom piva. Efes draft, majku mu jebem. Sutra je nedelja, prekosutra se radi, preostala muzika bila je krš, a daska u wc-u posrana. Ženskom naravno. Lik iza tebe te non stop gura, onaj pored u Fubu majici epileptičnim pokretima dostojnim samog Iana Kurtisa prosipa random beveridž, baterija na telefonu odumire, svetlo se pali, fajront. Prosipa po tebi. Pogledom bezuspešno tražiš ortaka, nastavljaš solo, naručuješ rolovano belo. Pljusak, seo si ispred banke da jedeš, pitajući se zašto, ali zašto kombinacija urnebesa i ljutenice. Pa vegeta. Pakuješ u kesu da nosiš za kera, kupuješ mu šumeći ranitidin, nema taksija. Da nazoveš, kako, o univerzume, nema žive duše, jebem ti lažni fast charge i kineski android. Krećeš pešice, osećaš prljavi dašak svežine izazvan prolaskom taksija kroz obližnju baru. Springfild majica, dobio od ujne. Jebi me ujna. Svo očekivanje laganog vikenda i barem trunčice meditativne senzacije in uterus, figurativnim povratkom u majčinu utrobu i bukvalnom penetracijom u neku prolaznu simpatičnu stidnicu, palo je u vodu zajedno sa tobom. Svanjava uz katatonični doboš kišnih kapljica, plejada omanjih prizmi uhvaćenih u koštac sa šizofrenim vetrom. Nazire se početak ulice, vonj pokislog psa i utešni osmeh na licu. Ključ treba ući u bravu, ključa nema. Ključ je u jakni. Gde je jakna?

Osoba koja će i za najmanju stvar dobiti veću zaslugu od tebe.Kada treba da se izjednjačavaju prava muškaraca i žena one su u prvim redovima, ali kada treba da se prikupe zasluge sva ta jednakost nestaje i one postaju "male" i "nejake".

Jebu se još uvek, učestalo i kad im se ćefne.

Izraz kojim dajemo nekom do znanja da je provaljen

"Daj čoveku pisaću mašinu i dobio si pisca."- reče Bukovski, te tako i naše ministarstvo za turizam postavi znakove pored puta i dobi turističku atrakciju. SRPSKI VINSKI PUT, orgija za čula stranih somaliera. Sjebali smo makedonce koji strendžerima nude rodnu kuću Tošeta Proeskog, Majke Tereze i Muzej Vode u Ohridu. Od posetilaca se očekuje da donjloaduju .pdf fajl u kome se nalazi tačan spisak svih lokala i vinarija koji su platili da se tu nadju, uzmu dobar terenac zbog kvaliteta naših puteva i otisnu se u avanturu života. Problemi nastaju kada se sidje sa glavnog puta gde pokazuje znak jer narednih X kilometara do odredišta nije nikako obeleženo. Ali tu je naš predusretljivi narod da pomogne. Pratimo mladi nemački somalijerski par Spritzgangwaffen u njihovom otkrivanju srpskog vinogorja.

Specifičan vid iskazivanja i zadovoljstva i nezadovoljstva, sreće i tuge, a koji se manifestuje pucnjavom iz vatrenog oružja. Meta je najčešće nebo, a preferira se oružje sa rafalnom paljbom (Kalašnjikov je favorit na ovim prostorima, uglavnom zbog dostupnosti, niske cene i često rusofilskih tendencija, mada je i buka koju pravi uz veliku vatrenu moć bitan faktor). Razumljivo, razlog za ovakav izliv emocija uz ruskog pregovarača mora biti nešto nesvakidašnje, čudo jedva dočekano. Ako neko i pogine, pa jebi ga, povod je ogroman, vredi žrtve.
Običaj je, pretpostavlja se, do nas došao od bratskih nam naroda sa orijenta i gotovo začuđujuće se dobro primio, mada je pomalo zaboravljen i zapostavljen u zadnje vreme.

Ova definicija se ne odnosi na besomučno puštanje jedne te iste pjesme, već na jednu učestalu, a još iritantniju pojavu za koju nam ne treba nikakva tehnologija.
Naime, lik se navadi na neku foru koja mu se toliko svidi da pomisli da je to najsmješnija stvar još od Top liste nadrealista. On je toliko srećan kad foru prepričava kao dijete kome bi dao kilu čokolade i još platio 10 vožnji na ringišpilu. Svako malo ubacuje foru u random trenucima u razgovor. Uvijek se jednako cijepa od smijeha, kao da je to prvi put čuo. U nekom trenutku, on ljudima postane neviđen smor. Do tada je vjerovatno fora i njemu samom već dosadila, ali za njega tek sad kreće prava avantura: on nastavlja prepričavanje fore ali sad ne zato što mu je smiješna, već mu je interesantna reakcija ljudi... on testira granice i gleda dokle može ići sa tim smaranjem. Udaranje ripleja prestaje tek onda kada žrtva nakon 271637. slušanja fore popizdi i zaprijeti totalnim prekidom komunikacije sa tim "šaljivdžijom", ili kad šaljivdžija skonta da će mu to žrtva dovijeka tolerisati, ali je sad i njemu samom više dosadilo sve to, jer više niti mu je fora smiješna, niti ima šta da testira... sve je istestirano.

Skup reci koji osobe srednjih godina (30-40) koriste kao odjeb za mladje osobe ili ti tinejdzere (13-18)

Lik koji u celom svom životu nije ništa radio niti je ikada podigao teži predmet od kašike. Živi od toga što je user. Njegovo čitavo bogatstvo se sastoji od materijalne podrške nekog vrednog rođaka, koji je svoj životni vek proveo crnčeći u inostranstvu. Glavni zadatak ovakvog čoveka je kako da protraći preostalo vreme svog protraćenog života. Uglavnom se dere na telefon tako da ga čuje bliža okolina baškareći se po svom ogromnom dvorišu u kojem ima ogromni bazen. Ostalo vreme provodi uhodeći svakoga u radijusu od 30 metara. A onaj koji se zadesi u njegovom govornom radijusu - jednostavno je najebao, moraće da trpi torturu smaranjem.

Ovakvog komšiju odlikuju neke posebne sposobnosti:

1. Windwalk - Potpuno ga je nemoguće čuti dok se prikrada iza ćoška. Kada se približi, isključuje stealth ability i moguće je čuti škripu njegovih papuča kako se vuku po betonu, pre toga nikako.

2. Seek and destroy - Ponekad ga je moguće primetiti kako se mota po prednjem delu dvorišta praveći se da radi nešto. Ustvari, on vreba potencijalne prolaznike pred kojima se obično kurči sa nekim novinama koje su mu se desile.

3. Invasion - Ako se u komšiluku slučajno radi nešto (betonira, gradi, ruši...) pojaviće se na licu mesta za čitavu milisekundu. Tada počinje da glumi nekog iskusnog čoveka koje se razume u baš sve, nadgleda radove i iritira svojim prisustvom. Jedino u ovom slučaju ne pokušava da davi ljude smaranjem pošto ne želi da otkrije svoje neznanje, stoga ćuti i pravi se mudrac.

Jedna (rasistička) "igra", zajebancija, koju igraju naši kad odu u Makedoniju, gde se pretpostavlja, diskretno sa drugim "igračima", šta je prolaznik koji prolazi pored vas, izgovaranjem (više ispuštanjem neartikulisanog zvuka) jednog od tri slova: M - Makedonac, R - Rom, Š - Šiptar (otuda i ime "igre").