U očima prosečnog čoveka to je tečnost bez koje nema života. U očima notornih alkoholičara, voda je sušta suprotnost od alkohola, i samim tim, po difoltu, nešto loše

Odmah da naglasim imena su totalno random, ali oslikavaju jednu toliko bednu pojavu koja poslednjih godina uzela maha kod nas, da sve više počinjem da mislim kako nam pred našim očima rastu ozbiljne pičkopaćeničke generacije koje pod hitno treba vratiti nazad na put normalnih muškaraca, dok ne bude kasno.

Dobro, ne kažem da su svi takvi, ali alarmantno veliki broj ovakvih grafita po zidovima svuda okolo pokazuje da je ova pojava u ozbiljnoj ekspanziji i da su iz nekog razloga današnji muškarci istripovali kako je to kul, ne shvatajući da takvim grafitima ne rade ništa veliko, osim što samu svoju muškost dovode u pitanje.

Nisam siguran da li je to uticaj bljutavih, romantičnih komedija sa jebenim Hju Grantom ili televizije koja već godinama pokušava da napravi armiju metroseksualaca svuda u svetu, kako bi Nivea prodala još više kremica za bore i nisam siguran koji je procenat uspešnosti vraćanja ženki nazad u svoje okrilje, ali bez obzira na to, znam samo da je nekada čovek koji se usudio tako nešto da napravi gubio sav autoritet kod drugara, a devojka kojoj je bio upućen taj grafit, gledala je autora grafita kao budalu običnu i bila je čak i uvređena time.

Na žalost, skoro da ne postoji više zid na kome nema tih patetičnih izliva emocija, a ja se nadam da su se devojke kojima su te poruke upućene, pomirile sa tim momcima i da ih upravo u ovom trenutku jebu strap-onom zguza dok ovi ribaju pod, jer samo pisanje takvih grafita sugeriše da su latentni homoseksualci, bez obzira što pišu poruke ženama.

Pitanje koji stoji na kraju svakog hand-made kviza na facebooku, myyearbooku itd, i koje u najvecoj meri odredjuje da li ces dobiti fenomenalan rezultat ili ces biti proglasen za nepopravljivog luzera

Možda ne baš najinteligentniji, no svakako najodgovorniji oblik života koji je iznedrilo čovečanstvo dvadeset prvog veka. Tip ličnosti na koji se društvo, kao organizaciona celina, može osloniti u svako doba dana i noći, bez obzira na pretnju u kojoj se nalazi - ne stoga što se radi o preduzimljivom i okretnom čoveku, već o pojedincu koji ne razmišlja, već postupa, niti pita, druge ili sebe već - sluša. Mada šta tu koji moj i ima da se pita, jer ako nas je život nečemu i naučio, to je da čovek nikada ne može biti suviše oprezan. Uostalom i šta te košta - jeste da je malo neobično disati sa tim govnetom preko lica, ali živ se čovek na sve navikne, a i kolima si kući za manje od petnaest minuta.

Najsmešnija faca iz American Pie serijala, urnebesna karikatura belosvetske verzije batice.
Takodje, popularizacijom ove teen komedije izraz Stifler u slengu počinje da se koristi kao sinonim za paljevinu, nemača pojma sa ženama.

Stara koncertna izjava informatičke ajkule. Instant podizanje nivoa adrenalina kod ljaljana koji nisu došli da se naslušaju lepe muzike, nego još i poneli dve flajke vinjaua da zalome.

Kad tvome srcu dragi autor odradi prepev neke definicije koja već postoji na Vuki.

Uglavnom bolest naših očeva. Činjenica da nekada svet posmatramo kao da preko njega leži naš otac, a mi možemo da živimo, krećemo se i dišemo isključivo u onim delovima na kojima nema njegovog tela. Ovaj poremećaj je ekstremna i prekopotrebna preokupacija sa sopstvenim ugledom, moći i izgledom...

* neprincipijalni narcisisti - manifestuju izraženu antisocijalnost - prevare, eksploatisanje drugih ljudi, beskrupuloznost.

* amurozni narcisisti - ispoljavaju erotomansko, egzibicionističko ponašanje.

* konpenzativni narcisisti - negativistički (pasivno-agresivno) nastrojeni ljudi. vole i da izbegavaju ostale.

* elitistički narcisisti - odn. falistički narcisisti.

* fanatički narcisisti - sa svojim paranoidnim pogledima na svet, uz večitu viziju (sopstvene) omnipotencije.

Kraj. Kec iz rukava koji pripadnik interventne izvuče i pobije sve tvoje argumente.

Zvucni hiperizolator

Izjava kojom pljuneš na sve lopove, prevarante, političare, profesore, lažove, pedere, kurve, demone, licImUre... I tako poštediš sebe dugotrajnog procesa psovanja i nerviranja, jer tek kada ti se usta razvežu uvidiš još gomilu stvari zbog kojih su oni kurva banda.

Sinonim za svima dragi PMS. Jebi ga, može joj se da kaže "Mesec je na vratima" 'mesto pred-menstrualni sindrom, jer budeš li bio toliki decxko da taj izraz zapravo prokomentarišeš... Pa recimo samo da tvoje muke svet do sad nije spoznao. U tom periodu, volećeš seks i rado ćeš ga se sećati.

Konstatacija osobe koja sa sigurnošću zna sve naše dalje korake u životu. Tačno zna koje ćemo greške napraviti, i u vezi čega ćemo se kajati ali ništa neće uraditi da nas spreči ili da nam ukaže na bolje rešenje.

Priču otvara tugaljiva tema na violini u stilu Godfathera, koja tupi tokom cele cenjene kompozicije, onda se iz nekog razloga čuje grmljavina, a zatim se ubacuje kvazi-depresivni buzdovan, pesnik sa betona sa filozifijom "poezija je za pičkice" i neandertalnim duboko grlo glasom koji nas upoznaje sa tragičnom sagom.

Posle neizbežnog flešbeka iz klinačkih dana kad je njemu i ortaku-protagonisti njegov ćale donosio smoki iz Slovenije i retke klikere, dolazi oštar kambek u surovu sadašnjost, gde ih je bezobrazno vreme razdvojilo, pa je ovaj tužan(a tu negde ubaci i plavookestarski patetičnu “uvek sam bio tu za tebe” repliku, čisto da deklarisani mačomen pokaže svoju nežnu i ranjivu stranu).

Onda malo ide violina na prazno, da se slušalac uživi u trip urbanog vuka-samotnjaka (koji nije u šumama severa), pa nastavlja o prvim buksnama i ribama i te noći smo se potukli zbog nje, al to ništa nije bitno sad. Sledi dramska pauza pre famozne brejktru rečenice u kojoj saznajemo da se ovaj bode, i tu uleće featuring riba sa šatro-dubokoumnim refrenom koji nosi sveremenu teološko-filozofsku epifaniju sa samog vrela života, pa opet violina na prazno, dok se oporavimo od kreativnog šoka.

U drugoj strofi, pošto je temu manje-više istrošio, prosipa random ulilčni žargon i izlive sentimentalnosti tipa mi smo bili i ostaćemo ekipa, dok kiša ronda po vrelom gradskom betonu,i onda je završi još jednim brejktruom gde čujemo da je ovaj probao da se skine sa igle, ali je nekako usput umro, pa je opet ovom žao na betonu i zato je rešio da ćuti, kad su ga gorke suze ophrvale. Riba opet epifanira, a on to isto šapuće za njom jedno dvaput i promrmlja neku epitafnu posvetu, ostavi malo violinu da tandrlja onu Super mario melodiju od šes' tonova(opet uz grmljavinu) i utom mu istekne vreme u studiju.

Ljigavac(u fizičkom, ne psihičkom smislu) od čoveka. Iz face mu lipti mast ko iz domaćeg bureka, a majonezare mu niču po faci ko kineske komune po blokovima. Faca mu je minirana, roditelji mu kao klincu nisu lupali šamare da mu ne bi eksplodiralo pola face.

Peta godina : Sa dedidonog kasetaša šiba Tarmi Rićmi... Ćale pevuši... Tebe boli kurac, igraš se u pesku...
Devet godina: Ekskurzija... Pun autobus klinaca koji slušaju Dr. Igija... Slušaš I ti, kud svi Turci tu I mali Mujo.
Trinaest godina: Ona Sanja je baš slatka, nekako se čudno osećaš kad prođe pored tebe, ali ona nosi neke crne majice sa kosturima, drugari kažu da je metalika. Čuo si kako neki stariji momci spominju tu metaliku I kažu kako je do jaja. Odlučio si da I ti slušaš metaliku I tražiš od keve da ti na buvljaku kupi majicu kao što ima Sanja. Keva ti kupuje Nuke trenerku... Mrziš kevu... Mažnjavaš pare od Dede I kupuješ metalsku majicu. Sad si I ti metalika.
Petnaest godina: Brzo si definisao muzički ukus I sad imaš gomilu CD-ova. Sa ortacima praviš bend. Ti si pevač, jebote! Sanja je upisala istu srednju kao I ti. Jednom je sa drugaricama došla na probu. Drkaš na Sanju svaki dan...
Sedamnaest godina: Komšija Mića, domar u školi, sredio ti svirku za dan škole! Bila je I Sanja I posle svirke ste se smuvali. Ti si car! Imao si svirku I smuvao si ribu! Svaki put kad je proba vari se granje. Pravi si metalac...
Devetnaest godina: Sviraš poonekad vikendom, ali nema kinte. Ma ko ga jebe, ti gradiš karijeru. Na maturskom si kresnuo Sanju. Pišeš joj pesme. Sanja ne voli to što duvaš. Kažeš da vise nećeš. Lažeš... Nećeš na faks, bićeš muzičar. Sanja upisuje faks.
Dvadeset godina: Sad te I plaćaju da sviraš, kažu biće od vas nešto. Često posećuješ Sanju I ona tebe... Volite se.. Batalio si travu... Dop je bolji...
Dvadeset I dve godine: Stondiro si u Sanjinom studentskom stanu... Otkačila te ... Kaže da si jebeni džanki... Snimio si album I posvetio ga njoj... Ali nju to vise ne interesuje...
Dvadeset I pet godina: Album je prošao ko kurac... Niko ne sluša metal...A nema vise ni Sanje, nemaš pojma šta je sa njom. Batalićeš muziku ...
Dvadeset I šest godina: Čuo si da se Sanja udala... Pun šleper riba si pojebo, al ti nekako prazno oko srca. Učlanićeš se u neku stranku I promeniti svoj život. Zbogom Metaliko!!!

Ngsle iz Španije. Dobio ime po istoimenom španskom gradiću i fudbalskom klubu iz tog grada. Označava pitanje. Skraćeni oblik od "Hoće li?", "Da li će?" ili najpreciznije "Je l' će?"
Moderan izraz među omladinom koja ne izlazi iz kladionice, kao i kod ljudi koji nisu na vreme išli kod logopeda pa mešaju neka slova.

Uslovno rečeno, izražava nezainteresovanost ili nedovoljno ili totalno nepoznavanje neke teme. Uslovno, jer oni s kojima razgovaramo zapravo i ne treba da primete kako razmišljamo. Tako je jer neodređenost i nepreciznost izraza, za majstore upotrebe istog, služi kao odlična maska.

Svašta smo od sebe radili - šišali se na tarzanke, tetovirali kineske simbole, obuvali u šljašteće patike boje mutogena, stavljali cirkone u zube, gutali kreatin, brijali grudi...Sve kako bi se mladi pičić navatao i odobrovoljio da se produži vrsta i nadmaši ćale koji je, svojevremeno, harao sa svojom "JNA '72." Nije da nije radilo, nema šta, ali ništa, bukvalno ništa ne može ni da prismrdi golom muškom zglobu koji na -12 seva iz šunjalice. Lep si ko Džoš Hartnet iz mladjih dana? Nije loše, ali nosiš sokne. Timberlend cipele, doživotna garancija, 32.000 na popustu? Ne ide sine, preduboko. Audi A osmica, tvoj, nije ćaletov? Imaš i kaena u garaži? A ćale kažeš firmu i dva splava? That don't impress me much jer - kakve su ti bre to farke? Dizel, nova kolekcija? Ne valja srećo, ugušio si taj sexy afrodizijak nogavicom, vidi se da si iz Ćićevca, paljba. Mada simpatičan si momak, zato prijateljski savet - sutra zorom pod hitno u radnju po plitki najk, beli rub iz njih da viri samo, i obavezno nove faje, slimfit da bude, nemoj da se sramotiš.

Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.

U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.

Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.