Nekakva bela brojka u crvenom krugu, na televizoru, koja govori o starosti.
Upozoravaju se gledaoci RTS-a da ovaj program nije mlađi od 18 godina.
Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.
Izraz kojim se prilikom izvodjenja slobodnog udarca na dvorisnim / skolskim fudbalskim utakmicama kontrira na zahtev izvodjaca da se "odaljis" 3 metra.
Lik pocinje da broji korake od lopte spaglama: "Jedan, dva..."
Ti: "Eeee, nismo na Marakani"!
Opis preteranog radovanja u prolećnim danima koji potpada pod ''igračka - plačka''.
- Kakav kralj, kaže:''Daj brate motor jedan krug i odmah ga prope i sad je u bolnici''.
- Znači, otišao na jednom točku, a vratio se na četiri?
- Na šest... proverio sam na sanitetu.
Neizostavni segment atmosfere ekskurzijskog autobusa. Nađe se uvek jedan pametan lik čija je keva još pametnija pa mu je napravila sendvičinu sa lepinjom i gurnula unutra 3 barena jaja. Dotični naravno sačeka par dana da aroma krene u smeru mirisa leša pa onda počne da se sladi. Iako mu svi psuju sva kolena familije i prete mu salmonelom, gospodin bez nosa i sa čeličnim stomakom izdrži da pojede pola a pola vrati u ranac da vam zagorča ostatak dana. Dok se budete vraćali kući mamurluk će vam začiniti kako miris iz negovog ranca tako i gasovi iz anusa ovoga kretena.
U prevodu bolje da sakupljaš dnevne memorijale na nju pa da kući bezbolno i bez uživanja masturbiraš nego da očijukaš oko mezimice:
a) Glavnog inspektora kome si već dva put lomio šoferku na neslužbenim kolima.
b) Mnogo zajebanog Kize kojeg si već imao priliku da gledaš na delu pri donošenju pravde na ulični način.
Ako se slažeš onda si pička golema.
Način na koji ljudi žele da dočaraju koliko je neko dobar.
-"Jel ono Jovin mali?"
-"Jeste. Da znaš kako je dobar dečko, možeš na hleb da ga mažeš."
Metafora koja savršeno opisuje prosečnu žensku osobu u vezi. Kada je raspoložena za svađu, u stanju je da iz malog mozga izvuče potpuno nebitnu, banalnu informaciju za koju ste mislili da je davno isparila, poput grudve na kaminu, i upotrebi je kao materijal za začetak nove.
A: Marko, misliš li ceo dan da sediš? 'Ajde idemo kod mojih, već kasnimo na ručak.
B: Ne mogu, srećo. Stomak me ubija. Stvarno bih, ali ne mogu.
A: A je li? Sad ne možeš?! A ja sam mogla da te dveiljadešeste čekam na autokomandi po kiši, a grilonke mi se pocepale?! Do kolena se pocepale! To si zaboravio?
B: Daj, reci da me jebeš!
A: Ne, ne neću te ja više jebati. K'o što ni ti nisi mogao pretprošli mesec mene :khm khm:
B: Dođi 'vamo, da popričamo sad ozbiljno.
A: Srce, šalila sam se. Samo sam se šal..
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
Da je Dante kojim slučajem rođen sedam vekova kasnije, njegov Pakao bi imao deset krugova, a taj deseti krug bi bila čitaonica na Pravnom. Atmosfera je teško opisiva. Do početka proleća i đene-đene, a sa prvim udarima toplote, donja ivica dekoltiranih majica i bluza pripadnica ženskog pola teži da dostigne gornju ivicu mini sukanja, a to radi i donja ivica istih tih sukanja, i tako se stapaju u jednu linije negde na sredini tela. Sve u svemu, pola riba je golo a pola neobučeno. Buka je na nivou buke u pogonima Ju Es Stila, što je uz prethodnu stavku o golopičastim pripadnicama ženskog pola fenomenalna atmosfera za učenje svakom studentu nekog tehničkog fakulteta, kome se smučilo da gleda najbolju ribu na svom faksu - domara Stevu. Pakao je uvek bio gotivniji od Raja.
U čitaonicu ulazi TNT u obliku žene. Nosi Ustavno pravo sa samolepljivim medvedićima na koricama i 8 flomastera u raznim bojama. Istovara karton guarane i četiri milki veja na sto. Uči 3 i po minuta, zatim uzima Guči torbu sa cirkonima i izlazi napolje, jebozovno mešajući kukovima.
Zagoreli ETF-ovac, sav u goloj vodi: Izvini, ej, kolega, ko je ova bomba?
Pravnik, iskolačenih očiju od bubanja neke suve materije: Če da vidim u Ze Ka Pe-u....koji član reče?
Etf-ovac: ??? Ama, koji Ze Ka Pe, za onu ribu te pitam što sad prođe?
Pravnik: Ribu? Šta ribu??? Ijaoooooooo, 12 sati...Oliver Antić drži predavanje u Petici, aaaaaaaaaaaa, Kosovo je Srbijaaaaaaaaa ( trk napolje )
Etf-ovac: I posle kažu mi ludaci ( trza glavom u levu stranu )U pozadini student medicine pokušava da izvrši harakiri grafitnom HB olovkom, jer mu Patologija tog dana nikako ne ide.
Arhaično poređenje. Vodi poreklo iz vremena u kome su seoske zadruge pored toga što su bile središte udruživanja individualnih poljoprivrednih proizvođača imale i veliku ulogu u kulturnom uzdizanju i informisanju istih. Naravno, čast da obavi tu uzvišenu, gotovo prosvetiteljsku dužnost, imao je televizor. Njegov presto je bio na najvišem kredencu u sali. Da ni šustikla između njega i plafona ne može da prođe, da samo najviši dasa u selu može da prebaci na drugi. Zbog tako visokog nivoa TV programa, konzumenti su, da bi pogledom dohvatili Dnevnik&Zaharija, morali da dižu glave do visine na kojoj vazduh postaje ređi, pa ne može dovoljno nosem da se zahvati nego moraju da se otvore i usta.
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Modifikovana verzija Del Bojeve fraze koja se koristi na našim prostorima.
Ako izadjem iz kredita (a ne udjem u drugi), prodje mi Liverpul, dobijem platu za april, ne dobijem otkaz (opet), napokon prodam bicikl, burazer zavrsi fax i dodje tetka iz Holandije kao sto je obecala...
Složeni način da biranim rečima pomognete imućnom ortaku pomodaru da odabere stvar iz izloga koja se ustvari vama sviđa, da biste kasnije mogli da je pozajmite i kurčite se. Još bolje ako je još neko uključen u ložanu i kaže da je, recimo, video sličnu kul stvar na naslovnoj strani ''Alfa mužjak'' časopisa .
Otac sa daljinskim upravljačem u ruci kad na televizoru počinje španska serija.
Oni na svakih 5 sekundi refrešuju stranicu sa definicijom, da vide da neko nije udario komentar. Na svaki komentar u sekundi sledi odgovor; osećaju se kao domaćin koji mora da ispoštuje gosta.
- +
- Hvala :) !!
Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.
U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.
Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.
Saznanje da se na jednom štandu prodaje Ranjeni orao po istoj ceni kao i zbirka viceva o Čaku Norisu, je donekle popravilo taj dan.
Jedna vrsta epiteta koja opisuje karakter nažalost samo devojaka...
"...Do njega djipa 'ćerka
u, pardon, ipak je švalerka
tu sam noćnu ticu susret'o na šoru
guguče na centrali
na nju su se već pentrali
da prostite, više neg' na Frušku goru..."
(Odlomak Balaševićeve pesme Šugar rep)
