Tetka iz Njemačke, stric iz Švajcarke, ujak iz Kanade i sva gasterbajterska rodbina dovoljno široke ruke, da ti prilikom svakog dolaska u obilazak đedovine da 100 evra za čokoadu.

Posle nje više ništa nije isto.

Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.

Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.

Univerzalni vojnik. Umetnik i utrenirani profesionalac. Zaneti svoje discipline.
Ne bira, ne folira, pije sve... kad šta ima. Nema problema sa gorušicom od piva, prekide od rakije, vodka mu ne izaziva glavobolju, vino ne stiže uz put. Mešanje... zašto da ne, bitno je samo dobro se napiti.

Ono što ćete čuti od pijanog lika u gradu, koji vas prvi put vidi. Obično je on manji od vas, slabiji i nije u stanju da vas brani ni od puža u teranju. Ovu rečenicu prati bratsko grljenje, a nekad i poljubac. Prijateljski, naravno, ne strasan.

Totalni debakl u sportu, kartama, ljubavi, ili bilo kom vidu društvenog nadmetanja, stadijum u kome si na zaleđenoj ledini ostao gole guzice, sa svojim stvrdnutim jajima u ruci.

Početak ili deo rečenice koja će te sigurno uvrediti, a ti ćeš se praviti da je sve okej. Ista stvar sa ništa lično.

Dugogodišnji golman Njukasla, al' njegovo zanimanje u ovom trenutku je nebitno, mogao je biti i moler u Pičkojevcu. Radi se o njegovom imenu. Pošto Šaj (shy) na engleskom znači stidljiv, a sa istog tog engleskog, pri nekom bukvalnom prevodu, Given bi se moglo prevesti davač. Znači davač stidljivosti, jebeš sve, nek se sruši svet al' on će ostati stidljiv.

Onaj moment kad se sve odjednom prenaglasi, kad lepota postaje kič, kad karamela, iz svoje slasti postaje gorka smesa, kad topla mlečna pena curne na ringlu i zasmrdi celu kuhinju.
Moment koji obilato koriste filmske industrije udarajući po ljudskim emocijama k'o budžom po bari.

To je ono kad se osećaš pomalo neprijatno pa nesvesno radiš neku glupost da bi ti bilo lakše.

Žena koja će pre uzeti pare nego poklon.

Mistični proizvod domaće kuhinje, naročito u Banatu. Tako kifličast, posmatran sa one uže strane izgleda izuvijano kao nautilus mada nekako podseća i na beskonačnost. Beskonačnost čega? Univerzuma možda? Ne znam. Ali vrlo verovatno da kiflica može da komunicira sa istim. I ta reč ''kiflica'', ki-fli-ca. Zvuči nekako nadrealno, kao da zvuk rezonira nekom božanskom nijansom.
Pretpostavljam da je ta veza sa okeanima jedan od razloga zašto ih ljudi ubacuju u frižidere, dok se ne udave u vodi i onda ih vade napolje, gde se smatra da su savršeno jestive, i isto toliko ukusne. Pa ih onda ponovo vraćaju u frižider. Jer to nisu nesavršene pogačice, to su ki-fli-ce.
A takođe veza sa univerzumom im omogućuje da ih domaćica poslužuje svojima do u beskonačnost, dok ne počneš da pljuješ kifličastu materiju na usta.
A, da, i istu često pune paštetom za deset dinala. Ali nema veze, to je kiflica, ona će sve te ostatke vezivnog tkiva i emulgatora purifikovati u čisto proteinsku masu. Jer to je kiflica. Simbol savršenstva i perfektnog skrobnog oklopa koji uopšte, ali uopšte ne menja ukus čak ni nakod dvadeset dana.

Jedite kiflice, Koliko ih god ima, jedite ih. Ne prestajte da ih jedete. I volite. Svi volite kiflice. Ja volim kiflice. Obožavam kad dobijem prepunu kesu kiflica. Za slavu. Za rođendan, za dan kad sam nalakirala nokte. Volim... Volimo kiflice. Dun... Dun... Dun...

Na jugu se tako kaže za kerušu koja ima teranje, tj. šalje signale da je spremna za parenje. Neverovatno osetljivo čulo mirisa koje imaju kerovi je ponekad sposobno da takvu ženku nanjuši čak i sa pet kilometara razdaljine.

Izraz za lažova.

Bahata, a glupa. Nepismena, ali zato namerno pravi faul u petercu nadajući se penalu. I što je najvažnije, voli rakiju i ne libi se udaranja u sva tri slota.

Sve je to potrebno za žensko čeljad,e ne bi li bilo počašćeno jednim ovakvo uzdignutim primerom izražavanja jezika srpskog. Jedna tako prosta i jednostavna rečenica kao što je "Za kod kazana", izrazi toliku emociju i naklonost ka osobinama ženke.

Jer vazda se znalo koji je događaj u domaćinskoj kući najznačajniji. Jebeš slavu, rođendan i Božić. Dan kada se peče rakija je svet, najcrvenije od svih slova. Tu svaki domaćin mora da pokaže umeće u pečenju rakije i pravljenju opšte Sodome i Gomore sa rakijskim drugarima. Svaka prava domaćica svom domaćinu oprosti gluposti za vreme pečenja eliksira, jer šta se desi kod kazana, ostaje kod kazana. Kum dezinfikovao mašku pod prvim vencom, jer je iz opklade želeo da utvrdi da je i sopstvenim kurcem lako mlatiti gloginje? Pa kuma to ne mora da zna.

Zato svaki domaćin cele godine osmatra i traži savršene kandidatkinje, da ih prizove kazanu i tako postigne besmrtnost među svojim prijateljima. Jer dobro pečenje i dobra rakija će se pamtiti zauvek!

*Reč "kazan" tj. "kazana" ne skrnaviti severnačkim oduženim akcentom, samo šumadijski sa akcentom na "an" je dozvoljen.

Specifičan način kočenja čiji je cilj ostavljanje što dužeg traga guma na podlozi. Dakle, što ti je duži - to bolje. Ovaj izraz se koristi isključivo kada su u pitanju dvotočkaši, u najvećem broju slučajeva se vezuje za bajseve. Izvodi se tako što se pri većoj brzini naglo zakoči pri čemu se blokira zadnji točak, vozač se nagne na jednu stranu i noga sa iste strane spusti sa pedale na podlogu, praveći polukrug od 90 do 180 stepeni.
Među klincima su postojale velike razlike u primeni date tehnike (pišem postojale, jer kako je krenulo, sve manje njih zna i da vozi bicikl a da ne pričamo o pajkancu).
Prvu grupu čine oni koji se uopšte nisu brinuli da li će im se nešto desiti sa bajsem i njima su gume najčeće imale šaru identičnu unutušnjoj gumi.
Drugi tip se, dok je bajs nov, suzdržavao od cepanja guma. Kako je vreme prolazilo postajali su kao oni iz prve grupe, ali i dalje nisu u toj meri silili, kako moja baba kaže, 'bacikletu'.
I treći tip, takozvane sisice, čuvali su bajs kao da je od zlata, najčešće se vadeći na to kako im ćale ne daje da cepaju gume. Isti izgovor su koristili kada bi ih neko upitao za krug. A zašto sisice? Zato što su cepali gume kad sednu za tudji bajs kao đaci kutiju čokoladnih bananica kad neko donese u školu za rođendan.

Neizostavna pojava na svakoj mogućoj vrsti proslava.
Upada nepozvan sa jednim jedinim ciljem, a to je da u organizam unese što više besplatnog slavljeničkog alkohola i zabavu završi povraćanjem po domaćinima žurke ili tučom sa istim.

Izuzetno nepametna jedinka koju pored ogromnog moždanog siromaštva, krasi i jezik koji je brži od ono malo pameti što ima.

ON ne može više. Ona mu je uzela sve. I ponos, i čast, i muškost. I komfornu kuću na Avali. Nikada joj ništa nije rekao. Majka ga tako vaspitala. A i nju mu je uskratila. Pivo nije popio dvadesetpet godina a već je zaboravio i ukus kavurme s belim lukom. U početku mu nije bilo baš pravo, ali se brzo navikao. Govorio je sebi : Hej, čoveče, ona je žena tvog života, voliš je, rodila ti lepu decu...I stalno se tešio time da će jednog dana da umre. ONA, naravno. Znao je da nije savršen čovek i idealan muž. To mu je rekao i kum...ali i sveštenik. Sada, kao muškarac odveć pomiren sa svojom sudbinom, ne traži ništa, ne žudi ni za čim...samo da ga ne sramoti pred decom, majku joj jebem usranu!

ONA ne može više. Jednostavno, ne ume. Uzeo joj je sve. I poštenje, i čast,i ženstvenost. I nevinost. Na Avali. Nikada mu se, doduše, nije žalila. Otac ju je tako vaspitao. Zbog NJEGA više ne govori s njim. Uzalud je pokušavala da se pomiri ali je se on na kraju odrekao. Preko 'Blica'. Nigde nije otišla sama već godinama a nekakvom poklončiću za rođendan ili godišnjicu retko se i nadala. Dobila je jednom za 8. mart knjigu. Kuvar. Govorila je sebi : Hej, ženska glavo, on je čovek tvojih snova, tvoj princ na belom konju, on te voli, imaš dvoje predivne dece sa njim...I stalno se tešila da će jednog dana da umre. ON, naravno. Psihijatar joj je rekao da je to normalno za klimakterijum. Mama, takođe. Sada, međutim, kao žena svesna svog početka i kraja, ne iska ništa, ne treba joj ni zrnce...samo da je ne sramoti pred decom - dojila ih je nekad, sisu mu milosnu jebem!

Mešavina pića koja dovodi do mamurluka i povraćanja. Vino i vinjak, pivo i rakija, tekila i špricer.

Kada ti se svi ortaci požene( imaju ženu, decu, mačke, kučiće, taštu, jetrvu, i ostali inventar) , pa ti nemaš s kim da izlaziš, piješ, drogiraš se, i radiš sve ostale stvari, koje su bile osnovni deo vašeg detinjstva.
Da ne pominjemo nezaobilazno blamiranje, na svim" bitnim" događajima.

Elem: