Ako su ga ćale i keva uzeli i više nego što treba, biće glavni obrok i 10 dana nakon rodjendana...

Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.

Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.

Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.

Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.

Totalno nebitan pojam, potpuni promašaj, nepotrebna stvar, nešto levo... Kao što je bio i nekadažnji levi bek Partizana čija je najveća opasnost bila zadavanje poteškoća sportskom komentatoru da mu izgovori prezime. Na dresu je iznad broja koji nose fudbaleri pisalo Rząsa, a vrlo je moguće da je nekako Aca Stojanović u saradnji sa Nedeljkom Kovinjalom uz pomoć Larusove enciklopedije i agenata Bezbednosno informativne agencije došao do, ne smemo se usuditi da kažemo, pravilnog izgovora koje su kasnije svi ostali usvojili u komunikaciji.

Izraz koji koristimo kada u vrlo kratkom periodu imamo troškove na sve strane, a para nema ni za lijeka.

Slađan je verovatno jedno od najdebilnijih muških imena koje može da se nadene detetu. 'Ajde,dok je dete malo,pa i nekako. Slatki, slatkišu, Slađane... Familija i tata i mama mogu da tepaju svome čedu i svome ljubimcu... Ali već sa polaskom u školu dolazi do prvih problema sa imenom. Deca su prostodušna, ali i surova, a ime Slađan je kao stvoreno za zajebanciju. Vukovi, Stefani, Miloši, Vladimiri, Aleksandri, Jelene, Marije... i svi ostali do mile volje mogu da maltretiraju sirotog Slađana samo zbog njegovog imena.
Slađko, Slađani, Slađana, Sladžo, Šećeru...

Neizostavni deo poklona, ono što mu i daje posebnu draž i šmek. Jer, realno, jebeš ti poklon koliko god bio lep i poželjan, koliko god da je lepo upakovano, nije to to ako nema mašnicu odozgo. Jednostavno nije dovoljno slatko.

Uobičajena frazetina koju koriste mentoli koji se javljaju po trećerazrednim emisijama kada ih uključe ,,uživo" u program.

Ušni vosak. Vidno postojanje istog, odraz je krajnje nonšalantnog odnosa prema telu, kao hramu duše. Ko ume da posmatra, može da vidi stepen mentalne nesređenosti kod osoba koje su neuredne i zapuštene. Možda je u pitanju i samo nedostatak osnovne kulture i vaspitanja? Kako god, po sredi je neopisivo boljenje kurca, a po pitanju lične higijene.

Vino od meda, takođe medovina, je po predanju, prvo alkoholno piće koje je ljudska ruka napravila. Pili su je i Bogovi na Olimpu, a u Valhali su je Valkire služile za dobrodošlicu dušama hrabrih nordijskih ratnika. Med, medovina, ambrozija i nektar Bogova, raj, … sve je to lepo i slatko, ali jednom obeležen izraz na beogradskom asfaltu ne može da opere ni Sava ni Dunav.

Deda koji je već posle šezdesete počeo da štedi za vlastitu sahranu kako ne bi bio porodici na teretu. Osim toga želi da bude siguran da će ispoštovati njegovu veliku želju da bude pokopan u rodnom selu. Jer sa decom se nikad ne zna, ako budu morali da dreše vlastitu kesu vrlo lako može biti sahranjen na gradskom groblju a da to nikad ne sazna.

Nezgodan i vrlo čest ultimatum koji roditelji postavljaju starijoj deci, u onim godinama kada je i 2 godine razlike između dece mnogo, i kada starije dete, ma koliko volelo svog mlađeg krvnog srodnika, ne može da podnese tu obavezu da ga vuče sa sobom, da ga brani od zezanja, i da strahuje da će mali klinja sutra da ga (ne)namerno ocinkari pred roditeljima. To je vreme dokazivanja pred drugovima, vreme kada se žuri da se poraste, tako da taj mlađi privezak nekako ne ide uz željeni imidž.

E, a kada se stvarno poraste, i kada vam ovo kaže neka drugarica koja se loži na vašeg brata, ili drug koji se loži na vašu sestru, to dobija sasvim drugo značenje.

Postoji priča o Eriku Kleptonu, slavnom magu na gitari, da je bio izuzetno ružno i ziljavo dete. Pošto je zbog toga imao problema oko umakanja u srednjoškolskim danima, a nije znao drugi način kako to da reši, mislio je da će uspeti ako se baci na sviranje. Uspeo je i mnogo više nego što je očekivao. Što bi rekli Hrvati "Od djevca do ševca".

U narodu postoje šale "Počni da sviraš gitaru, možda jebneš nešto", "Ne gine ti gitara" i još mnogo takvih na istu foru. A istina, vole to devojčice. Sigurno baš ne u tolikoj meri da daju pičku posle prvog akorda, ali ako ništa drugo, malo pažnje za uloženi trud je obezbeđeno što je za početak sasvim dovoljno, a za nadalje ko će ga znati.

Na osnovu svega ovoga, za nekog ko se ne preziva Mišković i tata se ne zove Miroslav, nije potomak plemićke loze, ne poseduje "Bembaru", do juče bio u svađi sa frizerima i pastom za zube i omiljeni dezert su mu nokti, ovo je jedino logično objašnjenje, malo šaljivo, ali u neku ruku realno.

Velika vrućina, ima 40 stepeni sigurno, a tek je 8 ujutru. A još leto nije ni počelo! Kako to? Lepo, poslednji dan škole. Kad će leto, svi se pitaju? Još malo pa sad će. Svi već batalili školu i čekaju raspust.

Čekao sam ga i ja početkom tog juna i nadao se da će biti ekstra.... al ovaj raspust mi možda do sad bio i najgori. Može se reći ni da nije ni bio. Više se umorih nego što se odmorih na njemu.

Počeo veoma veselo. Učenje za prijemni. Nisam imao tremu, znao sam da ću da ga pokidam. Srpski posebno. I tako u tom učenju prošlo već mesec dana raspusta. Opaa, već prijemni sutra i prekosutra, razmišljam u sebi. Dolazim. Radim srpski. OPAAA 18 bodova, svaka mi čast! Sutra matematika... Malo sutra matematika! Dolazimo i direktorka kaže da su odložili jer su neki krali testove. Sutra ponovo. A za divno čudo meni bio rođendan. Sve lepše od lepšeg. Pa zar na rođendan da radim prijemni... i to iz matematike. Da mi daju 10 nagradnih bodova zbog toga! OBRADOVIĆ DURADI NEŠTO! Dobro ajde, uradim ja nekako i tu matematiku i imam tu malernih 13 bodova, a koliko sam vežbao dobro je i to. I završi se taj prijemni kako je morao. Sad one liste želja.

Kad to beše, 20 i neki jun? Sam kraj juna, već upeklo, svi idu na more, a ja blejim kući i popunjavam one liste želja k’o da pišem Deda Mrazu pismo. Beži bre, šta je sa mnom kad usred leta pominjem Deda Mraza? Ispunim ja to nekako i sad moraš čekati da vidiš gde si upao. A to nema do pola jula. I onda oni očekuju da se mi odmorimo na raspustu. Tako ti ja se smaram na netu, jer sam i na vukajliji bio banovan i ono ukucam tamo šifru na sajtu ministarstva kad vidim da sam up’o u ekonomsku.Konačno nešto dobro! Biće pički samo tako! A malo pre toga su javili i da se prijemni neće važiti. Konačno nešto dobro da se desi. Konačno počinje pravi raspust.

Bilo dobro tih mesec dana od pola jula do pola avgusta. Svakodnevna fudbalica u parkiću, bleja, zezanje Romulanaca i ostale stvari, čisto da malo odmorimo dušu od dosadne škole. Najjače bilo kad smo hasali ljute papričice. Odemo u radnju i uzmemo po par komada ljutih. Samo ljute, ništa više. Ni hleb ni ništa. I jedemo mi to, a ono vatra izlazi iz nas. Ko da smo zmajevi! Posle pili vodu pola sata ne bi li nam bilo malo bolje. A bilo dobro i kad smo gledali treninge odbojkašica. Čuj bilo dobro, bilo odlično! Popnemo se mi na salu, ono već pao mrak, 10 uveče, a one se trte tamo, vežbaju čekić u onim šorcićima. A ovaj ortak, što ga zovemo Šef, retard krenuo da davi štrumfa. Taj je pijan! - sigurno sad zaključujete, ali ne. On uveče uvek poludi. Da l’ je to zbog Meseca, položaja zvezda ili nečeg trećeg, stvarno ne znam. Nego što je najcrnje, primetila ga jedna odbojkašica i rekla treneru. A mi skači sa sale i šturaj bre! Ne znam ni da l’ je stigao Felainija da vrati gaće mentol.

To već beše sam kraj raspusta. Već 20 i neki i polako smo već razmišljali kakva će banda biti u srednjoj. Pikao se tih poslednjih dana malo fudbal, malo basket. Bilo par golova sa pola, golova glavom, svađa i svega ostalog što krasi fudbal ali uvek bi se pomirili i nastavljali. I tako došao zadnji dan ovog raspusta...

Uveče, 11 sati. Sedimo na zidiću i odmaramo od fudbala. Pričamo kako je brzo proš’o raspust i da hoćemo da ga produže. Al ne mere, moj Omere. Razmišlljamo kakva će da bude nova ekipa u srednjoj. Klinci igraju Jugio karte u pozadini, Šefa udario Mesec pa igra Cocomix, ovi pričaju šta su upisali, a JA EKONOMIŠEM!

Raznorazna zakašnjenja zahtevaju i raznorazna opravdanja. Tako da, ukoliko zakasnimo na neko sranje, koristimo sranje opravdanja. Ali u onim ređim slučajevima, kada svojim zakašnjenjem ili nepojavljivanjem možemo da povredimo nečije emocije ili upropastimo nečiji trud, tada moramo da budemo originalni prilikom izvinjenja ili opravdanja zakašnjenja.

A što je najgore, o tome si mislio mesec dana sve dok nije došao baš taj dan, i tada se tebi desi nešto što ti samo na 24 sata skrene pažnju. Kratko ali dovoljno za smrtnu kaznu od onoga koga si zaboravio.

Omiljena rečenica najstarije komšinice kada se neko od tvojih drgara ženi.
Takođe je i najbolji način da vratite milo za drago matorom baksuzu i iskoristite ovaj izraz kada neko od komšija umre.

Najbolji minić koji devojka ima. Oblači ga samo kad hoće da se maksimalno spiči. Pored toga, ne gine joj da u slučaju jednog pogrešnog pokreta nogom, otkrije možda i više nego što želi. Takođe, spičić izaziva i da se devojka spiči ako je hladno.

Podrazumeva gašenje naloga na fejsbuku, jer želiš da živiš život. To je priča koje se držiš.

Surova istina je da te devojka toliko pegla, da ti je lakše da budeš nešto što podseća na papuče, nego da rizikuješ nekoliko meseci prisilne apstinencije.

Po principu “marš napolje” germanska deca čim postanu punoletna kao poklon dobijaju otvorena vrata i nogu u bulju. Surov ili ne, tek ovakav način vaspitanja svakako im pomaže da se osamostale i postanu ljudi.

Ujak, stric, teča, brat, bilo koja osoba s kojom ste u srodstvu, a koja ne zadovoljava osnovne kriterijume pa da budu predstavljeni sa svojom kognatskom titulom pa se nazivaju rođak.

Ako nosi roze, gleda Ivana Ivanovića, čita Mens Helth, pije Bavariju, smeje se Kursadžijma, tj. smeje se njihovim forama a ne smeje se njima, podržava Paradu ponosa i LDP onda je rođak.

Ako pljuje Evropsku uniju, SAD, zapad, Njemačku, 'Rvatsku, katolike, vegeterijance, homoseksualce, doručkuje vinjak a večera rakiju, mrzi komšije, krade im seno a jebe žene i ima ličnu kartu bez čipa onda je ujak, teča, stric, đed!

Mesto na koje mladi roditelji šalju svoje dete kako bi poslednji put uživali u čarima glasnog seksa.

Postoje dinarski, devizni i ovi pomenuti penzioneri. Kad se taj navali bankarici na šalter radnik obezbeđenja može ladno dumre. Interesuje ih sve živo. Ne odlaze ukoliko ne istresu sve što imaju, ali ne iz džepova nego duše.