''Od svojih skromnih početaka na maloj plastičnoj klavijaturi koju sam mu kupila sa 3. rođendan, pokazivao je interesovanje za muziku. Čak mu je i baka rekla da ima osećaja za ritam. Muž i ja smo ga poveli sa nama na ''Noći poetike'', znate, to je kao mala grupica ljudi koja se okupi i čita se poezija uz blage tonove klasične muzike u pozadini. Bio je podosta ravnodušan po tom pitanju. Nismo ga prisiljavali. Potom smo ga vodili na časove da nauči da svira na par instrumenata, najviše mu se sviđala gitara, znate, pa smo mu kupili jednu lepu, braon. I sam je išao na časove. U početku. Kasnije, ne znam tačno šta se desilo, ali izgubio je interesovanje. Muž i ja smo ga terali, ali nije hteo. Evo, sad ću da ga pozovem, ispričaće vam on sam.''
-Danijele, dolaz' 'vamo, deda snima neki video o porodici, dođi da staneš malo pred kameru! Idi umij se malo i plakni se ispod ruke!
-Kevo, ne sad! Oću da oborim rekord na igrici, ajde mamu ti pucaj ga...Ne bre! Ajde, ajde...
-More dolaz' 'vamo, da ne ulazim tamo, da te prebijem, lenjivče jedan!
-Ne bre!
:okreće se ka kameri: Saću ja da odem do podruma da donesem gitaru, osvestiće se on do tad...

Srbin si ako
- U akcionom filmu holivudske produkcije navijaš za onog s eksplozivom o pojasu.
- U akcionom filmu ruske produkcije jebeš mamu maminu onom s eksplozivom o pojasu.
- U 15.godini znaš ko će ti biti venčani kum a veze nemaš ni ko će biti mlada(k'o da je bitno)
- Ako ti treba minimum 5 minuta da se setiš kad ti je detetu rođendan a dobro se sećaš kako je te noći na proslavi bilo.
- Ako si veći stručnjak za tenis od Novaka Đokovića.
- Ako si veći stručnjak za fudbal od svih selektora ovog sveta.
- Ako imaš stav za koje većinu ljudi u svetu boli kurac, znači politički stav.
- Ako si 15.og u mesecu primio platu od 300 evra a ti do tad već potrošio 500.
- Ako je smrt da neko jebe tvoju ženu a sasvim logično i prirodno da ti jebeš sve tuđe znači od-do.
- Ako Viktorija na tvojim prstima izgleda vrlo čudno i mimo resto sveta.
- Ako Ruse i Grke voliš ne zato što su ti ikad u istoriji pomogli nego zato što te nikad nisu ubijali.
- Ako su zbog tebe morali uvesti paganski običaj samo da bi te naterali na monoteizam i još si bio toliko kurčevit da su ti ostavili na volju koji dan da slaviš.
- Kad ne možeš dočekati da pop izađe iz kuće da se nastave iće i piće bahanalije ili ga ostaviš pa ga samog razvališ od istog.
- Ako si ksenofobičan a ipak izbaciš nekog od familije iz kreveta da bi strancu kojeg si upoznao u kafani daš da prenoći.
- Ako se kurčiš samo zato što je inat reč koja se ne može jednostavno prevesti na ostale jezike, bre!
Eh evo ti spisak Srpče malo, kašće ti se samo citirah ja Jovu Zmaja pa nek' on štiklira stopama dalje.

Georgea Hazarda: Halo!
Orrya Maina: Srećan rođendan, prijatelju!
Georgea Hazarda: Hvala, prika! Kako ste vi, kako je Madeline?
Orrya Maina: Hvala na pitanju! Svi smo dobro. Ona je još uvek udata, znaš...
Georgea Hazarda: Znam, znam. Nego, kakvo je vreme dole kod vas?
Orrya Maina: Sparno, savana. Crnci se znoje ko ludi, a Meksikanci opet u kolonama dolaze. Kod vas?
Georgea Hazarda: A zima, prijatelju. Monogo je hladno. Sneg zavejao železnicu, nema čelika, a crnci nam dolaze sa juga. Kažeš sparno? Blago vama!
Orrya Maina: Da, da, sparno, pamuk se sav spapunjao. Vama sneg, a? Baš vam zavidim - sankanje, grudvanje... Šta kažu vaši, 'oće li biti rata?
Georgea Hazarda: Ma kakvog rata po ovoj ladnoći!

-----------------------------------------------------------

Timotije: Halo!
Antun: Srećna slava, prijatelju!
Timotije: Oooo, pa serbus, prika! Kako ste? Kako je Etelka?
Antun: Ah, ona je u Austriji, čuva neku babu. Malo smo smrznuto. Kod vas, svi dobri?
Timotije: Ma dobri smo, nego... ima li mogućnosti da Etelka ubaci i ovu moju sa sobom? Nema posla ni za leka, a zima se produžila. Udario minus, treba drva, uglja, a Kolubara zaledila.
Antun: I ovde je ladno. Znaš kako, u ravnici je subjektivni osećaj uvek jači. Kažu minus 20, a kao da je minus 35.

-----------------------------------------------------------

Sersi Lanister: Lorde Edarde, mnogo ste mi visoki danas!
Edard Stark: Zima dolazi!
Sersi Lanister: Glava odlazi!

- Ajde sine, upreži kerove, idemo po kivijak za sekin rođendan, dolaze i kumovi a kum nije dugme, red je da se počasti kako priliči.
- Znači, idemo do Generalove radnje?
- Ne baš, idemo tamo na pola puta do rupe za foke broj šest, videćeš.
...
- Evo nas, sine, vidiš tu kod ove stene što liči na irvasa u teranju, e tu je još moj otac zakopavao kivijak a tu ćeš i ti da ga zakopavaš kad mene ne bude. Ako dobro onjušiš može da se oseti miris tradicije kako probija kroz led. Evo ti lopata, samo pazi, kad udariš u mekano odmah zadrži dah dok se ne raziđe.
- Meni je već malo muka...
- A šta si ti mislio svilenko? Da fokin leš od godinu dana miriše na ulje od bakalara? Aha, evo ga, nije bilo duboko.
- Puuu, a joj majko moja ala bazdi, i šta sad?
- Vidiš, prvo rasporiš foku, ovako, izvučeš par njorki a ostatak vratiš i foku ponovo zašiješ, valjaće kad deda mraz svrati na kafu s kivijakom.
- Pa gde je sad ovde kivijak?
- A jebem te smotana, gledaj sad vamo. Odgrizeš krajičak, ovde kod trtice, stisneš njorku... puna usta kivijaka, evo ti, probaj.
- Uf, nešto nisam gladan.
- A šta bi ti, mušmule?
- Pljuc, kah...
- Ne pljuj koščice pizda ti materina, to je dobro za varenje.

- To je to, sad su ga preterali. Kim Ping Pongu, obavesti ceo svet da će akcija uništavanja američkih agresora i zvanično početi na rođendan moga ćaće 16. februara zime ove gospodnje!
- E? Mislim, kako to mislite gospodar Džong Ilu?
- Kako kako bre? Pa putem televizije, okači na redtjub, jutjub, smisli bre!
- Ma dobro to, nego mislim zašto? Zašto sad odjednom?
- Kako zašto? Gle šta su napisali o mojoj frizuri.
- Samo zbog toga?
- Pa ne... I zbog toga što su... Ubijali Indijance... Držali crnce kao robove... Širili agresiju po svetu... Bombardovali Srbiju, priznali Kosovo, a Šešelja strpali u Hag! SVE IH SPALITI, A VOJVODU OSLOBODITI! De su nam nuklearke?
- Koje nuklearke?
- Kako koje jebem ti oganj, pa one što smo pretili da ćemo im poslati usred Vašingtona, pa onda duž istočne obale sve do Floride BUM BUM, usta ih jebem.
- Pa nema, za te pare smo napravili statuu vašeg oca.
- Za SVE pare?
- Pa rađeno u brounzi gospodaru, jeste videli kakav je, ko da je živ, MRTVOG NE PRAVIMO!
- E ćale, ćale, jebeš me i u grobu. Ništa, ipak ti objavi da ćemo da ih napadnemo s tri-čet'ri nuklearke, ukoliko nam ne ispune zahteve. Neke, smislićemo kasnije koje.
- A šta ako provale da blefiramo? Onda ćemo mi da najebemo.
- Pošto ovi iz Južne Koreje liče na nas, reći ćemo da si njihov i da oni oće da nam podmetnu rat. Onda ćemo za primer da te streljamo na trgu. Tako da bi ti bolje bilo da pretnje zvuče što uverljivije. Aj pohitaj sad lagano i uplatider mi usput Bsk-Javor od nula do dva gola.

- Dragi naš Danilo, otišao si sa ovozemaljskog sveta onda kada si na njemu trebao da počneš da ubireš plodove svog mukotrpnog rada koji te je na kraju i otresao kao što grad otrese maline. Ali dobro, bio si štedljiv čovek. Verujem, kao i svi prisutni ovde danas, da ni sam ne bi bolje isplanirao da o istom trošku obeležiš odlazak u penziju i odlazak sa ovog sveta. Tolike krize si preživeo i uvek si mislio kako da uštediš da imaš za unuke kad ti dođu iz Beograda, za sina koji i dalje nema posao, i za mnogobrojnu rodbinu koja iz opravdanih razloga nije mogla da dođe danas da te isprati. Kao što rekoh, štedeo si. I za crne dane da imaš. Ali nisi mogao znati da će prokletnici promeniti zakon i da ćeš moći u penziju tek sa 84 godine života ili sa 58 godina radnog staža. Nisu ti dali ni crne dane da doživiš, bezbožnici. Zadesilo se, eto, da ti je i rođendan danas, pa ti želim da ga proslaviš tamo, s one strane, kako dolikuje. Nadam se da gore isplate ne kasne, jer da si kojim nesrećnim slučajem ostao živ, ko zna kad bi ti legla prva penzija. Ja sam čekao dobrih sedam meseci i hvala Bogu milosnom te mi se prva isplata poklopila sa tvojom sahranom, pa se ne osramotih već sam ti kupio ovaj venac kao mali znak pažnje. Eto toliko od mene, a ako bude sreće i pameti, videćemo se uskoro gore. Neka ti je laka penzija. Ovaj, zemlja.
- Jooooj kukuuu Dančoooo što mi bar jednu penziju ne ostavi, joooj kuku mene jadnooooj!!!

Ako si muško:

U vrtiću: čupati je za kosu, otimati joj barbiku, podmetnuti joj nogu, rugati joj se i gledati je non-stop ko manijak;
U osnovnoj školi: maltretirati na razne načine i nju i njenu najbolju drugaricu, vatati je za dupe i sise, dati joj glup nadimak, brijati se da ispadneš frajer, slati joj poruke vulgarnog sadržaja, urezivati prvo slovo njenog imena u kožu;
U srednjoj: buljiti joj u sise, cimati je sa nepoznatog broja, uortačiti se sa njenim bratom iako je smor, zalepiti joj žvaku u kosu, čuvati njene slike u kompu, zažvaliti je na žurci dok je pijana, pevati pesme o njoj kad se napiješ;
Na faxu: glumiti joj ortaka, tuširati se svakodnevno i prati zube zbog nje, nuditi joj skripte, učiti zajedno, spopasti je ako se nađe u tvojoj sobi, napijati se zbog nje, padati ispite jer od zaljubljenosti nemaš koncentraciju da učiš.

Ako si žensko:

U vrtiću: poklanjati mu bombone, govoriti da će ti on biti muž, spavati u krevetu pored njegovog, poklanjati mu crteže sa srcima i dugama, pratiti ga u stopu;
U osnovnoj: pisati njegovo ime po svim sveskama, zvati ga na svoj rođendan, stavljati mu anonimne ljubavne porukice u ranac, šminkati se zbog njega, gledati ga dok u dvorištu igra basket, pušiti cigare jer on misli da je to kul, pratiti ga pogledom non-stop;
U srednjoj: Sedeti u klupi blizu njegove, kretati se u njegovoj ekipi iako su fenseri, pomagati mu na kontrolnom, stavljati čarape u brus da privučeš njegovu pažnju, navatati ga pijanog na žurci i ljubiti se sa njim;
Na faxu: pisati mu seminarske, nositi štikle, zvati ga na sve žurke na koje ti ideš, po svaku cenu pokušavati ući u njegovu sobu, makar pod izgovorom da učite, padati ispite zbog manjka koncentracije.

Brate, kakav fudbal sinoć. Goran okupio ekipe, samo mi je poslao sms "20h gimnazija.", a meni se igralo. Pokupim se ja, dođem tamo i kad sam vidio ko je sve u sali pomislim da je možda bolje bilo da sam ostao kući. Goran, Dima, Vuk, Lakićević,.. e brate, znas ko se pojavio?! Onaj visoki lik, živio je kod teta Dare privatno, znaš onaj sa ogromnom glavom. Mitar, Miloš, tako nešto. Śećaš li se kad je zaspao vozeći bajs. Ma, moraš ga znati!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Poslao mi je ogrlicu za rođendan. Jao, divna je Majo. I ogrlica i on. Znaš kako je dobro ispletena, ima bar 300gr. Doći će za praznike, u Italiji je sad Božić. Imao je neke planove za vikend sa onom kravom. Posle toga, idemo u Njemačku, na skijanje.
- Ko Anamarija, o kome ili čemu pričaš?
- Ma Anto bre! Znaš onaj moj iz srednje, Anto, bio u trećem-dva. Javio se prošle godine, nismo se čuli ne pamtim. Izašli na piće, malo po malo i sledećeg mjeseca godina kako smo skupa.
- Koji Anto bre, ništa ne kapiram! Kojem trećem-dva, znas kad je to bilo? Ne vjerujem šta čujem!
- Majo, sa kim sam provela drugo polugođe trećeg razreda srednje? Anto mećava, śećaš se koliko je jeo na ekskurziji, otac mu je bio u zatvoru, živio je sam. Družio se Emom i ekipom. Znaš ga sigurno, moraš ga znati!

Reakcije i dijagnoze su sledeće:

Postoje oni koji će panično da odreaguju i da kažu "Nee! Pokvarićeš ga! To sam dobio od tetke za rođendan", i tako će panično gledati taj fleš u vašoj ruci i neće obraćati pažnju u koliko im nešto pričate, imaće izraz na licu kao da će da zaplaču i mrzeće vas u dubini duše.
-To je tip ljudi koji se zaštitnički odnosi prema materijalnim stvarima i to im je u genima. Njihovi preci su sigurno uvijali daljinski upravljač od televizora u najlon kesu da se ne bi pokvario i izuvali se ispred kuće u sred letnje suše, da ne bi isprljali tepihe. Ljudi koji tako odreaguju na gore pomenutu situaciju su uglavnom stipse i vuku gore pomenute "gene"

Postoje oni koji ceo život isključuju fleš uz prateću opciju i nikada nisu razmišljali o tome zašto se to radi, ali kada vide vas da ga čupate bez gore pomenute opcije, postaće vrlo radoznali i pitaće vas kako i zašto 1000 puta jer će se naći u čudu.
-To je tip ljudi koji sve u životu radi šablonski, onako kako je video i čuo jer misli da drugi znaju najbolje. Oni se nikada neće zapitati zašto je to tako i idealni su radnici za vašu buduću firmu.

Postoje oni koji uopšte neće odreagovati verbalno.
-Ta grupa je najteža za procenu. U tom slučaju treba da se prati pogled. Ako vas gleda kao neprijatelja koji je pojeo govno njegove majke to znači da u sebi krije određenu dozu skrivenog zla, a ako ga pitate da li nešto nije u redu i on kaže umiljatim tonom:
"Ne, ne... Sve je u redu."
To znači da pod hitno treba da izađete iz njegove jazbine.

Radovan: MILUNKA!
Milunka: Joooj, Hoze Ernandeze, de joj reci da je slijepa i da je sama sebi majka pa da se rasplačem već jednom!
Radovan: MILUNKA!
Milunka: ŠTA JE?
Radovan: Vidi šta sam naš'o na tavanu!
Milunka: Daljinac neki, šta? Je l' to neka igračka?
Radovan: To ti je od mog aviončića upravljač.
Milunka: Kakvog aviončića?
Radovan: Ma što sam pravio malom Mihajlu za rođendan pa smo odlučili da mu damo 20 evra.
Milunka: Aaaa, taj aviončić! Pa zar ti se nije srušio i izgorio kad je udario u onu ogromnu bukvu?
Radovan: Jes... Al ost'o je prijemnik! Idem sad da pravim novi! Samo da vidim... Aukurac! Kockica ide u njega...
Milunka: Pa dobro, idi pa kupi.
Radovan: Jes, vala baš ću po mraku prepješačiti tri kilometra do prve prodavnice, a znaš da kod Jovana u Monaku nema ništa drugo sem piva i brašna. Ali... Čekaj malo... Daj der,samo da vidim taj daljinac.
Milunka: Radovane, odabij.
Radovan: Ma samo da vidim da l' je poč'o dnevnik.
Milunka: Radovane devet je sati, dnevnik odavno proš'o, odabij il' nema ništa tri mjeseca.
Radovan: U jebote, šta ti bi? Dobro, dobro, kupiće Radovan sutra baterije, pa 'š da vidiš kad prozujim ko štuka kroz kuću zjuuuuuuuuuuuuu!
Milunka: Ako avion prozuji kroz kuću ti ćeš prozujati veče napolju, ščuo? Aj sad idi nazad odakle si doš'o, Hoze Ernandes treba da kaže nešto Ljovisni.

- Jel' se ti to spremaš za napolje?
- Upravo izlazim, idem u bioskop sa drugaricama.
- Eno ti 200 dinara na komodi, kupi mi Lucky Strike pre nego što odeš.
- Stvarno nemam vremena. Žurim, već kasnim. Kupi sama, trafika ti je ispred nosa.
- Dobro, ne moraš kad nećeš. Vidim ja, baš tebe briga za majku. Samo na sebe misliš. Da sutra umrem ne bih ti nedostajala, imala bi više vremena za drugarice. A mene ko šiša, nikome nisam bitna. Ni za osmi mart mi nisi ništa kupila a rođendan si mi čestitala samo zato što je istog dana rođen Džastin Biber pa si zbog njega zapamtila ...
- Dobro je! Prestani! Idem da ti kupim, samo me poštedi te patetike!

- Miro, objasni kolegama zašto si uzela kancelarijski monior i odnela ga kući.
- Nisam to uradila.
- Bogami jesi.
- Ne, nisam.
- Postoji snimak. Instalirali smo kameru kod prozora i snimili te kako čupaš kablove, uzimaš monitor i guraš ga u neku torbetinu.
- Sram vas bilo, kako možete da me napadate? Znate li da ja imam bolesnu decu?
- Dobro, dobro, izvini! Možda je greška, pogledaćemo snimak još jednom.
(...)
- I što joj nisi dao otkaz?
- Pa reče da ima bolesnu decu.
- Ne, nema. Sin joj je prehlađen a ćerka je slomila ruku ali to nije ništa. Čisto da znaš, krade šta stigne, odnela je i štampač pre par meseci a nestali su i osveživači.

- Hoćeš da raskinemo? Zbog čega i zašto baš danas? Danas nam je dva meseca od kako smo se smuvali! Zašto mene uvek svi ostavljaju? To je sigurno zato što sam niska i imam strije. Ili zato što imam veliki nos. I u osnovnoj su me zezali zbog nosa. A u srednjoj su me zezali zbog debelih nogu. No dobro, ne mogu da te teram na silu da budemo zajedno. Samo te molim da dođeš mom tati na sahranu, umro je juče. Baš sam htela da ti javim kad si rekao da raskidamo. Eto, on je umro, ti me ostavljaš, sad sam sasvim sama ...

Imaš 7 godina... prirodno, nemaš nikakve seksualne nagone... jednom si, u prolazu, video ćaleta kako gleda porniće i preneraženo upitao sam sebe "Šta rade oni to?!?" No, nije ni bitno, jer se tebi jako sviđa Ljubica iz I-2, jer je ona najbolja u lastižu, ima sve 5-ice i čuo si kako lepo žmirka dok se ljubi u obraz... danima maštaš da i sam to iskusiš...

Imaš 10 godina... željno iščekuješ 17h da odeš na rođendan kod nekog debila sa tegla-naočarima i daš mu računaljku koju si mu namenio, samo zato što će tamo biti Ljubica... Ljubila se sa trojicom iz tvog razreda, i očekuješ da ćeš četvrti na lageru biti ti... kruže priče da je je odlična u blic-ljubljenu, i to ti se sviđa, iako ne znaš šta to znači... ali to nije prepreka da sanjariš o njoj...

Imaš 15 godina... karijera sapunjanja prangije je u usponu... a kako i ne bi, kad je blajvaš 4-5 puta dnevno... i to svaki put na Ljubicine famozne sisice koje se kao pupoljci migolje iz majičice na vašoj zajedničkoj školskoj slici... nije ni problem što tvoji već hoće da te vode kod doktora, jer ideš u WC "da sereš" svakih sat vremena... ništa te neće sprečiti da još jednom istočiš 3/4 rezervoara koji su ti obešeni o međunožje... jer je Ljubica danas stavila svoj prvi kineski push-up... odmerio si ga više puta nego što se Ljubica žvalavila sa facama iz 8. razreda, i samim tim nakupio materijala za četvorosatno maštanje o vašim erotskim izlivima nežnosti...baš onako kao na pornjavi, čiji si scenario skapirao još pre 4 godine...

24 ti je godine... Ponovo si krenuo u apoteku da kupiš mioglicerozepan za baku, za koju te, iskreno izbole kobas...ali čuvena Ljubica je, nakon kresanja sa lokalnim doktorom, dobila posao apotekarke... Boli te uvo što je kurva, što je klinci od 17 godina 'vataju za bulju kad prođe kroz kraj, što je zapatila triper, stidne vaši i blaži oblik sifilisa, što iza sebe ima 7 snimaka pljuganja mafijaških tukija, i bar 12 snimaka klasičnih razgužavanja, do kojih je i tvoj ćale uspeo da dođe... Ti samo želiš da probaš da joj zapadneš za oko, dok njene savršene noge tebi zapadaju za oko, iako znaš da si samo ljigavi student koji je okinuo godinu, bez perspektive, izgubljen u svetu umetnosti... drugim rečima-sloj društva koji se Ljubici gadi, jer ne shvata da pripada istom... Ali ti i dalje drkaš na nju...

56 godina... još svega nekoliko leta, pa će prangija da ti uvene kao visibaba u jesen... Imaš anginu-pektoris, potkožni hematom i sada sebi kupuješ mioglicerozepan... 4 žene su te ostavile u zadnjih 20 godina... Ali za sve to te savršeno boli patka, jer si došao do love šesticom na lotou, i konačno možeš sebi da prijuštiš neostvarenu čežnju i predmet svih tvojih misli, još iz doba brisanja slina o rukav... O da, Ljubica, raspala kafanska pevačica i davno prevaziđena potrula lujka, je pristala da joj ga smestiš za kog Đorđa Vajferta...likuješ...

120 godina...u grobu si odavno, ali i dalje ti je smešak na licu, jer si ispunio svoj dečački san!

Kafana u starom Rimu. Stolovi prekriveni kariranim stolnjacima solidno su popunjeni gostima ogrnutim u bijele, izuzev jednog stola u ćošku. Kafanski svirači nastupaju u sastavu:
Avatarus - harfa,
Đoganije - ritam lira,
Đasmin Aurelije - bubanj,
Bitrius - bas lira i
Džejus Kebus - vokalni solista.
Avatarusu je danas rođendan i svira kao nikad, ne obazirući se na pokidanu 46-u žicu i Đoganijevu raštimovanu ritam-liru. Džejus Kebus je ponovo na visini zadatka i zabavlja goste vješto balansirajući između različitih muzičkih žanrova. Gazda lokala, Punis Brodus, zadovoljno trlja ruke. Samo on zna kakav važan gost dolazi večeras.

Odjednom, žamor se stiša. Muzika stade i u kafanu uđe lično Cezar sa pratnjom. Smjestiše se za prazan sto u korneru. Muzika nastavi da svira, a Džejus Kebus na mig Punisa Brodusa požuri do Cezarovog stola:
Džejus Kebus: Ave, Cezare!
Cezar: Ave, jašta!
Džejus Kebus: Je li Vašoj Visosti po volji neka pjesma?
Cezar: Može! Sviraj!
Džejus Kebus: Šta da sviram?
Cezar: Pa, onu moju!
Džejus Kebus: Oprostite, sviramo vam prvi put. Koju?
Municije: Ne znaš Cezarovu omiljenu pjesmu!? :vadi čakiju:
Cezar: Polako, Municije! Moja omiljena pjesma je od Viki - Nije kocka bačena.
Džejus Kebus posle kraće konsultacije sa muzičarima: O, Preblagi, oprostite nam, ali momci ne znaju tu pjesmu.
Municije: :opet vadi čakiju:
Cezar: Municije, miran! Ja nisam čovjek od jedne želje. Evo druge želje, nju znate sigurno. Svirajte mi "Morituri te salutant!"
Džejus Kebus: :GULP:

Dete : "Ćao mama, stigo sam !"
Mama : "E super , kako bilo u školi ? Jesi ispravio keca iz mate, ili smo džabe dali tolke pare za tvoje časove , inbecilu parazitski ? "
Dete : "Nisam, znaš kakav je profesor , od kad mu žena ne da pičke mora da jebe nas đake. Nego...mislio sam da te pitam nešto ... al` nemoj da se ljutiš ..."
Mama : "Jao majko, šta sad hoćeš !?"
Dete : "Jel se sećaš kako ste me zajebali za rođendan. One pare što sam dobio od ujka Joce iz Vilhelmshafena , pa si ti rekla da ćeš ti da ih pričuvaš , pa mi ih nikad nisi vratila ?"
Mama : "Ne znam ja ni za kakve pare ..."
Dete : "A jel zna tata kako plaćaš baštovana, a ?! "
Mama : "Dobro ajde !! Šta hoćeš , reci , samo ne govori onom tvom impotentnom ocu ništa...ako ti je uopšte otac..."
Dete : "Kad sam se vraćao iz škole , put mi je preprečilo jedno kuče. Reklo mi je da me neće pustiti da prođem ako ga ne udomim. I onda sam ja ..."
Mama : "Kakvo bre kuče , dal si ti normalan ?! "
Dete : "Pratilo me je do kuće !!! "
Mama : "Ne može ! Jedva i tebe hranimo , đubre jedno nezahvalno ! "
Dete : "A za baštovana imaš pare, a ?"
Mama : "Dobro, dobro... možeš da ga zadržiš , jebalo te kuče da te jebalo i kako si uopšte saznao za baštovana ?!"
Dete : "Ima klip na netu , prvo zaliva cveće crevom , pa onda tebe isto crevom , samo nekim drugim !! "
Mama : "Marš u sobu , videćeš kad ti otac dođe !!! "

-U kakvoj mi državi živimo?! Dvadeset dinara jaje, pa gde to ima, lebe mekani?
-Šta se dereš, matori. Nema ko da te čuje, četri je... Kupuješ ili da zatvaram tezgu?
-Daj deset komada, unuku sutra rođendan, pa za tortu da ima baba da napravi.
............
Vest: Ubijen mladić na sred ulice u po bela dana!
-Je l' čuješ, sine, ovo?! Ubijen dečko na sred ulice! I posle trebam svoju decu da pustim noću negde....eto u kakvoj državi živimo...
-To je u Americi, ćale. Aj' sad ne kenjaj nego dreši kesu. Ajron Mejden, jebote, na to se ide jednom u životu.
-Ajde mrš u sobu metaliko prljava, ti ćeš meni u Americi....MRŠ i da te nisam video!
...........
-Vidiš, kolega, u kakvoj državi živimo kad pošten svet ne može ni u autobus da uđe a da ne doživi neki stres. Ono navijači, pa stoka ne bi onoliko polupala vozilo, još urlaju kao da im je poslednje. Imate stadion pa se tamo derite a pošten svet ostavite na miru.
-Da, da, usitinu strašno.
-Gospodo, karte moliću.
-Karte?
-Da.
-(tiho) Joj, Alimpije, šta ćemo sad?!
-(tiho) Ćuti, imam keca u rukavau, pajsad. O, dobar dan, čestiti čoveče, evo izvolite kartu na uvid. Znate mi smo '86 baš ovde prekoputa apsolvirali pravo, uzorni građani, što se kaže, hehe. Inače, ja sam pobednik četvrtog međunardnog takmičenja u tabliću i ponosni vlasnik bronze na takmičenju u briškuli održanom u Lišanima.
-Šta je ovo bre?
-Džoker, on menja sve karte, ne znate to?...pa dobro, ionako mi sad silazimo...

-Cigani, kao i prošle godine. Ona bakuta me zvala da pita je l' ostaje i ove godine kod nje u Prčnju?
-Ma, nećemo, bre... Smor, daleko plaža.
-Idemo, bole nas kurac. Mom klincu se svidelo. Šiki kad se odvalio, mali ga gađao strelicama za pikado u butinu. Svidelo se detetu, a žena mi ionako nije tu. Idemo obavezno!
-Ide se i meni... nemo' da kenjate. Ima iza ono poljanče, da opet pikamo na male goliće.
-Što se mene tiče, idemo! Gde vi, tu i ja.
-Ide se i meni...
-E, ja neću ove godine sa vama... Natašini idu u Egipat, pa bi hteli da i ja letujem sa njima...
-A, duvaj kurac... jedan'es' godina letujemo zajedno i ti sad sviraš kurcu?
-Moram, obećao sam njenoj mami... a i rođendan joj je tada... rešio sam da na naslovnoj strani stavim jednu sliku koja sadrži porukicu i da je tako zaprosim...
-Čekaj? Je l' si to rekao zaprosim? Ono čudo da prosiš?!
-Bratić, meni je um zablokirao kad sam čuo reč porukica...
-I meni isto... si postao derpe? Kak'a bre porukica? Š'a pričaš ti?
-Moram... izvinite... ako ste pravi drugari, skapiraćete me...
-Radi kako 'oćeš... mislim da grešiš...

...par meseci kasnije...

-Matori? Šta bi za Prčanj? Idemo?
-Zar ti nisi rekao da nećeš sa nama?
-Ma, raskantali smo se... to jes'... šutnula me... jebiga, nije kraj sveta...
-A veridba? Svadba? Egipat?
-Ma, sve uz kurac...
-I? Šta ćemo sada?
-Ne, znam... izvinite, jebiga...
-Znaš kako ćemo? Večeras u kraju, doneseš sedlo i jebiga... đaaaaa, konjino! Prske, ojsa!
-Može... Prskeeeee!
-Eee, konju-konjasti... 'ajd vidimo se večeras!

... rođendan kod Marije, mala ali odabrana ekipa je tu, svi su veseli osim jadnog Velje koji je nesrećno zaljubljen...

Sve bi seeeke ljubile mornare ali maaame mame brane to, svoje maaale usne bi im dale...

Dragan: Kakva perverzna pesma, e jesu zloćasti ovi kroaćani. Male usne šatro vo no, kad ono izvolte pičke ko salate, hehe.
Vlada: Daaaj bre, ko je upalio ovo govno od radija?
Marija: Koji ste vi slepci i seljaci. Dosta više, zar ne vidite da Velja plače?
Velja: Nema veze, nisu oni krivi što mi ova ne šalje poruke. Šmrc.
Vlada: Alo, koj kurac plačeš? Za šta? Što je nema? Ma, ko je jebe brate. Ima da te upoznam sa jednom ma prste da poližeš. Ajd, povuci, potegni i IDemooo.
Marija: Evo, ja ću ti dati da me otkecaš! Tolko mogu dučinim.
Velja: Ali, ja samo vidim nju. Otkako sam je video znam da je volim, volim, VOOOOLIIIM...
:STIŽE PORUKA SUNCETIJEBEMUPIČKU:
Velja: ONA JE. :čita poruku: Ne mogu sad da pričam, boli me grlo... i stavila je tužni smajli.
Marija: Možda je stvarno boli grlo. Možda.
Dragan: Boli ga kurac. Brate izvini, odjebala te je domaćinski.
Vlada: MA niiiiije, hahahahaha. Brate iskuliraj je i prestani više da cmizdriš, nastavljamo zebanciju. E, da, znaš da sam jebo onu...
Velja: Možda je uhvatio grip?
Marija: Možda.
Velja: Možda je na ovu zimu jela sladoled?
Marija: Ko zna, moguće.
Velja: Ali, čim je stavila tužni smajli, možda je sramota da priča sa mnom?
Marija: Eto, možda je i to.
Vlada: Čim se javila posle pet sati, verovatno je bila kod doktora, dok su bili oni redovi, dok je došla na red da preda knjižicu, stvarno može to da bude.
Marija: Sto posto. Ja sam pre neki dan čekala duže.
Vlada: A za to vreme nije mogla da mu pošalje, ajde bre ne lupajte.
Velja: Ma nemoguće. Ona je super devojka i ...
:STIŽE DRUGA PORUKA KRVTIJEBEM:
Velja: Imash li shto za sherovat, lolo... Ma, marš u pičku materinu, odseko sam se.
Dragan: To Rile, a? Hehehehe, al si se izgoreo.
Marija: Khm, a što ste svinje... khm... Razveseli se Veljice malo, sigurno i ona nešto oseća prema tebi.
Velja: Oseća sigurno. Možda je bila u gužvi sa njenima?
Marija: Možda!
Dragan: Glej ovu što ga loži, o Bože!
Velja: Ima nešto možda čak i dublje u tome što je nije bilo. Znaš, kad malo bolje pogledaš, ono želiš nekog da vidiš i razumeš, ne smeš gledati samo prema horizontu, ne, i vertikalno mora i kad sve to privučeš kroz prizmu, dobijaš šarenilo realnosti i ...
Vlada: A, brate, dobra,a?
Dragan: Pogledaj ga al se pocep'o k'o gaće na pornić.
Velja: ... ali stvarno je tako. Majke mi.
Marija: Hahahahahaha...
Velja: Aaaaaa, jebem vam majku. Opet ste mi sipali drogu u piće???
Vlada: Brate, nastavi priču, molim te!

U prvom osnovne nestane nekom dečkiću mobilni.

- Učiteljice, ja sam ga, majke mi, stavio ovde, ispod klupe! I onda smo se vratili sa velikog odmora, a on nije bio tu!
- Deco, moraćete sami da pronađete krivca, ja neću ovde da budem inspektor. Ako je neko uzeo telefon, neka ga vrati, nije lepo uzimati tuđe stvari.

Deca su počela da se presabiraju, oduzimaju, množe i dele, ali obrni-okreni kao i za bilo koju drugu krađu okriviše malog cigu Ronalda. Mali je tako izgledao kao lopov! Onako je lopovski hodao, lopovski se oblačio, lopovski se ponašao. Čak je izašao na odmor sa svima njima i vratio se da ga niko ne primeti. Profesionalac! Ubica! Lopovčina! A i ima vaške. (Ko laže taj i krade, ko krade ide u zatvor, ko ide u zatvor ima VAŠKE!) Dakle, već je bio u zatvoru, ološ jedan propali! Nabijte ga na kolac! Vodite ga u zatvor! Razapnite ga na krs'! Odsecite mu glavu! On je Princu ukrao iPhone koji mu je tata Milutin Milijarderović kupio za sedmi rođendan!

- Ali... Nisam ja tako mi Bog. Nisam! Evo majka da mi umre ako lažem, kume! Evo u sestru da ti se kunem! Glavu moju da ubiješ ako lažem... Ja nesum lopov!

Džabe je bilo sve to. Odmah mu odrediše razne kazne i jadničak ode kući sav uplakan...
Avaj, Princ se vratio kući i ugledao svoju predivnu ciglu kako sija na stolu! Nije bila razjebana, ni ukradena, samo je bila zaboravljena na stolu. Ipak, nekoga je trebalo okriviti, a Ronaldo je baš tako lopovski izgledao.
Taj Ronaldo ti je posle postao neki fudbaler, đavo ti ga znao, čudni su putevi ciganski...

kroz nekoliko godina...

Keri živi sama u svom prizemnom stanu u centru Menhetna, od kad je iščašila kuk i prodala stan na spratu. Njen muž Zverka je umro od srčke u trenutku kad ga je Keri uhvatila u akciji sa medicinskom sestrom koja mu je rokala insulin 3 puta nedeljno. Tad je ponovo počela da mrzi muškarce, žene i sve što uz njih ide, a pride je pala u depresiju i zbog toga što zbog iščašenog kuka mora da nosi ortopedska pomagala umesto Manolo cipela. Šarlot je očajna jer je i njenom drugom mužu uspostavljena meni vidi visi dijagnoza, kao i njenom prvom mužu. Počinje da misli da je zbog toga ona kriva jer je postala Jevrejka, pa je sad bog kažnjava mlohavom ćunom. Miranda je u staračkom domu u Bronksu od kad je njen muž pobegao sa sinom i sinovljevom učiteljicom salse u Brazil. Samanta je posle teške seksualne nesreće ostala nepokretna jer je priklještila dva kičmena pršljena. Očajna je jer nema seks već dugo, a vreme prekraćuje tako što usavršava blow-job tehniku na dildu koji je dobila od Mirande za 33. rođendan.

Zaplet nastaje kada četiri dame kreću zajedno u banju na psihofizički oporavak. Tada kreću njihove životne prekretnice. Keri ponovo počinje da piše svoju kolumnu u kojoj izražava svoj revolt prema mladim ženama u seksi uniformama, koje mogu da nose dobre sandale. Miranda joj pomaže u kucanju jer se Keri odavno zaklela da nikad neće nositi naočare za vid jer su tako prokleto out. Miranda iz tabloida saznaje da joj je sin gej i da se zabavlja sa Riki Martinom. Pošto je videla da mu dobro ide u životu, rešava da mu testamentom ne ostavi ništa, već da od svojih para osnuje fond za borbu protiv salsa-raspalih kurvi. Šarlot se razvodi od muža i prelazi u budizam. Rešava da ostane da živi u banji, jer upoznaje slatkog dedu koji koristi vijagru. Sa njim doživljava višestruku nirvanu. Samanta naravno prohoda, pojebe pola banje, i na kraju siluje upravnikovog maloletnog sina. Upravnik odustaje od tužbe kada Samanta na njemu demonstrira svoju dugo i marljivo uvežbavanu blow-job tehniku.

I sve to uz Jimmy Choo ortopedska pomagala, Chloe cegere za pijacu, LV bolničku posteljinu i još mnogo toga...