Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.

Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.

Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,

Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.

Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.

Za razliku od klasične pretrage do-pasa-u-kontejner-pa-čeprkaj-rukama, pripadnici Romulanske populacije su razvili novu tehniku napredne pretrage, koja se sastoji u tome da se u kontejner ubaci specijalno istrenirani atačment koji njuhom pronalazi buđav lebac. Al’ da ga ne pojede.

Nešto u pičku materinu jeftino. Hardkor bagatela, koju i romulanci prezaju da pazare. Razmišljajte o kupovini toga, samo kad je hitan slučaj, tipa neko umire ili je već umro, taj zon.
Ako je neki has u pitanju, pretražite leđa sledeće jutro, možda se nađe koje oko viška, nikad se ne zna.

Neprimereni žargon za Romulance, koji vešto zaobilazi rasističku konotaciju nedoumicom da li se misli na prljavštinu izazvanu bukvalnim shvatanjem bacanja tuša, ili na njihovu tamniju put.

Takođe se koristi i kao šaljiva odrednica za izvesnu navijačku grupaciju.

Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.

Nelol vulgarnost kojom vonjaju bugarski romulijanci, da ne kažem cigani. Ili oni koji se tako osećaju, na trulež.

Rečenica koji izgovaraš u krajnjem stadiumu ispizdelosti na pripadnike romulanske ili ješovanske nacije. Kao posledica frustracije priželjkuješ da su pustili čoveka još koju godinu da završi poso.
Racionališeš možda bi i mi još dodatno najebali, al' bar ne bi sad morao da se bakćeš sa njima.

Romulanska fajterska tehnika. Ne znam dal' to i dalje rade, jer bioskope više ne posećujem, ali se sećam (a verovatno i mnogi od vas) njihovih besomučnih, a međusobnih makljaža kad izađu iz bioskopa posle Brus Lijevog, ili nekog drugog karate filma.

Kritika razrednog starešine učeniku koji je potomak njegovih bivših učenika. Toliko dugo se učaurio u prosveti da mu već dolazi skoro pa treća generacija iste porodice (ako su Romulanci može biti i četvrta) da je izvetrio ko kisela voda - sve dečje potrebe razume ali nema rešenja za njih jer je jednako podetinjio kao i oni.

Vid ponašanja koji bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da ima svaki sportista, profesionalni - neprofesionalni, svejedno. Sinonim poštenju. Prilika da ispadneš ljudina, što će kasnije ceniti.

Sportski gest može da bude svašta, ne samo u sportu nego i inače u životu. Nije samo to ako daš protivnicima loptu i stranu bez sudijinog bacanja novčića. Nije ni ako častiš za nešto što sitno što si uradio. Sportski gest je nešto što se teško može opisati rečima. Neka mnogo dobra osobina. Nešto......e jebemliga šta.

Kako god i šta god to bilo sportski gest, i koliko god ga ima...... IPAK JE SUDIJA PEDER!

Alter ego super junaka kao što je Supermen, Betmen ili Gvozdeni čovek. Služi navedenima kako bi se mogli kretati među običnim ljudima bez opasnosti da ih neko prepozna i smara da mu pomognu u dizanju cigle na sprat, pokrivanju kuće ili izlivanju betonske ploče za sprat.
Za iznenađenje, karakteristike su mu da je mišićav, atletski građen, obrazovan i/ili bogat. Uvek je uspešan u svom poslu, popularan među ljudima, doteran i čvrstih, muških crta lica. Sušta suprotnost samom superheroju, tip čoveka za kojeg nikako, ni u ludilu, ne možete ni pomisliti da je nešto više.

Romulanski triatlon. Slinu iskopaš, slinu oblikuješ, slinu ispališ.

Ciganski, pardon Romulanski naziv za akumulatore. Može se čuti kod raznih igrača igrica Rom: Total war i World of Romcraft, koji skupljaju sekundarne sirovine (jako bitan resurs u ovim igricama), sa beogradskih BMW-ova ili dotrajalih Tamića. Pojam ušao u upotrebu tek nakon filma Ciganska magija.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Dokaz da sve polako ode u tri lepe.
Nekad su pre zore, domaćin i sinovi ili neki drugi muški članovi familije, izlazili u šumu i uz stare rituale odsecali mlad cer, a danas nam ga Romulanci na svakom ćošku prodaju za 100 kinti.
U paketu sa par zrna žita i kukuruza, da nam sve bude bogato i berićetno.
Ajd sad, da ne bude da baš sve ide u kurac, al je ipak iritantno.

Древна планина Ромуланаца одакле су их у доба праискона отерали зли математићари и отели им сво благо. Под вођством великог краља Ђеја, њихова највећа колонија се насељава унутар зидина Белог града где их прима велики Џилас лично. Кажу, са њим ће једног дана отерати зле математићаре и вратити се у своје древно краљевство....

Turbo Baba Sera. Za razliku od babe koja je samo blagajnik, ovo je službenik javnih toaleta koji je zadužen za pražnjenje kibli i odvoz dragocene materije na bezbedno uništavanje. Lep posao, bez mnogo odgovornosti i opterećenja, a doprinosi ekologiji velikih gradova.
Inače, na svim normalnim jezicima, govnovalj je Skarabej.

Još jedna u serijalu igrica kojima se zabavljaju mladi Romulanci. Cilj svakog igrača je da od malog, sitnog, neuglednog Romulančeta, postane veliki, nabildovani, bogati, istetovirani gospodar svoje favele. Za razliku od igre Rom: Total war, ova igra nije toliko strategija koliko je RPG. Očigledna povezanost sa kompjuterskom verzijom igrice jeste u apstraktnosti izgleda (o imenima da i ne govorim, postaje već kliše), kao i igranje instanci po lokallnim deponijama, u traženju bakra, kartona i ostalih sekundarnih sirovina.

Polu-mitska porodica moćnih Romulanaca za koju se samo nagađa da li postoji, a kojoj se pripisuje da se nalazi na vrhu piramide prosijačenja, krađa, sakupljanja sekundarnih sirovina, malverzacija sa luna parkovima i svih onih aktivnosti kojim se Romulanci bave, bilo da su sa one ili ove strane zakona.

Kajzer Soze međ' Romulancima. Neuhvatljiva sila koja pomera konce Romulanskog podzemlja i to ne samo u ovom našem vremenu, nego generacijama unazad i ne samo na ovim prostorima, već svuda gde je muka naterala taj nomadski narod trajnije da se nastani.

O moći i bogatstvu ove porodice kruže prave legende tako da se među ljudima koji veruju u njeno postojanje često može čuti da ih nazivaju "Crni Miškovići", a nemogućnost prikazivanja bilo kakvih dokaza da oni postoje, potkrepljuju teorijom kako je ta porodica toliko jaka i povezana, da se na njenom platnom spisku nalazio svaki ministar, premijer i predsednik Srbije i Jugoslavije u proteklih pedeset godina.

Naravno, pored priča o bogatstvu i uticaju, kruže priče i o ogromnoj surovosti kojoj je ova porodica sklona ukoliko se neko suviše približi dokazu da postoje, pa se mnoge nestale i ubijene osobe sa svih meridijana sveta vode u nekim tajnim dosijeima kao njihove žrtve, nebitno da li su obični ljudi ili policajci i agenti koji su im bili na tragu.