Kodno ime za veliku tajnu akciju Romulanaca, orkestriranu direktno iz Milana od strane, logično, Đanga, a sve sa ciljem proterivanja Kineza iz Bloka 70.

"Bolje sapun u ruci, nego Kinez u Srbiji", rekao je jednom prilikom sredinom devedesetih Đango, potežući Džoni Voker dok gleda Gagija kako ovaj uvežbava svoje najnovije sloumoušn pokrete uz "Ciganin sam, al najlepši" od Ljube Aličića, jer prek čovek, kakav jeste, Đango nije dozvoljavao nikakav dens prizvuk u svojoj blizini, jer mu ga je Majkl Đekson ogadio kada je naprasno pobeleo. U svakom slučaju, nije tada ni slutio da će jednog dana upravo on biti idejni vođa revolucije na tržištu bofl robe u Beogradu i stvarni proterivač Kineza iz Srbije, o čemu danas naveliko bruje mediji.

Pometnja.
Niz događaja koji utiču jedan na drugi, tako da se onaj ko je u centru tih događanja ili onaj ko to posmatra sa strane, ne može snaći nikako, tačnije ne mož' da u'vati događaj ni za glavu, ni za rep.
Haos totalni.

On zapravo nije cigan, ma ne, on je samo ''tako''-crn. Nafatirao se negde u švabiji čisteći ulice danju, a u trećoj domove imućnijih komša. To je nova generacija emancipovanih romulanaca koji su napredovali na društvenoj letvici, i sada su već tako velik' levl da mogu sebi dati za pravo da tvrde da oni zapravo i nisu Kebine krvi. Ups, pardon! Ne oni stvarno nisu cigani, zar bi cigani furali Armvani farmerke, Guluči maju i karirane ćarape na Air max. Naravno da ne! Zar bi cigani imali pare za letovanje u Grčku, za novu mečku Avataru za osamnesti, zlatnu krstaču Silvani za veridbu, pa posle višednevnu svadbu? Jok! Zar bi cigani protraćili život dokazivajući kako to nisu?

Makljaža u najavi.

Stoperi. Ima ih svuda. Nikad ne znaš kad može u stilu poskoka da ti izleti pred haubu i dovoljan je samo mali trenutak nepažnje da dođe do tragedije.
Veruje se da su opasni koliko i Avatari koji kidišu na semaforu da ti operu šajb'u sunđerom natopljenim kišnicom iz bare pored puta.

Prepucavati se ali tek tek. Gađati se na sitno. Otprilike raspravica koja uvodi u jednu veliku svađu, koja može imati loš završetak.

Циган с кућом. Од чврстог материјала. И то у делу града који нема име неке азијске вукојебине (Бангладеш, Шангај и сл. прим. аут.). Циган који има посао, и који се скоро може сматрати човеком. Отргао се свог ромуланског порекла и пустио цивилизацију у свој скромни дом од чврстог материјала. То је циган који вози пристојан аутомобил, а не оно срање од мотора. Ако и нема ауто, користи градски превоз, и плаћа карту.....кад прође поред вас у истом не ватате се за џепове. Пристојно људско биће, колко један Ром може да буде. Не скупља картонску амбалажу и не уме да свира. Нема златан зуб и не штанца децу ко на покретној траци. Добар је комшија, спреман да помогне, а не да јурца по улици у препуном тамићу док слуша Митра Мирића ил Љубу Аличића. Не мува рибе песмом Циганин сам ал најлепши.

Čuveni terenac koji koristi američka vojska, a koji su imalinci zloupotrebili da bi glumatali neki šljašt i pretvorili ga u najšabanskije vozilo svih vremena.

Vozilo kome mogu da stoje samo određene boje kao što su crna, maskirna, siva ili maslinasto zelena, oni su pretvorili u putujući cirkus farbajući ga u razne boje, od kojih je ubedljivo najseljačkija žuta.

Naravno, srpski cigani ne bi bili najveći cigani, a pritom ne mislim na one poštene crne Cigane koji kradu šahtove i peru šoferke, već na ljude koji furaju taj određeni mandovski stil života, kada se ne bi primili na te čamugantske fore i odveli ih na još viši nivo paorluka time što će do daske odvnuti Seku jebenu Aleksić ili Jelenu Karleušu, iskrivivši se još duplo više nego uglješe dok ga voze.

Znači, ako postoji nešto što je potpuni džiberizam, to je posedovanje žutog Hamera.

14. Demirov sin i 27 član najsrećnije porodice u faveli, porodice Jovanović. Ide u 4. razred (treći put) i mnogo je radoznao. Al ne samo što je radoznao nego sa pitanjima prosto teroriše. Postavlja jedno za drugim bez obzira na to da li je dobio odgovor. Đevada ga baš i ne voli, a Demir još manje. Možda je to zbog toga što jedino njemu nisu uspeli da daju ime po liku iz naučno-fantastičnih filmova. Inače Đejson nije talentovan za boks, fudbal, krađu i ostale poslove u kojima su Romulanci vešti, tako da većinu vremena provodi kući ne radeći ništa. Romulanac Crnogorac. Nosi andrićke čiji se okvir ni ne prepoznaje od toga kol'ko je Đejson crn. Već puši Marlboro, a uskoro planira i da se ženi. Normalno, iako nema pojma ništa o njemu gleda fudbal i navija k'o i cela favela za Brazil.

Pandursko šesto čulo, natprirodni osećaj koji im pomaže da brže i lakše pronađu krivca. U nekim slučajevima se tvrdi da je to prirodni talenat, urođeni dar, a kod nekolicine se razvija vremenom provedenim u službi, kroz iskustvo.
Izraz je prvi put upotrebljen zvanično prilikom pronalaženja krivca za požar podmetnut u Rajhstagu, a koji je, zahvaljujući upravo policijskoj intuiciji, ne samo ekspresno rešen, već je doveo do potvrđivanja sumnje u teške zavere i do masovnih hapšenja.

Četiri mračna zida. Da se ne vide fleke. A i ako se neka devojka, sa očiglednim problemom čula vida, zajebe i dođe, da misli da je romantična atmosfera. I da ne vidi tukididić.

Higijenski uslovi? Zamislite podrum bez prozora, u kom živi matori klošar koji se poslednji put kupao za dan mladosti 60i neke. Ovaj fini gospodin takođe ne skida gaće kada vrši fiziološke potrebe. E sad, u taj ćumez se doda malo Romulanaca iz Karton sitija, pusti se da odostoji nekoliko dana. Potom se to otvori, i whoa la! Dobili ste nivo higijene malo veći nego u muškoj sobi.

Ormani služe da se u njih sakrije piće, kondomi, piče, gudrovina, komšijina mala, bronhitis i sl. Hrpa stvari se nalazi u posebnom delu sobe. Često, domaćin tražeći neku stvarčicu, otkrije da poseduje bonus fotelju ili krevet.

Mr Proper i kolega mu Mr Muskolo su, videvši ovu sobu seli na tenkovsku minu, noseći kanister pun benzina i otišli u nepoznatim pravcima.

Радња студента који мења адресу боравишта брже него проститука без макроа место.

Dvanaesta godina. Godina kada u životu svakog mladog Romulanca dolazi taj magični trenutak kada je spreman za ženidbu. Čari cigarete je provalio još sa pet godina, na posao je krenuo sa isto toliko, i već je promenio par firmi, od "Enverovih sekundarnih sirovina" pa do "Đangovog luna parka". U školu je krenuo sa 7 godina kada i njegovi vršnjaci ali kada je posle tri godine bio za tri godine stariji od ostalih iz njegovog razreda, jednostavno je batalio.
Dvanaesta godina. Momenat kada mu otac dovodi mladu, uglavnom iz druge favele, a za nju se baš može i reći da je mlada, pa on mora da zaboravi na svoju prvu ljubav sa kojom je skakao u bare, delio cigaru, žickao ispred Maxija, ili u luna parku gde je radio skinuo prvu patku.
Dvanaesta godina. Prekretnica. Momenat kada se postaje čovek i vreme je da se formira porodica. Vreme je za svadbu i veselje.
Naš Avatar je postao čovek.

Opšte je poznato da u životu svakog Romulanca postoje samo 3 stvari: krađa sekundarnih sirovina, tuča i fudbal. Ovo treće nekako posebno vole.

Pošto od ponedeljka do nedelje u faveli nema škole, mladi fergani, a i oni stariji, uvek nađu vremena za fucu. Ali to nije bilo to. Falilo je nešto da taj osećaj zadovoljstva bude još bolji. Falio je stadion. Ne gradski, neg' favelski.

I tako je posle mnogo godina, na intervenciju Coe Čićvua i ostalih političara, sagrađen prvi istorijski stadion u faveli. Glavni matorci u faveli, predsednik Enver i potpredsednik Demir odlučuju da daju ime stadionu. Tako nastaje naziv "Sveti Ramiz II", kao sećanje na starog pretka fergana koji je živeo pre nove ere i koji je predvodio "Seobu Romulanaca" iz Indije davne 69. godine, kao što rekoh, pre nove ere.

A stadion. Normalno lep, čim su ga investirali političari. Nigde trave, nigde zemlje, samo beton po kom ne moš stajati leti kad upekne Sunce. Plava ograda ima dvostruku ulogu. Em što je granica stadiona em što štiti ostatak favele od rušenja. Ranije, dok nije bilo stadiona česti su bili slučaji da neki Romulanac šutem Roberta Karlosa sjebe drugom pola kuće. Nego da se vratim na teren. Nema šta još puno, nisu se baš potrudili političari. Samo golovi i tribine. Golovi, onako kvalitetni, rukometni, crveno-beli s' nekim polu pocepanim mrežicama, a tribine ništa manje kvalitetne. Ima ih 2 komada, sa istočne i zapadne strane terena. Navijanje na njima je k'o na kupu nacija. Ali fergani nebi bili fergani da......

Dođe nedelja i počeše oni na stadionu da prave pijacu. Klasična ciganska posla. Ne običnu pijacu neg' buvljak. Glavna face-prodavci piratskih igrica i Đani Buvljani. I tako svake nedelje.

Stadion je počeo da gubi svoj nekadašnji sjaj (da ne kažem "smrad"). Sve je više bilo ostataka sa pijace, praznih limenki koka-kole, papirića, cd-ova "Američko rvanje 2008" i ostataka cigareta. A u pozadini, iza tog smeća, još uvek neki momci, na čelu sa Enverom i Demirom, cepaju fudbal, u čast velikog romulanskog sveca Svetog Ramiza II.

Fudbalski termin koji je ušao u svakodnevni govor. Označava go kurac od utakmice gde se ništa ne dešava, smor živi koji gledaš pod kaznu. Do taktičkog odmeravanja dolazi iz dva razloga i to:

1) Obe ekipe ne znaju da igraju (npr. susret naše i neke druge reprezentacije istog ranga, što je, Bogu hvala, redak slučaj) ili iz nekog razloga ne žele, već samo metiljavo gurkaju loptu po terenu jedva čekajući da otaljaju i tih 90 minuta. Pomoći u podizanju tempa ovde nema. I

2) Jedna ekipa drugoj jednostavno ne da da zaigra punim kapacitetom. Daju sve od sebe da umrtve i opstruiraju igru; jalova dodavanja, laganeze šetnje sa loptom samo da bi je vratili golmanu, glumatanje teških povreda svaki put kad neko pored njih protrči... Majstori ovakve "igre" su gotovo sve reprezentacije romanskih (da ne kažem nekorektno romulanskih) naroda i tu ne očekujte više od 1-2 gola. Jedina šansa da bar privremeno dignete tempo ovde jeste da ipak date go ekipi koja igru guši k'o anakonda tapira.

Izraz za ljigu koja vrlo lako napušta neku ideju, stranu ili nešto što voli i prelazi u suprotni tabor, uglavnom iz materijalne koristi, mada ponekad i samo zato što strana kojoj je do nedavno pripadao ne stoji baš najbolje.

Jedna od najzajebanijih karakteristika slabijeg pola. Oruđe koje bez mnogo muke otupljuje oštricu tvog besa i nadrkanosti, posebno smrtonosno u kombinaciji sa treptanjem.
Može ona da zasere bilo šta, da tvoj novi fensi sako greškom da Romulancima, da slučajno (a možda i namerno) razbije flajku tek prispele prepečenice, da čukne auto... džaba je, čim je čuješ kako cvrkuće oprostičeš joj pa da si sto puta muško. Jebiga, ako si stvarno prs'o za njom (a jesi), svi mačo fazoni padaju u vodu. Ne mora ona da bude neka valkira, ne, daleko od toga. To je ona koja su izabrao i ne možeš nazad sve i da hoćeš. Dovoljno je da te pogleda i da joj čuješ glas i tvoj izliv besa se pretvara u nerazgovetno mumlanje i umesto da ti u tom trenutku prođe kroz glavu: Čoveče, sa kim ja živim! ili barem: Jebote, koja sam ja papuča!, sve što možeš da pomisliš je: Pa dobro, dešava se svakome. A i baš dobro izgleda danas. I ma koliko njeno cvrkutavo pravdanje zvučalo ziljavo, pa možda čak i folirantski (dešava se), od njega ipak nema odbrane.

Čistač.

Pripadnik Đangove kriminalne organizacije koga zovu samo kada je došlo dotle da ni njegovi pucači Đasmin i Ajet, ni njegove nindže Đole Đogani i Baki Bi Tri, ne mogu da reše problem koji je nastao. Finalno rešenje.

Emer je i počeo svoj životni put kao čistač. Zaposlio se kao klinac u Gradskoj čistoći gde je metlom mlatio ulice glavnog grada, a zatim i kao čistač u srednjoj mašinskoj školi gde je stekao osnovna znanja o preparatima kojima se čiste mrlje i tragovi što mu je kasnije itekako značilo u karijeri koju je izabrao.

Pošto je radeći u školi zarađivao daleko iznad romulanskog proseka, ubrzo je počeo da se kocka, pije i nemilice troši, pa su tako došli i dugovi. Pare je pozajmio od Šabačke ciganjske mafije, za koju se znalo da dugove ne prašta, već ih uvek naplati. Pobegao je u Italiju, gde je njegov smisao za uklanjanje tragova vrlo brzo primetio Đango i tako je počeo da radi za njega.

Danju je radio na ringišpilu, noću je uklanjao tragove krivičnih dela koja su Đangovi ljudi vršili po Milanu, samo da bi još više napredovao u organizaciji, pa je počeo i da uklanja Đangove neprijatelje i to na njemu svojstven način, bez tragova, bez svedoka.

Najčistiji Romulanac na svetu. Boluje od fobije prema bakterijama i nikada se ne pozdravlja ni sa kim.

Čuvena škola za najbolje od najboljih. Za elitu. Škola čija je selekcija brutalna i samo oni koji su najbolji u tome mogu da je pohađaju, a samo oni koji su istrajni i nikada se ne predaju mogu da je završe. Od njih, jedan bude najbolji. I on je Top Gan.

Top Gan je osnovao Enver, nakon gledanja istoimenog filma sa Tomom Kruzom, a ime škole nastalo je od engleske reči "top", što znači najbolji i "gan", što je skraćenica od reči ganci, koja je postala zabranjena pojavom izraza Romulanac.

Da bi se pristupilo ovoj školi potrebno je da se ima mnoštvo talenata, od razlikovanja vrednosti sirovina, preko samog nalaženja izvora, tihog otuđivanja, ali i sposobnosti da se samo od osnovnih, lako dostupnih materijala, napravi pobesneli maks vozilo koje mora da služi i za borbu i za beg.

Pitomac koji završi Top Gan obuku dobija sredstva da snimi album u kom god muzičkom pravcu želi, dens ili narodnjak, kao i dozvolu vrhovnog poglavara Džilasa da formira svoju favelu gde god poželi i dobija na poklon nekoliko moćnih artifakta kao što su dres Roberta Karlosa, vlas sa Šabanove perike i album Majkla Đeksona, Triler, koji su centralni deo svake favele.

Jednim grande lošim potezom ili nizom manjih, ali takođe loših poteza, učiniti da nešto što je bilo sigurna stvar i nešto čija je rezolucija već bila sigurica, upadne u reon mož' biti, al' ne mora ili vađenje fleka reon.

Od gotovog praviti veresiju.