U dečjem svetu bezazlena igra. U svetu odraslih igra rečima.

Rezime bezazlenog gušta. Nije bilo preke potrebe, al' što da ne.

Snežana Janković, jako ponosna žena na svoju ćeru. Pored toga, u vreme Jelenine "vladavine" bila je glavni promoter vode koju je Jelena pila i naravno za to dobijala kintu.

Tarantinovski preokret svake bezazlene provokacije. Lou kik pravo u muda sagovornika, posle kog se stvari odvijaju u pičvajz smeru.

U blažoj varijanti: Mator si k’o biblija.
U ekstremnoj varijanti: Naživeo si se. Sad možeš da umreš.

Višenamensko borbeno sredstvo upotrebljivo kako u ratnim tako i u mirnodopskim uslovima.

Mina koja čeka na dnu strane.

Neoboriv argument.

Klauzula koja će i od spiska namirnica za nedeljnu nabavku napisanog na parčetu toalet-papira načiniti pravosnažnu i izvršnu ispravu.

Korektor koji prikriva svako sranje.

Zamena za tendersku ili konkursnu dokumentaciju, obrazloženu rang-listu, dokaznu građu, naučno obrazloženje…

Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.

Omiljeni sladoled mog caleta.I ujedno nacin da ga zajebavam kako socijalno zivi...

Ono što se u američkim filmovima desi kada nestane struje.

Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.

Tajkun je biznismen koji je zagazio u srednje doba, poseduje jednu ili više kupljenih fakultetskih diploma (međutim od regularnog obrazovanja neretko ima samo osnovnu školu), zatim lanac prodavnica, ugašenih fabrika i lokala raznih delatnosti, najčešće trgovinskih (pošto ne voli da zapošljava ljude konkretnih zanimanja, recimo inženjere i slično, već mu odgovaraju šalabajzeri i trgovci koji ne postavljaju pitanja, rade šta im se kaže i ne znaju ništa o ničemu). Bavi se "biznisom" (tj. trgovinom), a dodatno interesovanje mu je kupovina državnih preduzeća (bilo propalih, bilo dobrostojećih) i njihovo rušenje radi stvaranja građevinskog prostora, zatim pranje novca, šverc pljuga, viskija i drugih artikala sa odličnim odnosom ulog/zarada. Zaposleni mu žive na minimalcu, on im govori kako je život težak i kako je svaki radni hleb krvav, dok glanca retrovizor na Mercedesu i planira kupovinu četvrte kuće na moru. Oko sebe okuplja razne menadžere koji takođe ne poznaju reč "struka" i menjaju posao na svakih godinu dana, naravno sve na režijskim mestima u firmama.
Najčešće tesno povezan sa vladajućom garniturom koja ga ne pita odakle mu pare. Spreman na fizičku eliminaciju neistomišljenika jer moralnih dilema nema, profit je na prvom mestu, alavost ne poznaje granice. Šta će mu tolike pare - ne zna. Čim se u novinama spomene sprega sa bivšom vlašću, misteriozno nestaje na "službene puteve" po Tunguziji dok se situacija ne slegne.

Zajednički fejs profil novopečenih zaljubljenih golupčića i onih "pravih" bračnih parova. Iritantna pojava koja je aktuelna u proteklih par godina. Osim gluposti koje ovo simbolično "stapanje" donosi, veća prijetnja koja ne utiče samo na naš mozak, već vjerovatno i na moguće promjene fizičkog izgleda je činjenica da nikad ne znate koji supružnik trenutno koristi profil.

Skoro-pa-imaginarni grad u Šumadiji, retko kad i udostojen tačke na srednje velikim kartama Srbije. Na pomen istog, Beograđanima se uglavnom mora priložiti i dodatak "120 kilometara južno ibarskom". Jug severu, a sever jugu, mesto za koje ljudi uglavnom samo čuju, ili prođu "onom obilaznicom" na putu ka Jadranu.

Među stanovnicima drugih gradova (srednje upućenima), Milanovac je uglavnom poznat po "Takovo" kremićima (koji su sada vlasništvo Vrščana) i "Dečijim Novinama", koje su osamdesetih imale licencu za "Paninijeve" proizvode, a danas su zarasle u vrzinu.

Mi, njegovi meštani, uglavnom vezujemo ovaj grad za nenormalno veliki broj banki (oko 3 po glavi stanovnika) i za (izgleda) nasledno-Socijalistički režim (oni isti koji su devedesetih bili u KPJ) koji bez obzira na nikakve rezultate i iracionalne poteze (čitaj: Rušenje bioskopa da bi se izgradila 100m duga ulica bez ikakvog smisla; otkrivanje spomenika Kraljici Dragoj u glavnom parku, uz činjenicu da nema nikakvog obeležja (ni na jednom mestu u celom gradu) porodici Nastasijević, itd) godinama ima vlast zahvaljujući podršci penzionera koji se i dalje navikavaju na činjenicu da Tita nema. Takođe, na brdu iznad grada nalazi se spomen park Brdo Mira, naša verzija Košutnjaka, koja održava centar za abortuse aktivnim.

Ukoliko ikad budete primorani da posetite ovaj grad, izbegavajte:

-Povrede, jer ćete pre umreti od krvarenja iz nosa nego prekinuti večne pauze lekara.
-Izlaske posle 10, jer ne postoji ni jedno normalno mesto, a na većini su moguće pomenute povrede.
-Muvanje devojaka jer su uglavnom "svetice u pokušaju", pride bez fizičkog pokrića, ili modni promašaji.
-Šetnje, jer je grad, estetski, izraslina oko autobuske stanice.

1. Srpski političari na vlasti. Svi znaju da su ih EU i SAD doveli na vlast da ruše državu.
2. Srpska opozicija. Svi znaju da njih plaća ruska služba bezbednosti da sabotiraju ove na vlasti, idu uz nos Zapadu i ruše državu.
3. Srpski kriminalci. Svi znaju da ih plaćaju strani narko-karteli da diluju drogu, ubijaju političare koji ruše državu, i time ruše državu.
4. Srpski navijači. Svi znaju da su ih Žabari platili da naprave sranje da bi dobili utakmicu bez igre i time eliminišu našu nepobedivu reprezentaciju. Da, i da ruše državu.
5. Srpski nacionalisti, obrazovci, skinhedi... Svi znaju da ih je CIA platila da spale američku ambasadu i da naprave ršum po gradu da mediji pravili buku oko toga, a onda CIA na miru radi tajne stvari ispod žita, rušeći državu.
6. Srpski homoseksualci. Svi znaju da su oni diskriminisani i da ih otpuštaju sa posla. Odakle njima pare za život? Naravno, iz inostranstva, odakle nam i ruše državu.
7. Srpski radnici. Svi znaju da u Srbiji danas rade jedino strane firme, pa su zbog toga svi Srbi koji danas rade strani plaćenici, koji na taj način ruše državu.
8. Srpski nezaposleni građani. Pošto ne rade, izdržavaju ih ovi što rade, a kao što smo već videli, svi zaposleni u Srbiji su strani plaćenici. Njihovo rušenje države je već blažeg tipa.
9. Srpske nevladine organizacije. Svi znaju da u Srbiji nema para, pa je logično da se te organizacije finansiraju odnekle gde ih ima, dakle iz inostranstva, koje ruši nam državu.
10. Srpski penzioneri. Svi znaju da onu jednokratnu pomoć od 5000 dinara nije izvukao Krkobabić iz svog džepa, već iz zajma MMF-a. Da su se potrudili malo ranije da umru, ne bi nam MMF rušio državu.
11. Srpski prosjaci, ludaci i nesrećnici. Svi znaju da se javne kuhinje finansiraju iz tajnih fondova zlokobnih međunarodnih humanitarnih organizacija, koje iz samo njima poznatih razloga, avaj, ruše našu državu...

Kontraš zimogrožljivom. Lik (ili likuša) koji je leti aktivan koliko i medved zimi. Aktivnost se ogleda u spavanju, gledanju TV-a, dremanju, jedenju, spavanju. Napolje se izlazi samo kad postoji preka potreba ili kada zađe sunce. Sport leti? Bože sačuvaj!

Na Badnji dan ustanem, baka nije još ispržila kajganu, jer se posti, a nema ni crtanih na TV-u, jer TV nije još izmišljen. Otac izbacuje krmelje iz očnih duplji i dohvata sekiru: idemo u šumu po mrklom mraku, dok komesar, drug Janko još spava. Otac kaže "ne bih na letovanje na Goli Otok". Otac je veliki šaljivdžija. Noge mi upadaju u sneg do kolena, hladno je, otac puši usput i teško je razlikovati da li mu iz usta izlazi dim ili vodena para. Cerić klone pod snažnim zamasima sekirčeta. Vraćamo se domu.
Na dan Božića komšija Mašan tradicionalno ulazi prvi u kuću: on je položajnik. Majka kaže da treba da nađemo nekog mlađeg, ali otac kaže da je važno samo da nije oženjen. Mašan ima 57 godina i bole ga leđa kad se sagne da prodžara vatru. Izgovara ritualne reči na brzinu i seda za sofru. Lomimo pogaču i baka pronalazi novčić. Baka je stara i otac označava pogaču, tako da ona pronađe paru, jer joj ovaj Božić može biti poslednji. To govori već 10 godina.
Ja sa decom napolju pravim sneška. Komesar Janko zalazi po selu i svakom Snešku docrtava petokraku.
Majka kaže da treba da uzmem da učim, jer šta radim na Božić, to ću raditi cele godine. Kažem joj da je onda logično bolje da ne učim, ali majka ne shvata i udara me forhendom po potiljku i kaže "nemoj da ostaneš samo sa predškolskim kao ja, završi 4 razreda".
Napolju se grudvamo i igramo četnika i partizana. Ja sam obično četnik. Otac me gleda kroz prozor i smeši se krišom kad hedšotujem partizana.
Predveče baka ispriča neku anegdotu iz balkanskih ratova i onda se svi smejemo, iako nije baš mnogo smešno.

Rečenica koja označava najviši oblik hejta prema zimi, snegu i prema svemu vezanom za ta dva pojma.

To je to. Tu je problem! Tako nam psihijatri i lajf-gurui po njima suptilno, a po nama konstantnim jebanjem u mozak, jelte, preko raznih Blic žena i sličnog, nagoveštavaju (suptilno i nenametljivo) da je neko pesimista. A pesimizam, znamo svi, neminovno vodi u depresiju.
Jer je danas nadrkano razmišljati bolest. Danas je realno sve bolest, a i gornja granica holesterola se spušta svake godine, tako da je moguće da i ja i onaj tibetanski monah već treba da punimo kasu državi kupovanjem statina.
Elem, da ne bude da se pravdam, ja sam inače mnogo češće folkloraš, nekad čak i prelazim granicu iritantosti pozitivizmom, ali znam jednog lika koji je eto tako negativan. I svaki put kada sam pričala sa njim, mislila sam da je negativan i da uvek pomišlja na najgore. Ali, pazi sad, uglavnom sve se zapravo tako desi! Stvarno je sranje zaboraviti da napišeš da si uključio TEHNIČKU vagu pre svega ostalog na tehnologiji, i da si merio na PLASTIČNOJ kartici.
Vidiš, možda je čovek stvarno samo bio realan, ali nam danas bombardovanjem mozga kojekakvim osmesima i savršenim slikama izlazaka sa fejsa (iako je, verovali ili ne, posle pet minuta taj nasmejani povratio koleginici u kapuljaču) postade imperativ da budemo srećni. Na sve moguće načine. Nerealnost postade realnost. Haha.
Ako ne samostalno, onda pomoću smeška.

Elem, poenta svega ovoga je: ''Oćeš kupiš tabletu?''

Spolja to izgleda fino, sve onako lepo skockano, al' čim malo zagrebeš ispod površine vidiš da to i nije baš savršeno, k'o čokolada od 80 grama, može da prođe al' nije to to, poput slabo pečenog bifteka, spolja 'nako pristojno izgleda a unutra krvav.

Dobiti neutaživ nagon za smijanjem. Dešava se u situacijama kad nikako ne bi smjeli da se nasmijete.