Poslednji pokušaj telefonskog dosadnjakovića-brbljivca da putem lažnog saosećanja anulira tvoj drski odjeb.

Gilje koje žuljaju. Stružu pete, urastaju s noktima, vade kurije oči i glodju čukljeve. Ispravljaju krive tabane. Ubuvni predmet svakog mazohiste i žene koja više brine o estetici nego komforu. Što mu, ič, dodje na isto!

...moj kurac, naravno.

Elem, mistična sposobnost osobe pretežno ženskog pola da fura određeni komad garderobe smelog kroja i(li) boje. Totalno gej izjava i disciplina kada je u pitanju stil oblačenja nasumične muške individue, sa sve tripom da negde u obližnjem žbunju vrebaju Karl Lagerfeld i Aleksa Jelić i jedan drugom drndaju piše na stajling pomenutog.

Jer on i ona "umeju da iznesu". K'o da umeju da lete, usta ih jebem, da otplate kredit bez kamate, da prdnu a da ne smrdi. I još ta transfer terminologija - "smeo odevni predmet"...Šta smeo? Smeo u vidu "bez blama prilazi svakoj ribi u klubu" i "na keca guta celu halapenjo papričicu" ili smeo tipa "iskače iz rova na habzburški mitraljez jer, jebiga, YOLO"?!

Znači, marš u pičku materinu.

Novi nivo prozivki između javnih ličnosti. Nekad su se prepucavali preko tabloida ili u emisijama, a danas se najodvažnij, odnosno oni koji MISLE da su za to kompetentni, odlučuju na pisanje čitavih knjiga sa jedinstvenom poentom da isprozivaju sve one koji su im stali na žulj.
U početku se činilo da će se ovom posebnom granom književnosti baviti samo žene, međutim,i nekim muškarcima je ponestalo ponosa.
Tema knjige je uvek nešto drugo što nema očigledne veze sa žrtvom knjige. Najčešće su to devedesete, rat, bombardovanje, korupcija, kako je teško baviti se javnim poslom, autobiografija profesionalnih udavača(koje ne odustaju od ubeđivanja naroda da imaju karijeru), ali se suština nekako uvek svede na pljuvačinu osobe zbog koje je knjiga i pisana.
Ako autor/ka korisiti pseudonime to označava da ima još malo, malkice dostojanstva i sramote, a oni koji su prešli na prava imena, rekli su zbogom saopoštovanju.
Žanrovski se razlikuju knjige koje se bave pljuvačinom jedne osobe i one koje pljuju više osoba, po principu-jednim udarcem, šest folkerki.
Takođe se razlikuju one koje se bave estradom od onih koje se bave politikom (te su kao ozbiljnije i imaju neki viši cilj).
Ono što se ne razlikuje to je ponos sa kojim autor ozareno predstavlja svoje novo delo, a novinari ga zapitkuju da li se plaši reakcije te neke osobe, na šta on/a ponosno odgovara: "Ne! Zato što sam ja samo iskren/a!"

Nije on običan seljak. On je najbolje igrao fudbal u selu. "Kakvu špicerajku ima mali Dalibor, mog'o bi da tera loptu za Partizana", kazu lokalni alkoholičari. Prvak nadmetanja u kosidbi 3 godine za redom. Kosi ko ptičji grip.

Ovakve kvalifikacije su dale ideju njegovim roditeljima da kada njihovo "kure" završi srednju poljoprivrednu skolu u varošici blizu sela, da ga pošalju na studiranje. U GRAD. To još niko iz nji'ovo selo nije uradio. Da pocrkaju ove komšije što kradu drva, ruke im se osušile. Da ponosna majka okači sinovljevu diplomu o visokom obrazovanju odmah pored ćerkine diplome o završenom kursu za muškog frizera, i pored deda-Stavrine slike sa šmajserom iz '43.

I ne zale pare. Iznajmi se stan, kupi se nova garderoba. Obavesti se cela šira familija da mali Dalibor ide na fakultet u grad. Svako mu turi u ruke po neki evro, al' da niko ne vidi. "Samo da se pazi od ovi gradski mangupi, prevejani. I nemoj snajku neku iz grad, što ne ume da kuva da nam dovedeš u kucu", kroz smeh kaze teča Miladin, čačkajući dzem iz ušiju puštenim noktom na malom prstu desne ruke.

Oktobar dolazi, Mirko se sprema za ulazak u svet studenata, potpunu nepoznanicu kako njemu, tako i njegovoj dotadašnjoj okolini. Cuo je da u gradu nije moderno da se nosi zlatan prsten na ruci, što u njegovom zavičaju nije slučaj, pa ga skida, ali zato kupuje katoličku ogrlicu sa belim kuglicama na kanapu, da kad otkopča košulju podseća "na onoga maloga i Granda, sto čupa obrve, k'o zena, ali zato peva k'o Halid".

Tog jutra je ustao u 6, napravio sebi kajganu na svinjskoj masti, obukao novu Sweet Years jaknicu, nove farke sa "Depo"-a. Ulazi u hol pun ljudi. Do tada je toliko ljudi na jednom mestu video samo na vašaru kad je gostovala Lepa Jelena.

A onda, ulazak. "To je to, nisam više seljak." Ulazi u amfiteatar. širi ruke u prolazu kako bi izgledao krupniji nego što jeste. Počinje malo da ga svrbi glava zbog gela, ali neće da se počeše, da ne zasere "bekamku". Zastaje u sredini amfiteatra, i mrko gleda oko sebe. Gleda da bi bio gledan. Stavlja drugi orbit u usta da osigura odsustvo jutarnjeg zadaha; kozje mleko jeste zdravo, ali ima svoje posledice.

"Koleginice, jel slobodno pored vas?"

"Da, da..."

Jedan zemljoradnik manje, jedna seljačina vise.
Pazite ih se, izgledaju skoro isto kao seljačine rodjene u gradu.

Ortak koji se toliko razvalio od pica da ne zna sta je gore, a sta dole i oci su mu crvene k'o da je spricao ceo STR8 Motion dezodorans na njih!

Rečenica kojom nas od malena roditelji navikavaju na surovi ljubavni život koji nam predstoji.
Polako nas uvodeći u svet fizičkog bola, omogućavaju nam uvid u buduću patnju, opravdavajući izreku "ljubav boli".

Bez preterane romantike i patetike, sa surovo hladnim stavom i "teškom" rukom, do znanja vam se stavlja da datu stvar, jednostavno, morate da volite.

Apsolutno 1. mesto zauzimaju meteroseksualci. Po definiciji (njihovoj): “urbani muškarac bilo koje seksualne orijentacije koji ima snažan smisao za estetiku i koji troši veliku količinu vremena i novca na svoj izgled i način života”. Hm... Balkanci ih smatraju "Pedercinama", devojke krecu sa razmišljanjem od "Pa šta, muškarac mora lepo da izgleda" a završavaju sa "Jbt, ne mogu da verujem, 'ladno me decko pita koju kremu za samopotamnjivanje koristim. Uzas!". Ipak, oni su samozvani šmekeri i ne haju bas za misljenje drugih. Ja se samo pitam umeju li ljudi da, jednostavno, pronadju sredinu? Niko vas ne tera (ni ne zeli, verujte devojci na rec) da budete arhe tipovi nekadasnjih prljavih, znojavih i neobrijanih muskaraca, ali zna se sta je za zenu a sta za muskarce. Nepisana pravila postoje!

Na 2. mestu su tkz šetaci plasticarka. Plasticarke su devojke koje za 18. rodjedan umesto, npr. odlaska na egzoticno putovanje sa drugaricama, skutera ili kompleta Chanel-ove sminke biraju da ugrade silikone (najcesce obogacuju, od boga dato, skromno poprsje) za koje jadni roditelji u glavnom prodaju njive i placeve ne bi li im priustili taj luksuz. Sav svoj zivot posvecuju samo i iskljucivo fizickom izgledu, ne mareci pritom za to sto u glavi jedino imaju zicu da im spaja usi (verovatno takodje operisane). One su lepe, nesumnjivo, oni ih setaju i ubedjeni su u to da su nevidjeni smekeri zbog toga.

3. mesto zauzimaju duvadzije. To su, dakle, momci, koji nisu narocito lepi, nisu narocito pametni ali zive u nekom svom svetu u kome su oni najpametni, najlepsi, najbolji, najjaci i svi ostali pozitivni superlativi. On je utuvio sebi u glavu da je smeker i njega ne zanima sto 90% riba misli da je zapravo obicna, uduvana seljacina.

4., pocasno mesto su, naravno, momci koji varaju. E, oni su smekeri upravo zato sto varaju svoje devojke sa buljukom riba tri puta gorih od te jedne, stalne. Oni su face, oni su frajeri i naravno smekeri.

5.mesto su glumci. Naravno, bez uvrede za ovaj divan poziv. Glumci su oni koji, kada ih devojka pozove a oni u tom znamenitom trenutku bleje sa svojim cenjenim ortacima, glume idijote, odbijaju poziv ili se ne javljaju glumatajuci frajere i smekere, a kasnije je zovu i izmisljaju najgluplje lazi ne bi li izgladili odnos sa curom koju zapravo vole.

I poslednje, 6.mesto zauzimaju oni koji nikada, ni pod tackom 'razno' ne priznaju da su zaljubljeni, ne pokazuju svoja osecanja, ne iskazuju svoja razmisljanja. Za njih se, na zalost, nisam setila ni jednog pogodnog naziva.

Svaka čast pevaljkama, političarima, stilistima, novinarima, starletama i ostaloj bagri belosveckoj al fudbaleri su fudbaleri, realno. Uostalom, nikada nisam video da je neka machkitza tigritza izjavila "biću žena šlager pevača" ili da nackli koji još nije zamenio jurenje lopte pičkom ima alijas "Andrej MikiMećava Rudić"...

Najpoznatiji fudbaleri, o našem srpskom mikrokosmosu pričamo, dolaze iz redova naša dva najpoznatija, najtrofejnija, najzaduženija, najdržavnija..,.ma sve NAJ kluba pa je tako i njihov meč magnet za sve poluproizvode džet seta da se pojave na tribini ili loži ili da u danima pre Derbija daju neku navijaćko-miriteljsku-blagošlihtajućo-transfer izjavu kako će bodriti svoj klub al se nadaju da će na tribinama biti mirno. Da li treba da napomenem da je deda Sloba semenkar navijačima poznatiji od ovih telećih glava? Al dobro, kada su mogli toliki članovi uprava da se grebu i bogate na račun klubova mogu i ovi selebritiji, ipak su Zvezda i Partizan državne firme a što je državno i Bogu je drago...

U samom centru sveopštog vašara i ludila koje ovaj događaj od nacionalnog značaja prati je grupa potpuno netalentovanih, neškolovanih, preplaćenih modernih gladijatora. Klasičnih seljačina koji su došli do para bez previše truda što ih lansira u sam zenit poštovanih osoba i ikona mladih. Nenad Milijaš, kako to gordo zvuči? Lola Smiljanić, prototip modernog sportiste. Nemojte me zajebavati, jedini autoritet koji imate je kada zovete promoterku splava da vam ostavi separe...

Igra je odavno izgubila draž i postala merenje snage i izdžljivosti. Al u normalnim ligama čije klubove ne izbacuju zbog finansijskog fer pleja iz evropskih takmičenja niti ih na silu guraju u prvu ligu jer su predstavnici nacionalnih manjina. Ovi "naši" deluju kao ekipa veterana sa izmoždenim facama i ispijenim telesinama koje isparavaju na balantajms u 16-om minutu prvog poluvremena, čitavih pola sata pošto su obećali 110 posto svojih mogućnosti. Zato to nadoknađuju nedostatkom tehnike i smislom za taktiku jedne cigle. Tužno je videti da im standard postavljaju reciklirani crnci sa falsifikovanim pasošima koji su prvi semafor videli na surčinskom aerodromu i potpisuju se iksom.

I svaki prođe isto: puno očekivanja, nimalo dobrog fudbala, dosta svađa i prigovora sudiji(hvala kurcu da se pojavio Mažić pa im je makar ovo uskratio), pokoji incident na terenu i par komada više na tribinama, malo ratova saopštenja i nagađanja koji će biti d čouzen van koji istrčavaju na teren i velika, nezamašćena, dlakava kurčina svima nama koji smo čekali, nadali se, navijali i nervirali se.

Sve bi ja vas u rudnik ili na njivu, kaka kurac ljudska prava! Jebete bre pošten narod kome je leba i igara dosta da budu mirni. Gde je igra, pitam ja vas? Za leba ću se snaći već nekako kao i milioni ostalih ali igru ste nam oduzeli... Budala sam. Zaluđena budala kojoj ne smeta što mi naplaćuju RTS pretplatu i što cena goriva skače a akcize na cigare udaraju u plafon ali kad vidim kako se vucarate po terenu i nabijate loptu na palac dođe mi da vas zadavim žicom. Rđavom, ako ima.

Definicija pisana za mizantrofije II

Retoričko pitanje upućeno sirovini koja se nameračila na vas i nikako da sjaše. Glup kao kamen, težak kao crna zemlja i nervozan kao da mu je neko do malopre drmao kavez.
P.S. Postavljanje pitanja i bilo kakav konflikt preporučuju se isključivo u verbalnoj konverzaciji posredstvom medijuma (telefon, internet, interfon), jer ako ste mu na dohvat ruke, a sirovina fizički jača možete gadno naje... Ako ste vi jači, nema potrebe nadmudrivati se, samo ga treba dobro ošinuti.
Željeni efekti: Totalni bes, psihički lom, šizofreno cepanje u više smerova kod idiota koji vas smara.

Ona nije kao druge. Ona poseduje neku unutrašnju lepotu, vidljivu samo onom ko ume da gleda ispod površnih normi lepote nametnute od strane modne industrije mainstreama. Interesuje se za umetnost i dizajn. Sluša muziku koja ne robuje stereotipima lepog i slušljivog. Čita teško shvatljive knjige manje poznatih pisaca, jer su oni svoja dela stvarali za odabranu i inteligentnu manjunu ljudi koja je ispred svog vremena i samim tim iznad svojih savremenika. Njen dečko je muzičar, svira u bendu koji pravi autorske pesme. Obično nastupaju kao predgrupa tribute benda Metalici (Iron Maidenu) na svirkama u lokalnom domu omladine.

Ili bar tako ona vidi svoj život kroz ružičastu prizmu mašte.

Čovek krajnje svestan situacije i vremena u kom živi, godinama sistematski razjebavan od strane svih mogućih sistema (obrazovnog, pravnog, policijskog...), ogorčen i nadrkan na sve žive. Vremenom tu nadrkanost zamenjuje krajnja kurcobolja, pa naš baja bez mnogo pardona počinje svima da sasipa u lice sve što misli, bez obzira koliko to bolelo i njega i druge.

Apstraktna imenica momaka sa sela. Naime, oduvek je postojalo to mišljenje u selu da su devojke iz grada oćnije i šire obrazovanije po pitanju spavanja u fazonu ''uđeš izađeš i gotovo''. Devojke iz grada su željne avanture za jednu noć, dobro bi im došlo da u'vate jednu takvu i otresu. No, eto ti ga vraže. U tom grmu leži zec. Zekonja sa kupusom u rukama i ušima do poda.

S druge strane momci iz grada, imaju dakako isti problem. Vide u kakvom su kuršlusu i željni su sočnog ženskog čeljadeta, a opet izlaz vide u pičetini sa sela. Seljanka je cura širokih pogleda, oca poljoprivrednika i majke domaćice. Pravo zabranjeno voće. I to čuvano pod staklenim zvonom. Devica sa maslačkom iza uha, koja jedva čeka da se otarasi ludog i pijanog oca, te da lepo oseti gradskog momka i posatane žena gradskog živinčeta. Jes' al' kad bi se lagali malo.

Psihijatrijsko oboljenje koje se karakteriše naglim i neočekivanim smenjivanjem depresivnog i maničnog raspoloženja. Njegova prosečna učestalost u svetu iznosi oko jedan odsto. U Srbiji, sa druge strane, od ovog poremećaja pati skoro polovina populacije.

Suprotnost onim devojkama što služe za šalovanje ploče. Lep način da je eskiviraš kad krene na tebe. Ako i ne uspeš, bar ćeš ispasti seljak, pa te možda zamrzi.

1) Nemoćni svedok sopstvenog ili, ređe, tuđeg bitisanja na ovoj našoj stradalničkoj planeti. 12-ti igrač na terenu života koji uz godišnju ulaznicu redovno dolazi na stadion, vodi tamo celu familiju, komšije i kolege sa posla, urla, dere se, navija...ali dole igraju ostalih 11 igrača, koje baš i ne tangira naročito gigantski "Pjano daj gol" transparent razapet preko celih jebenih tribina. Šaznam - možda ga postavljamo na pogrešnu jebenu tribinu, ko će ga znati...

2) Odgovarajući broj sportista jedne strane u rendom disciplini sportskog odmeravanja snaga kojima, pak, ova druga naprosto rastura čmar svojom dominacijom u igri. Duel odnosa snaga tipa Troicki-Đovak, Bulbulderac-Atletiko Madrid, Metalac-LA Lakers, rendom penzos-Višvanatan Anand i Poljska-Nemačka, iz 1939. godine. Kako je to jedan njanjav narod, boktemazo...

Izraz koji se koristi za dve jako bliske osobe, bilo dva drugara, bilo momka i devojku, koji su oboje potpuno nenormalni i u prvom slučaju stalno prave neka teška sranja zajedno, dok u drugom to ludilo uglavnom iskazuju jedno prema drugom.

Tandem koji kada ugledaš, odmah pomisliš ili rečenicu iz naslova ili jeb' ih onaj k'o ih sastavi. Definitivno ludara deluje kao jedino logično mesto gde su oni mogli da se upoznaju.

Nači letnji raspust mi e bio kul skroz. Ono, fazon, prvo smo većina moi ortaci i ja prošli drugu dinu srednje ono...zadovoljni, hehe, i onda raspust došo konačno jebemtisve.

Moji me smarali tu okolo, u fazonu, šta raiš s životom, de ideš i te fore, al za nekog ko je odraso na ulicu ko ja nije problem nikad da ne sluša šta mu matorci kenjaju. Onda me odvuču na selo, jebote, pa ko još u dvaesprvi vek ide u selo, a tamo sve neke babe sparušene, smorio sam se ko susam na kiflice, hehe. I još ova moja keva debil, ponela pola stan u selo i mnogo odeću, ko da sam nedajbože jedan od onih pederčina. I konačno se vratim nazad u ovu rupu šapana i seljačina koju zovu Zaječar, nači ovde se ništa bukvalno ne dešava, stvarno neznam šta je to s državu bemimsve, pa to sve lopovi neradnički koji kradu samo pare.

Ondak je bila ona bre...kako se zvaše, Rokerijada, nešto, sve neke čupave nakaze napunile moj grad, sve bi ja to poklao. Što ne organizuju neki rep il tehno događaj ada nije Pena parti, pa da lepo nadenem trešu, obujem maksice i budem u svom elementu. Al zato odem ja u Belu il Pedeščetvorku i u neki od ta dva kluba, ne mogsesetim baš sad, vidim jednu ribu, nači vrh, ono sve u fulu. Stoj tu ispred nju neki pičkasti tip, vidi se da ne mož ni dvaes skleka da uradi, priđem ja tu, on kenja neka romantična govna, oteram ja sve to u pičku materinu, pripetim mu da ću dizvadim utoku, on lik samo što se nije usrao, lolololo. Enivej, smuvam ja tu malu, i posle se ispostavi da je likuša moje godište ej, jasam utripovao da je 99. Ekstra mi ispala ta šema, al ona mi mnogo štreber, ono neda mi da gađam golubovi kad idemo negde i ide u gimnaziju. Ipak, s obzirom na obzir, hehe, da mi je ovo prvi put da sam smuvao neku takvu što ide u četvorogodišnju, mislim da je to uspeh.

Ispao mi smor kad je moja nova riba, koja inače ima mnogo dobro dupe, odlučila da oće da idem s nju na Parni valjak, bemihudupe, celu noć slušam one gej pesme, i ko da pola Zajčar došlo na koncert, kolko li bi tek bilo na rep događaju ne mogu ni da zamislim.

Jes da me moja devojka s odlično dupe smorila ko ništa kad je bila ta Rokerijada, ona sluša i te neke sto imaju akjustiku i ta govna, znaš, al ono, mislim da sam baš počeo da se zaljubljujem u nju. Dolazio sam kod nju da gledamo filmovi. I gledali smo filmovi. Jedan je bio crno-beli jebemtisve, pa nismo u hiljadu osamsto pedesetu, što bi reko moj idol Pujo jebemtiženomaiku!!! Al ipak, ona je mnogo dobra riba, kakvo dupe ima jeboteee, al i ovako je dobra i pametna, kaže nezna šta će posle gimnaziju, al dobro, šta ima veze, će odluči valjda. Zaljubio sam se u nju, a to je bilo pre nego što mi rekla da ću budem ćale njenom detetu. Zabole me, nek nosi kopilana kad je muralna i neće da se abortira.

Ovo je bila moja priča kako je jedna devojka promenila moj život za relativno kratak period koji je poznat kao letnji raspust, kapiraš.

ПЕРN Д ПЛАТАПУС 9.9.2013.

Bezbroj mnogo situacija koje okolina pre-dramatizuje, a i čini sve da te iste situacije što više zakomplikuje i oteža, a ti iste riješiš lako ko pičkin dim.

Ne postoji čovek koji se priklanja svakoj vrsti muzike, svako uglavnom izabere nešto što će da voršipuje, a drugo da pljuje. Da vidimo kako ko na koga reaguje i šta ko misli.