Niko mu ne zna tacno ime, a i svaki nadimak mu je u pitanju. Zapravo, jedina stvar koja nije u pitanju kod njega je to da covek stvarno ima razvijenu mastu. Gori je od onog barona iz Kengura.

Recesija. Amniocenteza. Semikonzervativnost. Revalvacija. Fenilketonurija... Stručne fraze i termini nas svakodnevno okružuju.

Uđeš u banku, a on ti priča, frlja se izrazima kao da si i ti proveo pet punih godina na ekonomskom faksu, a ti možeš samo da klimaš glavom i naslućuješ o čemu je reč.

Uradiš nalaze u bolnici, a doktor ti kaže da ti je nizak TSH, a trigliceridi mnogo veći od dozvoljenih. TSH?! Koji moj?! Trigliceridi, trigliceridi... Aaa, znam, trigliceridi i holesterol - sad sam se setio, od toga je umro čika Mile, Bog da mu dušu prosti...

Za našeg čoveka, poštenog seljaka, sa osnovnom ili srednjom školom, to predstavlja noćnu moru. Špansko selo koje traži svoje objašnjenje. Stoga, tražimo da nam se uprosti, prevede, približi našem intelektualnom nivou...

Najjača, najljuća, najubistvenija rakija, ona koja izuva i iz cipela i iz opanaka, ona koja gori dušu i telo i tera na brze pokrete ramenima i glavom istovremeno.

Pet vekova Srbin je u ropstvu čamio. Nekad bilo, međutim polako se vraća to doba, mada u mnogo blažem pogledu kroz tv prijemnike naših malih ekrana. Dakle ''Naša Prva'' obezbedila nam je ovaj predivan Bajram. Kao nekad i sad trpimo zulum od strane turskih dahija, koje se ponovo razmeću svojim bogatstvom i nabijaju nam doduše umesto kolaca, komplekse, svojim očaravajućim vilama, konacima. Plaćamo danak što nam majke, sestre i ostala bliža ženska rodbina moraju provoditi vreme diveći se agama turskog carstva. Harač se ne sme izostaviti nikako, jer pored albuma sa sličicama, danas se štampaju reklame ovog velikog carstva na majicama, duksevima i ostaloj garderobi, pa naše kasabalijske glave primorane su bacati novce na to. Tako da smo svi primorani na kuluk. Dok današnja Srbija oseća nezadovoljstvo, u državi nemiri, opozicija reži, vlada strepi. Raja sa Kosova se diže, bune se spremaju, džebana stiže preko Dunava. Biće boja. Još samo Karađorđa da naučimo srpski, pa da udarimo na dušmane. Pandan poslovici ''Selo gori, a baba se češlja''!

Srpska verzija uzrečice "Potonuo k'o Titanik".
Ko god je iole pratio vesti, zna za slučaj "Jaša Tomić" kada je 2005. godine selo potonulo kao..kao TITANIK.

kad ga cujes,nije dobo,a kad ga ne cujes,jos gori je!

Neki tvrde da je facebook projekat CIA-e kako bi imali sve podatke o svim stanovnicima sveta. Twitter je jos gori, i cilj mu je da špijuniranje/praćenje nametne kao normalnu pojavu.

Ime lokalnog fudbalskog kluba.
Svako selo ima fudbalski klub koji se ovako zove i koji se takmiči u lokalnoj beton ligi.

Likovi koji su rođeni na jugu Srbije, koji su ceo život do svoje osamnaeste npr. govorili kao što im i porodica, i drugari i komšije govore, a onda ih životni put nanese u druge krajeve gde se srpskim zbori, ali malo drugačije.
Razlikuju se od beogradskih bandera po tome što pri povratku, dužem ili kraćem, ne poprimaju drukčiji akcenat i gramatičke oblike, kao b.b. već pričaju zavičajno, ali se usput žale što ih je kleta sudbina zajebala da se rode u takvom okruženju, i što jadni moraju da se stide svog govora.
Kad bolje razmislim gori su od b.b. i od pokondirenih gramatičara iz drugih krajeva Srbije.

Bivši stanovnici naše zemlje Srbije koji su uzeli strano državljanstvo a koji povremeno (čitaj, retko - jednom u 5 godina a možda i više, zavisi od tipa gastrabajterizma) dođu kod rođaka u selo kad se užele dobre hrane i trube.

Ima ih raznih,ali najpopularniji je svakako od višnje.
Pravi se od 100 % zdravog i svežeg voća.
Najčesće se pije kada odemo u selo kod familije.
Služi se hladan i dobro promućkan.

Tako mi u moje selo zovemo onu drugu WC šolju što nema dasku i kazanče nego ima česme i što poneki od ovi' bogatiji što im deca po švajcarske imaju u njini WC-i.

Selo u Britaniji, čijih je pola stanovnika još od 1997. predodređeno da budu ubijeni, da bi glavni inspektor Barnabi i njegovi pomoćnici(koji se mijenjaju tokom perioda) mogli da zarade za koru hljeba.

Krajiska grupa koja je iz Bosnanske Krupe dosla u Futog.Nastala je 80-tih godina.Cetvorica ih je.Njihove pesme su:Toci gazda rakiju,Selo moje,Oce caca da me zeni,Sad ko soko lutam,Grmec nam je kruna.

Srpsko selo iz koga su na "privremeni" rad u inostranstvo otišli bar po dva člana domaćinstva iz svake kuće.
Naravno, odatle su doneti najsavremeniji audio-vizualno-džidžabidžasti uređaji koji većinu vremena provode neupotrebljeni.

Veoma nezgodna psovka iz prostog razloga što da bi se psovka ostvarila žrtva bi morala da obiđe celo selo ili grad a možda i šire, jer mama uporno ćuti-

Noć u kojoj mnogi ljudi posećuju muzeje i druga izložbena mesta u nadi da će ih prijatelji i poznanici videti i barem podsvesno pomisliti kako su ovi kulturni. Ako to stvarno i pomisle, onda mora da su gori od ovih prvih.

Vrlo često viđeno.
Toliko jaka želja za nečim i ako je to nešto zapravo špansko selo za tu personu.
Redovno je vezano za telefon kao što je već rekao izraz.

Kada se posle dužeg vremena sretnu dva druga ovo je jedno od obaveznih pitanja. U Crnoj Gori je zabeležen jedan veoma simpatičan odgovor na ovo pitanje." A što? Hoće li mi koja fala reć".

od kad je uveden evro u crnoj gori, cak su i cigani istripovali da su u evropi, tako da sad traze 1 E, a nekad su bili zadovoljni i jednom cigaretom ili polovinom hamburgera!