Đasmin: Ajde bre Džole, asmo kar. Treba ti sto godina da se obučeš u taj kostim.
Đole Đogani: Kao prvo, to nije kostim Džasmin, već pravo ninđa odelo.
Đasmin: A bre pa što ti toliko treba da ga obučeš?
Đole Đogani: Zato što je moj glupi brat Bi Tri ukr'o ovo iz dečijeg pozorišta, 'bem ga u usta, da ga 'bem u usta.
Đasmin: Ma dobro bre, obuci bilo šta, stavi naoćare i gotovo. Jebo odelo.
Đole Đogani: Pravi ninđa ratnik nikada bez svog ninđa odela ne ide u akciju. Zapamti to Džasmin. Ono nam daje mistićnu snagu i brzinu.
Đasmin: U bre, to nisam znao. Pa i u spotovima si mlatar'o okolo brzo i bez tog odela, mo'š i sad valjda.
Đole Đogani: Ovo nije obićan neprijatelj Džasmin. Kinezi su stari majstori kung-fua. Ako me vide, nagrabusio sam.
Đasmin: Ma ako im banem ja sa tetku, ima nazad u Japan da ih proteram. A šta ti je ovo?
Đole Đogani: Šurikeni bre. Pa ti ništa ne znaš. Evo ga. Uvuk'o sam se. Dodaj mi nunćake.
Đasmin: Šta ti je to?
Đole Đogani: Ovo ovde, na stolu.
Đasmin: Ove dve motke vezane s' lanac?
Đole Đogani: To nisu obične dve motke. To je oružje koje u rukama pravog majstora seje smrt, a dobre su bile i kada me je Sladža terala da tresem tepihe. Nego sagni se da mi dodaš torbu sa koktelima, ako se ja sagnem ode ninđa odelo u kurac. Stavi mi i ovu ninđa masku na glavu.
Đasmin: Evo. Oooooo-ruk.
Đole Đogani: Aaaa bre, jes' ti normalan Džasmin, počupa mi pola lica.
Đasmin: Pa neće Džole. Zapelo i ni makac dalje neće. Imaš mnogo veliku glavu.
Đole Đogani: Nemam ja veliku glavu, nego je ovo mala maska.
Đasmin: Pa idi bez maske, ionako si crn k'o podrum. Nema šanse da te vide. Samo nemoj da se smeješ dok trćiš. Belu ti se zubi na sve strane.
Đole Đogani: U pravu si. Ne treba mi maska. Daj mi još i katanu, pa da krečem.
Đasmin: Je l' to ovo što lići na kurac?
Đole Đogani: Ne, to je dildo Džasmin, nego ovaj mać ovde pored.
Đasmin: Evo ti. Nego, šta će ti gumeni kurac na stolu?
Đole Đogani: To je od moje Vesne. Kaže da njime ona mlati tepihe. Najbolje se ispraše tako.
Đasmin: Pa jest' vala bre i deluje kao da se njime najbolje ispraši. Ajmo. Odvešću te ja do magacina.

Negde u Zemunu:
-Br'te 'si pon'o digitron?
-CZ 99 posto,parabelum!
-Znači žemo matematika?
-Znači žemo!
Sutra dan u vestima:
U mafijaškom obračunu u Beogradu poginula su dva slučajna prolaznika,koja su se zatekla ne mestu obračuna mafijaških klanova,oko podele teritorije.
Negde u Zemun u isto vreme:
-Br'te,kako si mog'o da ukantaš pogrešne likove?
-Jebiga br'te,iz matematike sam im'o keca.

"Otud idu Turci janjičari
Oni nose tri tovara blaga"...
(Sledeća scena: Marko Kraljević odlazi sa blagom, Turci janjičari leže mrtvi na sred puta).

**********************

-Sine, nemoj u novim najkama u Zemun... k'o da nosiš tri tovara blaga sa sobom...
-Ma, u redu je mama... (i zatvara vrata za sobom).
(Sledeća scena): -Lima, džido mova! Dajski tikepa!

Ljubiša Ilić je jedan od bogatijih ljudi u selu. Velikog stasa, još većeg ugleda. Ima dvoje dece, blizance, jedno muško, drugo žensko, osmi razred. Žena mu je meka kao duša, sluša sve, čisti po ceo dan, kuva, zanima decu. Na dva sprata kuće je sasvim odgovorno vodila higijenu, ma patos je mogao se liže, dok je za garažu bio odgovoran Ljubiša. On je bio čovek koji je sve umeo da uradi. Svi su ga poštovali kao časnog i odgovornog čoveka koji ne bi mrava zgazio.

On nije imao poroke. On je bio čovek bez mana. U porodici je sve fantastično funkcionisalo, sve dok mu posao kamiondžije malo dosadio, pa je hteo malo da se zajebava. Počeo je da pije. Pivo, vinjak i rakiju je morao da ima u svakoj sobi. Žena ko žena nije mu ništa zamerala, a deca je bolelo ćoše jer im je trebalo dvesta dinara za doručak i još duplo za izlazak sa društvom. Većinu puta od kad se vraćao sa prevoženja kući je bio pijan. Niko nije na vreme primećivao problem. Moralo je nešto loše da se desi da bi tek onda shvatili.

Ljuba je uzeo nov-novcijat kamion iz Nemačke na lizing sa mesečnom otplatom od sedamsto jevreja. On je hteo da to bude iznenđenje za svoju porodicu. Krenuo je kući.
Usput je pio kao stoka. Litre su se muljale u njegovom želucu. Usput je nesvesno, odnosno pod dejstvom alkohola, pokupio i obario prijateljicu noći. Posle je opet nastavio da pije.

Kod kuće, dok svi srećni gledaju televizor, mala ćera naleće na vesti, gde kažu da je kamion sleteo u liticu. Svi su to gledali bez imalo straha, jer su imali poverenja u njihovog tatu i muža, sve dok novinarka nije objavila ime žrtve. Ime je žrtve je glasilo "Ljubiša Ilić".
Strah i trepet, i zaleđena krv u venama je odjeknula u kući. Svi su plakali, narikali od te vesti do besvesti.

Morali su da prodaju kuću zbog plaćanja i presele se na neko mirno i tiho mesto. Sve uspomene su ostavili iza njih. Majka je prehranjivala decu čisteći po kućama. Deca su odrasla mirno, sa traumom do kraja života.

Ljubišu je obuzeo efekat staklene flaše.
ETO TI GA SAD, JEBAO TE ALKOHOL!

Milutin je poznat još po tome što je projektovao Zemun Polje i Kaluđericu, ali će najviše ostati upamćen po njegovoj rečenici "Šta će Beogradu još mostova ? I ovih par je previše, uvek blokiraju vidik !"
Što se tiče Blokova, njih su nastanili ljudi u potrazi za snovima i budučnošću, željni svog komada hleba u surovom svetu, a dobili su da žive u zgradama koje su verovatno imale manje arhitekture, nego ciganske rupe.

- Matori gde si ti, pre pola sata si rekao da si krenuo?
- Pa jesam, evo putujem.
- Ma daj, hoćeš da mi kažeš da od Bežanije do Zemuna treba više od pola sata. Koga ti lažeš, samo spičiš auto-putem i za pet minuta si ovde, nisi ni krenuo.
- Brate šipkom idem.
- Au, odoh na kafu onda, pa te čekam ovde opet za pola sata.

Ministarstvo unutrašnjih poslova RS izdalo je direktivu o formiranju Ljubavnih patrola.
Program je pokrenut u cilju smanjenja stresa, na odgovornim poslovim suzbijanja krađe biciklova i ženskog rublja sa terasa. Patrole u mešovitom sastavu su pokazale izuzetnu efikasnost.
Na primeru eksperimentalnog odeljenja RJ PU Zemun, uočen je znatno smanjen broj poseta psihijatru i savetniku, osetno umanjen broj vanrednih bolovanja, a enormno povećano interesovanje za prekovremeni rad u trećoj smeni.
Jedina nuspojava koja se očekuje u narednom polugodištu, je povećan broj zahteva za trudničkim bolovanjem.

-Kad se napravi ovaj most Boča će biti Novi Novi Beograd
-Kad se napravi novi most ukinuće nam 2. zonu
-Kad se napravi novi most BSK će igrati Ligu Evrope
-Kad se napravi novi most Zemun će postati Centar 6
-Kad se napravi novi most dobićemo i kanalizaciju
-Kad se napravi novi most Dedinje će biti smešno u poređenju sa Borčom
-Kad se napravi novi most Cigani neće više živeti kod nas
-Kad se napravi novi most Borča će biti novi Hong Kong
-Kad se napravi novi most cela Srbija će procvetati

- Laki, bjež' po mješal'cu, gazda poručio nove cipele za jednog od poslovnih partnera.
- A neće mu to ići kume, onaj abez Đizo sjebo mašinu dok je izliv'o gazdi trijem.
- E dajebeoca, pa kako sad da uslužimo čovjeka?
- Ako smijem da predložim, mislim znam da nije po protokolu i sve to, al da mi njemu jednostavno vežemo kamen za kupus oko vrata?
- I buć?
- Buć.
- Ma daj jes' normalan, ako nas vide oni Austrougari od prijeko smijaće nam se čitav Zemun sa sve Bežanijom i blokovima.

-Kasarna u Senti 1995. godina-

Stariji Vodnik, Madjar po nacionalnosti, na taktičkom poligonu objašnjava odeljenje u napadu-juriš. Pošto je onako sve lepo, pedantno, madjarski, objasnio gleda u podsmešljiva lica grupe od osam vojnika koji stoje naslonjeni jedan na drugog. U svakoj generaciji ima problematičnih, ali nije mu to prvi put...

-Znači vama je smešno! TI Kragujevac! Jel ti misliš da je ovo smešno?
-Gospodine Stariji Vodniče ne mislim! Pa i General Melčet je primenjivao sličnu taktiku.
-Ma neeemoj... A tebi Borča?
-NE Gospodine stariji vodniče. Izadjemo iz rova i POLAKO hodamo ka neprijatelju...
-A zašto se ti kriviš Jagodina? I ti se interesuješ za vojnu istoriju?
-Pomalo, Gospodine Stariji Vodniče. Period rovovske borbe u prvom svetskom ratu mi je omiljen pffffff...
-Znači, da vidimo, Kragujevac, Jagodina, Borča, Palanka, Leskovac, Šabac, Zrenjanin i Zemun, NAGRADNIH PET prekorednih požarstava! Samo vi gledate Crnu Guju a ja sam retardiran je li? Jel ti misliš da sam ja RETARDIRAN Kragujevac!!!? A!?
-Ne Gospodine Stariji Vodniče! Ja nisam mislio na Generala Sesil E. Hogmoni Melčeta iz Crnog Guje vec na generala Long Džon S. Melčeta vodju engleskih ekspedicionih snaga u bokserskom ustanku u...
-TIŠINA!!! Kragujevac još pet prekorednih požarstava! Slušajte me dobro IDIOTI, vama je ovo smešno, ali to je taktika proverena u praksi...
-Zemun Šapcu- Pa jes, kad Ljubiša i Bata u "Neretvi" pobiju četnike dok se kockaju hihi...
-ZEMUN I ŠABAC takodje JOŠ PET prekorednih!
-Kada neprijatelj čuje URAAA, kako se ori iz četrdeset grla, biće dezorjentisan i trudiće se da pobegne od tog pokliča! A šta bi ste vi pametnjakovići viknuli? Vi tamo navedeni?
Imate nešto bolje možda? Ajde slobodno recite, vi ste najpametniji?
-Kratak znak očima, zbijanje redova i okretanje prema vodniku, a onda snagom ljudi koji nisu ništa ljudski pojeli ni popili, a ni jebali mesec dana, i koje objektivne okolnosti sprečavaju da od njega naprave blago ljutkast paprikaš, svi kao jedan iskeženih zuba i iskolačenih očiju koje sve govore, gromoglasno-SRBIJAAA!!!
-Szar napom van...

1)
Šef tek što je radnik došao na posao:“ Marko, ‘ajde idi kod Pere na Konjarnik pokupi robu, voziš je na Novi Beograd, odatle na Dorćol - pokupiš papire, pa u Zemun polje, onda nazad u kancelariju, samo usput stavi zimske gume i kupi klopu za sve u ofisu!”
Marko:”Polako šefe, koji su naši? Dok ne popijem kafu ne znam ni kako se zovem.”

2)
A:”Matori, jesi vid’o Žarka skoro? Upao je u ozbiljan biznis.”
B:”Ma video sam ga pre neki dan. Isprič’o mi nešto u dve sekunde, kakve kombinacije ima. Ja gledam, koji su naši, a on:” Druže, izvini žurim.“ i ode!”

- Ej vidi, Zemun ( centar), Karamatina 18, 150 evra! Vidi na plan plusu gde je i odma idemo, ej, pa to je blizu keja, ludilo!
- Zajebi, gledao sam ja sa Brankom kada smo se selili, to je verovatno neka munzenica kralja Milutina, ovo što smo mi gledali ne vredi ni 20 evra, ma ni da mi plate ne bih tu živeo, plafon visok 2 metra, jedino što bi čak i Branka mogla da zameni sijalicu, ali to nije bilo dovoljno da se zajebemo...
- Dobro, šta ti je... Evo ga! Centar, Knez Mihajlova, 180 evra! Daj..

- Ćao, odakle si?
- Iz Niša, a ti?
- Misliš '' iz Niš''? Ohjoo, ohjoo, huf, huf, grok...
- Ne brate, mislim iz Niša. Nisi mi rekao odakle si?
- Iz BeGe-a, matori. Vidiš li ''gi'' one cure tamo, možemo da ih startujemo?
- Molim te prestani da govoriš kao imbecil, u Nišu 10 km od centra grada niko ne govori tako. I prestani da se smatraš Beograđaninom, jer verovatno živiš u Zemun Polju, u porodičnoj kući koju je nelegalno napravio tvoj cenjeni otac, pošto se tamo doselio iz okoline Vlasotinca. Meni iz centra Niša treba manje vremena da stignem do centra Beograda nego tebi iz te zapizdine.

- Ej Mare, pa gde si ti čoveče, nisam te video sto godina.
- O ’de si Đole. Pa tu sam. Malo manje imam vremena za bleju, pa me zato slabije viđaš. Šljaka, faks, trening i spavanje. Nema se vremena za drugo. Nego šta ima kod tebe? Jel se viđaš sa nekim iz osnovne?
- Pa viđam se tu i tamo, mada svi su se raštrkali. Najviše se viđam sa Brankom, mada i njega je teško videti u poslednje vreme.
- Ej Branko Usranko. Od kada njega nisam video. Šta on radi? Jel još sa onom lepom ženicom što sam ga video sa njom poslednji put, još pre jedno dve godine?
- Ma nije više. Razveli se nedavno. Šta da ti kažem za Branka. Ne cvetaju mu ruže u ovom trenutku.
- Što brate, mnogi su se razveli, nije smak sveta?
- Ma žena unajmila nekog dobrog advokata i em je ostao bez gajbe, em dete može da viđa svake prestupne.
- Uf, smor to za klinku, ali može da se preseli kod keve u Zemun. Koliko se sećam oni imaju kuću tamo.
- Teško izvodljivo brate.
- Što?
- Keva mu je umrla pre dva meseca, a iseljen je iz te kuće jer Kineski most će da ide tuda, a on nije legalizovao to, nije imao nikakve papire i država mu ne duguje ništa. Osta čovek na ulici.
- U jebote, pa stvarno maler. Dobro, radi, pa može da iznajmi neki stančić dok ne stane opet na noge.
- Ne radi. Splav na kom je kuvao zapalio neki mafijaš pa je ostao bez posla.
- Au brate. Kad ćemo da se vidimo sa njim, sigurno bi mu prijalo društvo malo sada?
- Pa jedino da mu sutra odemo u posetu u bolnicu. Udario ga je auto juče. Obe noge slomljene i to butna kost na jednoj, a ni rebra mu nisu bolje prošla. Lobanja naprsla i pukla karlica.
- Brate nije da njemu ne cvetaju ruže, nego su mu procvetale ambrozije na sve strane.

Definicija je napisana za takmičenje ''Pačija škola''.

- Dejane, ajde mi otkucaj poruku jednu samo. Kum mi čestitao Božić pa da mu odgovorim.
- Au bre, stalno me smaraš, nauči više.
- A saću baš sa šezdeset godina da učim. Otkucaj. Je l' ti treba broj?
- Ne treba, odgovoriću samo na njegovu.
- Evo ta, ta. Sa tom lepom pesmicom i pahuljama, ta.
- Šta da napišem?
- Pa napiši….
RUŽICE, RUŽO, RUŠKA, ZRELA SI K’O KRUŠKA, SVE ZBOG……
- Ko je sada to?
- Nemam pojma neko te zove.
- Pa javi se.
- Šta imam ja da se javljam, tebe zove neko.
- A ko me zove?
- Ma nemam pojma, evo ti telefon.
- Ko li je, majku mu?
- Pa šta čkiljiš u njega, javi se više, neće zvoniti do naksutra.
- ALOOO! EEEEEE MAROOOO! PA EVO SEDIM SA SINOM….
- Jednom ću ti otvoriti ulazna vrata tako, ima do Zemuna da stigneš.

Primera radi, fudbalske sezone 1993/94., u prvoj ligi od 10 klubova 4 tj. 5 je bilo iz Beograda; 94/95. od 10 ukupno cak 5 tj. 6 u prolecnom delu sezone; 97/98. 6 od 12; 98/99. 8 od 18. 2000/01. je bilo 9 beogradskih klubova od ukupno 18, a 2004/05. cak 9 od 16.

Jedan od ovih novouspesnih klubova, FK Obilic, uspeo je cak da uzme titulu 1998. dok je na njegovom celu bio Zeljko-Raznjatovic Arkan, dok je npr. FK Zeleznik, pod vodjstvom jos jedne figure iz beogradskog podzemlja, Ace Bulica, uspeo 2005. da osvoji kup i da svojevremeno bude 3. na tabeli. Drugi 'tramvajligasi' iz Beograda bili su (a neki su i dalje) OFK Zvezdara, FK Curacki, Hajduk Lion, FK Vozdovac, FK Zemun, timovi iz daljih predgradja poput Radnickog iz Obrenovca, a bilo je i svojevremeno drzavnih projekata npr. FK Milicionar.

- Ćao, brate, šta ima?
- Evo, smorio sam se kao baštenski patuljak.
- Što, šta se desilo?
- Ostavila me je Milica.
- Ništa čudno, ona je prepička, neće sigurno da bude sa tobom.
- Molim?!? Kako to misliš?
- Pa brate, ti kad si je smuvao, kao da si završio posao, bleja po ceo dan, kladža, nemaš posao, pustio stomak. Uljuljkao si se mnogo, dobro je ovo, malo da se trgneš.
--------------------------------------------------
- Imaš li i ti utisak da je narod sve više u blatu?
- Otkud ti to, evo, meni baš gradske vlasti grade novu crkvu ispred zgrade, sve cveta...
- Ne zajebavaj bre. Nije mi jasno, narod ćuti, novinari ćute, a govnjavije nikad nije bilo. Gde su pištaljke, protesti, bojkot dnevnika? Nema ni jebenih grafita!
- Ma neka ih, neka se uljuljkaju još malo, više će za par godina da ih boli.
- Za par godina?!? Ne, brate, pogrešno je. Uljuljkaćemo se mi u svest da je ovako normalno. Već jesmo. Je l' ono beše ovaj Zemun-Borča most, zbog kojeg ti i prave tu crkvu da ga osveštaju kad za samo godinu dana sagrade još tu jednu raskrsnicu koja nedostaje, još uvek nema ime?

- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu.
- Šalter 9.
- Ali čekam ovde već sat vremena jer su mi oni sa šaltera 5 rekli da dođem ovde.
- Pa takva je procedura, dođete prvo ovde da vas mi pogledamo, pa onda šalter 9.
- Dobro.

Sat vreman kasnije. Šalter 9.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu.
- Jel imate sve papire?
- Da, bio sam na vašem sajtu i sve sam prikupio kako piše.
- Onda vam sigurno fali dozvola od građevinske inspekcije prvo, jer nismo to stavili na sajt. Ovih dana ćemo. Idite na šalter 6.
- Pa kako možete da ne stavite....
- Šalter 6!

Dva sata kasnije. Šalter 6.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu, ali mi rekoše da moram prvo da dobijem dozvolu od vas a to nije, ponavljam nije navedeno na vašem sajtu.
- Ih, sajt. Samo kompjuteri, internet i te gluposti. Lepo uzmeš telefon u ruke i proveriš a vi bi sve na gotovo. E nema toga. Evo vam molba, popunite je, overite i predajte na šalter 11. Oni će je pregledati i onda poslati nama. Ako je molba u redu, poslaćemo jednog našeg inspektora da pogleda terasu i najkasnije za 15 dana ćemo rešiti vaš zahtev.
- Ma kakvih 15 dana, jeste noramlni....
- Molim vas, ne pravite gužvu. Sledeći.

Još sat vremena kasnije.
- Dobar dan. Ja sam došao da podnesem zahtev za dozvolu da pregradim terasu. Evo popunio sam molbu.
- A-ha. Dobro. A jel imate potvrdu iz SUP-a da niste privođeni ili osuđivani? Ona je obavezna uz ovu molbu.
- Pa šta će mi to. Samo hoću da pregradim terasu.
- Samo da pregraditie terasu! Samo da pregradite terasu! Mislite da je to tek tako, pregraditi terasu. Mora da se utvrdi da niste kriminalac i da kriminalno stečeni novac ulažete u pregrađivanje terase. Idite prvo do SUP-a, pa potvrdu odatle overite u sudu i onda donesite tu potvrdu uz ovu molbu i razmotrićemo vaš zahtev.
- Ma sa'ću ja vas malo da jebem k'o taoce, RUKE GORE SVI DA VAM NE BI JEBO MAMU! Jebale vas potvrde, molbe i pregrađivanje terase. Ajde svi ovde i da ste legli na pod. JASNO BRE!

Vesti B92.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić a ovo su najvažnije vesti dana.
Živorad P. metalostrugar iz Batajnice već tri sata u opštini Žemun, drži desetak šalterskih službenika kao taoce. Postoje izvesne sumnje da je Živorad mentalno obolela osoba, kao i pripadnik neke desničarske organizacije i policija strahuje da može doći do tragdeije, ali čini sve napore da do najgoreg ne dođe.
Napad na šalterske službenike je isto što i napad na državu. Poručio je ministar policije, zamenik premijera i dobitnik nagrade najevropljanin tri godine za redom, Ivica Dačić.

Jedne davne večeri, prijatelj mog ćaleta dosao sa porodicom da nas poseti u Zemun. Kada nas je u neko doba noći pristiglo vreme za rastanak, siđemo mi da ih ispratimo do kola, kad ono - njihova stara Buba neće da upali. Neće ni da čuje.

U donjem Zemunu, najveće uzvišenje kilometrima naukrug je nasip na kojem se nalazi stari deo Zemunskog keja, koji se uzdiže impresivnih metar i po iznad ostatka grada. Sa jedne strane je grad, sa druge - mutno Dunavo. Ovo mesto je bilo poslednja nada da Buba upali na "gurku", naravno uz nesebičnu pomoć Zemljine teže.

Nakon višestrukih rastavljanja i sastavljanja motora, produvavanja svećica, brisanja razvodne kape, proveravanja klema na akumulatoru, ručnog premeštanja položaja zamajca pred paljenje, pokušaja startovanja sa kablovima priključenim za drugi auto sa ugašenim motorom/upaljenim motorom na leru/upaljenim motorom pod punom turažom, oko 2 ujutro prijatelju Maksi je ostalo samo da izjavi:

"E, da nas vide ovi iz Folksvagena, dali bi nam počasni doktarat škole automehanicara za Bubu. Ako sada ne upali - pravo u mutno Dunavo"!

Harizmatično čedo doktora Ferdinanda Poršea je još jednom pokazalo da je čudesna mašina koja poseduje dušu i nakon ove pretnje je, istinu posle poluminutnog očajnickog verglanja, najzad upalilo.