Siguran znak da je neko ljut na vas.
Mnogo ljut.
Zapravo besan i na ivici da prekine svaku komunikaciju sa vama.

Do juče ste bilo mili/mila, srce, duša ili su vas, u najgorem slučaju, zvali po imenu.
Preko noći ste postali Jovanović/Petrović/Krstić ili kako god a to je, u Srba, siguran znak da ste nešto gadno zajebali.

Parčence leba našeg nasušnog koje se uzima na kraju posta. Pre uzimanja nafore ne treba ništa jesti jer se tim činom čisti duša grešna.
Isti slučaj važi i nakon celonoćnog bekrijanja pri čemu je malo falilo da dušu izbacimo zajedno sa večerom koju smo preskočili. Svaki komad hrane sledećeg jutra, najbolje suva leba, vraća dušu na njeno mesto.

11. Septembar.

--konekcija sa Alahom obećavajuća
--Vrt večnog blaženstva/Večna slava/Džihad-torent pokrenut
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--upload bliznakinja pokrenut
#Trojan danger#
#Trojan danger#
#Trojan danger#
#Trojan danger#
--download duša terorista u pakao-unlimited speed

Ljubazna varijanta nisam baš siguran.
Cijenite pomoć koju vam je osoba ponudila, ali ste isto tako svjesni da će vas nevoljnik još više pogurati u nepriliku.
Dobra je duša, ima najbolje namjere, ali inspector Clouseau mu nije ravan kad taj krene pomagati.

Još jedna u nizu reči serbskoga jezika koja je okrenuta za 180 stepeni . Elem , vonj je miris , a vonjati je mirisati ( ne cveće ) , a u našem lepom jeziku znači smrdeti kao jarac u sezoni parenja . To je verovatno neka prosta duša izmislila jer nije znala pravo značenje te reči . Do duše kada malo bolje razmislim nekako je i pravilnije vonjati-smrdeti al aj sad .

Nije strašno biti u pogrešnom vagonu i na lošem koloseku, strašno je kad si vezan dok se voziš Rolerkosterom i ne možeš ni levo ni desno, ni sporije ni brže, samo u krug, spiralno, sa jednim jedinim usponom pri startu. Duša ti u qrcu, qurac iznad glave i ne može da se digne nikako iako ispred tebe sedi dobra pichka.

Pogled koji zrači ozbiljnošću, setom. Prolazi kroz tkaninu, lišće, beton, meso. Gleda direktno u suštinu svega. Posmatrač dostiže Božansku moć, vidi sve, svaku najdublju tajnu skrivenu u srcu bilo koje osobe na planeti, vidi uzrok svega. Otkriva prošlost, razume sadašnjost, predviđa budućnost. Ovakav pogled svojstven je visokointeligentnim bićima, čistog srca, široke ruke. Što duže traje, to se više duša čisti od svih zala ovog surovog života.

Muška princeza. Sila vilenjaka jaka je u njemu, a nežna duša mu ne dozvoljava da preuzima inicijativu, pa ga zato koriste kao korice za mač.
Ne smeta mu, šta više u tome uživa. Najsrećniji je zbog činjenice da njegove korice mogu da prime svaki mač, a naročito ga uzbudi balčak koji mora da uhvati sa dve ruke.

Podvik lukavih srpskih muzičara na svadbama i krštenjima, kad se kao lešinari skupe oko kuma i kume, koji hteli ili ne hteli moraju da daju i zadnji dinar iz džepa, jer im srpski ponos ne dozvoljava da budu zadžaba isprozivani pred par stotina duša. Ako muzikanti nanjuše da su kum i kuma gastarbajteri, dotični će pri povratku u Švabiju instantno da apliciraju za sozialhilfe.

Viši stepen tuge. Tužan je pogled vozača alfe dok stoji kraj servisa. Tužan je krajolik Kosova bez trobojke. Tužna je i duša čoveka koji posle dve godine barenja ribe svog života konačno dobivši priliku za meć pognuto gleda u još pognutije koplje nedovoljno prokrvljeno zbog godina uništavanja kardiovaskularnog sistema alkoholom, cigaretama i gledanjem u izlizani poster Ane Bekute iz osamdesetreće. Tužni su to osećaji, pretužni, ali seta, seta je nešto veće.

Isterivanje đavola je proces kojim se duša čisti od grešnog, i đavolskog u njoj. Nekada se zaista verovalo da đavo može da obuzme dušu i um svojih žrtava.
U današnje vreme, u Srbiji, Neda Ukraden se može smatrati demonom izuzetne snage.
Najjača vradžbina joj je "Da se nađemo na pola puta." Dovoljno je da žrtva jednom čuje tekst ove čini i pada u nepovratno ludilo.

Ono što roditelji najviše vole. Njihovo dete je živo, ume da psuje, bije se po obdaništu, udara devojčice. Ma on je samo jedno nestašno dete. Iako se čovek formira do svoje osme-devete godine, kasnije je isto ono dete, samo sa gorim osobinama, nema više menjanja, oni bi sve da mu daju, neće da mu kažu ''ne može'' jer će ono da kmeči, pa vaspitaju malu budalu koja će sutra da bije ženu, devojku, ono što želi milom dobiće silom.

zatvor koji je u svoje vreme bio najveći jebač među zatvorima,bio je poznat po tome što su ćelije bile veličine kutije za šibice pa ako dođe neki drvoseča od 200 kila nisu mogli da ga uglave.jedno vreme stanovnik alkatraza bio je i al kapone,ali kad su neka trojica robijaša(neka sitna boranija)pobegli ispred nosa čuvarima,vlada je odlučila da zatvor ode u stečaj.kad su ga zatvorili postao je turistička atrakcija pa svaki dan dolazi buljuk ljudi.verovatno se graditelji prevrću u grobu zbog toga

Ono u šta se pretvaramo kad treba da se iskupimo za (uvek nepravedno) zapostavljanje.

Undertaker u svetu notornih alkoholičara. Dok je Bora Čorba stigao do osmog, a Petar Kralj do devetog levela kvantitativnog ispijanja žestokih pića, ovaj ne samo da je bio na desetom nego je otključao i jedanaesti, za koji se nije ni znalo da postoji.

Istrajno provodi dane na obližnjem ćošku, ugazio je u četvrtu deceniju uništavanja organizma četrdesetoprocentnim alkoholom, a u dilemi da li da ga boli jetra od cuganja ili duša od necuganja, izabrao je ovo prvo..

Najefikasniji argument i sredstvo podrške za seobu duša kad treba:
1) da se pročisti ulica radi osvajanja teritorije ili slobodne trgovine
2) da se 100 hiljada razdraganih Srba pošalje na nebo u uverenju da su“nebeski“na socijalnim zabavama tip Goocha,
3) da se Bin Laden obrati Americi preko interneta-uvek ima kalašnjikov u ili pri ruci i kaže nešto, a cela Amerika izgubi dušu i proglasi crveni stepen opasnosti

Marina Tucaković uze ogroman novac od teksta nekog siromašnog rokera pa napravi "dobar" narodnjak.Roker ode sa 50 evra hepi.Sve u svemu,TFolk tekstovi su naj emo kad ih neko piše iz duše ili ukrade autorska prava nekog ko je ispisao neki tužan spomenik na romskom groblju.Dole naveden tekst,mislim da je Škora,de će joj duša za tako nešto...

Stanje svesti koje se odlikuje stalnim osecajem praznine, kao da nesto fali, da je fiktivna stvar zvana dusa trenutno neispunjena sto ce reci manje-vise prazna. Okidac za tugu je obicno ljubav tj. nedostatak iste. Ili gubitak voljene osobe na bilo koji nacin. Podli je neprijatelj i udara na mucki. Kazu prolazi vremenom, zaleci se. Lazu. Moze se pretvoriti u bes.

I od te noći, noći punog meseca sa teškim olovnim oblacima koji su ga skrivali, kada je zli lingvistički veštac Kaizen u svojoj tajnoj laboratoriji u Zabranjenom gradu ukrstio program za Tviter i nepogrešiv softver Vukajlije, to postade jedan od najelegantnijih načina za početak flertovanja sa komentarima među hiljadama mladih i nevinih duša koje on drži zauvek zatočene u tami memorijskih lavirinata svog praiskonskog servera...

Dosadni i nervirajući glas nekog dobronamernog posmatrača dok ste se vi (najčešće kao klinci, mada neki to nastave i kasnije) oberučke bacili na uništavanje svojih bubuljica, skorele rane, svrbećih boginja... Najgore je što je i vama potpuno jasno da to nikako ne treba da dirate, i da taj glas u pozadini vaše pažnje, preokupirane jednom manjom/većom nepravilnošću na koži, ništa nije mudriji od vas, i najradije bi da tim kopanjem zakopate i njega što vas detaljno analizira. Al' da prestanete nikako. Ta sitna autodestrukcija je fantastičan ventil za pražnjenje unutrašnje napetosti... I na kraju, svako od nas ima neki ožiljak da ga podseća na minuli ručni rad.