Mora da sam mnogo glup! Meni, bre, nikad nije dosta. Nije mi dosta kad jebem, celog života bih samo to radio, ali ima niz ograničavajućih faktora, nije mi dosta kad jedem i u tom kontekstu ova prejaka reč sastavljena od dve reči i ima smisla.
Moglo bi se naći još prigodnih upotreba, ali je najiritantnija upravo najčešća upotreba ovog besedničkog cveta.

Nekad je negde neko pametan, ili se samo tako predstavljao, koncizno naveo niz ubedljivih argumenata i, smatrajući da su jasni i neoborivi, uzviknuo: "Pametnom dosta", računajući da razumnom biću ne mora očigledne činjenice da razlaže na sitna crevca.

I Pandorina kutija je otvorena!

Danas svaka šuša promumla proširenu, veoma prostu rečenicu i likujući dodaje: "Pametnom dosta!"
Šta dosta, milosnu ti majku, šum koji si izbacio više nikad nećeš ponoviti, niti sâm razumeš šta si rekao, a poštapaš se nekom izlizanom frazom! Moraš umeti da odbraniš stav, a ne da se kriješ iza olinjale parole! Nije mi dosta, može biti da kasno palim, stoga objasni ili ćuti! Takvom retorikom pokušavaš sebe implicitno da uvedeš u svet pametnih, al' ne ide! Šupalj si kō crkveno zvono, što bi rekao panonski paor, mornar, tamburaš, govnar... Uglavnom, neki zanatlija, šta li je?!

Pametnom dosta! Ili nije?

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Većini prigradskih tinejdžera prvi motor. Toliko omiljen da ga zovu: Apenac, Apenjara, Automatik. Omiljen kako vozačima tako i saobraćajcima ako vas uhvate da ga vozite po gradu neregistrovanog! Što se registracije tiče, bolje da kupite 5 Tomosa pa da imate i delova i motora nego da plaćate 20-25 hiljada! Iako nekima deluje slabo i prljavo...naprotiv, njihovim vozačima deluje moćno, prelepo i muževno. Iako je Tomosu izvađena duša pre 20 i kusur godina...njihovi vozači tvrde da mogu oni još drva da poteraju...još makadama da prođu...još cura da provozaju! Doživljavaju ga kao simbol lepote i blagostanja u saobraćaju. Takođe ga vole zbog njegove ekonomičnosti...sipaš 2 L benzina, i mesec dana jezdiš po selu, iritirajući okolinu bučnim zvukom motora...tandrkanjem blatobrana i mirisom ulja koje curi po auspuhu pa tako kao šlag na tortu dodaje zagoreli miris koji vozačima(kako oni tvrde) podiže adrenalin.

Mesto na gornjoj usni gde rastu brkovi.

Ja ne znam kada će to da se desi, al se nadam da neće da zapadne neki post. Onomad, kad Paja ispusti dušu, usr'o sam se jedući džema i leba, i sarme bez mesa.

Ne, nije sportski sudija i da, velikim slovima sa 3 !!!
Zatvorska populacija zemlje Srbije trenutno čini skoro 11.000 duša i svake godine se poveća za oko 1000. Više od 1/3 je ubeđeno da je suđenje bilo nefer, 1/3 neće nikad priznati krivicu, a ostatak iskreno veruje u svoju nevinost ili stvarno jesu nevini. Naravno da svu odgovornost za njihovo stradanje snosi gospodin sudija. Prvo što će uraditi posle zvona za ustajanje u 07h je da se protegnu na neudobnom krevetu i proderu SUDIJA MAJKU TI JEBEM!!!
Ventil za sav jad i čemer zatvorskog života je ta banalna psovka kojom pokazuju prkos, revolt i pokušaj opravdavanja sebi samom. Gnev prema sistemu i sudiji kao predstavniku istog iskazuju i tiho, kroz stisnute zube u toku celog dana. Kad u blizini nema komandira začine ga i prezrivim pljuvanjem na pod.
Ponekad je spomenut i ministar policije, advokat ili svedok saradnik, ali sudija je sudija...

Spavati

Savsren primer za izraz:"Ko nema u glavi, ima u nogama". Takodje veoma iritirajuca licnost, sto zbog ponasanja, sto zbog masovnog onanisanja ziljvih klinki na njegove slike na informatici.

Dobronamerna "reč" upozorenja upućena devojci koja jasno implicira da ovo nije dan za njena sitna prebacivanja i iritirajuće opaske. Obično iste na jedno uvo uđu pa na drugo izadju, ali danas neće moći napolje, jer su sive ćelije pocrnele pa se prag tolerancije spustio u pete.

Nemoj srećo, nemoj danas...jer danas me nije briga što sam umesto leskovaške crvene opet doneo kući papriku baburu. Siguran sam da i u baburi ima odviše vitamina! Nije me briga što misliš da ti od belog hleba nokti postaju krhikiji, pa mogu, ne daj bože, pući. Nije bilo raženog! Takođe mi se jebe što sinoć nisam isključio TV pre spavanja, pa te nešto uplašilo oko pola 5. Neću da se obrijem! Nikad neću obući rozu košulju koju si mi ti kupila, jer ta pojava vređa i mene i naše ogledalo.
Jeste, to na terasi su gajba piva i vinjak. Jeste, dolaze moji alkoholičari večeras da se napijemo i jedemo masno. Volim moje alkoholičare! Nova ugaona garnitura nije kupila nas, nego smo mi kupili nju. Kad se ufleka opraćemo je, kad se pocepa kupićemo novu! Reci bratu da mu neću napisati rad za pismeni. Tako je, ne zato što je to za njegovo dobro nego zato što me boli dupe za njegov pismeni! Još samo da znaš da sada "liga šampiona" ima svake nedelje. Jeste, muški šovinistički lobi je i to izlobirao!

Od sutra će opet sve biti kako ti kažeš. Ne, nije zato što sam papučar, već zato, što te volim srećo!

Majstor birane reči i biranih pokreta. Šmeker i gospodin. Veći šmeker od gospodina Mrke jer je do medalje stigao tri godine pre roka.Inspirator sa dostojanstvom. Šmekerski je isprovocirao čak i sudije da mu sviraju tehničku grešku i probudi naš najčistiji inat kod igrača koji su stigli i prestigli Slovence u borbi za finale.
Dokazo da se u našoj zemlji može snimiti film ”Povratak u budućnost IV” sa malo para i malo blještavih efekata. Samo srce, duša i akcija bez trikova. Naterao čupavog i bradatog Tea da postane obrijani Sale. Naterao Kostu da procveta, vratio veru u zajedništvo, a posle teškog poraza u finalu od apsolutnih favorite svojim izabranicima nije rekao ni ružnu reč. Posao je već bio završen, a naši junaci imaju dovoljno vremena da se vrate i nastave kako je Duda zamislio.
I osvojeno srebro ne sme da od nas pravi drugorazredne navijače koji bi da kukaju”moglo je bolje”. Progutajmo tu gorku čokoladu sa dostojanstvom i radujmo se novom danu i novim pobedama.

Narkoman dobre duše.

(Ne)Tipičan primer romantičarskog lika.

Dve godine štekaš od plate za 4k smart televizor, uzmeš brz net jer te smara buffering na ultra HD snimcima, uplatiš premium account na YouJizz-u i nadaš se da ćeš najzad biti srećan jer će tvoj napaćeni um konačno moći da obrađuje slike pune detalja kakve nikad neš videti ni u stvarnom životu. Ali ne.... Prizor detaljno obrijanog okopičnjaka Medison Ajvi, sitna bubuljica na njenom dupetu za koju ranije nisi ni pomišljao da postoji, bore smežuranih jaja vodoinstalatera i jasne teksture ornamenata na kaminu ipak ne mogu zadovoljiti tvoju glad za najrealnijim scenama seksa koje ćeš ikada doživeti. A onda opet, po ko zna koji put, pregledavaš sadržaj svih kategorija i vraćaš se na amatersku produkciju. Realno, ako već ništa ne jebeš, barem gledaj kako se drugi jebu i pritom uživaju u tome što rade. Ma ne postoji ta bubuljica na guzici koja može nadomestiti bezvoljno njakanje porno dive sa odavno izgubljenim osećajem u međunožju.

A ono sranje o učenju od najboljih... To zaboravi. Drži se lepo amatera, jer i do tog stadijuma tek trebaš doći. I koji bre kurac bacaš pare na tehniku?! Izađi i pojebi nešto!

Umoran k'o pas.

... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.

Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.

Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.

Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.

Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.

Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.

Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.

Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.

Ali je zato duša na slobodi...

... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.

U narodu poznata radnja za utvrđivanje kvaliteta iste, jer ona koja jako puca pri čukanju smatra se dobrom.

Ubuciti se. Popuniti se elegantno, da podseća na plišanog medveda.

Definicija uspešnog sporazuma sa netolerantnim saobraćajcem.

Mračna strana čoveka, vazda skrivana od pogleda, brižnih reči i dodira. Okeansko dno duše u kom se brčkaju zlokobni trenutci, uspomene, dogadjaji i boli, slike, lica, strahovi i krici - komešaju se i izrastaju u demone, one krupne koji šapuću, i sitne koji se samo smeju.

Tražio sam šiljata koplja, silni malj, mač iz kamena..Tukao ih, ubadao, mučio..Krvare, plaču, pa se opet smeju..Prežive.

Osluškivao sam božju reč, čekao znak, tražio sam odgovore u knjigama i ljudima, proklinjao ih, plašio ih besom i vatrom srca, pretio..Podvuku se pod neki kamen, sakriju u vijugavu pećinu, ćute, čekaju, izadju..Smeju se i rugaju.

Trčao sam brže od vetra. Srce mi je lupalo, pluća sagorevala bez daha, nisam se okretao..Stizali su, nalazili trag, kao prišiveni da su.

Šunjaju se noću, bude me kad je krevet topao i kad je najlepše, ne daju da spavam. Kažu ustani, ne damo da bežiš u san. Novi je dan, idi u kupatilo, umij se, operi zube. Nagovaraju me da pogledam ogledalo, virnem kroz prozor, stisnem bravu i zakoračim u raskoraku sa svetom, idejama i okolnostima, realnošću i željama, onim što je bilo i onim što želim da bude. Neumorni su..

Rastu kada se smanjujem, kada sam lenj, dokon i zavučem se u najlošije društvo - sebe. Utišam ih u društvu, uz pivo, pesmu, entuzijazam i nadu koja kao rado vidjen poznanik iskoči sama, u prolazu, niodkuda. Bace ih u zaborav samo jedna prava reč, osmeh, poljubac i zagrljaj, lep dan, dobra vest, sreća drugih i gozba za dušu. Tada se ja njima rugam, upirem prstom, zadirkujem ih poput malog deteta. Čekaju i ćute.

Kadkad polete, otrgnu sidro, kad duša krene na buran put da istera svoje i gurne kamen sa srca. Iseku mi šake, razbiju glavu, rasplaču me, izbiju zub. I onda opet u krug. Bude me pakosno radosni, rodio im se još jedan nasmejani brat, spreman da muči, ponižava i vredja, golica gde ne treba, psuje, kune, sprda se i smeje. Dajte mi nešto da popijem, recite mi nešto lepo, na licu mi načinite krivu, pa ću nekako i ovaj dan izgurati i podneti. Lakrdija, šala, paganski humor i lice dragog čoveka, neobavezna reč..I život, točak, nekako se otkotrlja dalje.

Demoni se retko mogu ubiti i pobediti, ali to nije najvažnije - važno je protiv njih se boriti, važno je da se sa njima ne saživi. Dok se duša jednog dana ne otkine i ostavi ih da sami umru u svojoj muci i pakosti.

Kompilacija hrane iz pekare koja se uglavnom naručuje u povratku iz kafane. Može se naći u svim bolje opremljenim pekarama.