Ružan, bubuljičav i smrdljiv tip. Upotrebljava se isključivo za muškarce, ali može da se desi da ovaj izraz slucajno dobaciš i nekoj ribi, jer ni sam ne moš' da razaznaš šta je.

Potpuno nejebavajući stav. Čapljinski magarac uživa veću popularnost i više je primećen. Fraza kojom se izražava potpuna apatija koju određena ženska persona oseća prema stupanju u bilo kakav kontakt sa vama. Možete se skejtom spustiti niz Ajfelov toranj ili ponovo okupiti Bijelo dugme, ali kod te ženske osobe ne izazivate ni najmanji interes. Ne postoji ni ona sitna crta animoziteta; potpuno ste joj nebitni. Boli je kurac.

Usled vaše fizičke strukture zbog koje izgledate kao da vas je sklepao pijani Kvazimodo penetrirajući skočimiša u anus i zbog stava devojke koja misli da je božanstvo u koje se ne gleda, rezignirano gubite i ono malo nade da ćete je ikad ploditi. Da vaš kurac leči ne bi ga uzela, a puste želje da ćete je imati u trećem životu potpuno padaju u vodu onoga trenutka kada shvatite da biste mogli goli paradirati pred njom, a ona bi opet pored vas prošla k'o pored turskog groblja. Ne bi pomoglo ni da ste jebeni Bil Gejts, jerbo nju ni milioni ne bi interesovali - kada bi ih vi posedovali. Zanimate je k'o poglavnik u Jasenovcu. Ukoliko biste je na neki način uvredili ne bi se zamarala ni da vam odvali šljagu jer ne želi prati ruke posle dodirivanja vaše skaredne vanjštine; a pljuvačka joj je previše dragocena da bi je potrošila na vas.

Ono što svi glumite kad vam neko da minus ili negativno komentariše poster/definiciju.

cigara od posebnog znacaja,ona koja se pali samo u posebnim prilikama,to nije obicna pljuga koju samo zapalis iz navike
cigara koja zahteva samocu,samo ti i ona u beskrajnoj tisini
to je cigara koja oslobadja,pali se u trenutku kad ti se sve skupi,kad te dusa zaboli,da li je razlog tome neka riba,kinta,promasen tiket koji bi ti promenio zivot,nesto sto ti bas zagorca tvoj slatki zivot
palis je lagano,prvi dim je najvazniji,udises duboko,sve najgore misli povlacis u sebe i onda kad izdahnes,zamisljas kako svi problemi odlaze u kolutima dima
gasi se posebnim potezom presavijanaj preko palca,kao da nije dosta sto je gasis,zelis da se muci,sve svoje probleme iskaljujes na njoj u nadi da ces osetiti olaksanja i kao nekim cudom,lakse ti je,osecas se malo bolje...

Pridjev sa svrhom označavanja mjesta porijekla, nacionalnosti ili zanimanja za koje si vezan godinama.

Pat pozicija, u koju kad jednom uđeš, baš kao u tajno udruženje, izlaska nema. Ova osoba je prokleta na Večno Dežurstvo.
Jadna dušica je nagrabusila zbog svoje dobroćudnosti ali benigno i hronično, i ne može da se otrese svog jarma ma šta radila.
Kada su neke žurke (Nova godina, slave, svadbe, punoletstva, ispraćaj u vojsku) ona je zadužena da razdvaja tuče, trezni pijane i razvozi po kućama komirane.
Kada je potrebno brinuti o maloj deci, ona je osoba koju svi traže.
Kada treba sunđerom okupati kvadriplegičnu babu iz komšiluka, i svašta još nešto, ona je nedobrovoljni dobrovoljac.
Kada komšiji neće da upali auto, pogodite ko ga gura po blatu i potopu?
Sve u svemu, ova osoba se toliko žrtvuje za druge da na kraju ispada žrtva sopstvene neukaljane prirode.
Jeste da svi za nju pričaju da je duša od čoveka, ali im ni malo ne smeta da je upregnu za sopstvene potrebe.

Film uvek ima radnju. Neki film se odgleda bez daha. Neki film treba odgledati i pustiti da odstoji. Nekim filmovima se mnogo puta vraćamo i primetimo nešto što ranije nismo.
Nekada su i dosadni filmovi dobri (zbog nečega al' teško je definisati zbog čega). "Glava za brisanje" Dejvida Linča na primer je dosadan film. A dobar. On ti kasnije dolazi u mislima i ne napušta te. Kada kasnije gledaš "Tvin Piks" (genijalna muzika) i recimo "Motel mrtvih duša" primečuješ elemente koji se kod njega stalno provlače:Patuljak, crveni draperi, "kockaste" podove.... i to na neki način pravi spone sa njegovim drugim filmovima, odnosno daje im pečat. Ponekad nakon pet, šest sekundi njegovog filma, čak i kada nema nikakve raddnje, čak ni glumaca, ni zvuka prepoznavao sam njegov film. On na neki čudetan način "snima" atmosferu. Ne znam zašto sam se "zalepio" baš za njega.

Kažemo nekome sa velikim obimom vrata.

Uzvišeno biće rasterećeno ovozemaljskih potreba koje se gnuša svake dole navedene radnje. Uvek spremno da prokomentariše i skrene pažnju na tuđe ponašanje sa dozom gađenja. Prepoznaćete datu osobu po tome što se gnuša pripadnika svoje vrste koji čačkaju nos, češu dupe i muda, podriguju, prde i iskreno govore.
Svi smo mi ljudi i ništa ne treba da nam bude strano, svi mi prdimo, čačkamo nos, vučemo šlajm iz petnih žila, masturbiramo, smišljamo perverzije, češemo se u predelu prepona i slično. To što neko ima slobodu i ne stidi se da se počeše, istrese sline koje ga guše, pročačka nos prstima (jer se slinac stvrdnuo i ni Hilti bušilica mu ne može ništa) ne znači da je on odvratan i da mi treba da se ponašamo kao uzvišena bića ogovarajući i komentarišući gore navedene radnje.

Vidiš prika, nisam ti ja neki ljubitelj toga, al poštujem. Kod mene se za to zanimali sve neki Krangovi, al poštujem i to. Međutim ima tu i nekih lepih stvari, onako životnih. Vidiš tu od pijuna možeš načiniti kraljicu, ako doguraš do magičnog osmog reda, možeš ti i neku drugu figuru uzeti, al onda si konj, a konj ostaje konj i u šahu. I brate, sviđa mi se to, što se oni rukuju na kraju, ne jebu jedan drugom mrtvu majku i to je lepo, nisam viđao ni da se tuku. Čak nisam nailazio ni na šahiste huligane, sem onih što kradu figurice. Tako da poštujem ti ja to. Ne sviđa mi se eto što samo pričaju kako su pametni. To mi je glupo. Mislim ja sam glup, al ne pričam nikad o tome, pa ne vidim što oni potenciraju na tome. Al opet, poštujem i to.

Kada na prvu izgovorite pogrešne reči, pa vaša prava osećanja ostanu u senci greške. Ponekad je iskupljenje nemoguće.

Tip prilaza devojci u kome se cilja na njenu nežnu, sažaljivu stranu i urođeni altruizam. Momak želi da pokaže svoje skrivene kvalitete, kako je on u stvari veoma osećajan i nežan, kako se ispod grube spoljašnjosti krije krhka duša. Zato slaže žvaku kako je zbog pomenute devojke tužan, ili kako ga niko ne razume, ili kako ga je svaka bivša užasno povredila i treba mu neko sa kim bi razgovarao. Kako je praktično dotakao dno i treba mu prava osoba da ga vrati u život a to je baš ona. Ovakvim startom se u 99% slučajeva postiže kontraefekat, paćenički pristup ne pali više ni u bolivijskim telenovelama (kažu da je poslednji put neko ovako smuvao ribu sredinom 70ih prošloga veka).

Lik koji je bio dovoljno blesav da pomisli kako će na ovaj način osvojiti curu, dobiće broj telefona gradske socijalne službe ili rečenicu tipa "Izvini, ne radim u prihvatilištu za zagorele" ili "Idi kući pa kukaj kevi na ramenu!".

Usklik nejasnog značenja, ali relativno široke popularnosti, naročito među posmatračima (dobro 'ajde, navijačima) na petnaestoligaškim utakmicama. Čuje se uglavnom kada je protivnička ekipa u posjedu lopte, te se može pretpostaviti da se sa "lomi tempo" poručuje svojim igračima da uspore tempo igre suparnika. Iako nije baš najjasnije kako se to tempo lomi i iako izraz zvuči besmisleno da ga jebeš, ipak posjeduje neki čudan šarm, pa se valjda zato i koristi.

Gadna bolest. Nema je više, hvala Bogu, ali i dalje ima mnogo asocijacija na nju, svakodnevno.
Ideš ulicom i paziš da ne zgaziš u kugu od onih prosjaka amputarinih duša, ulaziš u bus i paziš da se ne očešeš o kugu penzionera sa cegerima punim pijačnih dobara, izbjegavaš onu mesaru u suterenu jer sva odiše kugom, na slavi sjediš što dalje od one tetke kugave i tako u beskraj.
Kuga opisuje baš tu neku gadost nepoznatog porijekla. Izopačenost nečijeg rošavog lica, toksičnost nečijeg pazušnog ili šupčanog smrada, nečijeg mozga stanje.
Opisuje slikovito neku ruinu od osobe kojoj ne bi pare iz ruku uzeo, na koga psi laju a mačke mu se pišaju na otirač. Nekog koga ni majka ne zove za Božić, niti će mu rodbina doći na sahranu. Nekog kog niko ne propušta na pješačkom, ko nikad ne obrne turu niti je neko njemu obrne.
Jednostavno kuga, brate.

Bakina neizostavna rečenica nakon svakog obroka. Ustaljena konstatacija koja sledi nakon nekih sat-dva gastronomske borbe po postavljenom retoričkom pitanju "Hoćeš da jedeš, sine?". Izleće iz bakinih usta u trenutku vaše najveće ranjivosti, kada ste definitivno položili escajg, istakli belu zastavu i raskopčali kaiš i poslednje dugme na pantalonama, dok vam je duša u nosu, a želudac moli za milost i gutljaj kisele vode. Izgovorena uvek određenim tonom u glasu s ciljem izazivanja osećanja krivice, istovremeno služi kao merilo zabrinutosti i (ne)zadovoljstva nad dobrano, ali ne i potpuno, ispražnjenom trpezom. Koliko god se natovilo i ždralo kod bake na nekom ručku, slavi, božiću, porodičnoj proslavi, štrpnulo sve pomalo od predjela, pojelo 2-3 tanjira najbolje supe sa knedlama na svetu, skinuo prvi red sarmi iz lonca reda veličine posuda za kantinu, prepolovio pleh sa punomasnom prasetinom i finiširalo sa nekoliko parčeta neodoljive krempite, uvek ostaje nedoumica da je moglo više, bolje, istrajnije nakon bolećivog pogleda i drhtavog glasa koji prekorno poručuje:

Dobra, izazovna riba. Iz fine kuće.

Crna ovca medju pivima u gajbi.

Izraz za osobe koje nisu baš ‚‚obdarene'' u delu ispod struka.

Drevni i istrebljeni običaj na prostorima istočne Srbije, po kome su stare i nemoćne za rad odvodili u planinu i ubijali sekirom u čelo. U današnje vreme te se prakse sećaju samo oni najstariji.

Ono što ceo dan iščačkavaš iz zuba posle ručka. Džabe ti da psuješ kevu, nije ona žena kriva što su mesari postali marketinški magovi .