Pojava koju kad savladaš od roditelja dobiješ aplauz i smešak koji govori "ipak nismo bacili pare na gitaru", a ko ima sreće i nagradu...
Majka: Milorade, sin nam nema nikakve koristi od one tambure što si mu kupio.
Otac: Pa, jedino da mi to prodajemo!Iz sobe se čuje "Uuuličnaa svetiljkaaa"
Majka: Duša majkina, al će da osvaja devojke s ovim.
Otac: To, ljubi te taja, evo ti Đorđe Vajfert
Trčanje koje, u ime zdravlja, može da vas odvede na krivi put . Pretrčite mnogo, a u životu ostvarite malo- samo trčite i nikako da stignete svoje ciljeve.
Bašta pored omiljenje džogerske staze:
L1-Kad ćeš, bre, već jednom da startuješ onu“pticu trkačicu“?!
Kbj.Džoger-Jbt, čoveče, pa ona trči ko luda, dok je stignem, duša mi u nosu...
L1-Džogeru, onda juri onu“elegantno popunjenu“, ili menjaj pristup...
Zemlja bogom (ili đavolom) dana za svakog pravog zajebnog blek metalca.
Nisi pravi bleker ako ne otkidaš na Norvešku i sve ostalo norveško. Jebeš zimu, sneg i to što je hladno, jebeš to što su svojom skandinavskom sabraćom na prst u bulju sa Deda Mrazom, to je tako trve! Jebeš ti zlo, patnju i tako to ako se malo ne smrzneš.
A sad ozbiljno.
Svaki normalan čovek (da, i normalan metalac) će prvo da pomisli na jednu skandinavsku zemlju u kojoj je visok standard, dobre platice, fine mogućnost za život (i pored tol'ke hladnoće). Standard, jebiga.
Svaki napaljeni bleker će tripovati da je tamo tako jebeno cool biti bleker. I još napaljen. Trve! Jea! Misle da ti ljudi tamo samo mrače i šire hejt. Mizantropija i nihilizam uputpunjeni seksom bez kondoma sa skandinavskim blekerkama. Jea! Tripuju da im je to obećana zemlja. Možda i jeste, ali teško.
Mož' ti da budeš i pekinezer ako hoćeš, al' prvo zaradi pare, plati porez i dažbune, pa radi šta ti se radi. Budi trve koliko ti duša ište. Ali tvoje sranje niko neće umesto tebe da čisti, makar to bilo i kvlt sranje.
Pesma koja ne može da zaobiđe ni jednu audiciju za talente u pevanju, a bira se po sistemu-što lošiji pevač, veća verovatnoća da će da je odabere.
Najveći problem se javlja zbog narodne zablude da neke ovdašnje pevačice(što prave što samoprozvane ) imaju raspon od tri, četiri, pet šest, osam oktava, po sitemu "Uzmi koliko ti duša ište", a da pritom ne prave razliku između fiziološkog raspona-onog koji podrazumeva svaki zvuk koji možete da prizvedete, bio to jecaj, vrisak, urlik, podrig i sl., i muzičkog-onog koji podrazumeva i neki vokalno-muzički kvalitet tog zvuka. Da razjasnimo, muzički opseg najboljih pevača je oko 2,5 oktave maksimum, a onih za koje kažemo da mnogo dobro pevaju oko 2 oktave.
E, sada, vidite, kada neko ko nema ni dve oktave raspon odluči da peva ovu pesmu, u trenutku kada dođe do dela gde treba da skoči za pune dve oktave, on ostaje nemoćan i počinju da iskaču vrisci, pisci i svi ostali zvuci koji se u muzičkom svetu nazivaju "buka".
Međutim, niko se posle nastupa ne kaje zbog svog izbora. Kao što za dobrog kockara ne postoji loša kvota, tako izgleda i za lošeg pevača ne postoji toliko dobra pesma da je on ne može otpevati.
http://www.youtube.com/watch?v=4G3vwP5JPvQ&feature=player_embedded
Jedan, ali dovoljan.
Devojka zbog koje bi mi mnogi psihijatri rekli da imam "Parataktičan poremećaj".
-Bio sam zaljubljen u Megan, i mislio da je ona moja srodna dusa. Kasnije sam došao do zakljucka da nije savršena, ne zna da glumi, (u igranim filmovima) i ne mogu više da je gledam u istim.
-Mladiću, vi patite od Parataktičnog poremećaja.
Umrijeti od visokog pritiska.
-Jesi čuo da je umro stari Pero. Pokoj mu duši.
-Ma jesam brate. Bio je duša od čovjeka. Kažu podlego pritisku. Skočio mu na 250, ni do hitne nije stigo.
Lamudova pesma. Prva lasta ne čini proleće, ali prva seda stidna dlaka sigurno čini da shvatiš da je vršnjakovo proleće, a i leto - odletelo. Stižu godine pozne za Pišonju, u to nema sumnje. Primetio si da se dižeš teško, uz stenjanje i napor, a sve lakše padaš i posrćeš - guzica i stomačina pretežu, mada nije baš jasno kako utiču na "ornost" tvoje muškosti. Tešiš se da je to zbog kilograma koje si navodno nabacio od novogodišnjih praznika, pa će se sve vratiti na mesto ako izbaciš čips, pivo i pljeku, a uvedeš trčanje, tegove i drkanje. Jer, ti si jebač, ti nikada ne drkaš, jel tako? Sad te nužda tera, a ne žena kojoj ne prilaziš kao da im koleru u konstelaciji sa kugom u trećoj kući side, sa spratom sifilisa, hepatitisa i gonoreje. Naravno.
Ortaci te teše da ispod brega veliki kukuruz raste. Ako to nije pederski, ne znam šta jeste. Mislim, komentarisati polni organ u srazmeri stomačine najboljeg ortaka, a neretko i poznanika, pa i strendžera. Tužna istina je da te ne zanima više veličina nego funkcionalnost, što ide sa godinama, kao i mudrost. Posmatraš starije muškarce, naravno, ne u preponskom predelu, već kako se ponašaju, oblače, pričaju. U ušima ti odjekuje reč "prostata". Nje se sećaš sa rođendana kada je tvoj matori nešto masno opsovao, a majka ti rekla: "Ne slušaj ga, sine, on je prostata." Sad kapiraš da nije bio "prostata", već "prost tata". Ali, ne brine te bonton, tačnije - jebe ti se za njega, već te brine kako ćeš izaći na kraj sa tom boljkom. Što se uvećava prostata, što se ne uveća erekcija? Biologija van pameti... Kao što ćelavimo od glave, tamo gde se najviše vidi. Što ne ćelavimo od guzice, inače da nam se ne `vataju tarzančići i gorilice?!
Razmišljaš na temu da ipak za tebe još uvek ima nade. Jebaćeš ti mlade lepotice, ponovo. Ako može Leka da smuva onakvu ribu kao što je Nina, možeš i ti. On je stariji od tebe makar 15 godina. Imaš još šansi. Samo previđaš činjenicu da ti nisi Leka Deka, nemaš društvenog ugleda (lokal-šmekerizam sa pekarkama i apotekarkama se ne računa), love niti uticaja. Ali se ipak tešiš. Može on, mogu i ja. Naravno. Dopustio bi ti da te Nina oblači kao kretena, da šetaš neke džemperiće kao papučić, da se lickaš, pickaš, da se mirišeš i kupaš dva puta dnevno. Bio bi njen Ken, samo za još jednu priliku da se osetiš mlado.
Kad si rešio problem ko će te voleti, kako će te oblačiti neka riba koja može da ti bude ćerka, i gde ćeš izlaziti, ostaje samo da rešiš problem koji je obeležje svake jeseni - opadanje. Leka je doživljavao orgazam snimajući pesmu "Pada Vlada" sa Bajagom, a nije tako loše prošao. Bole te da li će pasti Vlada, osim ako svog vršnjaka nisi imenovao - Vlada. Pa razmišljaš... ima vijagra, ima cijalis, sada pominju neku afričku šljivu... Ma, puna Šumadija šljiva, obraćeš ih sve, samo da zaustaviš nezaustavljivo. Ima i ona pumpa... ako treba, kupićeš i pumpu za bunar, onu što vuče 20 litara vode u sekundi. Šta god je potrebno da bi mogao da jebeš. Hoćeš jebati i moraš jebati. Uprkos sedoj kurcodlaci.
A imaš dva izbora:
1) Da čupaš sede dlake
2) Da se farbaš
U svakom slučaju, čeka te duga, tužna i kišna jesen.
Tekst napisan za takmičenje "Organski visovi".
Pada zvezda padalica
Pada soko siva ptica
Pada osmeh sa mog lica
I sneg pada pre bozica
Pada covek posle pica
Pada dusa od umora
I noc padne kad je zora
Pada pada pada pada
Sta to pada pada vlada
Vec su mnoge pale vlasti
Pa ces i ti dragi pasti ...
Izraz koji se upotrabljava u slučajevima kad već totalitarno iznervirani roditelji pokušavaju da ugode slaboješnom i izbirljivom detetu.
Mama:A hoće li moja duša punjene parike??
Dete: Neću!
Mama:A jel' hoće moje sunce pileću čorbicu?
Dete: Nećuuuu!
Mama:A šta bi ti?
Dete:Mmmmm, šnicle.
Mama:A jel' 'oćeš od dupeta malo?
Dete: -.-
Izraz koji se najčešće koristi za dobru ribu kojoj bi svašta radio. Takođe se koristi kad vidiš bilo šta što liči na žensko, samo da prekineš dugotrajnu seksualnu apstinenciju.
: U, pogledaj ovu doktoricu Olju, brate, kad obuče svoju mini uniformu, tlo mi gori...
: Najviše volim da dođem u smenu kad dr Olja radi. Tresao bih je k'o šljivu!***
: Uh, eno je Radojka!
: Ajoj, taj gnom! Izgleda kao da je grom pola Jahorine odvalio!
: Ma, daj, ne gledaj u sitna crevca! Tresao bih je k'o šljivu!
: Daj, ne seri da bi to nedefinisano biće jeb'o?
: I medveda bih, brate! Jebavo nisam otkako je Toma Nikolić štrajkovao glađu!
: Uuu, ti si ga baš najeb'o! Hahahahh...
Mitsko biće ili ti biće iz mita, ali kad se igovori zvuči kao 'micko'. Jedna od onih jezičkih slučajnosti na koje ponekad hvatamo sagovornika kad se smaramo.
Profesor: Vidite, mnoge reči koje i danas koristimo potiču ne samo iz grčkog jezika, nego uopšte, iz njihove kulture...evo npr reč "panika", koja je nastala od "pan". To su bila mitska bića koja su...
Đole: u bre profesore!
Profa: Molim?
Đole: Pa kako bre "micka bića", pa valjda "mala bića", ili "sitna"...
Profa: Ne, ne, ne, niste me razumeli! Mis...
Miki: Ma razumeli smo mi vas, ali ipak ste vi profesor, gledajte kako se izražavate. Kako mislite da se opismenimo?!
Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.
Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.
Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!
'Ej, Jocko, gde si, čoveče? Primili smo pozivnice, baš mi drago da ste najzad odlučili da se uzmete! E, a već sam spremio koje ću pesme naručiti, ima pičvajz da napravimo!
- Moram ti reći, neće to biti kako si zamislio. Svadba će biti sa stilom. Sviraće Marijini prijatelji iz filharmonije i već su oni napravili muzičku listu, tako da se to neće menjati!
E, ne seri, bre! Što si takav partibrejker, već smo sredili da Ljuba Lukić peva, a ti našao da sviraš nekoj stvari! Nemoj da te neko čuje, smejaće ti se!
Izazov za drčne: predobra riba, dobra kola, gajba, pljeska od 30, skok na glavu u plićak, nešto što će tvojoj publici ometati dobro varenje, a tebe možda malo ili mnogo podići na "lancu ishrane", listi frajera ili ti konačno zaokružiti potreban autoritet.
Priča je večna i traje dokle god ima gladnih usta i gladnih duša.
Krupan zalogaj ti daje energiju za krupan korak...ali, ništa bez tajminga, ne možeš da ždereš kad ti se prohte, nego kad se kockice slože, to je "magijski obrok".
Ulizivanje popštaplera polupismenoj svetini, kad treba da se izvadi iz govana.
Sudija: Oče Projentije, bogme, svakakve stvari ovde imamo protiv vas... obmana, prevara, pronevera,...
Projentije: Ovo nije napad na mene. Ovo je napad na samog Boga.
Neko iz publike: Takoe, sudijo, kude će ti duša!? Puštaj popa!
Istresak iliti otresak je termin kojim u Šumadiji očevi tepaju poslednje-rođenom detetu. Nasuprot njemu je "Prva kap".
- E vidi moga Mileta, moj ponos, moja dika, moja prva kap, kako mi je vredan, mož' da radi po vazdan...a vidi onaj istresak...ma i on mi je dobar, trudi se, ama ne mož' da bidne ki Mile...duša tatina.
Dođe klinac u petom osnovne u školu, i vidi neku malu iz šestog, ona je njegova simpatija.
Ima kosicu poput onog nježnog što ćale koristi kad hoće česmu da mijenja, ima oči koje se presijavaju kao Golf 4 Markovog brata, dakle ima mnoge kvalitete.
Dođe kući, bogu fala njegovi su mu kupili kompjuter da dijete uči, jelte, za školu mu treba internet, i čuo je tamo neki sajt đe ti ubodeš sliku i napišeš nešto ispod, lakše je nego pejnt a i kulje.
Uđe na gugl, otkuca ''love'' pa klikne onamo na slike i odabere neku najpatetičniju koja postoji, onda pođe na demotivaciju, i otkuca u tekst postera ''Ljubav - riječ od pet slova, tri suglasnika i dva idijota'' i ENTER i onda sakuplja lajkove.
Međutim, ima i druga strana priče, naime, jedan dan mu da' drugarica da se upiše u leksikon i on nađe njegovu simpatiju tamo, i gle' čuda, ona ima već simpatiju... Ruši mu se svijet, on mrzi sve oko sebe, pa kako ona može da je zaljubljena u tog lika iz osmog-dva kad joj on pravi postere, ajte molim vas?!
Odlazi kući utučen i sjetan, sijeda za kompjuter, pali gugl, sjetno i ubrzano kuca ''tuyno'', gugl ga pita da li je mislio ''tužno'', on kaže da jeste, nalazi sliku, odlazi na demotivaciju, kuca u tekst postera ''Dusa ce uvek patiti,srce ce uvek boleti,ali ja cu te se uvek secati i samo tebe voleti...:(((('' stiska ENTER i osjeća olakšanje.
Sjutradan se srijeću u školi, ona ga pogleda, a on osjeti da među njima ima hemije, i onda se ponovi prvi dan.
Kafa koja se pije posle ručka, a u cilju izbegavanja popodnevne dremke u jeku radnog vremena
(Mirko posle obilatog ručka, počinje da kljuca po kancelariji)
- Hehe, pazi Mirka kako se primirio posle ručka. Pada čovek u hibernaciju
- Pretovario se čovek, pa ga sad uhvatila dremka. Mirkooo!!!
- Hahm, šta?
- Hoćeš jednu prispavušu?
- Daj brate, duša mi spava
Jedan od razloga za razvod braka.
Zatečeni na gomili,uhvaćeni u preljubi.
Grozda i Ranka ogovaraju komšinicu Ružu uz kafu.
Grozda:-Što je Ruži plavo isod oka.
Ranka:-Kaže da je pala u kupatilu,he,he,he.Jebeš ga pločice klizavo...
Grozda:-A,njen Mile ima tešku ruku.Jak čovek,a ona sitna.
Ranka:-Možda neka nova moda,možda se našminkala,da ne grešimo dušu.
Grozda:-Ma kakva nova moda-Došao onaj njen Mile,naparfimisan (od vinjaka) ranije s posla,pa je zateko na gomili sa poštarom.Nju našminko,njemu podero odelo,čovek gologuz beg'o niz ulicu.I motorić je zaboravio.
Ranka:-Ma šta mi reče,zateko ih na gomili?
Serija koja je za današnju Srbiju veći science fiction od Aliena, Avatara i Predatora zajedno.
Grlom u jagode:
Mladić: Da li si čula za "Iskrenu pesmu" Milana Rakića
Devojka: O, da... "O, sklopi usne, ne govori, ćuti, ostavi misli nek se burno roje..."
Mladić: Ti si moja srodna duša. Želiš li sa mnom da gledamo Šekspira u Narodnom pozorištu?
Danas:
Tip: Majke ti, jesi čula neku pesmu od nekog lika, ne sećam se kako se zove, kao nešto iskreno, a?
Riba: Jok. Što, je l' gotivna?
Tip: Ma ludilo, on je u fazonu- sad ću da te karam, a ti ono kao tiću, pa kad završim, opet ću da ti kenjam kako te volim. Ludilo!
Riba: Cool. Nego, hoćeš sa mnom na Karleušin koncert?
Kažu uglavnom stariji vlasnici za svog kućnog ljubimca.
Na ovaj način pokušavaju da nam s ponosom predoče kako je njihova maza inteligentna jer ima taj famozni ljudski izraz lica. Uvrediće se ako im samo pomenete da isti niste primetili.
- Av, av... Av!
- Jaooo duša moja mala lepa, pa šta hoćeš? Reci mamici šta je biilooo???
- Av, av...
- Jao pa ti hoćeš da ti mamica napravi da ručkaš? Je l' tako?
- Av...
- Jao znala sam... Kakav si mi, samo što ne progovoriš!
Delo Dr Rudolfa Arčibalda Rajsa (Rodolphe Archibald Reiss) (8. juli 1875 - 8. avgust 1929) U pitanju je posmrtno zaveštanje srpskom rodu, neobjavljen rukopis knjige "Čujte Srbi!". na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!. Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine,a kada je čitate stičete utisak kao da je pisana danas. Jednostavno, BIBLIJA SRPSKOG NARODA.
"Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša. "
