Показати своје право лице. Скинути маске и показати ко си и шта си. Бацити све на сто, на видело.

Mjera za potrosnju danasnjih klinki (nafuranih, dady's girl i ostalih). Kroz nju proslo, brat bratu, par stotina kilometara kurca, a i dalje se pravi svetica.

Komšija koji usled arhitektonske nerešenosti malih stanova ima potpun, direktan, dvadesetčetveročasovni uvid u vašu terasu i sve sobe.

Osoba koja svoj prazan zivot ispunjava izmisljanjem nebuloznih dogadjaja i mnogostrukim preuvelicavanjem istinitih.

Ustanička 19. Stajalište. Oko visokih borova vijuga tišina, obojena a nevidljiva kao od dima i tuđe ruke. Nije to igra unatraške - samo su malo zalutali točkovi auta od paperja i sna.

Vidim nju, i sav isprebijan sobom, skoro mrtav - udahnem joj malo onog njenog šmeka. I dodirnem zvezdice sestrice, batice.
Kao da varoš spi a čujem glasove tik uha. Odjek njenih štiklica sivih sandalica.
Plešem sam. A držim je za ruku.

Jeo je bunike!- reći će kad me vide od vazduha spravljene da ispijam njene oči što posmatraju kako ih srčem i migolje se
dok mi golicaju usne.

Došla bi kod mene i gledali bi Linča, žvakali kokice, duvali lepak...
A onda se desio mrak.

Nikada više nisam istinski video dan.

Pijan mortuz.

Mlogo jadan izgovor kad vas modovi uvate da lajkujete samog sebe sa duplog

U softverskom pogledu u Srbiji fizicki postoji ali ne i prakticno. Posto nam zakon (na srecu) jos uvek ne brani pirateriju mi to uveliko koristimo i piratizujemo sve. Od operativnih sistema preko filmova do video igara. Iako postoji nekakav zakon o pirateriji koji, koliko sam informisan, vazi samo za javna preduzeca obicni gradjani ce moci da uzivaju sve dok se ne smisli neki novi zakon da bi se priblizili Evropi koji ce sadrziti i zabranu piraterije. Mada i da je zabrane opet se nece nista bitno promeniti. Ko ce biti spreman da se resi filmova, igrica i ostalog i da to sve legalizuje sa ogromnom svotom novca i da nastavi legalno da nabavlja zeljeni softver po visokim cenama kada moze otici na pijacu i dobiti tu istu stvar za 200 dinara ili cak to skinuti sa interneta, ukoliko je napredni korisnik PC-a? Malo ko...

Apsolutni sinonimi ne postoje! Koliko god bilo poklapanje u značenju između dvije riječi ili izraza, one uvijek imaju malo drugačiju konotaciju, različit način upotrebe, izazivaju drugačije asocijacije, a iz toga proizlazi i razlika u samom značenju.

Autoputare su prostitutke koje ordiniraju kako im ime i kaže- magistralom.One su visokorizična grupacija žena svih uzrsta koja u iscrpljenosti svih drugih opcija prodaje svoje telo za mizernu nadoknadu.
Većinom su zaražene nekom boleštinom ili narkomanke, pa se uzdaju u napanjene kamiondžije, mrak i svoj fizički izgled jer su prognane iz grada kao persone non grate ( jer svi znaju od čega boluju, ili su stale na žulj pogrešnoj osobi).
Konkurencija im je jaka.Dobijaju batine i od makroa i od klijenata, a i suparnice znaju da ih počupaju i izgrebu im lice noktima.
Mogu se prepoznati po belim čizmama, kratkom autfitu i otupelom izrazu lica.
Većinom vode buran i kratak život koji se neslavno završava u nekom jarku, baš pored te iste magistrale koja im je kao pijavica isisavala život.

Sama mušica u mračnoj sobi. Oseća se izgubljeno. Tumara kroz mrak i ništavilo. Ponekad zaluta i udari od ivicu stola, zid ili orman. Bezuspešno traži izlaz.
Tada odjednom ugleda jarku svetlost na drugom kraju prostorije. Možda je tamo izlaz, pomisli ona. Uputi se pravo ka spasonosnom svetlu. Tamo uspeva da vidi siluetu jednog velikog bića. Približi mu se ka uvetu da mu kaže da traži izlaz i da ga pita za pomoć.
Čim je izustila sledeće reči oseti da nešto pomera pored nje, odguruje je i nanosi telesne povrede. Mušica nekako ponovo uspeva da se domogne uveta plemenitog bića da mu se obrati za pomoć, našta usledi još jedan zamah koji je za jadnu malu mušicu bio smrtonosan.

Paketić koji poseduje jako veliku isceliteljsku moć i zbog svoje nadmoći nad istim proizvodima drugih proizvođača biće obavezna u svakom srpskom automobilu.

Ona kojom se oglašava alarm.

Osoba operisana od kuvanja koja je u stanju jedino cd da isprži, a da ne zajebe stvar.

Tajna supermoći koje poseduju Supermen, Betmen, Spajdermen, a koje obični muškarci gube tokom seksualnog čina.

Žena zmaj iz Kuršumlije. Elokventna bakica koja nije dozvolila da je pojede mrak lokalne mafije, ups, htedoh reći samouprave. Ova gospođa sa štapom za hodanje koja je tražila predsednika opštine koji je kasnio na sastanak sa radnicima koji su štrajkovali- po kafanama, i tamo ga i našla, kako bog zapoveda, je odmah zbog svoje sulude ideje da prkosi polubožanstvu koje se uvalilo u fotelju tog grada prikazana kao nervni bolesnik, što je nije sprečilo da se bori za svoja prava. Otišla je toliko daleko da se borila sa datim predsednikom opštine za mesto u kolima u kojoj se nalazila delegacija koja je krenula za Beograd, i pobedila, potpomažući se već pomenutim ŠTAPOM za hodanje.
Čik pogodite ko je otišao za Beograd? ;)

Sa izuzetkom ''Boljeg života'', školski primeri ''meko kuvanog scenarija'', mozaici prepoznatljivih klišea, rukavaca zapleta koji ne vode nikuda, likova bez jasnog cilja, dijaloga punih idiotskih zabuna, šatro-glumaca šatro-lepotana u udarnom terminu da je jedino moguće objašnjenje da pisac radi za DB.

Međutim, gledanost im drži afrička šljiva jer pružaju pogled na svet iz vizure penzionera kog je pregazilo vreme, u kom se petice upisuju u indeks a policija hapsi dilere deviza.

Mlađi naraštaji su, pak, sentimentalno vezani jer ih podseća na osnovnu školu, obdanište, kad su prvi put ''bashing the bishop'' sa nekom od mrak riba naše kinematografije na umu koje su se u njima pojavljivale a prvi tonovi odjavne špice bude im miris Kosilija i osećaj pare na licu.

Rascvetavanje. Oduzimanje nevinosti.

Mračni put kojim se češće ide. Mrak na kraju tunela.

Nekršteni, u mračnim mislima miropomazani gospodar besmisla kojeg stvaraju sami podanici. Izrodi se u trenutcima kada ti je najmanje potreban, onda ga dobro nahraniš svakodnevnom dozom samosažaljenja, preispitivanjem sopstvenog života i eto ga u punoj snazi.
Odraste veoma brzo i useli se u tebe, osećaš da te pritiska iznutra. Mrda se i udara na svaki mentalni napor koji napraviš ne bi li te podsetio na sebe i dao ti do znanja da ga se nećeš tako lako otresti. Vremenom se navikneš na parazita i dozvoliš mu da živi sa tobom učestvujući u svakoj akciji, a on to obožava. Nežno ti govori da si slab i nedostojan, da nemaš poštovanja prema sebi, da si niko i da nemaš ništa.

Imunitet je misaona imenica za karakušljivog.Karakušljivi na blagom povetarcu
dobije upalu pluća,priraslice na dvanaestopalačnom crevu,i upalu srednjeg uha.

Dom zdravlja je druga kuća za karakušljivog,karakušljivi je prava svilena buba.
Karakušljivi u zimskim danima izbegava rukovanje,slavu čestita sa "meter ipo" razdaljine,i ne intimizira se sa drugim jedinkama zbog mogućeg prenošenja virusa.

Karakušljivi pije limunadu sa medom,obavezno nosi komplet "paloma" maramica sa sobom,kapi za nos,antiseptik, gel za dezinfekciju ruku koji se naravno podrazumeva.

U zimskom intervalu,karakušljivi se truje čajevima.Karakušljivi od zimske opreme na sebi ima SVE,duge gaće pod obavezno,dva para čarapa,tri potkošulje,džemper,
pa pulover preko,perjana jakna,šal,rukavice,termofor,kapa pa preko kapuljača...
Lakše je skinuti devicu Gvadalupe-a,nego karakušljivog.

Karakušljivi postaje imun na sve antibiotike,karakušljivi mašta o tome da Torlak
pronadje neku vakcinu koja će da jebe kevu svim tim virusima.

A do tada beli lukac...