U prevodu: Ništa se ne baca. Rečenica koju "Glava porodice" godinama ponavlja dok odnosi u podrum zardjale šipke, trule daske i ostale nepotrebne stvari koje skupljaju prašinu i nikom nikada neće zatrebati.
Sada zbog tih stvari što `leba ne jedu, ne mogu ni da udjem u podrum ne bi li pronašao ubodnu testeru koja će mi možda doneti "koricu `leba".

Manijakalna peračica prozora u JKP-u "mojne neko da je pipn'o prozor, lomim i ruke i noge".
Fetiš su joj magična krpa i mer sa alkoholom.
Život uglavnom provodi na svom stražarskom mestu, okekečena na konopac roletne.
Kada umre i osuši se, Prozorku skinuti sa stražarske pozicije praškom za prašinu, blagim pokretima desne ruke i rukopoložiti je u kesu od usisivača.

Ispod proseka - to nije sramota, to je javna stvar, još se i hvališ kako odvedeš ženu i decu i Paraliju 10 dana na more. Piješ kafu crnački znoj i pušiš West, Best. Ako voziš, voziš domaće. Šta i koliko radiš je potpuno marginalno. Imaš plac blizu grada, za snabdevanje voćem i povrćem.
Prosek - blago te je sramota, jer kad oni objave na TV-u prosečnu platu, komšija drekne - gde bre, pička im materina? Kad kupiš detetu nove tike, kažeš da je bilo na akciji u pola cene. Piješ običnu kafu kod kuće da komšija ne misli da si pička, na poslu sa mlekom i pušiš od Pall Mall do Marlboro. Voziš neki polovni lizing blabla auto. Šta i koliko radiš mora da se potkrepi povremenim premorom. Roditelji ti šalju voće i povrće sa placa. Pola moraš da baciš, neće deca jabuke i boraniju.
Natprosečan - bolje bi ti bilo da ćutiš, da te ne prebiju u povratku sa posla. Kupuješ 100% voćne sokove, skupu salamu i ćutiš. Piješ espreso kod kuće, tvrdiš da ti aparat skuplja prašinu od svadbe (kad je to bilo), na poslu prema raspoloženju, uz Davidoff (kod kuće imaš u šteku paklu Pall Mall-a, za komšiju). Voziš isti auto kao i ovi gore, možda malo skuplji, jebi ga. Šta i koliko radiš - bolje da izgledaš kao krimos. Ne jedeš voće sa placa, kupuješ mango i paradajz u januaru. Jedeš pre nego što ti vidi komšija.

Godinama unazad negovan fenomen kod nas. 'Nači, obicno su to neka skuplja kolica i likovi od 18 do 30 godina koji voze ista ulicom dok muzika iz automobila trešti. Obično bude neki tehno ili narodnjak koji je trenutno u trendu. U svakom slučaju, oni nigde ne staju, samo se voze sa ciljem da budu upadljivi. U 90% slučajeva, to su tatini sinovi koji u životu ne rade bukvalno ništa. Imaju dovoljno godina da mogu da nadju neki posao, a i dalje su tati na grbači. Stil odevanja, to je nešto izmedju kičeva iz najskupljih butika tipa ''Sweet Years'' i dizel varijanti: Air Max (beli), farmerice, roze majica sa dubokom kragnom i biseri oko vrata, a na glavi naočare, one velike sa belim okvirima. Druže se sa likovima koji furaju isti fazon, bleje po najelitnijim kafićima u kojima se skuplja gamad slična njima. Devojke nikada ne muvaju, jer nema potrebe, one same dolaze. Naravno, one kojima je koeficijent inteligencije srazmeran broju cipela koji nose. Često su u tripu da žive 90e.

Krivac za tvoj pad imuniteta i pazarivanje ovogodišnjeg gripa. Za tri stepenika više u odnosu na mobilni telefon, koji se vuče po prljavim džepovima, stolovima, krevetima, podovima, šankovima, tudjim rukama sumnjive higijene..Posle taj isti telefon staviš na obraz i udišeš svu onu mikrobsku bulumentu koja se tu namnožila. Ali to je pičkin dim za tastaturu.

Tastatura naš dobar drugar : bila je svedok naših mnogih drkanja na lude, pisanja definicija masnim rukama koje smo u žurbi propustili da operemo (da vidim skor da vidim skor), zajedno je sa nama obedovala sve ono što u nju upadne, a kada nismo tu ona u samoći skuplja prašinu dok čeka da je neko uzme u svoje ruke.

Na njoj završe i sve one izdrkotine, mokraće, guzni znojevi..Koje pokupiš hvatanjima za kvake koje koriste i oni nesavesniji ukućani. Mahinalno počešeš uvo ili dupe, stopalo na kom je prljava čarapa, isve to završi na tastaturu koju stalno koristiš ali nikada ne dezinfikuješ.

Onda za komp sednu ukućani ili drugari u poseti, u želji da ti pokazuju klipove ili gledaju lajkove na voljenim sajtovima, i prenesu sve ono što su i sami danas pokupili. Onda ti svojim rukama indirektno hvataš sve ono za šta su se oni tog dana iz nehata uhvatili, brave, gelendere, dugmad u liftu..Sa kojima je danas opštilo osamsto četrdeset sedam hiljada dlanova. E, onda sedneš da pišeš, zasvrbi te oko ili nos, i ti se počešeš..

Izvanredan spoj seoskog besposličarskog momenta - trenutka odmora, u kojem oni piju kafice i ubijaju vrijeme pričajući (čitaj: izmišljajući) raznorazne priče o svojim komšijama - i mase ljudi, koja im je, logično, hrana za nastavak priče.

Ko još sluša gradske priče? Jaka stvar - kažu samo individue koje se okrenu za tim pričama, pa udahnu prašinu koja se za njima diže.

Predmet, na koji je bačena pristojna suma keša, a koji, po svemu sudeći služi da bi skupljao prašinu u sobi, i povremeno da se setimo Boga i drugih svetaca kada zakaćimo nožnim prstom o njegovo postolje. Iako je nekada bio atraktivan, posle punih 5 dana gubi svoju prvobitnu funkciju, a zatim se odlaže u stranu, gde zadobija svoju konačnu funkciju.

Dužina čekanja autobusa na stanici se smanjuje direktno proporcionalno kvaliteti cigarete koju ste upravo zapalili. Što skuplja cigareta, to će autobus brže doći. Ako zapalite Marlboro-autobus stiže za 30 sekundi. Ako zapalite Drinu-stiže za 45 sekundi...u svakom slučaju, moraćete baciti više od pola cigarete.

1.Jedan od najmocnijih efekata na pojacalima i procesorima za gitaru. Dodje kao vibrato u pevanju. Uz nabijen bas i ne prejaku distorziju, moze se dovesti do utiska zemljotresa ili pak bubnjeva.
2. Tremolo rucka, koja se koristi u elektricnu gitaru i koja skuplja i siri zice dok one proizvode zvuk, pa se dobija "zavijanje" ili "vristanje" gitare (u slucaju ako se sviraju visoki tonovi)

Dva totalno različita pravca muzike koja ipak imaju neku zajedničku notu.
Omogućavaju muškim domaćicama da lakše operu sudove, usisaju, obrišu prašinu ili čak naprave neki pasulj, puding ili pitu, a da se pri tom ne osećaju ko gejevi što rade ženske poslove, dok naravno slušaju neki od ova dva pravca.
(poželjno koristiti šafl, pa i izmiksovati oba pravca, radi boljeg efekta).

Obicaj koji su Srbi poprimili od Turaka. U savremenom bon-tonu apsolutno neprihvatljivo i nekulturno ponasanje iz higijenskih i estetskih razloga (lakse je pokupiti prasinu ili zemlju koju ste, eventualno, uneli nego unistiti gljivice sa nogu ili trpeti neciji smrad). Zapiranje posle velike nuzde je obicaj istog porekla, ali Srbi su prihvatili samo ono sto se lakse vidi.

U suštini, uteha onih koji su zajebani. Jebi ga, kol'ko treba da budeš blesav i poveruješ da će neka viša sila da kazni one koji su ti se iskenjali u usta. To tako ne funkcioniše. I nema to čak ni veze sa tim ko u šta veruje ili ne.

Kosmička pravda ne postoji. Možete vi da budete dobri, smerni, pošteni i tako svašta nešto, ali će vas neko svejedno zajebati. Najverovatnije ne zato što mu je takav ćef, već iz jednostavnog razloga što tako svet funkcioniše. Postaviće vam nogu u trci zvanoj život i vi ćete se, koliko ste dugi, opružiti u prašinu propuštenih prilika jer je nekome tako odgovaralo. I tu vam Bog baš i ne pomaže mnogo, ma koliko se pozivali na njega i njegove moći. Bliže je istini da je u trenutku vašeg zajeba on trepnuo, pa nije primetio.

A vama ostaje samo da kao mantru ponavljate i tešite se rečenicom ''Bog sve vidi'', mada vam je jasno da to više zvuči kao vapaj očajnika potpuno upucanog u pojam, nego što predstavlja čoveka rešenog da se hrabro suoči sa sranjima i ne dozvoli da ga ponovo neki smrad prevesla.

Usklik oduševljenja atmosferom ugostiteljskog objekta sa živom muzikom, od strane lokalnog distributera ovog renomiranog brenda, prilikom večere sa poslovnim partnerima nakon što je uspio da im pored usisivača proda i višekratne kese za prašinu.

Svako daje ono što ima, prema mogućnostima, uostalom. To je novac za njega i ima pravo da se provodi za svoj groš. Tj. boš.

Caca je frizerka kod koje se svi sisaju. Kod nje se zakazuje mesec dana unapred, a najveca guzva je pred Novu godinu, maturu ili punoletstvo naj ribe u skoli... Iako je triput skuplja od svih frizera u gradu, bez frizure koju je pravila Caca se ne ide na pomenute proslave... Svako mesto ima jednu Cacu.

Nisu uvek deca u Srbiji jela hot- dog, picu, hamburgere i drugi junk.
Nakon Drugog svetskog rata,siromaštvo je diktiralo drugačiji jelovnik.
Obično parče hleba namazano svinjskom mašću i odozgo aleve paprike.
Kad su hteli kolač,dobijali su sve isto, samo što je šećer zamenio papriku.
I uvek, kada taj komad hleba ispadne iz dečjih ruku, padao je na namazani deo.
Ipak, nije se bacao, malo očistiš prašinu i jedi .

Birtija u kojoj rakija nije skuplja od 50 dinara,čija je svrha da se zagreješ pred izlazak u grad.Neretko Veliki hadronski kolajder,te zadrži u svom tunelu i od izlazka nema ništa.
Posle izvesnog boravka u CERN-u,počinju da se javljaju rešenja u vezi Velikog praska,Higsovog bozona i daljeg toka razvoja kosmosa.
Jedini problem je što rastvara učesnike eksperimenta na čestice.

Dobročiniteljka modernog doba. Nešto kao Majka Tereza, samo smešna, luckasta i slatka. Ne traži ništa zauzvrat, osim da vidi lica ljudi kojima je pomogla. Voli da: skuplja kamenčiće sa "mesta zločina", glumi Zoroa, razotkriva misterije, ali i da drži muškarca u neizvesnosti. Ne voli: nadrkanost, ponižavanje, nepravdu i glas razuma. Rado bi pomogla i sebi, ali još nije došla na red.

Žuta tvorevina koja se skuplja u ušima i za koju svi ljudi znaju da je gorka a niko je nikad nije lizno. U većim količinama je imaju ljudi koji imaju ili fobiju od kupanja ili alergiju na čistoću (a naravno svi znamo da su jednostavno štrokavi i mrzi ih da se peru).

Voda iz gradskog vodovoda. Česmuša.
Postoji legenda da je jedared jedan mlađan junak u toj istoj česmuši našao miša. Drugi je našao mrava. Treći larvu. Četvrti Etiopljanina.
Sve u svemu, nazvaše je nesom zbog slične boje. Njom se ne kupaš-njom se isprljaš da bi mogao kasnije da se okupaš u seoskom bunaru u kom se skuplja kišnica.

Počinje početkom juna, a završava se krajem septembra. Naime, usled nedostatka vode na vodovodu, narod je primoran da skuplja istu u lavore i šerpe tokom noći dok je ima, da bi se tuširao nakon napornog dana i temperature iznad 35 stepeni.
Oruđe kojim se napaćeni ljudi koriste je lonče, po mogućstvu ono XL za čaj. Otuda i naziv "sezona lončarenja".