Kakav bi to ja gonzo bio,kad ne bi drogu propagiro?!
Elem,krajc je jedan od najvećih šokova za velemajstore bleje iz blokova...Običino se javlja za vreme neplodnih večeri,posle višečasovnog kombinovanja svih šema i šemica iz telefonskog imenika,prokllinjanja svih lerdija, njihove nerodjene dece i Svevišnjeg što te iskušava ovakvim mukama...A svakim novim okrenutim brojem, sve više ti se puši...i taman kad se pomiriš sa sudbinom, upališ pljugu i kreneš po još piva,zazvoni mobilni još jedared,i bivši dečko sestre od ortakove devojke ti javlja da ima shemu u 62...Uzimaš broj,zoveš,zakažeš,šapališ još jednu pljugu i kreneš...sav srećan, ipak našo si šemu,ejjjj...naravno,to je neki lik koji u stvari nije lerdi,al zna nekog klinca koji ima neku džicu u kladionici...i bogu za zlo,lik je jedan od onih raspalih blejača,smorenih i uvek napušenih, samo hoće da srola i ode gleda Cribs na MTVu...Dovede te do neke klupice ispred one komunističke stepeničaste zgrade,i kaže da klinac iz kladionice daje samo ortacima a ne svakome,pa ti uzme kintu i zapali iza ćoška...Odma počneš psuješ i nerviraš se,jer će lik obavezno da te iskrajcuje, i moliš boga da se danas već dovoljno prebio, i da ti uzme samo topa ili dva...Al jbg ne možeš ništa,oćeš pušiš il nećeš,trave nigde u bloku...posle 10 minuta se vraća iz mraka,dobaci ti kesicu,promrmlja nešto i ode na drugu stranu...Naravno, uzeo je lik lapo,a tebi ostavio prašinu...
onda spušiš još jednu pljugu dok razmišljaš da li da ga nadješ i ciglom mu otvoriš lobanju...A onda se mozak okrene na pola paketa u džepu,opsuješ na glas i prepešačiš do garaže da zablejiš s ostalima,da zajedno zavarite i pljujete raspalog lika što vas je krajcovo...Al kad povučeš 5-6 dim zaboraviš na raspadača i kladionicu i ceo krajc trip,podaš se čarima drage Marry i ponovo shvatiš da je ovaj svet u stvari toliko savršen...

Sportista. Po zanimanju. Ne u pravom smislu te reči.

Kada je bio klinac u nekom selu, na lokalnom vašaru ga je zapazio skaut. Zadrigli kvazifudbaler iz sela. Ispičutura. Video je kako neki klinci nabadaju loptu u pijane matorce, pa im je ponudio 20 evrica, ko mu prvi donese pivo. I tako, naš heroj je prvi dotrčao, na šta je skaut, već uveliko ispod pevaljkine suknje i stola, rekao: "Sine, ti ćeš biti fudbaler!" I tako klinac počinje da trenira u obližnjem klubu, koji je u vlasništvu lokalnog vrednog radnika, koji se posle štofova po Austriji i Nemačkoj, penzionisao, i vratio u zavičaj da pomogne klubu.

Klinac izrasta u tinejdžera, daje i poneki gol u nameštenim utakmicama i zapada za oko malo većim klubovima koji nameštaju utakmice. Već tu su lokalne, rumene seljančice davale pičke mladom fudbalerčiću, ali ponude iz glavnog grada se ne odbijaju. U međuvremenu, školu je zapostavio, ali neće mu niko zameriti na nepismenosti. Važno da je on fudbaler. Tada počinje avantura.

Dolazak u veliki grad. Beograd. Zvezdana i Partizanka su krajnje destinacije. U zavisnosti za koga je deda navijao. On je uspeo. Na račun leže prva plata posle 4 meseca. Tolike pare nije ni sanjao kada je gonio ovce na ispašu u komšijinu njivu. Sada je mudo. Klinke vlaže na njega, seku vene, kose, ruke, živu ogradu. Dobro, ne baš ogradu, ipak su to fine devojke. Upoznaje se sa čarima splavova i ostalih do-jaja-imam-para-mozak-nemam stvari. Sad skuplja za po koju tramvajsku liniju. Ili trolejbusku. Šta god.

Kada ga pitate šta je njegov život, kao iz topa će odgovoriti fudbal. Jer više od toga i ne zna. Mozak je ostavio kod učiteljice na poznavanju prirode i društva. Elokventan kao Pižon, dobija i po koji poziv za repku. Čisto da se proda jer Zvezdana i Partizanka više ne mogu da ga smisle, pa gledaju da ga utope negde. A i dobroćudni gazda seoskog kluba je pritisao pištoljem o čelo mladića, jer želi svoj deo.

Naš junak odlazi u pečalbu, uspeva da zaradi po koji dinar, dobije razne nadimke tipa panj, bukva, hrast, bandera, Pantelić i skrhan se, na zalasku karijere, vraća čuvanju ovaca u selu, tj. tamo gde i pripada.

Razbijanje harmonije i stvaranje haosa. Glupost koju uradimo u momentima dokolice da bi se kasnije kajali i pitali što nam je to trebalo.

Klasicno upoznavanje, momak i devojka...Upoznali su se na sedeljci kod zajednicke drugarice...On je nju gledao celo vece ali kad god bi ga pogledala skretao je pogled, jer se uplasio susreta ocima...nije imao hrabrosti da je startuje jer se plasio da ce ga izblamirati pred drugarima, ali naravno kada se sedeljka zavrsila pitao je drugaricu za broj? ona mu je dala ali i rekla: nemoj slucajno da kazes da sam ti ja dala! On skuplja hrabrost i pusta joj poruku, ona svesna cinjenice da nije imala decka 4 meseca jer je popravljala keceve u skoli pristaje da se vidi sa njim...
-Pa gde cemo?
-Moze u 9 kod sata? :)
-Moze, super widimo se tamo! kiss
U sedam on dolazi, ona kasni da bi dokazala ko je glavni (makar prvih nedelju dana) pozdravljaju se i onda kao po obicaju prave polukrug na levu stranu i sasvim slucajno se krecu ka obilicevom vencu! -Hocemo na obilicev? -...mmm pa moze :)... tih deset metara idu glupa pitanja "U koju skolu rece da ides?"... i lupetanje njenih novih cipela koje je pozajmila od sestre svecano za ovu priliku...-U koji cemo kafic? ...prvo sto pada na pamet je IRON prvi sa leve strane, ali on je po obicaju pun, "elegantno obucenih punoletnih devojaka"...sledi tuzan pogled i nastavak hoda pravo u potrazi za novim kaficem...Na kraju obicno zavrse u nekom manje poznatom kaficu na obilicevom ali, "Zar je bitno koji je? kad me neko pita gde smo bili? Na obilicevom!"... po ulasku u kafic na njima je milion ljubomornih pogleda, onih "elegantno obucenih punoletnih devojaka" koje su zakasnile da zauzmu mesto u IRON-u, onda pitanje Jel ima mesta dole? s obzirom da je gore sve zauzeto da bi "elegantno obucene punoletne devojke" mogle da vide sta se desava napolju...kada saznaju da dole ima mesta, narucuju svoju koka kolu i nastavljaju "zanimljivo bolje upoznavanje".......tuzno ali istinito :))

Država gde se nekoliko desetina puta bolje živi nego ovde, ali po nekima postoji veliki rizik od smrti.

Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.

Jedan od zadnjih stadijuma ispiranja pri mašinskom pranju. Ono što je već oprano i isprano se zavrti u krug vrtoglavom brzinom kako bi se ocedilo do krajnjih mogućih granica. Sledeći stadijum ispiranja je još sušenje koje se može obaviti prirodnim putem, ali i mašinski, uz još spinova i polagačko pečenje na visokoj temperaturi.
Nadajmo se da ovaj zadnji stadijum nećemo videti i doživeti, ali budimo iskreni... Male su šanse da se izvučemo i to izbegnemo.

Pojava koja je česta kao Halejeva kometa, sa kojom se ne susrećeš više od par puta u životu i koja te oduševljava iz svih perspektiva.

Propratni slogan koji koristimo dok držimo slovo osobi koja večito kasni. Zbog nje smo propustili sve bitnije događaje ovog sveta, na svadbu stižemo tek posle kume izgore ti kesa, na ispraćaj ne pre nego što vojnik seda na voz da krene a na Slavu ako stignemo da preberemo srču sa stola to je bingo. Jedina korist od ovakvih ljudi je da ih pošalješ po smrt, naživeo bi se sigurno.

Obično najmlađi član neke grupice koji sluša kako se stariji članovi svađaju sa drugima i sve to ponavlja za njima, ni ne razmišljajući da li su u pravu ili ne. Dakle, čovek koji nema svoje JA, već lako veruje drugima i sve to prihvata i potvrđuje. On se takođe ne pita nizašta, već se njegov odgovor odmah slaže sa datim odgovorima starijih.Papagaj.

Ovo banalno pitanje plasirano u pravom trenutku, može da posluži kao vrhunski odjeb za smarača.
Ako iole mozga ima, to će mu biti jasna indikacija da je nepoželjan, a ako je u pitanju retardinjo, ni pesnicu u glavu neće pravilno protumačiti.

Batica iz kraja, specijalista za baronisanje.

Kad muškarac, koji je po nekom čudnom običaju pod jurisdikcijom svoje žene ili u senci svoje devojke, inferioran i smušen, popije malo više, što u njegovom slučaju znači do 4 gemišta, rodi se neopevana junačina, spremna da ponosno kaže sve ono što čuva u sebi dok je trezan.

Energija novca. Naravno najveću imaju likovi koji ponesu najviše kinte kad izađu. Veoma su popularni u društvu (pod uslovom da nisu cicije) i kod suprotnog pola. Od njih se očekuje da doniraju najviše para kad se kupuje alkohol (a na kraju najmanje popiju) ili čak i da časte nekoliko tura.

Popularan naziv najbržeg i najefikasnijeg načina sređivanja sobe/stana uzrokovanog iznenadnim dolaskom gostiju.

Način na koji želite dočarati koliko ste spremni otići daleko za svoju bolju polovinu, koliko vam je stalo do nje i koliko vam je ozbiljna veza.

Velelepna skupina velelepnih kulturnih dešavanja koja se odvijaju širom Severne Srbije, uključujući i taj Sombor grad.
Društvo koje se tamo skuplja u tom Sombor gradu sastoji se uglavnom od wannabe narkomana, wannabe kul riba i onih koji zarađuju na istima (Vudu Popaj bi rekao: mlada buržoazija, foliranti i ološ) , da ne ispadne da sam ovako isključiv, ima i ok ekipe, ali se gubi u bespućima wannabe stvorenja.
Tamo trešti wannabe Drum and Bass muzika, prodaju se wannabe ekseri iz radinosti lucidnih i uvek aktuelnih Bugara i wannabe domaćih hemičara, naravno, svi ti ekseri prodaju se pod etiketom niske i kratke Holandije, jer sve na droga sceni što navodno valja je pod etiketom Holandije, osim dopa i sličnih pošalica, mada, za ljude koji te pošalice konzumiraju geografska pripadnost produkata manje je važna.
Takođe, ova divna dešavanja, nagonila su naše divne adolescente (one redovne, i one zakasnele) da se konačno izvuku iz svojih Splinterskih jazbina i već jednom konačno ostave tu biljku koja ih ubija, i konačno krenu u korak sa svetom (iako je svet od ove bolesti patio Devedesetih) i odaju se čarima amfetamina i čarima "rejverske" kulture i postanu pravi wannabe rejveri, nauštrb prljavih duvača.
Naravno, oni koji su počeli izlaziti na ova divna dešavanja u omalenome Somboru gradu su uglavnom napravili tranzit, ili iz klubova na Šurenje, ili sa duvke na Šurenje, samo jedan veoma mali deo slušao je muziku sličnog tipa i pre Šurenja i patio je za ovakvim dešavanjem, mada iz priča koji pripadaju ovoj skupini saznao sam da im uglavnom prethodne dve vrste šurača smetaju, i da su zato ostali na nivou muzike kod kuće, jer pre će sami slušati muziku u svome domu nego što će gledati prethodne dve kategorije kako su šurači. (do nekog novog trenda omalenome Somboru gradu)

Čovek koji je rođen za ovo zanimanje. Od svog prvog dana na ovom svetu, njegovi postupci pokazuju da će postati "bitan" jednog dana. U porodilištu je njegov plač drugačiji od drugih beba, ne prestaje dok mu sestre ne daju najbolji krevet. Raste, još uvek nije progovorio, ali poseduje druge moći. Njegov nevin pogled može da ubedi majku da mu da sisu 2, 3 minuta duže nego što je planirala. Prolazi vreme, progovorio je, sada vešto biranim rečima može da ubedi tetku da baš njemu da najbolju šniclu. U vrtiću, kada već shvati svrhu svoga postojanja, počinje da se ubutava učiteljici da bi imao pravo na najbolje igračke. Uči da čita, i piše dok njegovi drugovi igraju klikere. Ambicije njegovih roditelja rastu, vide da će od njega nešto biti.

Konačno kreće u školu. Pošto je unapred naučio ceo prvi razred, postaje miljenik učiteljice. Ali da bi učvrstio svoju poziciju u odeljenju, kupuje uvek učiteljici najlepši cvet za 8. mart. Dolazi u 5. razred, opet ista priča, poznavanje gradiva svih predmeta, i ubutavanje svakom nastavniku ponaosob. Nastavnici muzičkog nosi harmoniku, na fizičkom pumpa loptu, herbarijum za biologiju skuplja dve godine. Završava školu, naravno kao đak generacije.

Kreće srednja škola, upotrebljava se dobro poznati recept za uspeh, koliko na poslovnom toliko i na privatnom planu. Nalazi prvu devojku, koja ima slična interesovanja kao i on. Njenoj majci pomaže da nosi cegere sa pijace, a ocu da degustira rakiju, iako je ne podnosi, pravi se da je najbolja na svetu.

Konačno, san se ostvaruje. Upisuje se na fakultet, na budžet naravno. Počinje da ulazi u čmar asistentima, pa polako stiče "reputaciju" i približava se profesorskom dupetu. Namešta projektore, nosi laptopove, pomaže profesoru u svim poslovima. Redovan je na predavanjima i konsultacijama, nosi kilogramske rokovnike, svakim svojim pitanjem pokazuje da zna materiju. Konačno ga profesor postavlja za svog asistenta, i cilj se ostvario. Ušao je u dupe, vire samo pertle.

I dalje persira profesoru, titra mu jajca, briše mu usta posle poslovnih ručkova. Oženio se sa svojom prvom, i jedinom devojkom, koju je ubedio da je on najbolji. Kada profesor odapne, on ga naravno nasleđuje, i konačno je došlo vreme da se neko njemu u životu "ubuta". Izlaže svoje dupe na poslužavnik, mladim i ambicioznim studentima, kakav je on nekad bio.

Stavljanje sagovorniku do znanja da traži mnogo od vas. Izraz nema mnogo smisla, ali uz odgovarajući ton, sagovornik će tačno znati šta ste hteli da mu kažete.

Petao zakukurika i diže se sen noći, nežno kao ručica detinja, sav živi svet ispusti deo svojeg života i od toga nasta magla i rosa. Još jedan dan bliže kraju. Plašt noći poprimi oblik i gustim velom pruži poslednji otpor Suncu. Opet se začu petao...

Kamen dotače srp i čelik popusti, sitna prašina diže se u haotičnom plesu sa svetlošću koja se u snopovima probijala kroz zavesu. Varnica, jedna, dve, kamen popusti i ples se nastavi. Hrapavi prsti mahnuše i dodaše tempo, kovitlac prašine i svetlosti, božanske lepote.

Oštar srp položi na tronožac i zemljanim podom nastavi za mirisom slanine, jaja i mladog luka. U prostoriju je ušao sa veselim osmehom, uvek ga je imao dok slanina cvrči u tiganju. Lagano spusti usne na njen vrat a ona se naježila još dok su brkovi žarili teme. Dve tri reči pa kikot. Na prašnjavom kredencu stajao je satljik rakije, nije imao prašinu. Kad ga snažna ruka sa tragovima borbe kamena i čelika dohvati on propeva, propeva penušavim zlatnim vencem. Tup udarac stakla o drvo. Poteče nektar i stakleni predmet ožive pa polete u zagrljaj svome tvorcu i napoji ga rakijom.

Kad se treći put petao oglasi srp zaseče snop zlatnog žita. U talasima je klasje padalo u naručje, željno zagrljaja znojavih ruku. Dva puta zaklikta orao i nastavi da kruži oko Sunca u zenitu. Sparina i žega nastadoše a sve krupnije kapi znoja natapaše plodnu zemlju. Prvi lahor probi kroz mokru košulju i srp se umiri, pogled potraži paperjaste oblake na horizontu pa živac iznad oko zaigra. Dok se srp usijavao, hladan vetar odnese misao o odmoru. Mišići su se grčili a šajkača cedila od znoja, a zatim se mali hlad kruške proširi i uhvati celu udolinu. Noć je uzela a dan će vratiti...

Poslednji otkos pade uz prasak groma, zemlja se zatrese i nebu bi žao pa zaplaka. Nebom se prolomi svetlica i zvuk biča proguta još jedan udar groma. Dva rogata vola napeše jaram i jednogodišnji trud poče da se kotrlja ka ambaru.

Mačak ispod strehe uplašeno je gledao domaćina kako trči preko dvorišta. Bele kuglice su skakutale po utabanoj travi, njegove žive oči ispratile su svaku, srećno pogladi brk kad shvati da je na suvom i sigurnom.

Plamen sveće ožive senke, miris tamjana probudi glad. Obla senka donese krčag vina i nasu u pehar i masni umorni prsti podigoše pehar:
- U mlinu se nadomiljalo, u naćvama nakuvavalo, u peći nadopecalo i svima nadotecalo! Gde ove godine, tu i dogodine!
- Grehota je raditi o hrani a biti gladan. - Mrve hleba posuše pod i poče obed...

Oštar miris duvana ispuni prostoriju, munja raspara crno nebo, sveća dva puta zaigra i čovek se glasno nasmeja.