Nosilac mnogih epiteta i znanja u podneblju ovdjekarce kod nas. Sveznalica od 50-60 svjećica na torti, bog na dvije noge, maršal i šef.
Moler dolazi kod gospođe na ugovoren posao, u njemu pola kile loze, u džepu još toliko.
Majstor: Dakle, dječju sobu farbamo donju polovinu plavom, a od pola do plafona crvenom, a? (skida gospođu očima, iako mu je mačak već odavno u leru. Fosilizirana slina u brkovima i 'filter 57' u džepu su must have).
Gospođa (propala milfulja koja odveć dockano kaje grijehe investirajući u debilnu i razmaženu unučad, usta su joj tolika da može istovremeno piti pivu, pušiti kurac, pjevati dvije pjesme i čitati slavu): Da, da, samo radite!(nakon 2 sata):
G: Konju, idiote, spojio si sve, ali linija nije ravna, kriva je ko EKG!
M: (dovršio lozu, čačkalica u zubima, spontana nonšalantnost Dok Holideja i glas Marlona Branda): Gospoja, neate vi pojma, to je njemačka boja, to kad se osuši, to se zategne!
Deviza mog dede, narocito u situaciji kad negde treba da se zuri, i on bas tada ima 100 kade i 500 evo, dovoljno da svako u okolini popizdi, na celu sa mnom, ali on to ne haje, samo blag osmeh, sesir nakrivio i gleda pravo u oci.
Ajde bre deda, pa jesmo rekli Milanku da cemo doci na slavu u 3 sata, pogledaj vec je 15 do 4 a ti se jos brijes, nisi ni odelo izvadio iz plakara, ne moramo uvek zadnji da dodjemo, uvek u cosku sedimo, i za nas posebno moraju da postavljaju, onda mi se i ne jede.
Jeli bre ime dedino, pa sta je tebe deda ucio, jos kad si pre dve godine srlj'o na onu malu Stanojkinu dole iz sela, sretan nikad zakasnio nije!! i sta je bilo posle, ko je koga vijao, a? ?
dobro deda, znam ko je koga posle vijao prvi, samo pozuri...
pusti onda da se obrijem kako Bog zapoveda, i idi sipaj nam po jednu rakiju za sretna puta umesto sto mi tu letis oko glave ko leptirica.
Onih 15 minuta na slavi kada su svi mrtvi pijani, pod stolovima, rakije su poređane na eks, neki rendom gosti se vaćare, hrana je razbacana, ili pojedena, domaćica leži na podu i mrmlja nešto o najnovijem receptu za sitne kolače, i lokalni matori amaterski pevač počinje da ređa kafanske hitove napinjući svoje, od šljivovice ovlažene, zarđale glasne žice.
:sin i ćerka domaćina ulaze na slavu:
Ćerka: Ju! Pa šta je ovo!
Sin: Kakav haos! Gde je tata? I mama? O bože...
Domaćin: Ti li si, Miodraže! Dođi da ga ljubi tata, za diplomu, hik, a rekli su, hik, da niko iz moje porodice neće da položi, hik.. :pada nazad, i nastavlja da hrče:
Domaćica: Dodajemo 150 grama sitno mlevenih leštnika,hrk,hrrrk...Sve to pomešamo sa...hrk...3 kašike parmezana...Vuhu! :tup: Hrk!
Par u uglu: Dođi sad, što se izmičeš, niko nas ne zna...
Kum: Daj te sarme ovamo! Ženo! Ženo! :pljas: Uh, to boli, sunce ti jebem! O sole mio, mio, mio, mio...dgtgbghn Ženo!
Lokalni Sinan: A da vi zapevate samnom, a?
Najćutljiviji ortak u ekipi.
Američki pisac Dejvid Selindžer je pored toga što je ostao upamćen kao tvorac "Lovca u raži" i zbirke priča "Za Esme", ostao upamćen i po tome što nije sebi dozvolio da odstupi od uverenja koja je proklamovao kroz svoje romane. Upravo zato što je smatrao da ako bi se preterano eksponirao i koristio stečenu slavu i sam postao jedan od gomile dvoličnih tipova koji su mu se gadili, odlučio se za život u izolaciji od skoro pedeset godina. Takođe je poznat po tome što je dobio pet ordena za hrabrost, a za veliki broj američkih vojnika je izjavio da su pederi i imbecili, te da nisu ništa bolji od gomile nacista protiv kojih ratuju.
Tvorevina čiji je glavni sadržaj pljuvačka, koja se stvori par desetina centimetara ispod usana nesvesnog pljuvača, najčešće uzrokovana konzumiranjem cigareta.
Na sigurnoj površini...
Pljuvač: "Je li brate,(pljuc) jel si video onu malu?(pljuc)"
Sagovornik: "Koju malu?"
Pljuvač:(izdah dima)"Onu malu što je prošla sad,(pljuc) Borkovu ribu(pljuc)"Par desetina centimetara ispod pljuvačevih usana, i još koji ispod zemlje...
Mrav radnik: "Ah velika poplava nam uništava sav uložen truud!"
Mrav narednik: "(vojnicima)Svi na svoje položaje!(podređenom) Uzmi moju mravicu za guzicu i mojih 787 larvi i stavi ih u orahovu koru, tamo će biti sigurni."
Mrav vernik: "Zašto? O, zašto svemogući piknikovci, pa zar nismo žrtvovali u vašu slavu sve one termite...AAgrlajhh(umire daveći se u toksičnoj izlučevini pljuvačnih žlezda)
____________________________________________
Cigarete ubijaju. Ali mrave. Vas će spasiti jedna jabuka dnevno, a njih?
Konstruktivno jasna rečenica, samo što umesto upitnika i ovijeh zagrada stoji odgovarajući glagol, naravno lepo uštelovan po određenom padežu.
Nešto smo želelli da radimo, imali prejaku želju, ali su se razni faktori i sudba kleta umešali da tu radnju, pogađate, ne obavimo. Jedino što nam ostaje je to da taj propust ispričamo nekom drugom, koji bi nam došao kao rame za plakanje, samo što nećemo plakati, jer je plakanje za pičke.
A plakali bismo, iju.
I onda to naše rame krene da nam priča kako nismo imali dovoljno jaku želju, jer da jesmo, radnja bi bila obavljena u najkraćem mogućem roku od dobijanja te iste želje. Teorijski tačno, praktično - ni blizu.
-E, znaš da mi juče bila slava. Zamisli, nisam mogao ni da jebem. Dovedem kući Jelenu na slavu, spavala kod mene i hteo da je uveče razmontiram, kad ovi moji do kasno ostali i hoće i oni da prespavaju. Tetka, teča, stric, strina, ujak i ujna, svi se nabili po sobama kod mene, a kako da im kažeš da ne smeju da ostanu. Još sam spavao sa Jelenom i tetkom. Pu, živote.
-E moj buraz, da se tebi jebe, ti bi jebao.
-Pa kako, molim te, kad su mi na glavi stajali?
-Pa i Jeca bi ti stajala na glavi, hehe. Onoj glavi, znaš, hehe.
-Skontao sam id' u kurac.
Osoba u stanju da pojede kilo meze kao predjelo, dok ga zaliva dvolitrama piva, a u pauzama između jela ljušti salatu i pite, kako ne bi gubio na vremenu. Sve u svemu, izuzetno ješan momak.
- Brate, koja ti je to pljeskavica po redu, majke ti?
- Pojma nemam, treća čini mi se. Al' ova je obična, nije punjena k'o prošle dvije!
- Jesi ti svjestan da idemo na slavu kod Đoleta za 2 sata?
- Jesam, što, ovo taman da premostim, nisam jeo od ručka ništa...
- Sine, ručali smo u 3, sad je 5 popodne, alo, jesi normalan ti?
- Šta ću, jebiga, nisam ja kriv što mi organizam brzo vari...
- Jeb'o majku ti si fenomen. Šta fenomen, ti si san svake babe, šta god da ti se iznese, pojeo bi.
- Jebiga...
1. Dve do tri flase piva. U mom kraju je to Lav ili Jelen, obavezno. Neki su samo, Bog da im oprosti jer nisu znali sta cine, to odradili uz MB! Ali dobro, malo ih je i to se vise ne radi. Moraju biti bas dve ili tri flase, jer ako je vise onda necete moci kasnije pricati: "E kako sam se ja odvalio prvi put, jebote - samo od dva zidarska!", a to je fora zato sto naglasavate tu pricu uz vase "sesto/sedmo/osmo" pivo od kojeg vas "sada samo malo 'vata"! Alkoholicarski staz i iskustvo je statusni simbol!
2. Dalje, moguce je postici prvo pijanstvo i uz 4-5 casica radze koju ste ukrali iz budzaka u kom cale drzi najnoviju "sljivu" ili "mesanku". Donesete litru, okupi se jedno poslepodne vas 6-7 kod drugara na gajbi, razvalite se kao p**ke! Dogegate se kuci uvece mamurni ili jos pod dejstvom, cale vas poslednji put nalema i od tada posmatra malo drugacije, a keva se pravi da to necete vise nikad raditi.
3. Vino je vec za egzotike. Tj, za one koji vole da filozofiraju, da glume odrasle, sa stilom, da se prave da kao osmaci znaju da pridju ribi u kaficu sa bambusom u rukama. Kul je sve dok vino ne pocne da deluje. Poznato je da ono uzima maha tek posle oko sat vremena, ali vi to ne znate tada. Pricali su vam, ali: "Ma ja sam baja, izdrzacu!". Oni sa slabijim zeludcom peglaju vise puta, oni malo jaci jednom-dvaput. Na kraju, poberete svu slavu u zamrljanoj fensi kosuljici pred klinkama koje se ne gade prizora.
4. Moze da bude i sve od navedenog, u kombinaciji. Bezobzirno. Na petnaestom ili sesnaestom rodjendanu kod drugara kuci. To je vec gadno. Ako ima neko malo stariji tamo, brinuce se o vama jer je doziveo slicno, ako nema, sanse da odete na ispiranje u obliznji Dom zdravlja su oko 90%. To je ona druga strana medalje u odnosu na prve tri stavke koje su manje-vise bezazlene.
5. Drugari i/ili drugarice zajedno sa vama, poslepodne ili uvece, u kuci/stanu ili dvoristu, sa najvise 3-4h slobodno za 'eksperiment'.
Konstatacija koja automatski poništava prethodno donesenu odluku.
- Kevo, pao sam i iz fizičkog i iz hemijskog, ali Đela je zato opet pala sa bicikla, znam jer sam je ja gurno
- Odabrala sam loš dan da ostavim bensedin. Daj mi čašu vode i skloni mi se s očiju.
- Pero, ae dolazi kod Srbe, Paja i Zoran suzmešali špricer direkt u bure a Mića sipo flaju loze u to ijau JA LETIM
- Jebemti, odabrao sam loš dan da ostavim piće.
- Kako je napolju?
- Beton. Milioni praznih života. Jedina boja je krv zalaska sunca nad našom civilizacijom.
- Brate, odabrali smo loš dan da ostavimo hors. Zovni Ukija.
- ZDRAVO! MI SMO ČOKOLADNE VILE I DOŠLE SMO DA TE ODVEDEMO U ZEMLJU ČOKOLADIJU GDE ĆE SVE TVOJE ČOKOLADNE ŽELJE BITI USLIŠENE – ČOKOLADOM!
- U je. Odabrao sam baš loš dan da ostavim slatko. Ovaj, terapiju. Ne, terapiju!
- Biče koji sedi, bledoliki uzimaju našu zemlju, ubijaju naše bizone, skrnave počivališta naših predaka.
- Odabrao sam loš dan da ostavim duvan. Ajmo da im jebemo krsnu slavu. DŽERONIMO!
Pričati gluposti, zabeđivati, kao i izmišljati toplu vodu. Izraz potiče iz Pomoravlja.
Priča 1
A:-... I tako, sedeo sam s njojze i gledo je u oči dok je pričala. Mlogo ima lepo lice.
B:- Aj ne šulapi, znam u šta si zevzečio! Sećam se, vido si joj sliku na Flejzbuk sa dekolte, ki da ne znam da si izašo s njojze zbog sisa!Priča 2:
A:- Šta kažeš, kako bilo na slave?
B:- More, ona moj samo šulapio celo veče, što ono nije vako, neg nako, je l' može drugojačije...Priča 3:
A:- Di je Slavomir?
B:- Ene gu u avlije, bakće se s njegovem alatem, premerava i odmerava onaj astal što pravio onomad za slavu. Kaže premali je, neće svi gosti da stanu.
A:- Ma šulapi. Kuj kaže da će stojimo?
stvar koja nas "odruka" da smo popili koju više...
Vraćam se ja iz škole, tačnije, ceo taj dan sam bio ispred iste i cirkao sa odeljenjem alkohol koji je Boki doneo da nas časti za slavu. Došlo vreme kući da se krene, kad ja u busu izvalim ljudi oko mene me čudno gledaju. Shvatim osećam se na alkohol. Jedino što sam mogao je da kupim orbit i stavim 5-6 komada.
Ulazim ja u kuću, prilazim kevi da je pozdravim.
Ja: Gde si kevo? Šta se radi?
Keva: Jao opet mi mirišeš sav na taj orbit! Opet ste pili u školi?
ja utrčavajući u kupatilo da perem zube: Nismo kevo, tebe mi, evo duvam čim izađem da se uveriš ...
Fizička pojava gdje je masa cjeline uvijek manja od zbira masa njenih dijelova. Po Ajnštajnovom principu ekvivalentnosti mase i energije ta je razlika masa pretvorena u "energiju veze", u narodu poznatiju kao keš. Suprotno stanovistu naucnika da se defekt javlja samo na kvantnom nivou čestica, u zemljama regiona je ova pojava uočljivija, što implicira na moguće propuste Planka, Hajzenberga, Šredingera... i nepotpunost same kvantne teorije.
Negdje u Bosni
Mirko: Vid' ovo, molim te! AAuuu, mater im lopovku jebem!
Slavko: A šta bolan Mirkane?
Mirko: Evo kupio na pijaci po dva kila luka, krompira i gra'a...
Slavko: I šta onda?
Mirko: I onda ja to sad stavio sve na vagu.... kad ono... mili moj... fali kila čitava! Ma vala će mi se napasti muda k'o za slavu pop sarme!
Slavko: Đe će t' duša jarane, mojne tako... to ti je tzv. "defekt mase"
Mirko: Nemoj men' te kul'narske fazone prosipat'... Što u Švici nema defekta?
Slavko: A to je zbog lošeg obrazovanja kod njih. Zato sa ponosi svojom zemljom. Vidiš, u nas intelektualci i na tezgama rade i ne stide se!
Heftati se na različitim mestima, nezavisno od toga da li su ona prikladna ili ne.
- Gde si, brajko, sto godina te nema, ne pamtim kad sam te video zadnji put! 'Ajd na cugu sa nama!
- Ma, pusti ga, otkako je sa Marijom, kao pas na lancu je!
- Joj, mani me, ona je pravi seksualni hodočasnik. Nema gde ne bi htela. Nezasita je! Sinoć smo išli na slavu kod neke njene sestre i pojebasmo se u krevetu njene tetke. A kad sam je pratio kući, dobila je napad, pa smo to obavili i u hodniku njene zgrade. Sreća, tri ujutru bilo, pa niko nije naišao. Prava je mešalina.
- Uuuuu, pa nije tebi toliko loše, vidi Šomija, već mesecima ništa da overi! 'Ajmo na cugu, nije to ništa strašno!
Način da uvalite nekome nešto, na koji će pasti i čovjek sa kamenčugom od srca. Jeste da je taj "poklon" nešto što ne bi nikad u životu prihvatili, ali jednostavno nemate srca da ga odbijete.
- Srećan rođendan ljubavi babina!!! Voli te baka tvoja najviše na svijetu!!! Evo donijela baka tebi poklon!!!
- Tooo baba legendo!!! Hvala hvala!!! Daj 'vamo da vidimo šta je?! :šrššššršššš: Šta je ovo baba jebote?!!? Rozi džemper sa srcadima?!!?
- Baka napravila svom unuku, mjeseca dana sam ga šila...
- Daj baba jebote, pa gdje ću ovo nositi, jesi normalna?!?
- Sine to ti baka od srca napravila, više od svega bi baka voljela da ga obučeš za slavu i Božić, ko zna koliko će baka još da živi, ovakva bespomoćna i bolesna... ufff grdne moje rane...
- Dobro baba dobro, obuću ga ( u pičku materinu ona nije normalna, mogla mi je još kupiti i sandalice i jebenu suknjicu da budem u kompletu)...
Manipulatorska tehnika, koja predstavlja varijaciju dobro poznate mafijaške "Daću mu ponudu koju neće moći da odbije". Koristi se u situacijama kada jedna strana želi drugu da uvuče u konflikt, ne ostavljajući joj alternativu. Kao i originalna, sicilijanska tehnika - tako i ova predstavlja ultimatum. Ali specifičnu vrstu ultimatuma, koji nema za cilj da dobije ono što se njime zahteva, već prosto da primora drugu stranu na sukob. Strana koja želi konflikt stavlja na sto ponudu koja je za ovu drugu apsolutno neprihvatljiva i time joj, svesno i sa namerom, ne ostavlja nikakav drugi izbor, osim da konflikt prihvati. Tehnika se koristi vekovima, kao sredstvo za uvlačenje zemalja u razne ratove, mada joj to nije jedina primena...
Primer br.1:
-Zahtevamo da potpišete ovaj ugovor, po kome će naše trupe moći bez ikakvih ograničenja da se kreću vašom teritorijom.
-Žao mi je, to nikako ne možemo da prihvatimo. Ali spremni smo za sve druge pregovore.
-Ne interesuju nas nikakvi drugi pregovori. Da li to prihvatate, ili ne?
-Onda ne.
-U tom slučaju, pripremite se za rat.Primer br.2:
-Sad ih lepo zovi i kaži im da nećeš ići na slavu, jer treba da ideš sa mnom u pozorište.
-Ne mogu, već sam se dogovorio i rekao da ću doći. Sem toga, tu predstavu možemo da gledamo sledeće nedelje, a slava neće biti sledeće nedelje.
-Znaš šta, ako odeš tamo, onda se bolje potrudi da tamo nađeš novu devojku!
-Ok.
Najnoviji izgovor mog druga kod jednog profesora za puštanje sa časa pre vremena. Kao da je ratno doba, k'o da padaju granate pa se zatvara most na putu do kuće.
Prošli petak, 6. čas, smaramo se na elektronici (dobro , većina nas) većina bi išli kući, neki tvrde kako moraju na slavu , neki na autobus neki jednostavno oće idu jer im dopizdio i tranzistor i dioda više za taj dan.Kad ustaje jedan drug u po ničega i ide prema profesoru, torba na rame, i gleda na sat , pa kaže:
- Profesore, rekli su da zatvaraju most....uuu...jedann iii...petnaest...i aj pa se ćao, ja sad odo.
-(profesor zbunjeno pogleda, pa nastavi po svom, a drug izadje bez obzira na sve)
Celi razred se odvali smijat s obzirom da je to jako moćno zvučalo na način kako je on to izgovorio.(aj sad sa'ranite i ovo pa nek ide zivot...k'o i prethodne 2 defke)
Najveća sramota koja može da zadesi odraslog muškarca. Vožnja u vozilu najsličnijem pegperegovom džipu na akumulator kojeg današnji klinci drndaju.
Žena: Svetozare, sad ću da zovem taksi, pa da idemo kod kuma na slavu.
Muž: A taksiste ti guslare jebem, reci mu bar da požuri.5 minuta kasnije
Ž: Svetozare, pa vidi što su fina kola došla po nas.
M: Subotu mu jebem, pa što na današnji dan? Ono pederska Tojota Prijus, što na struju ide.
Ž: Ajme, mene, pa šta ćemo sad? Zamisli neko nas vidi u onome, misliće da smo juče sa sela šljegli.
M: Ništa, idemo našim kolima.
Ž: Pa kako našim kad su ti oduzeli vozačku kad si se ono napio...
M: 'Ajde ne drobi, nego zovi Radomana da nas pogura. Neće Jugo bez gurke, pa da imamo centralno u garažu.
Nešto na šta je osuđen svako ko nešto napiše na netu. Bilo šta da napišeš npr Srećna nova godina odma će se naći neki da pitaju "jel naša ili katolička" mogu da te napljuju nastrašnije zbog bezazlene stvari a ponekad se sve pretvori u pravi rat. A nekad na provokaciju (namernu) svi odgovaraju pozitivno iako se tome nisi nadao i šalju ti sve pohvale za hrabrost da to izložiš i kako se pre tebe niko nije setio to da kaže.
Tako da su komentari sasvim nepredvidiva i ponekad iritantna stvar tako da ti dođe da obrišeš to što si napisao na opšte zadovoljstvo svih koji su komentarisali.
- Srećna slava
- A od kad ti slaviš?
- Od kad znam za sebe
- Mislio sam da si komunista
- Nisam
- Ma nešto mi iz tvog nika sugeriše da si CRVENI
- Ajde bre pusti čoveka da slavi slavu, zar ti ništa nije sveto
- Slušaj TI, šta se sad ti ubacuješ u celu priču da nisi ti CRVENI?
- NIsam i nemoj tako samnom
- Što jel oćeš da me banuješ
- Ne mogu da te banujem jer nisam moderator
- AAAA onda ćeš da me tužiš modu pa da me on banuje, znam ja takvu bagru kao što si ti
- Alo bre ljudi koji vam je , brišem post, da sam znao da ćete da se svađate ne bih ništa ni napisao
- Da znaš da si u pravu , BRIŠI
Novopečeni vlasnik brade. Dakle, tinejdžer kome je brada tek počela da raste i javlja se tek mestimično. Uprkos toj činjenici, on je ponosno pušta pokušavajući da izgleda malo starije, nesvestan da izgleda kao potpuni kreten.
Porodica (otac, majka i petnaestogodišnji sin) odlaze na slavu kod kućnih prijatelja.
-Otac: "Srećna slava domaćine!"
-Domaćin: "Hvala, i nek ste mi dobrodošli, još sto godina da slavimo! Majku mu Rade, kako idu godine, gospođa ti je sve lepša, moram da ti priznam da si se dobro oženio! Vidi malog Đorđa! Ti kod nas na slavi nisi bio bar pet godina. Kako si porastao, čak i bradicu pustio, mangup mali! Znaš kako je mene otac zvao kad sam bio tvojih godina? Četnik početnik!"
-Sin: "Dobro ćale je l' ja moram svake godine da trpim ovo? Matori prekini da sereš i postavi da jedemo."
-Domaćin: "Ovaj... da. ŽENO, POSTAVLJAJ BOG TE VID'O!"
Nije to ništa, momak. Slušaj 'vamo. Rodio sam se u vreme prve petoletke, tamo negde krajem četrdesetih. Stari mi je radio u metalskoj industriji, stara bila daktilograf u administraciji. Oboje behu prvoborci, a za vreme kralja disidenti i progonjeni. Zadojen crvenom sisom, rastao okružen marksističkim učenjem, moj se put već mogao naslutiti. Beše te godine onaj talas demonstracija što pokrenuše studentska govna, koja će nam, kako će vreme pokazati, i doći glave. Ja tek izvadio crveni pasoš, završio za metalostrugara, zaposlim se kod staroga u fabrici. Nije prošlo ni pola godine, primiše mene u Partiju, kao vrednog i poštenog radnika. Postao sam nedugo zatim i član radničkog saveta, najviše samoupravne instance. Tu sam iz petnih žila urgirao za zapošljavanje mladih ljudi, držao vatrene govore u slavu socijalizma i marksizma, i- primetiše me. Oni. UDBA. Stiže meni poziv za askaru, napraviše mi ispratnicu, odoh ja u Maribor da odslužim domovini 18 meseci. Prođe i ta godina i po, ja put pod noge, pa za Ljubljanu. Stignem ja u Ljubljanu, odem na železničku, da sačekam voz via Beograd. Kad ono..
Prilaze mi dva starija druga, odeveni u dugačke kožne mantile.
- Drug Vojin Krešimirović?
- Taj sam.
- Budite ljubazni, pa pođite sa nama.
Ja šta ću, pođem sa njima. Stigosmo do nekog crnog Tristaća, otvaraju mi vrata, sedam ja unutra, kad tamo sve koža i jambolija. Rekoše mi da me voze u Beograd. Kod Njega lično. Uz put nismo više progovorili. Pustili na radiju neku muziku, voze me i ćute. Zagreb, pa autoputom Bratstva i Jedinstva, stižemo mi do pred zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Uz pratnju ove dvojice, ulazim unutra, vode me do nekog lifta, pa njime u podzemlje zgrade. Otvara se lift, pred nama dugačak i širok hodnik, a na kraju velika, masivna, izrezbarena vrata od slavonske hrastovine. Otvaraju mi vrata, ulazim unutra, kad tamo- On, jebote!
- Pomaže Bog, druže Tito.
- Bog ti pomogao, druže Vojine. Sjedi. Hoćeš li popiti jedan dupli viski sa mnom, majku ti božju?
- Zašto da ne. Počastvovan sam.
- Kohibu?
- Može. Hvala. Čemu dugujem ovoliku čast, druže Tito?
- Kak da ti kažem, majku mu božju, dobio sam dojavu od državne bezbjednosti da si istaknut član Partije, vjeruješ u ideju marksizma, sposoban si i pametan čovjek. Hoćeš li da radiš kao tajni agent, da štitiš interese naših naroda i narodnosti?
- Pristajem bez razmišljanja, druže Vrhovni. Izdajte mi naređenje!
- Ćuj me ovako. Zamijetili smo izvjestan rast nacionalističkih struja u našim bratskim republikama, a izvor im je u dijaspori. Tačnije, jugoslavenske ustaše pokreće Ante Pavelić, a četnike Đujić. Tvoj zadatak bit će da ih likvidiraš. Jesi li spreman na takvo što? Možeš li podnijeti toliku količinu odgovornosti, majku mu božju?
- Naravno da mogu, druže Tito.
Dadoše meni štednu knjižicu sa neograničenom pristupom gotovini, nov pasoš pod lažnim imenom, mobilni telefon, ganc novu Volgu i koverat sa instruktažom. Zapalim ja Volgom do Lamanša, prevezu mene i auto trajektom do Britanije, pa odande nastavim autom do Sautemptona, tamo ostavim auto i ukrcam se na prekookeanski brod za Južnu Ameriku. Pravac- Argentina. Posle dve nedelje partijanja, pičaka i kockanja, stižem ja u Buenos Ajres. Aj reko da svratim dudarim vinjak u obližnjoj kafani, ulazim unutra, kad jebemti Ante Pavelić karta briškule sa Geringom i Hitlerom! Izvadim tetku, pobijem govna, odlazim do šanka, sedam.
- Štaš popit?
- O, zemljak! Daj dupli vinjak, pa da palim.
Popijem ja piće, natrag na pristanište, kad..
Drug Stari FIX calling
Answer?
- Au jebote, čim zove sa fiksnog, mora da sam nešto debelo zasro.. Hh-Halo? Druže Tito?
- PA DOBRO MAJKU MU BOŽJU DRUŽE KREŠIMIROVIĆU JESAM LI IZRIČITO NARJEDIO DA SAMO PAVELIĆA LIKVIDIRATE. HITLER I GERING SU BILI REZERVIRANI OD STRANE HRUŠČOVA. NIJE RED DA SAD SAMO MI JUGOSLAVENI PRIGRABIMO SVU SLAVU.
- Druže Tito, ja zaist..
- MA NIŠ, DRUŽE KREŠIMIROVIĆU, NIŠ. SADA VIŠE NIJE VAŽNO. NASTAVITE DELATI PO DALJNJIM UPUTAMA. tu tu tu tu
Ništa, nastavljam ja ukrcavanje na brod i odlazim za Njujork. Stižem posle desetak dana, sedam u taxi i kažem mu da me vozi direkt za Čikago. A imao sam pun kurac para, jebiga. Eto mene u Čikagu, svratim u neku pekaru da doručkujem burek sa sirom, kad tamo leb ti jebem sedi Đujić bradonja, tamani masnu gibanicu, a ona mast iz gibe sve mu se sliva niz onu bradurinu i na pola puta nestaje u njoj. Potegnem ti ja prangiju, roknem govno, i opet uzmem taxi pa zapalim za Njujork. Iz Njujorka uhvatim brod za Bar. Stižem u milu našu domovinu, a ono- priča tek počinje..
Ova nazovi "definicija" i hrpa esejističkih govana je pisana za takmičenje lovačkih priča, ali ja se nisam prijavio, tako da možete da je brišete i da me banujete zbog kršenja pravila.
