Ako ste ljudima koji "ne slušaju tu vrstu muzike" ("ljudi koji ne slušaju tu vrstu muzike" često su oni koji slušaju nešto što se samo vrlo nategnuto može nazvati muzikom) često morali da objašnjavate kako Iron Maiden nije jedan čovek, vrlo često ćete ljudima koji slušaju tu vrstu muzike morati da objašnjavate kako Meat Loaf jeste jedan čovek - i to kakav čovek - ljudina (svoj nadimak nije dobio bez razloga)! Gabaritni teksašanin je svoj debi soul-orijentisan album Stoney & Meatloaf, snimljen sa pevačicom Shaun "Stoney" Murphy, izdao još 1971, ali ga je tek album Bat Out Of Hell iz 1977. godine, nastao u saradnji sa kompozitorom Jimom Steinmanom, lansirao među zvezde. Korpulentni pevač pokazao se kao idealna muza za kompozitora pod uticajem Richarda Wagnera i Phila Spectora - rezultat njihove saradnje je remek-delo Bat Out Of Hell, uz album The Dark Side of the Moon grupe Pink Floyd treći najprodavaniji album u istoriji (na prvom mestu je Thriller Michaela Jacskona, a na drugom Back In Black grupe AC/DC) i prvo rock idanje žanrovski obeleženo kao "Vagnerijanski rock". Ova rock bajka povela je Meat Loafa zvezdanim stazama seksa, droge i rock 'n' rolla, i početkom osamdesetih putevi (mnogi kažu ljubomornog) kompozitora i pevača su se razišli. Tokom osamdesetih Meat Loaf je izdao nekoliko pažnje vrednih albuma, ali nijedan nije dostigao slavu Slepog Miša Iz Pakla. Kada se 1993. pronela vest da se par ponovo udružio da bi izdao Bat Out Of Hell II: Back Into Hell (omiljeni rock album autora definicije) to je izgledalo kao bedan pokušaj recikliranja njihovog remek dela a sve u cilju izmamljivanja još novca od njihovih fanova - ali kažite "dragička" - usapelo im je. Trećim delom trilogije, Bat Out Of Hell III: The Monster Is Loose, priča o ljubavi, detinjstvu, mladosti i rock 'n' rollu ispričana kroz neobičnu fuziju rock 'n' rolla, hard rocka, progresivnog rocka, popa, klasike, čak i heavy metala na momente, bila je kompletna.
U ovim krajevima Meat Loaf, bog zna zašto, nikada nije imao veliki broj fanova. Možda zato što ovdašnja publika nikada nije volela blještavi i pompezni rock, već ljuti rock 'n' roll, često ogoljen do srži, prave rock vrednosti. No to ne znači da Meat Loafova muzika nije vredna, naprotiv! Upućeni znaju o čemu govorim...
Like a bat out of hell I'll be gone when the morning comes...
Ona stvar koja tera tuš da podivlja kad pustiš vodu.
Ulaziš u kupatilo, prilaziš kadi ...
Hvataš ventil za vruću vodu, (misliš : "A jebena vrata da zaključam.")
Mahinalno odvćeš vrelu vodu, i ne stižeš ni da se okreneš ko čoek :
ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ!!"Šupičku! Aaaaa!!!"
ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ!!pokušavaš da dohvatiš jebeni tuš bez da se ošuriš ko jebeno prase pred slavu, ali neće pa neče!!
"AuTriPičkeMaterine!!! Aaaaaa!!!"
ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ!!Konačno bacas peškir na tuš i gasiš vodu pizdeći i iz dubine duše :
"Pa dobro MAJKUUUU MU! Kad će Početi da zaglavljuju ovaj jebeni tuš gde mu je mesto a ne samo da ga jebeno motaju oko jebene slavine?!!! Pizdi ko da ide na kerozin a ne na vodu! Vidi sad ovo svu sam kitu ošurio A ŠUrnaestPIČKI MATERINI!!"
Uvod u pošalicu koja sledi kao odogovor na nečije raspitivanje o nekome.
...školski wc...razgovor dva ortaka...
Dule: "Brate, šta je sa Mićom? Nema ga 3 dana u školi!"
Rale: "Pa ti nisi čuo?"
Dule: "Ne, šta?"
Rale: "Pa Mića umro! Juče bila sahrana, znaš kakvo je žito bilo!Mmm!"
Dule: „E jesi budala, ja te ozbiljno pitam...“
___________________________________________________________________
...ponoćna bleja na klupici u naselju...razgovor dva ortaka...Dule: „Jebote šta je sa onom malom Sandrom iz naselja? Nisam je video bar godinu dana?“
Rale: „Pa ti nisi čuo?“
Dule: „Šta?“
Rale: „Pa Sandra umrla! Prošli mesec bila sahrana! Znaš kakvo je žito bilo! Mmmm!“
Dule: „Hehe! Ma jedi govna budalo!“
____________________________________________________________________
...slava kod Miće...skup od 30-ak ljudi svih uzrasta...razgovor dva ortaka...Dule: „Šta je sa Maretom? Oće dolaziti on na slavu ?“
Rale: „Pa ti nisi čuo?“
Dule: „Znam, znam! Umro je, juče bila sahrana, bilo ekstra žito!“
Rale: "Bože idijota sa kakvim se stvarima šali! Šta tebi pada napamet sačuvaj me Bože!"
:babe, strine i komšinice sa zaprepašćenjem bulje u Duleta:
_____________________________________________________________________
Svako jutro kad ustanem oko pola 7, ja odmah pomislim: hvala Gospodu što sam ustao živ! Pre odlaska na počinak Mu se vazda detaljno pomolim i on me, eto, svakog jutra, uvek miropaže tajnom života. Nakon što se čio i vedar dignem iz ležaja na kojem spavam (jer me Bog miropomaza), stanem pred ikonu Isusa Našeg Krstonosioca i stanem je celivati. Ne znam kako to drugi bogobojažljivi ljudi rade ali ja, na primer, dok celivam, ja praktikujem tihovanje jer to čine i monasi u Hilandaru a moj mi je duhovnik, otac Nikolaj, kazao da oni najbolje znaju šta je "bogougodno". Kad završim sa jutarnjom molitvom, otidnem da sa Božjim blagoslovom obavim i jutarnju higijenu. Imam peškir koji štiti od napuštanja blagodeti, četkicu iz manastira Ravanica a lavabo mi je, još prošle godine za Slavu, lično osveštao otac Zafir. On mi je poklonio i brojanice bez kojih ne idem nikuda. Spustim se dole u kujnu; majka moje dece je već odavno ustala, napojila stoku, sredila kuću, spremila doručak i čeka me smerno, ponizno, skrušeno, kako i dolikuje jednom grešnom biću iz Starog Zaveta. Odalamim je jednom preko usta da me ne bi napustila blagodet (savet oca Mihajla iz manastira Rukumija) i sedam za sto. Danas je post po julijanskom kalendaru te reči "Bog čuva jaganjce koji pasu travu sa livade odricanja" krase stolnjak iz manastira Grabovac nad kojim jedemo. Ja te reči i ne razumem baš najbolje ali me je otac Hinastera uverio da štite od prelesti.
Utom stižu i deca. Sva su krštena, Bogu hvala, a u školi su odlični đaci iz veronauke. Dva nastarija sina već pomažu jermonahu Danilu u obližnjoj crkvi a mlađa ćerka peva u crkvenom horu, u slavu Svevišnjeg. Jedino se brinem za ovu najstariju a i otac Nikolaj me je savetovao da je što pre pošaljem u jedan dobar ženski manastir da ne učini veridbu sa đavolom, s čime bih se i ja bacio u uninije a to bi bila teška prelest. Doduše, u mobilnom telefonu (blagoslov oca Makarija iz Valjeva) imam u automatskom biranju (blagoslov ali u upozorenje oca Zafira) čak trojicu sveštenika koji su spremni da, u hitnom slučaju, odmah dođu i spreče eventualni odlazak blagodeti, ižejesinanebesi. Nakon što svršimo sa doručkom, svaki ide na svoju stranu - deca u školu, ja na posao a majka moje dece na ispovest. Odalamim je još jednom, ovoga puta za njeno dobro. Zna da je zgrešila pa dobrodeteljno ćuti. Ako.
Dok se kolima vozim u firmu, slušam radio-stanicu "Slovo Ljubve" i uživam u dobrim, starim himnama, troparima i psalmima. Često između uhvatim i neku poučnu emisiju a među omiljenima su mi definitivno "Veronautika", "Saputnici na putu za Damask" i "Crkvena kuhinja". Nikad ne vozim 66km/h i kad čekam na semaforu uvek mrsomudim brojanicu. Ponekad mi se desi da me zaustavi milicija i ja im tada pružim staru vozačku i saobraćajnu dozvolu, jer ove nove nose žig Đavola i isisavaju blagodet iz čoveka...što je opet prelest po crkvenim knjigama. Jako se uplašim kad vidim neku saobraćajnu nesreću jer mi je otac Atanasije iz Paraćina jednom rekao da je Antihrist onda obavezno negde u blizini i da vreba nas miropomazane bogosvedoke. Tada gledam u ikonu Svetog Luke na retrovizoru i hrabrim se molitvom Bogomladencu.
Na poslu imam dobre odnose sa svim kolegama, mnogima od njih sam i krstio decu...a sutra ću, ako Bog da, možda i tvoju. Neki od njih su bili i na Hilandaru pa su mi odatle donosili krstove, ikone, sveće...na čemu sam im ja veoma bogozahvalan. Iako bih jako voleo i da ga lično posetim i u njemu zakonačim, znam da je moja poseta Hilandaru nemoguća dokle god su u funkciji ovi novi pasoši koji nose žig Zveri tj. pečat Sotone. A i fotografisanje je pogubno za zadržavanje blagodeti (otac Zafir). Kad završim sa poslom odlazim kod oca Nikolaja na ispovest. On je obično zadovoljan mojom čvrstinom Vere i volim kad mu poljubim ruku pred rastanak. Kada dođem kući i završim sa ručkom, uzmem da čitam neku od knjiga iz crkvene biblioteke a trenutno listam "Pečat Istiniti" Arhimandrita Emilijana. 66-tu stranu uvek preskačem. Večeramo opet svi zajedno, izuzev majke moje dece koja se već povukla u naš ležaj i čeka me da je izbičujem 12 puta, koliko ima i Svetih Apostola Princopratilaca. Ja to činim nerado ali se ne usuđujem da preispitujem savete mog duhovnika, oca Nikolaja.
Konačno, ležem i ja u blagosloveni krevet, vedar, čio i neokrnjene blagodeti. Jer - uskoro ću sanjati Tvorca a to je dobro protiv prelesti...
Subotom opštim sa ćerkom, nedeljom glasam za našeg Acu.
Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.
- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...
Svojevrsna kolekcija velikog broja numeričkih kodova čija vlasništva su u sadašnjem trenutku diskutabilnog karaktera. Kako je tvoj matori nabavio neki Samsung na dugmiće pre pet i kusur godina za potrebe povezivanja sa svetom, tako se naučio kako se kuca poruka, memoriše broj, poziva i njemu dosta. Pravi matori ne bi bio pravi da pored redovnog posla ne obavlja i bulumentu raznoraznih varijanti sa strane, pa tako u svom telefonskom imeniku čuva dragocene kontakte potencijalnih saradnika.
Đuka Futura - taksista onaj što ga vozio na Zlatibor 2005;
Ćipson - verovatno ćaletov drug iz osnovne, il' je umro ili živi u Australiji;
Damir TA peć - kurac ću da mu dam 150 evra, ne znam ni što čuvam broj;
Briketi - pročitao na banderi oglas, zapisao broj, nikad pozvao, opet poručio mokru bukovinu;
Cirkular Niš - video na KP, prodavac zapisao pogrešan broj, javlja se mesar iz Kladova, dogovaraju prase za slavu;
Dragac - zapravo Emilija, cura dok je studirao, voli nekad da je pozove, al' da žena ne zna;
Milan Prase - vidi pod "Cirkular Niš" - isti broj, zapisao još jednom;
Mocart - broj kladionice da javi maloj da mu odigra tiket, nema gde da parkira pa da ne okasni;
Razredna - ako mu mali ide u srednju; ili kum Stevo (prof. u penziji na poljoprivrednom, zna ljude) ako mu ćerka ide na tehnološki pa treba hemija da se reguliše;
Svatovi - ??? - pijan upoznao neko treće koleno na svadbi, kaže treba mi da budemo bliski, da se družimo, malo nas je - nikad ne pozove.
...
Pomalo apstraktna izjava, možda nejasna širem auditorijumu. Po predanju, njen tvorac je jedan stari, iskusni jebač iz plodnih ravnica Mačve, dok je po nekima on bio ubogi pastir iz bosanskih vrleti prepunih svakojakih opasnosti. Naime, jedan od dvojice navedenih čuvenu rečenicu rekao je svojim mlađahnim i poletnim sinovima, koji su u to vrijeme bili na granici prelaska iz djetinjstva u odrasle momčine, zrele za vruć komad ženskog međunožja. Elem, smisao ove izjave svodi se na to da, koliko god odabrana pripadnica ženskog pola bila zgodna i kvalitetna, ništa ne može da zamijeni komfor i blagodeti manufakture u sopstvenim odajama i da je ponekad bolje kvalitetno omlatiti majmuna, nego se upustiti u polni akt prema kojem je pojedinac indiferentan.
Nema ljepšeg osjećaja od stavljanja u vruće, od ulaženja u vrele i vlažne zidove Njenog Veličanstva, Pičke. Bude i ružnih, mršavih, debelih, bude i bombi, i pristojnih, i kurvi, i studentkinja i čistačica, kuvarica i gazdarica, sve je to za čovjeka, sve se mora probati. A gorepomenutom tvorcu ove paradoksalne izjave ista vjerovatno služi da opravda sebe pred omladinom, ali i samim sobom, jer više NE MOŽE. Ne može, i kraj. Jebiga.
- Vidi ga, đe si ti to poš'o tako nalickan, a?
- Daj stari ne zajebavaj, sat vremena sam pravio frizuru i peglao košulju, još me i ti peglaš sad.
- Opa, al' smo se zadali u sređivanje. Koja je?
- A?
- Ženska, koja je, s kojom ideš da se vidiš?
- Ma ona mala Đurova, znaš je, ide sa mnom u razred, prazna joj kuća noćas, otišli starci na slavu u Gacko, pa me zvala da dođem.
- Ona plava? E moj sine...
- Šta je sad, koji kurac?
- Ništa, ništa, vidjećeš. Ja sam isto tako bio blećina k'o i ti, al' kako sam počeo da jebem, shvatio sam kako je lijepo drkati...
- Aj' stari ne seri, majke ti, idi gledaj Vučića, i nisi za bolje.
Ono što će vam reći baba sa sela ako uradite ili pomenete nešto što krši nepisana pravila i običaje koje ovakve osobe poštuju više od bilo čega. Baba obično nema odgovor na pitanje šta se dešava ako se prekrši pravilo jer se nikad nisu usudile da učine tako nešto. Ne zna se poreklo ovakvih gluposti.
Slava. Dolaze gosti. Keva nosi slatko da ih posluži.
Sujeverna baba(u daljem tekstu SB): Joj, đes' to ponela?(šapuće da ne čuju gosti) Ne valja od šumskih jagoda za slavu.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Četrdesetodnevni pomen(u narodu poznatiji kao "četresnica")
Ja: Kako sad koji piiiiip da jedem bez noža. Gde je nož?
SB(više njih): Ćuti, dijete. Ne valja se.
Posle ručka:
Ja: ŠKK? Gde su čačkalice?
SB: Ne valja se, dijete. Malopre ti rekoše Radojka i Milojka. Ccc, ova đeca danas ništa ne znaju.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Veče. Ja sedim i gledam tv. Ulazi baba, psujući političare i ostale lopove.
SB: Kuku crno dijete!
Ja: Šta je sad?
SB: Ne valja se skrštati ruke u kući.
Ja: O sunce ti jebem! Oću da prestanem i da dišem? Jel se i to ne valja?
SB: Đete, nemoj 'sovati sunce. Ne valja se.
Ono što posle pola čuke iseravanja totalno nebitnih informacija dolazi kao kraj tim glupostima, dugo očekivano poput toplog obroka u propaloj firmi i tri boda u gostima u rukama BSK-a iz Borče.
-Milorade, sećaš se ti pokojne babe Pelagije?
-Ja, sećam se, kako ne.
-E, znaš kad je ona onomad išla kod njene tetke na slavu pa je ganjali drekavci kad se vraćala šumom po mraku, pa je spasao onaj Milomir što je bio šumar?
-Jes, i šta sa tim?
-E, taj šumar je često voleo da ide po selu kad nema muškaraca kod kuće i da, ovaj, kako da kažem, kalemi seljančice. I posle se pričalo da je Milomir napravio našeg komšiju Radosava.
-Da, i kakve veze to ima sad?
-Da pređem na stvar... Upale one tvoje dve junice u Radosavljev muruz i sve upropastile. Evo ga Radosav ide sa puškom, 'oće da te odrobija.
-Usuncetijebem!
Isterivanje fegetskih navika iz nekad normalne osobe.
- Na krsnu slavu si obukao taj roze džemper?! Ooo, Sveti Trifune, zaštitniku ovog nekad časnog doma, vidiš li kakav bilmez treba sutra da seče slavski kolač mesto mene? Da li su muška deca u tvoje vreme vozila rolere po Adi? Ni vojska više nije obavezna, pa što me stavljaš na takve muke da mi se deda Stanojlo, na koga pola Krfa liči, u grobu prevrće. Ooo Sveti Trifune, ti što isceli ludu Gordijanu, deder propusti ovog mog malog kroz šake. Ja ne smem od njegove blesave majke, ona ga je i napravila na vakvog šmokljana kad ga je čuvala ko da je od šećera. A i nju bi mogo malo da disciplinuješ kad si već na nogama...
Proždirati.
Jesti bez žvakanja, žvakati bez prestanka i halapljivo se gojiti hranom.
Nemati kantara u jelu.
Nego brate, reci ti meni. Jel ti ono riba, ona što si poveo kod Zorana na svadbu?
- Da, jeste. Što pitaš?
Pa ništa. Onako... Ogadila mi je jelo kad sam video kako mota.
- A pa ona samo tako jede.
Šta "ona tako samo jede"? Pa jesi li ti video šta ta radi? Mota ono meso ko iz Etiopije da je došla, sve puca. Mislim da su oni konobari dobili upale mišića u nogama dok su joj donosili hranu. Ostalo je kostiju iza nje taman toliko da se napuni jedan oval.
Da sam na tvom mestu, ne bih je zvao na slavu osim ako nećeš da se otvoriš za još jedno sepra i po` kamiona salata i priloga. Gde si je upoznao? U mesari možda?
Klošar na kub.
Pivo u povratnom staklu, pa čak i u limenci je vrlo pristupačno, i razlika u ceni često biva oko 5 do 10 dinara. Tako se, na primer, limneka banjalučkog neretko može naći za 70 dinara, što je em jeftino em solidnog kvaliteta.
Ipak nekim ljudima nije sve u parama i ima nešto i u imidžu. Takvi, često u grupama, odu do obližnje trgovine (a neretko i preskupe trafike) i uzmu po jednu ili više flašu, najčešće Zaječarca.
Takvo piće pozitivne afinitete nema: prvo jer se u isto puni pljuca iz pivarskih postrojenja, a zatim dolaze plastika, UV svetlost i temperatura na kojoj stoji.
Takav miks stvara ukiseljeno bezukusno alkoholno piće koje se po ukusu ne takmiči sa drugim pivima već sa gorušicom i znojem.
Ali jedinka koja pije to ne mari, ponovo, sve je u imidžu. Ajde da analiziramo:
- Kad bi osoba išla sa staklenom čašom točenog piva, ne bi imao gde da je odloži, plus bi izgledala kao da ju je ukrala iz kafane. Ipak bilo bi joj dobro, jer su čaše svih oblika jedini pravilan način konzumacije piva
- Lik sa plastičnom čašom piva izgleda kao da se vraća sa koncerta ili festivala piva. Ponovo, dobar način da se jedno takvo piće pije.
- Sa limenkom, osoba osoba bi već mogla biti bilo ko ili bilo šta. Sa limenkom viđamo akademske građane (studentariju), klošare, proletarijat, narkomane i penzionere. Previše je to generalno
- Sa povratnom staklenom flašom već kreće klošarluk, jer direktno iz iste najčešćje piju ili pijandure ili građevinski radnici poput zidara (otud i ime). Naravno te flaše treba i vratiti zarad povratka kaucije, što dodatno otežava stvari
- Na red dolazi plastikaner, bomba, krmača ili kako god je drugi zovu. Ovaj duboko inferioran način konzumacije podizilazi sve i još ostavlja čep za mogućnost odloženog napojanja. Imdž sam sebi stvara, polako to ide od post-tranzicione proletarijatske familije za slavu/prvi maj i stremi ka sopstevnom, ekstremno klošarskom.
Da stvar bude gora, u jeku štekanja para za marlboro crveni, neretko se desi da flaša prestane biti zamena za 4 limenke i poprimi oblik javnog servisa, iz kog brlju konzumira poveći broj osoba i za sobom ostavlja sve zamislive i nezamislive bolesti.
Marko: E a šta misliš o Luki
Sofija: Si ti normalan, lik pije pivo iz bombe. Celu zimu istu jaknu nosio i ja kao da grlim to stvorenje. Ma beži
Osoba, koja nije rado vidjena na svadbama, slavama, rodjendanima, preslavama.....tacnije nigde.
- Umesto hleba, odvaja krtinu od masnog, pa tu krtinu koristi kao hleb u kombinaciji sa rostiljskim mesom
- Svi kulturno ( u glavnom ) uzmu malo salete u tanjir, pa malo ruske...e ovde je situacija drugacija...ovde se sadrzaj cinije za salatu istresa u postavljeni tanjir.
- Nema hrane koju nece pojesti, sazvakati...sto necija baba rece, i kamenje vari.
- Lako uocljiv na proslavama svakog tipa, jer je ipak dosta pogleda upceno ka njemu, svi u glavnom gledaju da li mozda baca ispod sebe, jer ne veruju da moze toliko da pojede.
- Zauzima znacajnu zapreminu satorskog/restoranskog prostora sa svojih 120+ kilograma.
- Zauzima strateski polozaj za stolom....tako da moze sve da dohvati, a da ne mora da ustaje.
- Cesto navodi ljude na 2 pomisli : ili nije jeo poslednjih 15 dana ( samo oni koji ga ne poznaju ) ili da je to jos samo jedna masna soka koju bi trebalonahraniti sadrzajem poljskog WC-a koji nije praznjem jos od Balkanskih ratova.
Naravno, bitno je i znati, da "nabiguz" sadrzi sve ove karakeristike.
I za njega vazi ono sto kazu: " Visi mu oglas oko vrata: Jedem po veseljima i sahranama" !!!
Po neki put se pojavljuju i u coporu....familijarno sto se kaze...e to je tek za posmatranje. U copuru ih nazivaju i "Porodica nabiguza "
A posle me pitaju zasto nisam pozvao te i te na slavu......JESTE LI VI NORMALNI ??? PA ta porodica nabiguza mi je pojela sve sto sam postavio na sto prosli put. Morao cale da ide sledece jutro kod Mome mesara jos jedno prase da naraucuje pod sifrom " Hino " a predhodno vece se izvinjavao komsijama i rodbini sto je imao samo pogacu i maslinke da ih posluzi.
Aaaaaaaaa....ide nova godina polako...praznici, slave, preslave....kada im banem u kucu...ne da cu samo da jedem, bez reci...vec cu i bez reci da umotavam ono sto ne pojedem u salvetu, i trpam u dzepove. Samo ovog puta bez izgovora: To mi je za kera, bolje tako nego da se ne baci" . MOre kakav ker, sam cu da jedem...i to cu za 3 dana da si ponesem....mame vam ga spalim kretenske...
Sposobnost predviđanja toka nekih događaja unapred, pre nego što se dese kako bi se sprečile neželjene posledice. Najbitnija stavka u razvoju ove sposobnosti je iskustvo, kao i neophodno predznanje.
- Alo, kume, je l' dolaziš na slavu?
- Kume, ne vređaj! Pa, znaš da to ne bih nikako propustio. Nego, reci jesi sve spremio?
- Sumnjaš u mene?! Spremio i opako predjelo, sarmice, prasetinu i jagnjetinu. Od pića nema šta nema, ispraznio sam Mićin diskont što se alkohola tiče. A tek dedinu gromovaču da probaš, samo za tebe čuvam... Ma, sve po redu i redosledu!
- Za to se ne sekiram, nego na anticipaciju mislim.
- A, to! Naravno! Nabavio sam ranisan za prvu pomoć. Za kasnije, spremio gomilu kisele vode, kafe dovoljno za dva lonca i natočio već deset do petnaest litara rasola, a za svaki slučaj i aspirin sam kupio. Tako da mož' celu noć da furamo jer sam se potrudio da smanjimo gubitke i posledice.
Bezuspešan pokušaj majstora da smiri uznemirenu mušteriju kojoj je negde na Ibarskoj zakucao volan baš u trenutku kada je u susret naišao Turčin sa skanijom. Dva kredita, auto na lizing, kamata probila plafon, rospija od žene i uterivači dugova koji su u stanju da ti zavrću jaja dok ne propevaš mađarsku himnu sasvim su dovoljan razlog da na odmor kreneš Lastom.
-Smiri se bre čoveče, šta se treseš ko jebana zečica?
-Kako da se smirim, umalo onaj taliban da napravi šiš ćevap od mene. A nisam još otplatio ni zadnju ratu!
-Polako čoveče, bitno da je glava na mestu.
-Majstore popravljaj to kako znaš i umeš. Ja moram do večeras da stignem.
-Zadnje kočnice su ti slabe, a prednje su dibidus loše. Curi ti ulje iz serva, a u menjaču ga izgleda i nemaš. To je dva dana posla, moram i delove da naručim.
-Aman čoveče, kakva dva dana, moram sad da krenem. Krpi to kako znaš i umeš!
-Prijatelju koja je tebi slava?
-Molim?
-Koju slavu slaviš?
-Svetog Nikolu, što pitaš?
-E pa onda se moli njemu da ti balansira trap do Leskovca, pošto ja neću.
Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.
Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.
Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...
Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!
Zakasnela reakcija jedne obaveštene lenštine o radovima koji se bliže brzinom uragana i koje treba što pre završiti. Manifestuje se kod zaljubljenih osoba, najčešće kod tinejdžerki. Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo pa se par dana posle vratil kao bumerang,
- Treba da sređujemo, za 7 dana je slava.
- Dobro mama. (odlazi u svoju sobu i brzo zaboravlja šta treba da se radi)
Dan posle.
- Treba mi pomoć, ne mogu sve sama.
- U redu mama, samo da pošaljem poruku. (odlazi u svoju sobu, kucka pola sata i odlazi "hitno" kod "drugarice")
Dva dana posle.
- Još tri dana do slave. Treba prozore oprati.
- Ok. Moram da pomognem drugarici oko matematike. Žurim. (odlazi i zadržava se kod nje ceo dan)
Dan pred slavu.
- E kevo, šta beše treba da uradim? Nešto si mi rekla. Daj da ti pomognem.
- Pa majku ti tvoju onu nenormalnu! Svih sedam dana ti govorim šta treba da se uradi a ti visiš kod drugarice. Ponašaš se kao da si sa kruške pala. Sad se "vrednica" setila, sad kada je sve završeno!
- ?? Zar već??
Licemerna, razdražljiva osoba koja je pogrešno shvatila Hristovo učenje i njegov glavni princip- praštanje. Vrlo lako prelazi sa ,,oprosti im Gospode" na ,,jebaću ti mater". Kroz istoriju je bilo bezbroj primera. Evo najpoznatijih.
Konstantin: Možda bi bilo gotivno da se pokrstim pred smrt i tako primim oproštaj? Možda sam grešio... Žena, sin, Maksencije... Da, Konstantin Veliki, Konstantin Milosrdni, Konstantin Hrišćanin, Konstantin Pravedni... O bože, skinite više Maksencijevu glavu sa koplja, smrdi!
Inkvizicija: Misliš i ne slažeš se sa nama? Na lomaču! (Bruno:Umirem za svoje stavove! Galilej: Ma na kraju krajeva, koga je briga za istinu?)
Inkvizicija: Ti si veštica, đavo te je obuzeo! Gori u slavu Gospodnju! Na lomaču!
Papa Aleksandar VI: Zašto si mene naveo u ovom primeru? Pa ja sam davao oprost greha... u zamenu za zlato.
Inkvizicija: Ti si protestant, veruješ u Hrista, ali ne veruješ u Rim? Na lomaču!
Savremeni hrišćanin na netu: Samo ti vredjaj hriscansku veru kopile jedno. Zelim ti da isto ovako skocis sa 30 metara, ili da se okliznes, boze zdravlja, ali da te dole niko ne ceka, nego da ti prsne lobanja zajedno sa mozgom, pa da vidis kako ce isus posle da te doceka...mamicu ti nabedjenu u picku!
Obraz: Za krst časni i slobodu zlatnu, udri pedera!!!
Hrišćanin tokom diskusije o bivšoj Jugi: Skenjam ti se na Alaha, džiberu jedan!
Srpska multifunkcionalna prostorija... U mnogim porodicama u sled nedostatka prostora , kuhinja je u isto vreme i kuhinja i špajz i trpezarija i dnevna soba i spavaća soba.
Tu se kuva, tu se uči, tu se ruča, tu se slavi slava, tu baka spava...
MAMA: Sine ajde završavaj taj domaći treba mi sto, da lomim orahe .
BAKA: Sad si našla da lupaš orahe kad oću da spavam, pusti to dete nek uči ono je bar tiho.
MAMA: Neću da lupam ako ćeš ti da mi spremiš slavu, šta misliš sutra će da mi spavaš tu dok gosti sede! Kad ćeš više da crkneš da mi se duša smiri!
BAKA: Joooj da Bog da snajka...
TATA: Tišina bre više, ne mogu ni dnevnik da gledam na miru od vas dve, jebo me dan kad sam ušo u ovu kuću! Oćete i sutra tako da vadite oči na slavi?! A i ti mama ne moraš baš u pola 8 da spavaš...
BAKA: Ja ću sinko u mojoj kući da spavam kad god oću, a ti lepo ako ti se ne svidja uzmi svoju gospodju pod ruku, pa srećan put!
Rakija kojom se nazdravlja poslije molitve.
A: Pogledaj kume ( pokazujući na burad ).
K: Uuuu mašala. Pa koliko ovde ima rakije.
A: Ima preko trista litara, ove godine nema šanse da mi ko prošle za slavu nestane aminokiseline. Ima da se iznazdravljamo ko ljudi.------------------------------------------------------------
Pop:... i rodi Sina Emanuila, Boga že i čelovjeka...
Kum: De pope šta viš toliko čantraš, ubrzaj to pa da idemo pod šator...
Kuma: Ućuti stoko pijana, ne prekidaj popa.
Pop: ...Vostok imja Jemuj...
Kum: Ama čo'jek brsla, ko da čita iz ugovora o kreditu, nikad kraja...
Pop: ...Jegože veličajuše, Djevu ublažajem...
Kum: Ama pope puno ti to čantraš, a nema potrebe. Vidiš da je on nju već blagoslovio, pa se zato i vjenčavaju, nego ti fino samo aminuj to pa da udarimo po aminokiselinama.
