Biti pionir u nečemu. Izgraditi pouzdanu i bezopasnu trasu do uspeha. Utabati stazu za buduće naraštaje. Omogućiti, jednom rečju.
- Dal' je moguće da s' ti baš toliki kreten, brate?!
- ?
- Sinoć ti, bre, celo jebeno veče nabacujem onu sisatu crnku za šankom, serem, predem hvalospeve o tebi, te sportista, te kola, te kurac-palac...Mis'im, praktično sam utro put tvom uzvišenom kurcu ka njenoj cenjenoj vagini, a ti - ništa! Uopšte te ne kapiram, brate! Jes' gej ili šta...?!
- Tebra...Ti znaš da te gotivim i te munje, ali sledeći put kada mi budeš nabacivao rođenu sestru jer si toliko odvaljen od alkohola da je jebeno ne prepoznaješ, tako ću te maštovito unakaziti da ću utrti put eksperimentalnoj plastičnoj hirurgiji, ščuo!
Put kakav često viđamo u selima.Na sredini se nalazi trava koja podseća na čirokana frizuru,a sa strana je zemlja.
Vatreno krštenje mladog ratara kad prvi put ide u razbacivanje stajskog đubriva po njivi.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4)
Posle nekoliko dana pauze, nastavljam ovaj serijal, s planom da uspem poslednji deo da plasiram kako sam i obećao.
U prošlom delu, već sam opisao kako je Milan Obrenović posle 20 godina veoma značajne vladavine abdicirao, a potom i otišao Bogu na istinu.
Iako je pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta bilo završeno (privremeno), iako se ratovi neće voditi frtalj veka (što je, složićete se, za Srbiju prilično dug period), daleko od toga da je to bio dosadan period.
Negde sam pročitao citat koji se odnosi na Srbiju iz ovog vremena: "Da postoji svetsko prvenstvo u skoku iz blata, mi Srbi bismo bili šampioni". A kako je izgledao taj skok, sledi u nastavku.
Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.
Kada ste klinci, autobuske i druge karte su za vas često besplatne ili plaćate pola cijene za odrasle. Isto važi i za cijene hotelskih soba i sl.
Kada prvi put platite (tačnije, vjerovatno vam i tad roditelji plate) punu cijenu, to vam bude neopisivo drago, jer ste time barem na papiru dobili status odrasle osobe (a jes mi i to neki status... ali luda glava to tad nije znala). To je ujedno i jedini put u životu kad vam je drago da nešto platite skuplje.
Kad na kraju semestra, prvi put odeš na predavanje (po potpis), koje počinje u 7:30!
Situacija kada sa 35. mesta u redu dođete na 34.
Rečenica koja se obično izgovara onome kome ni prvi put nije sreća falila, nego nešto drugo.
Ono kad odeš sa ćaletom prvi put da obrađuješ jutar zemlje.
Zanimljivost (kako kome)
Jutar zemlje ili katastarsko jutro iznosi 5754,64m² leb ti jebem. Šesnaest traktora ga ne mogu obraditi a ne otac i sin.
Reč kojom na najbolji način u društvu "ispalimo" nekoga nakon njegove propale fore.
Konstatacija izgovarana od strane starijih i iskusnijih. Sa ovim izrazom oni jebu. Često im izraz toliko predje u naviku, da ga krenu i nesvesno izgovarati.
- Eh da mi je dinar za svaki put kad sam pojebao devojku poput one Marice sa trećeg sprata.. Uf, uf..
- Šta onda? Bio bi švorc?
- Ma marš govno jedno!-----------------------------------------------
- E da mi je dinar za svaki put kad sam isprebijao onog Mileta koji mi krade šljive.. Već bi uštedeo za bejzbolku, pa bi ga time tukao sledeći put.. On će meni šljive krasti, pizda li mu materina!
Kada se prvi put zaposliš pa kreneš ujutro na posao kao i otac.
14 godina. Zajedno par meseci. Matorci otisli kod prijatelja u selo, spavaju tamo, dolaze sutra. Dolazi prvi put kod tebe kuci. Planiras da je vodis u krevet (no sex)
15:00 - Ej, bebo, dolazis veceras?
15:22 - E, nisam videla poruku... Pa vervatno cu doci, kad mozes?
15:23 - Pa dodji oko 19, ok?
15:34 - Moze...
...
19:12 - Ej de si?
19:15 - Ej, lakirala sam nokte, i fenirala sam se. Evo krecem, ae cekaj me kod semafora.
19:33 - De si?
19:41 - E, medo, evo me blizu raskrsnice, srela sam moju Micu pa smo malo popricale...
...
20:00
- Ejjj cao medo... CMOOK... Idemo, a?
- Ae..
20:21 (Ulazak u kucu)
- 'secas se da si zaboravio da pomeris caletove gace sa fotelje, pa joj kazes da te saceka u hodniku da obavis nesto'
- Ajde, idemo..(ulazak u tvoju sobu)
Ona seda na krevet, ti pored nje... Ljubite se, polako lezete.. Dizes jorgan da se uvucete ispod, medjutim i ti i ona vidite na unutrasnjem delu jorgana tragove od sinocnog jebanja desne ruke... Smeskas se i nastavljas dalje..
Ona leze na tebe, nogom te udara u jaja. Deres se!
- AAaaaAA!
- Sta ti je medo?
- A, ma nista, lego sam na daljinac...
Nastavljate, ljubite se, okreces nju da bude dole. Dok je ljubis cujes KVRRCC... Nogom si joj razzbio ogledalce iz dzepa... ostavljate parcice stakla na pod pored kreveta... Nastavljate sa ljubakanjem... Krenes da spustas glavu ka njenim grudima, ona pokusa da ustane udari te glavom direkt u nos, ide ti krv... Uzimas majicu sa stolice, zaustavljas krvarenje, nastavljate dalje... Neko kuca na vrata... Drugovi te zovu da ides na pljeskavicu do grada.. Izlazi ona pored tebe cupava, ti u ves majici... Cela ekipa OOOOOOOOOOoooOOOOOo... Rasterujes bagru, nastavljate dalje.. Grickas joj usnu, zazvoni telefon brzo okreces glavu, i iseces joj zubima usnu.. Ide krv, opet radi majica... Na telefonu keva pita sta radis, kazes si zvao druga da dodje... Majka pita kog druga, a u isto vreme i devojka pita ko je na telefonu. Majci kazes 'Luka' Devojka misli da si njoj reko da je to Luka na telefonu i dere se ' KAZI MU DA PUSI KURAAC!!' Majka pita ko ti je to? Ma televizor... Majka ne veruje, kaze da cete da razgovarate kad dodje.. Dize ti se pritisak ... Nastavljas sa devojkom, ti si na njoj, pomeras nogu i cujes AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! Stao si joj kolenom na mali prst na ruci... Ona se dere ti donosis led... Stavlja led... Gledate na sat, ono 23:00 ona mora da ide... Pratis je do kuce, rastajete se, kaze da je provela divno vece, i ti potvrdjujes.. Vracas se kuci, razocaran, od sise nisi vido ni busan kurac, nadas se sledecem putu, kad ti komsija sa terase baca...
Nadam se da znate nastavak :\
Onaj put kojim smo trebali poći a ne onaj kojim idemo.
Kada prvi put odeš u pljačku (banke, trafike, menjačnice...) i tom prilikom koristiš pištolj marke Zastava M-57 (Tetejac).
Put koji je za nase roditelje izgledao ovako: 5 km pesacenja u jednom pravcu,bos i go po kisi i snegu,dok je nama apsolutno lako da isparavamo na 30 C u busu gsp-a pola sata od pocetne stanica do odredista
Sarkastično podjebavanje od strane dominantnog faktora upućeno gubitniku. U stvari neće biti bolje, verovatno će biti još I gore, al eto, pišaj po sirotinji.
-Ajde Mare, pogodi prečku, sranje je ovo. Kao da se takmičim sam sa sobom.
-Evo ti crvena, jebala te crvena! Jebo I mene dan kad sam teo da gadjam prečke u pare sa tobom.
-Ajde bre, što se ljutiš odma? Biće bolje drugi put. Sledeći put ćemo u petsto. Asamtigašukno, opaaaa.
-Ma puši mi bre kurac.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Šta je bre ovo?
-Kako šta?
-Samo što si ga ubacio.
-Pa vidi draga, zagoreo sam ko četnički kazan. A I uostalom, biće bolje drugi put…
-Neće biti drugog puta, mrš iskuće!
Jedna od najfrekventnijih učeničkih fraza. Dvosmislena je , pošto profesor koji ovo čuje smatra da će učenik zaista naučiti za sledeći čas, dok učeniku ovo služi da profesora skine s' vrata....
Obično je praćena najrazličitijim baronijama koje izazivaju opštu erupciju smeha u učionici.
Gradimire, izađi pred tablu !
A profesorka, jel može sledećeg časa ? Pas mi je uginuo juče .
Vozi! Putuj Igumane i ne okreći se sine. Najčešće, šut karta, rijetko kad povratna. Nimalo suptilan ispraćaj na put ili korpa za rastanak. U susret zalazećem (ili izlazećem) suncu.
Nazove baba sa sela - nakupila se jaja, kajmaka, sira, suvog mesa, prepečenice i ostalih domaćih proizvoda, a nema ko otići po dobrovoljni prilog - da ne jedu djeca samo salame, paštete i Frenovke... Tata na putu, mama ne smije sama do sela, dalek put, krivine, makadam, a i da ne isprlja nove cipele ala tržnica... I baba se prvi put u svojih 85 godina spremi i krene za grad! Jedva dočekala autobus, koji datira iz perioda snimanja filma "Ko to tamo peva", i nakon jednočasovnog treskanja i blažeg potresa mozga, stiže baba u grad....
Baba: Šofer, je l', bi l' vi men' mogli kaz't' đe je stanica za grad?
Vozač: Može baba, nije problem..
Baba: Znate, prvi puta sam voji, nijesam sigurna đe b' trebala izić!
Vozač: Samo ti baba sjedi iza mene, ja ću tebi reći malo prije, pa se ti pripremi!
Baba: E valja!
...nakon 45 minuta...
Baba: Šofer, je l' smo blizo?
Vozač: Eto nas za 15-20 minuta.
Baba: U jebla te pita, dede da se spremim!
...ustaje baba, grabi pletenu korpu, provjerava jaja, kajmak, sir, suvo meso i ostale namirnice, prepečenicu pod mišku - plastična flaša od Fante!, staje na prva vrata, i trkom izlazi kada se otvore, da je ne bi, ne d'o Bog, slučajno u'vat'lo za prsluk!
