Mala modifikacija izraza “Valjda sam i ja neki kur…ovde”.

Ovde je “ovde, na ovom sajtu” kao što ste pretpostavili!

Publika na koncertu Dejana Cukića.

Kada nečega imaš u izobilju, pa ti dosadi onda postaješ neko kome su gladne oči.Za ovaj izraz sam najviše puta čuo od svoje babe koja me je grdila zato što se igram sa hranom na stolu.

Uvodni deo u rečenicu, čiji je nastavak obično kraći nego sam uvod. Ide pre svake konstatatcije zasnovane na dosadašnjem zapažanju neke osobe ili situacije. Onaj koji je izgovara nije često siguran u svoju tvrdnju, pa iz tog razloga i pribegava ovoj varijanti.
Više je upitna nego potvrdna rečenica...

Epitet promiskuitetne devojke, devojke koja većinu vremena provodi raširenih nogu, u horizontali, koja voli da eksperimentiše, voli da menja brzine, da živi punim plućima (i ustima), koja se, da se tako duhovito izrazim, satire od kurca.

Svi vrlo dobro znate ovu recenicu, kad vam neko od, uglavnom, bliskih prijatelja pre nego sto pruzi ruku, pita za zdravlje,za zenu, decu, i ostalo, krece rukom u pravcu dzepa i pita cuveno "znas na cemu sam pao?"
vi onda gledate tiket, vidite jedan par presaran, i blago se osmehnete, "jbg, rekao sam ti da to nece doci"
a sto je najzanimljivije, isti taj doticni je pre dve nedelje dobio tiket za 11000 ali naravno, cutao je ko ladna pizda, i ovom prilikom moze da iskoristi to "ee, ne seri, pre si isto rekao da Shalke nece da dodje, a ja njega cekao za 11000, i dobio!! "
"picko, sto nisi zvao da castis??"
"jaaoj, bio sam u nekoj guzvi, zaboravio sam, aj vodim te sad na pivo jedno" (cca 100 din...)
Dijagnoza: tipicna pickenzija!

Recenica kojom iskazujemo dusevno i mentalno blagostanje. Moze se koristiti i kao pohvala.

Tipican primer ljubavne komedije.

Želje su poput zvezda, na početku noći puno ih nebo, a kako se bliži jutro samo jedna ostane. Da se makar na trenutak ne osetiš sam. Takva ti je sudbina i meni dopala. Nema ti mene na fotografijama, nit se moje reči nešto pamte. Čudak u očima drugih, neshvaćen čovek u najmanju ruku. A onda sretoh tebe. Nisam ti ja tada znao mnoge važne stvari o životu ljubavi ili smrti, samo eto, činilo mi se da znam taj osmeh odnekud. Beše to za mene ovakvog osmeh spasa. Još sam tada bio od onih koji veruju da jedan susret nikako ne može biti slučajnost i da jedan pogled poput tvog, može me naučiti više od svih knjiga. I tada je krenuo početak kraja jednog života. U početku te sretah slučajno, a posle bila si poput zraka. Mislim da bih se počinjao gušiti na samu misao da te nema. Jutrom bih bio rasut u komade i nije bilo te sile koja bi me mogla sastaviti, sem eto da te kao slučajno sretnem. Onda ti se omaklo da pričamo nešto nevažno. Beše to bitan dan za mene. Tada sam shvatio da čovek koji nema ništa, može mnogo izgubiti. Tako je išlo neko vreme. Kao u Dostojevskim Belim noćima, unapred bih se radovao našim susretima i pričao ti kao iz knjiga. Ponekad tek zastajkujući da oslušnem tvoju šutnju. I to je bio jedini smisao mog života. Živeti da neko ćuti pokraj tebe. Bilo je tako ukupno devet večeri, ne računam ono predvečeje, kada je kiša sprečila susret. A onda, umorile su te reči. Jedan sivi grad i jedan sivi kaput. Jednostavno si otišla. Od tada poput izbeglice pokušavam pričati sa ljudima, ponekad želim da ih slušam samo, ali često mi kažu, da nemaju sada baš vremena za čoveka. I gledaju me čudno, kao da nisam odavde, već sa Jupitera.

Dok sve očekuješ od drugog da ti pomogne, izađe u susret, uradi nešto za tebe - umoriš se, kad sam uradiš znaš da ti je mirna glava.

Svakom u životu dođe onaj usrani period kada mu sve krene nizbrdo. Nekada su ljudi takva sranja objašnjavali pranjem veša na prababinu devojačku slavu, oranja na crveno slovo... Bilo kakvim vidom bogohuljenja. Pa eto i sada čim potera neka muka običnom čoveku prvo padne na pamet da se nečim opasno zamerio onom bradonji odozgo, a pošto ga baš bije maler neće da postavlja ono standardno pitanje "Šta sam ja bogu zgrešio", nego će odmah da preispita da li je on ili neko od predaka na neki način oskrnavio bogomolju...

Prostorno-vremenski se teleportovati iz jedne kafane u drugu. Sve to i ne zvuči toliko sajber-nadrealno, ukoliko niste subjekt sam koji pojma nema kako je došao iz tačke A u tačku B.

Muškarčev vapaj kad shvati da lepša polovina koju je oženio ne zna da opravi ni kajganu, a kamoli sarmu da smota.

Imam milion muka na pameti, a čini se da u dogledno vreme neću pronaći rešenje ni za jednu od njih. Osećam se k'o da sam pljunuo na čmar, dok se iza mene nalazi red Obaminih rođaka. Teška muka, ljaljane; da sam malo gore, bio bih mrtvac, i iako možda imaš najbolje namere dok me pitaš šta mi je i kako sam, preporučujem ti da mi se skineš s kurca dok nisam ispizdeo i golim rukama ti iščupao grkrljan.

I budi zadovoljan dok ti činjenično stanje implicitno stavljam do znanja, nemoj navaljivati inače ću skinuti bele rukavice i sekirom ti od butina napraviti filete. Nemoj mi skakati po džigerici da ti ne bih skakao po glavi. Da hoću da ti kažem koji me kurac tišti, verovatno bih ti odmah rekao. Ako moraš da me pitaš, ne zaslužuješ da znaš. Budi zadovoljan odgovorom i idi mešaj malter.

Nekad je ovo bila moto reklama za "RONHIL" a sad je životna istina svakog pušača. Izađeš na trotoar zapališ cigaru, dok povučeš prvi dim više nisi sam.

Опис радости кад након дугог лутања ''пустаром'' (вукојебином, припиздином, пичковцем) дођеш до ''цивилизације''.

Умусити се.
Удидити се к'о прасе кад пишки.
Бленути у једну тачку, изгледати тотално безвољно и сморено као мач у камену. Деловати одсутно, у неком свом свету, а у исто време погубљен у том свету као металац на сељачкој свадби.

Rečenica koja sledi pre razvlačenja ozbiljne šamarčine sinu koji je pokušao na tako bedan izgovor da se opravda za krvave oči.

Sredstvo osvete jadnih hejtera.

u fazonu smorio sam se a i danas su mi neki davali minuse, shto ne bi ja i ovom liku dao minus, da bude ko ja?

Letnji raspust? Leto? Raspust? Pa sad ću da ti se najebem majke ko nikad do sad matori.

Familiju ti jebem u pičku, ti si našao da mi sereš nešto o letnjem raspustu jebem te usta. Svake jebene godine isto, otkad sam mogao da držim turpiju i čekić u rukama nalazio si raznorazne razloge da ne idem nigde sa društvom mamu ti jebem pod izgovorom da to tako treba i kako su moji drugari glupi a ja jedini pametan što sa 13 godina znam sve stručne i nestručne nazive za sav alat koji mi je ikad pao šaka.

Srao si kako nemamo para i da je lokalni bazen luksuz. Tek sad posle svih ovih godina mogu da te napušim kurčeganje i da ti kažem da si srao ko grlica. Jebem ja mater i tebi i čika Žiretu što ste svakog leta tukli po litar rakije i pola gajbe piva svaki jebeni dan pička vam materina a kad sam hteo da kupim jedan jebeni sladoled dobijao sam umesto istog šljagu zavrat i motorcangle u ruke dok ste se obojica smejali ko kurve.
Kažeš imo sam drugare, imo sam kurac glogov. Dok su oni gledali ko ima manji telefon i ko će da zavati bolju ribu iz akvarijuma koji je baš tih godina pucao ja sam morao napamet da znam kojim elektrodama se vari gus, a kojim elektrodama aluminijum. Mogao sam da napravim jebenog ajronmena i da ti nabijem mitraljez u dupe povlačeći oroz sa osmehom, jebo te ključ 13 i paljena žica da te jebala.
Jedva sam čekao da se završi leto pa da ponovo krenem u školu da počnem da se družim sa mojim vršnjacima kolko si mi jebo majku u pičku raznim plemenitim gasovima u radionici i da buku struga i brusilice zamenim tišinom a žuljeve na rukama saniram grafitnom olovkom pišući kako mi je bilo na raspustu i svaki put dobio dvojku jer su mislili da ih jebem kad pročitaju šta sam napisao.

I posle svih ovih godina još jednom ću te pitati: Gde je moj jebeni letnji raspust i moje detinjstvo?

Pizda ti materina, da ti pizda materina.