Omiljeni pokret ( i jedini ) svih ultra fansy jebača i njihovih isto toliko ultra fansy devojaka živniskog porekla ( mora da je ćurka jer joj i majka bila ) prilikom poseta ultra fansy mestima sa narodnom muzikom. Čuveni pokret je donet sa sela gde se veš obično prostire na nekoj žici izmedju dva stuba na sred dvorišta, ruke su u prirodnom podignutom položaju, a na licu grimasa kao da ćeš isti taj stub da iskenjaš.

Bio je vreo julski dan. U jednom malom selu, u Pomoravlju, vredan seljak Rade sedeo je ispred seoske prodavnice. Rade je imao samo 20 godina. Ceo svoj život proživeo je kao seljak. Jeste on završio neki zanat tipa autoelektričar, automehaničar ali posla nije bilo posebno u malim mestima. Zato je Rade od jutra do sutra težačio na njivi. Baš danas je ceo dan proveo utovarujući seno koje je sada bilo spakovano u prikolici stare "Rakovice 60" parkirane tu, ispred prodavnice. Rade je pio Jagodinsko pivo. Pio ga je zato što je bilo jeftino, zato što je bilo iz njegovog kraja, a možda i zato što ga je čiča na flaši podsećao na pokojnog dedu. Jebem li ga... Prijalo mu je posle napornog dana. Rade iz prvog cuga popi pola flaše... i podrignu. Nije ga bilo briga. Iovako u selu je bilo malo ljudi a sve manje će ih i biti. Pogleda u plakat zalepljen za izlog prodavnice. Prikazivao je neku mladu polugolu pevačicu koja nastupa u lokalnoj diskoteci u obližnjoj varoši. Rade uzdahnu, pitajući se da li će on moći nekad da ima tako zgodnu, našminkanu i lepu devojku. Do sada je samo dva puta ušao u ženu... Jedna je bila pijana konobarica kafane iz susednog sela, dvostruko starija od njega, a druga njegova velika ljubav iz sela koja ga je prejebala i udala se za Zorana samo zato što radi u Austriji i vozi "Mercedes" iz 2004. godine, naravno polovan. Sada mu je najbolja šansa za ženidbu debela Zorica sa razrokim očima, na dva sela od njega, za koju njegov iznemogli bolesni otac kaže da je dobra prilika. Rade se strese pri pomisli na debelu Zoricu. Pogleda u flašu i vide da piva više nema, samo mu se čiča, gladeći brk, smešio sa etikete... Rade porazmisli još malo o svom životu, uzdahnu i reši da popije još jedno Jagodinsko....

Starinska izreka sa sela, koja je trebala da bude kompliment, koja je opisivala osobu, koja na pošten način,odskače od drugi u nečemu.Bilo da je sposobna da šarmira devojku,vezano za posao,bilo da šarmira nekoga i postane omiljen u društvu.
Vremenom, ova izreka je izgubila smisao.Primera radi,potpuno je besmisleno reći za Miškovića ili ostale tajkune,"ko umije njemu dvije"....Danas je ova izreka mutirala u: "ko umije njemu sve"...

mnogo dosadna zemlja, sve selo do sela, svuda po pašnjacima pasu lila krave marke Milka, stanovništvo samo rabota i gleda na sat, ne troše na život, već gomilaju pare u bankama( sindrom hrčka), hrane se nezdravo( isključivo krkaju masne sireve i čokolade) a u slobodno vreme ne lelemudaju, već izaberu neki uz nos uspon, pa se pentraju po Alpima; ne znaju da uživaju u životu, da se raduju: dvomesečnom stabilnom kursu nacionalne valute, dolasku struje nakon višesatne restrikcije, uvođenju kanalizacije, kad komšiji crkne krava boje lila etc................tuga! sačuvaj nas, Bože života u takvoj zemlji

Postoje mnoge vrste smaraca,a ja cu navesti samo jednu sada...Svi ga imate medju prijateljima,on je "filmofil",a ustvari je odgledao 7 filmova,od toga 3 puta "Kad porastem bicu Kengur"(ali racuna kao 3 razlicita filma,jer je svaki put naucio nesto novo),i po jednom "Maratonci trce pocasni krug","Lepa sela lepo gore","Lajanje na zvezde" i "Mi nismo andjeli"...sa njim retko kada mozete voditi normalan razgovor,jer vas u sred price prekida forama iz filmova(koje naravno svi znaju,i koje smo svi culi x puta) ....

pukovnik PVO Vojske Jugoslavije, čovek koji je "video nevidljivog", i to ni manje ni više nego po mraku... Naime u noći 27. marta 1999. godine ovaj gospodin je sa nekom starom ruskom krntijom od rakete, malo modifikovanom još starijom domaćom tehnologijom srušio F-117A Nighthawk, ponos USAF i NATO-a, pravo u njive sela Buđanovci... Iako nema ko ne zna za ovaj podvig, malo ljudi ustvari zna ime ovog svojevrsnog heroja minulih nam (fala bogu) ratova! Danas čovek živi opušteno i drži pekaru...

Nedavno jedan od najuticajnijih ali i najneomiljenijih presjednika na svijetu. Međutim dosta država ga je i podržavalo, medju njima su: Albanija, Kosovo, Turska, Velika Britanija, Francuska i neka sela na jugu Spanije.. Dobro je situiran (za sad..), ima 2 psa: Barnija i gospodjicu Bisli. Mogao je poslati, npr. jedno popodne, 100hiljada američkih vojnika da započnu 'mirovnu misiju' protiv terorizma u bilo koju državu trećeg svijeta samo iz zabave.. ili je mogao sjedati kući, gledati TV i dobiti isti učinak..;p

Veoma, veoma, veoma brzo.
Meksički spermić je najbrži spermić ikada uočen, a uočen je u meksičkim sapunicama. Naime, on za nepunih 12 sati oplodi nevino devojče, koje jutro posle koitusa odmah oseća mučninu, vrtoglavicu, pa čak i bebino šutanje. Stomak raste posle dva dana, dok se bebi vidi boja očiju na ultrazvuku već sledeće nedelje.
Koristite kondom. Makar u Meksiku.

Tajna organizacija "Vazno Da Picka Ostane U Selu" rasprostranjena u svim nama nepoznatim i manje poznatim ruralnim sredinama. Ovu organizaciju (koja neprestano brine za ocuvanje nataliteta u selima) cine vece ili manje formirane jedinice seoskih djilkosa koji ce osujetiti svaki Vas pokusaj da na bilo koji nacin pridjete devojci iz njihovog sela. Batine rukama i raznoraznim predmetima, razbijeni prozori na kolima i probusene gume, samo su neki od metoda kojima ova organizacija stiti svoju teritoriju od svojih vekovnih neprijatelja.

Simpatičan čičica koji uglavnom predaje po seoskim školama. To je nastavnik koji dođe na čas i ne priča o svom predmetu, već o svojim mangupskim vremenima. Laže čim zine, ali svakako je najdraži i najomiljeniji svim đacima, jer, zaboga, ko želi da sluša nastavno gradivo. Tu i tamo propita nekog, kaže poneku reč vezanu za gradivo, ali centar njegovog predavanja su lovačke priče, izmišljotine i citati velikih pesnika mangupa. On je jedan zajebani, harizmatičan dasa, mangup svoje vrste, njega poznaju čak i slavne face, proputovao je pola sveta, iako nije makao dalje od zadruge trećeg sela.

Imamo.
Kinezu smrdi iz usta.

Jedan od indikatora koji pokazuje stepen zabijenosti u pičku materinu neke zemlje. Pokazuje bananizam jedne države. Dokaz da se Kinez toliko razbaškario u tvojoj zemlji da otvoreno nameće svoje grozne običaje.
Odeš u normalnu državu Švecku i u restoranu pitaš "Imate li škevre?", a kao odgovor dobiješ, u skladu sa viševjekovnim skandinavskim gostoprimstvom, pojavu Hogara iz društva za zaštitu životinja u vidu španske inkvizicije, spremnog da te izloži javnom linču. Helgu ne'š jebati!

U nas štošta može svakako. Kad jednu godinu rovare cestu, da naprave kanalizaciju, pa asfaltiraju, pa opet na godinu rovare da iskopaju septičku; kad jedan čovjek može da bude direktor doma zdravlja, poslanik u skupštini, predsjednik mjesne zajednice, u predsjedništvu civilne zaštite, u predsjedništvu foruma za bezbjednost, predsjednik odbora za budžet i finansije, predsjednik komisije za sport, političar, preldžija i autor na Vuki, onda je sasvim jasan odgovor na pomenuto pitanje.

Vrsta koja je u periodu migracija među prvima prešla iz sela u grad i žestoko stradala, tj.najebala jer nije uspela da se lako prilagodi novim uslovima života. Koze nisu znale da uđu na prava vrata i često su se gubile, što je onaj mali broj domaćina koji su takođe prešli u grad i doveli ih, bacalo u očaj. Tako je nastala izreka”Nisu mi sve koze na broju”, a koze potvrdile da su glupe i u selu i u gradu.

Kaže pesma "vino pije Kraljeviću Marko". Ma djoku pije vino! Sve vam je to ova zločinačka propaganda sa zapada. Jeste, kao, pije Marko fina talijanska i španska vina, na čačkalicu nabada masline i jede francuski sir. Pričam ti priču. Rakiju pije Kraljeviću Marko! Rakiju, rodjaci! Znao je Marko šta valja."Red Bull-daje ti krila". Rakija ti, bre, daje raketni pogon! Šta će mi krila? Da mašem njima k'o gusan? Al' znao neprijatelj šta je Marku bilo glavno oružje, pa nam poturili priču "vino pije Kraljeviću Marko". A onaj Filip Višnjić je bio tajni agent CIA-e Phillip Cherry, glavni za plasiranje ovih laži! Pa šta mislite zašto ima ovoliko voća u Srbiji? Bog tako odredio? Ma Srbi odredili, rodjaci, kad su provalili šta je radža. I kamen naterali da rodi! I sad zemlja navikla, jbg, gde god baciš seme ima da nikne. Tako vi da učite decu u školi, ovako kako sam ja rekao, tako je dobro, a ne one gluposti.

Zaluđenost narodnim izrekama je oduvijek prisutna na ovim prostorima. Odmah da se razumijemo, ima štošta pametno među njima, ali brate realno većina istih nema smisla u ovom vremenu.
Ko radi ne boji se gladi? Ne boji, dva mjeseca godišnje kad redovno legne plata. Posebno nevjerovatno u eri liberalnog kapitalizma. Takav tip mudrih izreka došao je do vrhunca cinizma s nacističkom Rad oslobađa.
Ko drugom jamu kopa sam u nju upada? Ko imalo prati politiku, jasno mu je da je situacija obrnuta i da ovo nema smisla.

Kako je sve počelo?
Bio nekad neki đed, koji je igrom slučaja iz svog rodnog sela obiš'o pola države, prodavajući duhan i suho meso, pa i eto pokupio nekakvog znanja. Priča se da je tvrdio da zna svih sedamnaest slova abecede. Stanovnici sela nisu mogli da vjeruju kakav dar od Boga je rođen kod njih, te je u običaj prešlo okupljanje kod mudraca kad god se moglo.
Bolje i crn kolač nego prazna torba, mudrac bi znao govoriti, pravdajući nespretne kulinarske aktove svoje hanume.
Ćutanje zlata vrijedi, znao je promrmljati kada bi ga upitali zašto je uveo i naplatu za dolazak na njegova širenja mudrih misli.
Dakle, bilo nekad neko vrijeme, mudro se zborilo. Danas je, kako kažu, neko drugo vrijeme, stvari se mjenjaju tako i popularne narodne izreke ne treba uvijek shvatati za ozbiljno.

Ne shvatate?
Dobro, vidimo se 2098. kad generacije koje slijede budu koristile izreke tipa:
-Šta te briga kad nisi dobar sekunde
-Rad je stvorio čovjeka, a klabing gospodina
-Kad je cura luda, onda je do jaja
-Ko se najede salame ujutro, podriguje čitav dan

Svako od nas je cuo za pitu/banicu, inace isto jelo, ali sa dva razlicita imena. Vezuje se za vekovnu relaciju i degradaciju sela i grada, ali po objasnjenju moje bake, razlika ipak postoji: Sto se "gradske" pite tice, ime joj potice iz sledeceg: u gradu PITA-s posto su jaja, PITA-s posto je sir, kore... Sto se banice tice: u selu BAN-es ovde- jaja, BAN-es tamo sir... Eto razlike!

To kaže svaka baba kada priča unucima o mladosti.

Jedan čovek iz nekog zaseoka udaljenog od najbližeg sela bar 5-6 kilometara.On poseduje automobil i ima skoro svakodnevne obaveze u najbližem selu, koje igrom slučaja ima prodavnicu. Kako je dobar s novcem, on vešto smišlja taktiku da zaradi na svojim komšijama i ostalom klijentelom iz zaseoka u kojem nema prodavnice, a svakako su neophodne životne namirnice, tako da kupuje u selu pivo, šećer, kafu i slično i prodaje po marži od bar 40% u svom zaseoku sa izgovorom da je, jbg, morao da plati gorivo.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Dokaz degenerisanosti američkog naroda. Njihov poznati narodni lek za ovo gljivično obolenjce je uriniranje po sebi. Kao što vidimo, ovde su već dve definicije koje nisu pomenule ovu izvrsnu činjenicu, što nas dovodi do zaključka da mi jednostavno ne uriniramo po sebi, sem ako smo opkoljeni pripadnicima zaraćene strane i u tunelu,lepa sela lepo gore. Svi imamo idiote, i nije fer po njima suditi o svima, ali ovo ih ne vadi, jer je i Madonna javno izjavila da ovo radi.
Dakle, kada neki tmurni ljudi pričaju o degenerisanom zapadu, možda to i nije sve lupetanje..

Kultni model bicikle. Karakterističan po jednostavnom dizajnu i velikoj funkcionalnosti.