Rečenica koja opisuje svu muku studenta pred oktobarski socjalni ispitni rok.

Seljački bioskop osamdesetih. Tvorevina socrealizma kako bi nedostaci društvenog života tipa bioskop bili lakše podneti. Priča ide ovako: Autobusom lokalnog prevoznika ide se u selo protivnika i odvija se priredba. Obavezni učesnici su zdravičar, folklor, 3 babe pletilje koje pored toga imaju i tačku pevanja u vutarkama, glumačka sekcija, učesnici kviza o setveno žetvenim radovima,... Kad žiri donese odluku obavezno svi trkom do autobusa u nameri da sačuvaju živu glavu. Tepanje je neizbežno kogod da pobedi.

Najbolja hrana na svetu,od nje se postaje zdrav i sposoban,dokaz da je sve sto dolazi iz prirode zdravo a ne vestacki proizvedeno.

Čuveno mesto gde se nalaze žuta kuća i čađava mehana.

Једноставно најбољи филм који је снимљен у последњих 20-так година. Поред тога што се велика већина слаже да је најбољи у уметничком смислу, провејавају приче да има идеолошку позадину као анти-српски. Ову тезу бране причом како сви ликови, јунаци који из Србије иду у рат, иду из одређених личних, или приватних, али нема патриотских разлога. Један је шверцер, други је наркоман, трећи официр ЈНА који ратује за братство и јединство. А лика који брани српство нема. Али сви заборављају лик професора, који додуше није из Србије, мада зашто би неко ко није из административних српских граница био Србин другог кова? Па ако се нађе Србин који то брани, мени је свеједно да ли је из Требиња, или Шумадије. Поред њега, дефактно имамо још два позитивна српска лика. Јесте да ту има неуравнотежености, кроз кординате простора и времена стасале људе, али кад посматрате ликове који долазе из руралне Србије нпр они које тумаче Пера и Манда не можете рећи да у рат не иду из патриотских разлога. Друга је ствар што њих на неки начин заводи Милошевићев режим преко ТВ дневника. Не можемо сад , зато што неко није био у стању, у једном веома компликованом историјском времену, очекивати да обични људи то непоргрешиво распознају поготово у прво време рата. За мене су они позитивни ликови, као и поменути професор, па и носећи лик кога тумачи Драган Бјелогрлић. Али сам по себи рат је мрачна ствар, он развија хероику, али и злочин. Не зато што су људи по природи лоши, и тамо наводно најгори људи отишли, или што је неко добар неко лош, како нас учили у тотално депласираној хероици другог светског рата. Неко је рекао „Одлазили смо у рат, незнајући чије грехове плаћамо“, можда смо само генерација која треба неке рачуне да плати. Можда су најреалије замерке филму оне које се односе на оне авантуристично-ратне секвенце, које би се у америчкој кинематографији до перфекције одрадили, али оно што је најбитније, видимо људе с душом. Тако да можда која замерка, али генерално то НИЈЕ анти-српски филм, него филм људи који су хтели да покажу мало и другу страну, који нису хтели да се додворавају западу, за разлику од нпр несрећне Мирјане Карановић која више не зна ни где иде ни шта ради. Првенствено Бјелогрлић и његова екипа су ти који имају патриотски осећај, i снимили су најбољи филм о протеклим ратовима, далеко бољи и комплекснији од оног који је добио оскара.

Seoski hipster. On do obližnje radnje ide u original FILE papučama, ne u kaljačama kao ostatak mesta. Ispred nje ne pije zidarsko ili Frutelu već isključivo Nectar jabuku jer podstiče razvoj svojih kolega voćara. Svi ostali oru sa Belorusom, IMT-om ili Džondirom, ali ne i on. On se vozi u kineskom YTO. Svoje kere praši protiv buva i vodi na sterilizaciju. Pored subote, uvodi i utorak kao dan za kupanje. Tera ženu da brije noge i pazuh. Pravi žitelj, ako ne grada, onda bar predgrađa koji se zadenuo u ruralnoj sredini. Zbog toga je često predmet podsmeha svojih suseda.

Osvaldo ima dečka Horacija, a 70% obe familije gleda na to blagonaklono, 20% se ne meša u slučaj, a 10% ih pezire. Tih 10% su uglavnom neki bogati negativci, alkoholičari, koji već decenijama vuku nerasvetljeno ubistvo na duši, a usput siluju svoje sluškinje koje su im ustvari vanbračna ćerke (to sa ćerkama oni još uvek ne znaju).

Najjednostavniji govor tela na svetu, prepoznaje se sa Gugl Rta, a odlikuju ga atavistički pokreti ekstremiteta koji nikog ne mogu da ostave ravnodušnim.

Obično deo vukojebine za kojim će matorci iz grada kukati ceo život, ali se neće nikada vratiti u isto...

Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...

Verovatno ga ima svako selo koje ima fudbalski klub.
Tu je da na treningu (ako su ozbiljnija ekipa, koja se bori za opstanak u Zoni) ili utakmici, nasmeje igrače, a inače, ne retko, donosi i pivo kada treba.
Sam smišlja nadimke za igrače, ne retko pijan, ne obrijan, ne očešljan, sa pivom u ruci i cigarom, dere se i tako podiže moral ekipi.
Obično nosi neku vojnu beretku, šajkaču, kačket, ili bilo šta što može da pokrije glavu.
Ide i na gostovanja i sa sobom nosi amajliju, perdu od bora koja im je uvek donosila sreću i koja im pomaže da, nekako, ne ispadnu iz lige.
Pre svakog meča ima jedan motivacioni govor, ali koji se obično svodi na to, da ako pobede imaju 2 gajbe piva.

Садржи најболесније псовке познате човеку. Бабин арсенал одликује моћ повезивања потврдног и одричног, црног и белог, земље и неба, воде и ватре и способност да сопствену крв вређају као Ненад Јездић Срђана Тодоровића у филму "Мртав 'Ладан".

Mesta gde bi najbolji režiseri horor filmova posetili da bi tamo snimili svoj film.

Prodavnica, obično slabo snabdevena robom široke potrošnje, ispred koje se obavezno nalaze prazne gajbe od piva zarad dupeta redovnih mušterija te iste prodavnice. Mesto gde se odabrana ekipa u formaciji 2 do 6 redovno ljudi skuplja radi ispijanja piva i pričanja (slušanja) seoskih tračeva.

На крај села жута кућа (не односи се на место у северној Албанији) је најпознатија песмица, коју смо као мали певали у основној школи и свирали на својим кинеским синтисајзерчићима.
Састоји се од укупно 3 ноте које се понављају, тако да је сваки клинац могао да се хвали како уме да одсвира ову "композицију".
Текст ове песме је углавном говори о старој мајци која има ћерку...ваљда...давно је то било

Zaista sjajan film Srdjana Dragojevica.Prikazao je realno rat u Bosni, ratnu medijsku propagandu, pretvaranje iz dobrih odnosa dva naroda u odnose krvnih neprijatelja,kako u ratu uvek neduzni najvise stradaju prikazao je kako ratni profiteri lepo zive, a kako su oni koji su, sto naterani, sto hipnotisani medijskom propagandom,ili ginuli iili ostali invalidi ceo zivot, ili umno oboleli.Film je nastao po istinitom dogadjaju koji se desio u jednom tunelu.Takodje, film je prikazao kako su decu u Bosni plasili drekavcem ako idu u zabranjenu zonu( o tome je i glumac i koscenarista filma Nikola Pejakovic svojevremeno pricao, kako su i njega plasili drekavcem kada je bio klinac).U dva sata filma receno je mnogo toga o tom ratu.Jedini film Srdjana Dragojevica koji mi jos uvek drzi paznju od pocetka do kraja.

Pravi, jedini istinski predstavnik muškarca sa ovih prostora, na čijim dlakavim prsima je spavalo više žena nego što su bradate drvosječe s Majevice ispili MB piva koje kupiše kod radnice iz zadruge na koju se pale k'o grčka vatra što je Nero izazva. Muškarac koji prepješači 5 kilometara i na svojim leđima donese friške trave za svoje tri ovce koje to pojedu za dvije minute i tako tri puta dnevno, a ne umori se. Na njegovom televizoru svakodnevno se gledaju stare kasete partizanskih filmova, a kada naleti na nastup Davora Badrova na BN televiziji u svilenoj roze majici sa zmajem na leđima, on iz želuca povuče zelenu materiju i hrakne na pod, jer se zgražava na pojavu feminiziranih muškaraca koje moda iz Milana donese u naša područja. U društvu se ne libi da podrigne nakon što je sljuštio porciju graha sa glavicom bijelog luka, jerbo zna da seljančice, koje se dive njegovim, od košenja trave, otvrdlim mišićima, osjete feromone koji isijavaju iz njega k'o radioaktivno zračenje uranijuma. Ima status vrijednog muškarca koji zna cijeniti glavne ljudske osobine i koji zna i može zadovoljiti potrebe svake amazonke koja mu se nađe na putu.

Toliko neiskvarena, da čak pokušava pričati sa taksistom ili kondukterom.

Много, брате, тупиш, кажи то мало простије, да те цео свет разуме.

Pametnija od one iz grada, jer decu na selu prave popovi i učitelji, a onu u gradu vodoinstalateri i poštari.