Floskula koje često ide uz mentalno-retardirane izume drugara koji misle da su baje što su izmislile nešto sasvim nepotrebno, ili plagijat.

Prava upotreba rečenice iz naslova je početak Starog zaveta, stvaranje sveta, kada je posle svakog dana i uspešno odrađenog posla izgovarao ove reči.

Ima tako snuždenih i smornih ljudi, Bože sačuvaj. Rek'o bi čo'ek, neka mu se strašna nesreća desila. Ali to je obično neka manja stvar. Da li je to slomljeno srce, prazan novčanik ili nešto treće, stanje uvijek može da se popravi, gledajući širu sliku. Dobro, možda ne sve, ali, uvijek je potreban malo vedriji pogled, što nije moguće, dokle god su smoreni i snuždeni. Istina, ima i ozbiljnih stvari, ali zašto ne pogledati svijet malo vedrijim pogledom, ma koliko loše bilo?

Da je ceo Tihi okean alkohol popila ga u roku od tri sata i da joj ne bude nista,ali ruku na srce ona je ekstra pevacica i zna svoj posao mnogo vise nego druge pevacice koje vise na sceni i po dvaes tries godina.Nema tona koji ne bi mogla otpevati.Ona je pevacki virtuoz i moze svasta sa glasom da radi na sceni.Stajling joj originalan,nije zrtva mode kao mnoge pevacice.Ima sve i vise nego sto cini jednu pevacicu samo mora prestati sa losim stvarima.

Muda. Testisi. Jaja. Kesice. Košnice. Hrabrost. Udarac koljenom. Sperma. Odatle kurac izvire. Fabrika beba. O kakva bi se pjesma nad pjesmama mogla opjevati o mošnicama. Legenda kaže da je Džon Vejn onako hodao jer je imao tri jaja umjesto uobičajena dva. Zašto je baš ovaj organ, od svih zauzeo mjesto kao simbol hrabrosti? Razumijem kad kažu da neko ima srca, jer ko je hrabar, njemu srce ne kuca tako brzo u napetim situacijama. Ali što je to s mošnicama pa imaju veze s hrabrošću?

Školski primer nepostojanja pravde i merila kvaliteta u raspaloj jebenoj državi u kojoj živimo. 90% ljudi ga zna pod "Čipi Seljak" zato što je čovek tako nenadjebivog vokalnog kvaliteta bio prinudjen da predje u roze košulji na roze televiziju, ne bi li sutra imao šta da jede. Jebote, jebem ti državu gde se kvalitet ne ceni ni malo. A i on budala, probao da uspe u Srbiji samo zato što je imao do jaja bend i savršen glas. Tragikomedija.

Tehnika moderne umetnosti koja se najčešće praktikuje u sredstvima javnog prevoza, u jutarnjim časovima i prvoj smeni, kao metoda za ubijanje vremena do stanice na kojoj se silazi i kreće u školu, na posao...
Metoda je rasprostranjena među mlađom populacijom, gde se izvodi po tradicionalno utvrđenom šablonu: napiše se prvo ime ili nadimak, nečitkim, krupnim slovima (uz to obavezno ide i razred/odeljenje), onda se podvuče, pri čemu autobus obavezno naglo zakoči pa se ta crta produži po celom prozoru. Već do podne se mraz osuši, i hijeroglifi nestaju. Do sutra ujutru...

NAPOMENA: Pišu se i imena bendova, simpatija (u kom slučaju se cela slikarija zaokruži u srce), fudbalski klubovi i parole...

Patike koje nosimo na pecanje, kampovanje ,trčanje ili u bilo kojoj drugoj prilici u kojoj očekujemo boravak van asfalta... Patike u kojima gacamo po kaljužama ,blatu bez imalo savesti znajući da ne moramo da ih peremo baš uvek jer zapravo im je to i svrha. One koje imaju kilometražu do mora i nazad par puta.
Patike koje je zapravo teško baciti, jer su nekako prirasle za srce ,one koje smo platili još preračunavajući marke, koje smo nosili samo onda kad smo išli u školu i šetnju, kojima nikako nismo hteli da radimo fizičko a kamoli da šutnemo loptu...

Neko ko se igrom slucaja nasao zadnji u redu kad je Bog delio srecu i raspored dezurstva a prvi u redu za razumevanje,empatiju i strpljenje.
Kod njega sve moze i sve je...Haj poceraj!Ma nema da brigas!..i Kako da ne!
Nema nikad onog...Malo morgen druskane!..i...Ma nosi se u...!

Ovaj nažalost čest sindrom pojavljuje se kod zaljubljenih momaka svih životnih doba, i definiše se kao opsednutost jednom devojkom i neshvatanje realnosti i njene nezainteresovanosti. Elem, dok naš zaljubljeni momak uzdiše, pati, voli, i razmišlja samo o svojoj Jaroslavi, Protinoj kćeri ili nekoj trećoj, ona se uveliko taslači sa pravim tarzanima, ni ne pomišljaći na njega, ili prosto ne znajući da on postoji. Epilog je takav, da naš junak (ili anti-junak) shvata da je ovaj svet zapravo vrlo okrutan, i da nema mesta za šmokljane. Tu mu se slama srce, i on pada u depresiju, ili ,u boljem slučaju, opameti se.

Ono što posle raskida svako malo pomislite. Naročito ako je Ona vas ostavila.
Šetate ulicom, vidite neku u jakni kao što je bila njena i pomislite "Ona je".
Uđete u lokal, vidite kosu kao njenu i opet pomislite "Ona je". A srce, stari izdajnik zalupa brže.
U bioskopu, autobusu, ispred zgrade, u gomili žena, čak i na snimcima gej parade. I na snimcima utakmice kluba za koji uopšte ne navija. Ne prođe dan bez toga.
Najčešće nije Ona nego neka druga. Ali to vam ništa ne govori, niti pomaže. I dalje svaki čas pomislite Ona je.
Sve dok ne nađete neku drugu.

Karte za igranje, popularne u Vojvodini i ponekim delovima Bosne. Za razliku od običnih karata nemaju jasno označene jake karte i nemaju klasične simbole već koriste zvono, list, srce i tikvu. Tako se, na primer, kralj poznaje po kruni, dama po gornjem položaju znaka, žandar po donjem, a asovi su godišnja doba. Sitne karte su označene brojevima, ali su i dalje sitne.
Jedna od najpopularnijih igara sa ovim kartama je takozvani raub, koji svoj naziv vuče iz nemačke reči za pljačku. U toj igri se neadutski kec naziva stranac, a aduti su gornji i donji.

Majstor koji ti uvek predlaže generalku na autu.
On jako voli da otvara motor i da ga rasklapa na sastavne delove. Zbog toga je i postao majstor - samo da bi mogao da zaviri u srce auta, da vidi kako to čudo radi.
Da nađe tromb koji blokira arterije motora tvog četvorotočkaša, i da ga odstrani hiruškom preciznošću.
Njegova strast je identična strasti kardiologa. Dok mu ulje prska po licu, ruka mu ne drhti, isto kao što ni kardiologu ne drhti ruka kad mu krv prsne na lice dok operiše otvoreno srce.
Njegovi pomoćnici nisu skalpel, makaze, gaze, končići i zgodne bolničarke.
Njegovi pomoćnici su ključevi, šrafcigeri, španeri, pumpe, lanci i klinci koji su došli na praksu kod njega da gledaju zgodne gole ženske na kalendarima u radionici.
Njegovi pacijenti ne leže na operacionom stolu, i ne traže anesteziju da bi bili operisani.
Njegovi pacijenti su iznad kanala i strpljivo danima stoje i čekaju da ih on operiše i otkloni i najmanji trag sumnje u njihovu potpunu funkcionalnost.
Ima precizan sluh koji mu omogućava da odredi koji je stepen oštećenja motora ako ga čuje na udaljenosti od pet kilometara. Otvaranjem haube, vidi mikropukotine na motoru, nano-naprsnuća na cilindrima, oseti miris nedovoljno kvalitetnog ulja koje je prouzrokovalo svu tu štetu, čuje aritmije u radu srca vašeg prevoznog sredstva i tačno zna da ste vozili auto kod njegovog najvećeg konkurenta koji je sve to i zakuvao.
On uvek vidi neki kvar koji može biti fatalan za tvog ljubimca na četiri točka. Vidi u budućnost i prošlost tvog automobila kao da ima vremeplov. Zna da si udario karter pre dve godine, i da će da ti otkaže boš pumpa za dve nedelje. Zna da si koristio taj auto dvaput nedeljno da bi ženu varao sa komšinicom van grada, i da ti zato amortizeri malo lupaju, ali ti to neće reći. To će pripisati lošim putevima.
General majstor svoje operacije naplaćuje skromno. Po operaciji uzima iznos koji prosečan kardiolog dobija kao mesečnu platu. Zato i voli da često operiše srce vašeg automobila.
Sve u svemu - majstor svog zanata. General u armiji auto majstora.

Dežurna 'kurava' domaće kinematografije. Dvadeset godina je podučavala mlađe naraštaje u Srbiji da seks nikako ne može da bude loš kad ti ga vulvi Joka, bilo to njenom voljom (retko) ili pod prisilom (hehe, domaća kinematografija je čudo).
Kasnije je ukapirala da ne želi više da radi takve tipske uloge i otisnula se u svet, ostavivši za sobom pregršt eksplicitnijih scena u amanet svim srpskim tinejdžerima. Ruku na srce, nije se baš nešto proslavila tamo, jer stoji i dalje ono - jednom kurva, uvek kurva. Ili beše - sve su žene kurve, osim naših kevi ololo.
Vrati se Joko, obrazuj nam omladinu bre!

Predvidjanje buducnosti....

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Opaka bolest, odnosi se na osoba koja prolazi kroz različite muzičke epohe. Recimo, čuje u seriji dobru rege pesmu, i preko noći odluči da pusti kosu i napravi dredove, da počne da puši travu i da sluša samo rege muziku. E, sad, stvar je u tome što on ne zna niti jednu rege pesmu jer je do juče uživao uz zvuke Vitoroga, te se odlučuje na siguricu i skida Best of reggae music sa torent sajta. Taj dan je u opakom rege fazonu. Sutradan se zakaže pijanka kod ortaka, haus muzika, ludilo. Jebe mu se više za rege, haus je Bog. Pušta se snimak koncerta Fatboy slima, laseri, ekseri, strobovi, pičke, alkohol, brz ritam. Odlučuje da sutra kevinim hidrogenom izbeli kosu, napravi od kose čuvenu Bekamicu, kupi fensi maju, tike, šoferske cvidže. Na youtubu se gledaju nastupi, mašta se o jebanju cupi iz kadra. Dođe veče, zove cura na večerinku. Sveće, romantika, ruže, Sergej, Jabuka, lagane stvari. To je muzika koju on želi da sluša, to je ono što ga ispunjava uz voljenu osobu. Nakon što pojebe voljenu osobu, i odsluša još par hitova Saše Kovačevića, uzima taksi i pali ćiku. U taksiju trešti Metallica, srce zaigralo. Cupka noga. Adrenalin. S vrata na Pirate bay da se skine Best of Metallica. Od sutra crne majice, masno ispod oka. Surfuje se u potrazi za instrumentima, gitarom. Što zajebanijom, da je u obliku strele i da na jednoj ima dve gitare. Sabajle, komšija zida obor, a iz kasetofona Žare i Goci pevaju o velikom srpskom kapetanu. Ne da srce mira...

Način hranjenja dece kod nekih roditelja.

Zdravko Šotra

Kultni grafit u gradu Kraljevu koji je stajao na zgradi socijalnog osiguranja dobrih 5-6 godina, što zbog nesposobnosti vlasti da se prekreči, što zbog izraženog nacionalizma, a ruku na srce, ni građanima nije puno smetao, događaj kojim je ovaj grafit izazvan je svima dobro poznat pa ga nema svrhe objašnjavati. Da stvar bude još interesantnija zgrada socijalnog je odmah do zgrade MUP-a i autobuske stanice tako da je bio na udaru iako je ispred njega tada bilo par trafika, svako ko je dolazio u grad morao je bar jednom da ga vidi.

Gotovo. Dokrajčio si me potpuno. Kalijum-hlorid je poslednji rastvor koji se ubrizgava tokom estetski prihvatljive smrtne kazne (da se tako izrazim), gde se ljudi vode logikom da telo mnogo estetski prihvatljivije izgleda ako se čini kao da je lik odapeo u snu, nego kada mu prerežeš karotidnu arteriju. Ili ga giljotiniraš. Bar za većinu ljudi. Lepo, kulturno ti hiperpolarizuje srce da ono još kulturnije stane da kuca, i u kombinaciji za barbituratima koji ti zaustave disanje i tubokurarinom koji ti za svaki slučaj još dodatno parališe mišiće za disanje (da slučajno ne bi prodisao, ne valja to) ti odeš na onaj svet.