Predigra za orgazam prosečne, starije seljanke.
Ona je u takvim godinama, da nju ne usrećuje ni 30cm, ni dugo lizanje.... Ali dobar, masan trač, UH. A ova rečenica je nešto poput orala pred sex. Ta rečenica zagreje atmosferu i razigra njeno srce, u nadi da sledi ono pravo.
Kao i u sexu može doći do njenog razočarenja i izvinjavanja, ali ako bude potvrde trača, osećaj sličan orgazmu je neminovan.
Jedina mana toj rečenici je u tome, da ako je upućena tebi, verovatno si ti u središtu trača... Već na "nemoj da se ljutiš...", možeš nanjušiti da nešto nije kako treba, a kad čuješ kompletnu rečenicu i bez daljne priče znaš da o tebi kruže abrovi.

Sve više prisutan izraz na političkoj sceni Srbije koji pobija onu staru narodnu: ne možeš imati i jare i pare.
Da sad ne mlatim praznu slamu, svi se dobro sećamo šta su pričali - ''Ni po koju cenu ne damo Kosovo, Kosovo je naše, te je srce Srbije, prvi manastiri su tamo dole izgrađeni... ''
I sad ide ista priča ali u drugom pravcu - ''Jeste Kosovo i dalje naše ali Srbija mora da gleda napred, u budućnost. Nikada ga nećemo dati i branićemo ga modernim demokratskim metodama. Evropska Unija jedva čeka da investira kod nas a to znači, nova radna mesta i veće plate...''
Na svu sreću, narod nije toliko glup kao što oni misle. Naše umotvorine su bez presedana.

Kada tražiš od žene da ti donese nešto, a usput je zamoliš.

Rečenica koju pomisli svako ko u pola tri ujutru (ili uveče, zavisi kako ko gleda) vidi klinku od 15/16/17 godina koja nosi toliko kratak šorc ili suknjicu da joj se vidi pola guze, a na sebi ima mikroskopsku majicu sa ogromnim dekolteom. Svako muško, ruku na srce, voli da vidi neki određeni deo provokativnosti (odnosno one prave ženstvenosti) kod devojaka, ali što je previše - previše je.

U iole normalnoj državi, centri za socijalno bi imali pune ruke posle i pozabavili bi se roditeljima i njihovom brigom o svojoj deci. A, ne posle, kako to obično ide - krivo je društvo, kriva je država, krivi su nastavnici... Ne! Prvi su krivi roditelji zato što ne postavljaju striktna pravila i što ne posvećuju dovoljno pažnje pri vaspitanju svoje dece.

zemlja razlicitih mogucnosti i mnogih jakih sportskih talenata....

U nekoj normalnoj državi, to DOLE ne bi imalo nikakav značaj. Jednostavno, ne bi se izdvajalo od svog brata GORE. Ili sestara LEVO i DESNO. Kod nas je međutim, situacija malo drugačija. DOLE se vrednuje više nego neke druge stvari. Što više pominjete DOLE, sve više postajete patriota, a sve manje domaći izdajnik ili strani plaćenik.
Govorili smo svetu da mogu da nas poljube dole. Kurčili smo se. Čak i kada su pokušavali da nam ga otmu, nismo ga dali. Beše taj čuveni Boj DOLE. Ovi naši kažu da smo pobedili. Njihovi rekoše da smo izgubili. Izgubili, ali časno. Uzdignute glave. Na kopljima.
Nije ni važno. Povratismo mi naše DOLE posle silnih nekih ratova i prevrata. Da se razumemo, situacija DOLE nikada niije bila blistava, ali bar smo znali da je DOLE sastavni deo nas. Pa ipak... U jednom momentu postade DOLE nemirno. Znate kad prvi put polažete vozački, pa od nervoze počne da vam drhte donji ekstremiteti, a vi tu ništa ne možete da uradite? E, tako je DOLE isto počelo neko čudno drhtanje. I umesto da se DOLE sve reši, rešenja su sa neba počela da padaju GORE, LEVO I DESNO. Sve u cilju da se DOLE ne osećaju potresi. Mi smo ih naravno osetili. I stari i mladi. Deca. Često se, na pitanje gde ti je tata, upravo iz dečijih usta moglo čuti:"U vojsci je. Otišao je DOLE. Mama mi je rekla da će se brzo vratiti". I vratio se. U većini slučajeva.
Sve je manje naših bilo DOLE, a sve više njihovih, koji tvrde da je to DOLE njihovo GORE. Mislim da lažu. Nasilno naše DOLE transformišu u njihovo GORE. Sve ono što smo mi izgradili DOLE, prisvojili su. Nismo im dali. Ne damo im. Nećemo im dati.
Imamo li izbora? Umešali su se tu i strani ljudi. Kažu, oni najbolje znaju šta DOLE treba raditi da bi se sprečilo podrhtavanje. I uradili su ono što smatraju da je najbolje. Amputacija.
Bunili smo se. Ali sve smo više počeli da izgledamo kao kokoška kad joj odseku glavu, pa ona onako bezglava trči ko muva bez glave po dvorištu. Kažu da je to moguće. Jebi ga, bar na crtanom filmu jeste. Samo što nama nisu uzeli glavu. Kažu ljudi, uzeli nam srce. Naše srce je DOLE. Pravili su čak i parole. Čovek bez srce ne može da funkcioniše. Mi izgleda da možemo. Moramo. Borimo se koliko je to u našoj moći. Neko manje, neko više. Nađe se i po koji Obilić. Svako je dobrodošao da spase DOLE što se spasti može.

Prilično zbunjujući izraz za pripadnika brdsko-planinske populacije.

Izraz koji savjesni i brizni roditelji govore i ucestalo ponavljaju tako da usade u glavu svojoj maloj djecici da im uvijek odzvanja u glavi kada vide nekog svog vrsnjaka da cini neku glupost koja moze biti opasna po njegovu fizicku cjelovitost,a i ne mora.

Izuzetno nestabilna osoba (najčešće ženskog pola, mada su zabeleženi i slučajevi među muškarcima) koja bi dala to malo duše da je neko voli, ili da bar slaže da je voli. Zaljubljuje se triput nedeljno, a voli jednom mesečno. Na ljubavne jade drugih samo odmahuje rukom, jer je ona sve to prošla, i njene muke sada imaju sasvim drugu dimenziju: u Mirka je bila zaljubljena do ušiju, ali je nije razumeo, pa je onda došao Dušan, s kojim se volela do neba, i uvek će ga voleti, onda je skinula mrak sa Perom (iz ljubavi, kako drugačije?), ali on nije bio iskren prema njoj, pa ga je narednog jutra prebolela sa Nikolom, koji joj je povratio veru u muški rod, sve dok nije došao Milutin i uništio je, jer mu je sve dala, a on je čukao pet godina stariju tetu, i sad praktikuje metafizičku ljubav, koju će rado ozvaničiti čim joj jave za upražnjeno mesto u ženskom manastiru.

Su imali cetrnaest godina 91-e kad je pukla Jugoslavija.

Nisu imali partijske knjizice, nisu cak ni zivjeli u Jugoslaviji, ali im se srce punilo radosti vec od austrijske granice.
Nosili su startasice, citali stripove, igrali se rata, smejali se nadrealistima i njihovim prorocanstvima...
Nocevali su kod Muslimana, jeli kljukusu prstima iz tepsije sa patosa... kod Hrvata u Zadru, iako nisu tad shvacali zasto im u pekari nisu htjeli prodavati "hlijeba", nego "kruha"...
Nisu pravili razliku izmedju brace Beogradjana i Mariborcana u posjeti rodnim krajevima.

Bilo im je dobro.
Zato danas mogu da razumeju jos matorije Licane i Grmecane i njihovu nostalgiju. Iako nisu samo "oni" imali monopolisticke pozicije u JNA :)

..Suze mi teku od smijeha ako prestanem da se smijem ostace samo suze .. Da, ispricacu vam moju pricu. Ona, zove se Vesna, moj razlog za osmijeh, srecu, bukvalno moj razlog novog neproblematicnog zivota. Secam se kako sam reagovao na njen pogled onaj blag, umiljat . Sreca, osmeh i srce mi zaigra kad pomislim na nju, a to je uvijek. Da ,stalno mislim na nju zato valjda i jesam srecan. Ali cijela poenta price je ta da ona nije mogla da podnese daljinu. Te proklete kilometre. Ostavila me. Ostao sam zgazen, u suzama smeha koje su krile suze bola i tuge. Moja princezica, moj najlepsi dio zivota, razlog mog osmeha, ostavi me . Sva sreca pretvorila se u bolnu suzu,pokusavam da budem jak ali sve pocinje da gubi smisao, stvara se mrak, praznina i bol u dusi. Volim je, i zato boli, boli to prijatelju moj kad izgubis tek pronadjenu svrhu nivog zivota, kad se nadjes na dnu, u bolu i suzama. Brate, znas onaj osecaj kad mastas sa osmehom na licu, a u trenutku ti se sve srusi, shvatis koliko umijes da volis, da budes srecan ali i da patis. Svu tu moju srecu srusio je vetar bola i kisa djine. Zapalicu jednu da se smirim ali tog zeljenog mira nema, nema ni te srece , boli to kad ostanes sam. Da, donela mi je srecu, naucila klosara da voli, ucinila nemoguce, poverovah srecom zanesen da imam sve i da mi nista ne treba, i od jednom sve izgubi smisao, druze treba mi ta Vesna , ona bas jednostavna, povrsna a meni posebna i previsee. Od ovog razmisljanja o njoj, dusa mi umire, srce prestaje da kuca, mrtav covjek koji hoda , krece suza hladna kao hiljade zima, bol me ubija. Zasto bas tako mora da bude? Shavtas li kako boli? I od mog smjeha , od moje radosti padam na suze bola i uzdaha. Samo da imam tu moc da mogu pobjediti daljinu bila bi moja , bio bi njen. Boze! Imaj razumijevanja za moju ljubav, cuj srce izpunjeno bolom. Ako nista daj joj mogucnost da voli nekog drugog kao sto sam ja nju volio, neka bude srecna. Ja cu se vec nekako snaci, a do tada
mi lazne suze smijeha prekrivaju one istinske suze bola i tuge.

Fascinantan i neponovljiv, ovaj magnat domaćeg broadband-a bi vrlo lako mogao da predstavlja turističku atrakciju, jer iako ruku na srce nemamo tvrđave San Marina ili škotske zamkove, Dancima, Šveđanima i ostalim zapadnoevropljanima bi svakako bilo fascinantno da uživo i u akciji vide istorijski ADSL modem koji riknjava na prve znake povetarca ili kišice, kao podsetnik na neke davno zaboravljene i mračne delove njihove istorije.

Naravno tu je i moralna vrednost ovog tužnog prizora, jer poput brazilskih favela ili nepalskih trgova, kada prosečan Skandinavac vidi da nesrećnici sa balkanskim platama za jedan HG520i (tehno izraz za "govno iz nosa") plaćaju onoliko koliko on plaća mesečnu pretplatu za telefon, skajp i svoj 50000GB/s internet, vratiće se na svoj Sever pun entuzijazma i svesti koliko je njemu zapravo do jaja.

Štek u kojem spavaš svoju ribu.

Onaj zahvaljujući čijoj odličnoj obaveštenosti u ovoj zemlji svakodnevno biva obelodanjena neka nova afera označena sa „strogo poverljivo“ ili „državna/vojna tajna“. Blizak je diplomatskim, akademskim i estradnim krugovima, kabinetima Vlade, upućen u poslovanje javnih preduzeća, u rad vojske i policije. U stanju je da zaviri i u arhive tajnih službi BIA, VBA, VOA, CIA, FBI, KGB...pa čak i da predvidi strateške planove NATO-a i Rusije.
Naravno, on jedini zna koliko će još trajati ekonomska kriza, gde je sahranjen Draža, gde se krije Mladić kao i koliki će biti kurs evra za mesec dana. Sarađuje sa svim medijima, ali mu je nešto najviše za srce prirastao „Kurir“. Razlozi zbog kojih uvek želi ostati anoniman su sasvim razumljivi.

Baba sa aritmijom.

mnogo popularno zanimanje u zemlji Srbiji
Profesionalni kukaci takodje i veruju da ce kukanje biti isplaceno, a ruku na srce, nadje se povremeno i budala da ih isplate.
Kukanje je toliko ustaljeno, da, ako slucajno nabacite neki kez na lice, automatski se veruje da je vestacki, ali vi sigurno ne kukate i smejete se zato sto imate teski psihicki poremecaj. U tom slucaju ce se kukac ponuditi da Vas odvede u Lazu, ili ce sam hteti da Vam pruzi strucnu pomoc, jer nemate poverenja da se pozalite ljudima. Nije normalno ne kukati! I glupo je da zadrzavate svoj zivot za sebe! Priznajte da Vam svet propada i da ste potpuni ludak i skinite taj osmeh sa lica, kome to jos treba?

Grozan crtež, najčešće zelenom tintom, pa još i razliven, nastao u pijanom stanju, jer da ste bili iole pri sebi, ne biste dozvolili oznojanom bubuljičavom "majstoru i umetniku" da vas bode i trajno unakazi. Nekada su se pijane tetovaže odnosile na JNA tematiku (Mile JNA ili Sjenica 1979.), probodeno srce za bolnu ljubav, inicijali prokletnice što te ostavila i eventualno datum, sidro ili gola žena/sirena ako ste mornar, ako ste opasan momak zmija ili eventualno crying knife. Danas su pijane tetovaže jednako gadne, a tematika se proširila na barb wire ako ste pičić, acab ako ste zajebana faca, rogovi iz gaća iliti tribali ako ste mucho fancy. Iako se kvalitet tih tetovaža ne razlikuje mnogo od onih iz čunga lunga žvakica, efekat je trajniji i često praćen hepatitis abecedom.

Pokrivanje torte šlagom i ravnjanje istog kuvarskim ravnim nožem.

Figurativno označava najveći stepen uzbuđenosti.
Praktično, reč koju načitane osobe koriste u krevetu radi podizanja atmosfere.

Onaj koji obavezno zvaće zvaku (toliko, da se moze uočiti sa 300km razdaljine). Jer, jelete , kriminalac je to. Kada se javlja na telefon podize lakat u visinu da bi svi , jelte , videli da je čovek ZAUZET. Obavezno ga odmeravaju pripadnice lepšeg pola, koje on naravno odbija svojim surovo - hladnim pogledom. Njegovo srce pripada maloj, smernoj gospođici koja ga i ne voli. Na pomen njegovog imena / nadimka svi se slede . Konzumira samo najskiplja pića, kako uostalom i dolikuje takvom karakteru. Ipak kada padne noć, on žali zbog svih zlodela koje je učinio. Mašta o proplanku, seskoj kućici i potočiću . Tu se njegova draga igra sa silnom dečicom i svi uživaju..