- Brate, idem večeras da se nađem sa Đulnazom, jebote ne znam ni da joj izgovorim ime, al' boli me kurac, pročitao sam na forumu da ću da imam neku sreću posle u ljubavi, makar u seksu da me posere, ako ništa drugo...

-Idi, idi, tebra, sa srećom, samo da znaš ona ti je mešana, tako da budi srećan ako ne budeš morao da ga drkaš sam bar naredne tri godine i šest meseci...i to je nešto.

Још као клинац имао сам склоност да разбијам ствари око себе! Иста несрећа захватила је и бабин прозор који сам лишио живота! Ћалее, скида кајиш, пребацује ме преко колена, и креће казнено васпитна. Сузе лете на све стране. Код трећег-четвртог замаха кајиш се заврати, и брњица опали ћалета по лицу! Његова несрећа била је моја срећа. Можда би се све то боље завршило, да нисам одлучио кроз сузе да се смејем повређеном тати, који је чим је бол мало утихнуо, довршио посао по мом дебелом месу!

- Srećo, mnogo mi se nešto seksi smeškaš. Rekao bih da na isto mislimo.

Pre neko veče... Čekajući noćni...

Dvoje se ljubu, grlu i ljubavi ovo ljubavi ono, kako da se rastanemo, ajoj, samo da bus ne dođe... Viče " jadna devojka" koja mora kući u 1.

Nakon par minuta, bus dolazi, sedamo, igrom slučaja zajedno, dok dečko joj maše sa stanice i ode...

Ona vadi mobilni, i kreće: " Znači, koji dripac, ne verujem, zadrža me vidi koliko je sati, srećo, neću stići večeras, ajde sutra, pa srećice nemoj da se ljutiš..."

Знам, нисам при себи, облива ме зној, клецају ми кољена, дрхтим, шкрипућем зубима, срце лупа као да ће истог трена искочити, али настављам да играм, да се нервирам, надам, ПОСТОЈИМ. Ништа око мене не постоји, све се стопило у то једно једино бацање, све што имам и што сам имао; све што сањам и што сам сањао;све што волим и што сам икада волио...Само још овај пут, па шта буде, добро или лоше, онда устајем и бјежим од овога. Побјећу од свега, од ових искварених гњида око мене, од овог алкохола и задаха пијаних дроља. То нисам ја, ипак сам ја некад био човјек с амбицијама, платом, осјећањима, људима који су ме вољели...

Али хммм, кад се сјетим како сам са задњим парама, прошле године(добро се сјећам, био је 20. новембар), убо дванаеску, сав срећан и поносан дошао кући, и заспао никад срећнији. Еее за такве тренутке треба живјети...

МИСЛИ, МИСЛИ!!! Шта може да дође, шта да одиграм?Црну, црвену, пар, непар, или да играм на ризик, опет дванаеску? Шта ако опет дође нула?! Ма не може , дошла је већ два пута заредом...

Крстим се по ко зна који пут, иако никад нисам нешто посебно вјеровао у Бога. Ево обећавам да ћу се промијенити, да ћу се молити Богу сваки дан пред спавање, да ћу давати милостињу, ићи у цркву...Знам Боже гријешио сам пуно, и никакав сам човјек, али помози ми овај пут, само још овај пут!

Аааа види ово молим те, остала ми је само једна подерана новчаница! Јојј, подеране новчанице су ми увијек срећне, још поготову када су задње...Хвала ти Боже, знам да си ме чуо и смиловао се, хвала ти што прашташ и помажеш оваквим безвриједним црвима као ја...

Ухвати ме чудан налет среће, поноса и самопоуздања...Нисам често имао такве тренутке, а сваки пут када сам их имао, уживао сам максимално у њима. Срце поче слабије да куца, рука преста да дрхти. И тек сад примјетих колико је она конобарица лијепа и да ми се смијешка.

То је то, одиграћи опет дванаеску! Уложићу и ауто приде, и капут. Нек иде живот! На све или ништа... Али не бринем, овај пут сигурно добијам.

I: Smuvao sam se sa Marijom.
D: Pa Marija je bila sa Stevom.
I: Ostavila ga zbog mene.
D: Eee budalo, pa sutra će i tebe da ostavi zbog neke budale.

Играш покер у задњу кинту. Имаш кеца и краља. Лик преко пута тебе носи пот са двије двојке. Коментаришеш као сам за себе, "Опет ми је срећа прднула за врат".

~~~~~

90`. Чекаш у реду хлеб и млијеко. Ти на реду сав срећан прилазиш камиону. Брката жена испред тебе диже руку и каже, "Нема више `леба". Ти сам себи у браду, "Опет ми је срећа прднула за врат".

- Ju naopako Dušane! Pa šta napravi to!?
- Ništa kevo, zakačio za granu kad smo se vraćali iz one čuke sa uranka. Sekirica bila u rancu, mrzelo me da je vadim, pa sam kren'o glavom kroz šiblje.
- Pa mog'o si sebi oko iskopati! Sreća što je grana promašila koji centimetar.
- Misliš koji metar? To je cevanica mama, a ja sam Dušan Kecman.

- Brate, Mara me napada da sam joj napravio dete, a mogu da se zakunem da ga nisam ni čestito stavio.
- Gde nađe nju, jebote, ona ti zatrudni od muških gaća! Dovoljno je da vetar oduva polen na nju, pa da zatrudni.

-Znaš kako smo se našli. Baš smo jedno drugom bona nafakali.
-Kud povata ti engleski izrazi bre, valjda ste jedno drugo navatali?
-Ama, bona, nijesmo se fakali, nego smo jedno drugom nafakali. Sreća. Turcizam Bog te.
-Vidim, vidim da ima tu neki kurcizam.