Kada nekome bog uzme pamet a da snagu.

Po mišljenju većine muške populacije Srba, glavni razlog dolaska strankinja u Srbiju. Po rečima Srba, Guča i Exit su samo jeftini izgovori, strankinje hrle u Srbiju da zaborave svoje impotentne i hladne zemljake i dožive seksualni vrhunac.

Fuzijom Stokhlomskog i Londonskog sindroma nastao je Srpski sindrom. Ovaj sindrom se kod nas manifestuje kroz muzički ukus.
Nalik na žrtve stokhlomskog sindroma, slušaoci turbo folka su žrtve kojima je mozak otet i oni osećaju emotivnu povezanost prema toj muzici, tj. otmičaru. Nasuprot tome je vrsta londonskog sindroma od kog pati ostatak društva koji je u manjini. Oni nisu svesni ozbiljnosti situacije, i šta sve čovek može da učini pod uticajem malo alkohola i puno turbo folka, pa se otvoreno suprostavljaju turbo folku i neretko bivaju likvidirani iz takvih društava. Na kraju ostaju sami, doživljavaju nervni slom koji prži osećaj za toleranciju i zbog toga su izuzetno živčani. A najveći zajeb je što turbo folk ne traži otkup u vidu novca, već u vidu duše.

И сам Бог је заборавио на то. Нека давна, давна прошлост, још кад је гавран поцрнео ! Мало је оних који су то доживели и даље са нама, данашња омладина је то негде читала или начула, а будућа ће о томе бити информисана само ако буде слушала ловачке приче својих стричева.

Obavezne titule pre imena u vestima, toliko često korišćene i izlizane da su čak i vrapci na grani naučili kako ide. Popularizovano devedesetih, još uvek traje. Naročito dave pred izbore.

Skupina ortaka koji žive i oblače se skroz u hip-hop fazonu, po ugledu na svoje afro-američke pretke. Naziv ''gaćani'' potiče od toga da im sva odeća počevši od pantalona deluje za po par brojeva veća, pa samim tim i spada, jer jelte, to je taj zonfa.

Neki ratovi traju godinama, neki decenijama, a nekima nikad nema kraja. Pre mnogo, mnogo godina, veliki ljudi borili su se za svoj jezik, jezik naroda, protiv Turaka, Ugara i mnogih drugih. Svesni činjenice da je jezik najveća tekovina čovečanstva, i da smrt jezika znači i smrt jednog naroda. Danas, rat i dalje traje. Stari neprijatelji su se pritajili, ali se pojavio, novi, znatno jači neprijatelj. Mi sami.

Jedna od boljih (ako ne i najbolja) hip hop grupa u Srbiji (možda i šire), koja ima veoma poučne pjesme koje nafurani klinci i ne razumiju ali se nalože na njih toliko da uopste ne primjećuju da je tekst pjesme upućen njima i da govori protiv njihovih tripova.

Pesme i spotovi koje ljudi gledaju ne zato sto nekog postuju nego da bi se dobro nasmejali

Prvo, znam da ne volite mnogo rep, pa jebi ga, nemojte mnogo sa minusima.
Elem, kaže se za nekog repera čiji je nazovi rep više bliži turbo-folku, ili je jako loš rep!

Za prosečnog Srbina ceo vodotok Dunava,jer je Dunav Srpska reka i nosi Srpsko ime.

???
Jos jedan u nizu dokaza da mi srbi nismo bas previse cisti....jer dozvoljavamo da nas varaju sve moguce belosvetske fukare i otimaju nam lovu!
Kao sto je poznato,nasa zemlja nije kraljevina,niti parlamentarna monarhija kao Britanija,nego je gradjanska drzava.Monarhije smo se odrekli na prvim posleratnim izborima,na kojima je Tito ,naravno, pobedio.Iako je bilo inicijativa od pojedinaca,monarhija se nije vratila posle sloma Jugoslavije devedesetih,a sve govori u prilog tome da se na ove prostore nikada nece ni vratiti!

Parkovi koji su slične po tome što imaju travu, a u svemu ostalom...

Kralj hip hopa u Srbiji! Originalni tekstovi, dobra matrica.. Razbio je sve klisee u hip hopu. Repovanje o buksnama, pivu, vinjaku, sisama, hrani... Jednostavno najbolji. Vidi pod ajs nigrutin.

Sve ono što možemo da uvaljamo strancima za neku kintu.

Učestala pojava unutar granica naše bombardovane ali u poslednje vreme stranim turistima i iz drugih razloga interesantne zemlje. Elem, u nadasve teškoj situaciji kada se država bori da merama monetarno-kreditne i fiskalne politike, delujući pre svega u sferi tražnje, a vrlo malo i indirektno na ponudi, vezujući inflatornu ravnotežu za eksternu stabilnu valutu čitaj euro, ovaj lep srpski običaj, teledirigovan od strane ekonomskih stručnjaka putem naših TV prijemnika, sve više zauzima dominantan model ponašanja. Da se tako izrazim, mesta za altruizam i kolegijalnost međ' našim nebeskim narodom sve je manje, da ne kažem bez .
Naime, običan čovek, svakodnevno bombardovan porukama tipa prijavi carinika, lekara, učitelja sklonog konzumiranju mita i naplaćivanju svojih usluga, kao i svakog onog ko bi se drznuo da ne izda fiskalni račun, marljivo prikuplja brojeve i kreće u svoj donkihotovski pohod rešavanja katastrofične situacije, ne mareći pritom za koleteralnu štetu. JER JE TO UBER KUL MODERNO!

Nekada davno je srpski gazda pripadao u redu ljudskih bića. Međutim, po dobijanju ogromnih para (uglavnom od mamice i tatice koji arbajtuju u Njemačkoj ili Ojstrihu) ili dizanjem nekog kredita za pokretanje samostalnog biznisa, munjevitom brzinom postaje najgora noćna mora svakog radnika koji se kod njega zaposlio.

Transcendentalna brbljanja, pametovanja i proseravanja o tome kako treba obaviti neki posao (u koji se inače ne razume), kako treba raspodeliti zaradu (na način koji je gori od najgoreg za radnika), kako treba postupati sa radnikom (da sme postupao bi sa njima kao da je upravnik Golog Otoka). Sve to zaliva pričom o tome kako ovaj narod ništa ne radi (a on bi bio prvi u lelemuđenju da postoji takvo takmičenje), kako svi kradu (a on prvi ne plaća porez i sve ostalo što po zakonu mora da plati), kako radnici samo zabušavaju pa ih zato menja (a zahvaljujući tim radnicima ima tri kuće u selu, dva stana u gradu i vikendicu na tri sprata na moru) i kako je on široke ruke (za sebe naravno) i da se i on patio kod raznoraznih gazda i u raznim firmama pa razume radnike i tu je da im pomogne (on da razume nešto i da hoće da pomogne on bi odavno rešio svet muka i sam sebi presudio).

Izgled varira od debele, masne spodobe koja se "frlja sas padeži" (a ovamo je inteligentan kao "precednik"), pa do fensi seljačića zalizanog kao da mu je Peđa Mijatović otac. Ima ih takođe i urbanih, tipično gradskih likova, koji su tu iz kraja i ono kao ortaci su radnicima i tu su i da zaposle ortake ako nemaju kintu. E, tek tad se pokaže koliko cene svoje ortake. tako ih ujašu i zatrpaju poslom da je to strašno.

Mada. moram priznati da ima zaista fer, korektnih i poštenih gazda (odnosno poslodavaca - lepše zvuči). Njima kapa dole, oni čine sliku lepšom.

Nije problem u kapitalizmu. Problem je što se najgora bagra obogatila u onim ludačkim vremenima kada su pošteni propadali jer su bili vaspitani sa visoko moralnim standardima. ovi bogataši skorojevići su izrodili decu, sa kraterom umesto usta, napunili im glavu najgorim sranjima i dali im da vode posao.

Pojam koji zasija u punom sjaju kad je u pitanju odabir muzickog zanra.Naravno,svako treba da slusa ono sto mu prija,ali problem nastaje kad se to iznese u javnost.Dakle:
-Ako slusas rock ti si staromodan,
-Ako slusas punk ili metal,onda si narkoman (prva vrsta),
-Ako slusas hip hop/rep onda si napaljeni tinejdzer,
-Ako slusas Grand onda si teska seljacina,
-Ako slusas tehno opet si narkoman (druga vrsta),
-Ako slusas RnB,automatski se lozis na Cviju&Co,sto je najgore.
Iz ovoga se dolazi do sledeceg zakljucka:Ako zelis da te u Srbiji smatraju za normalnu osobu kad je u pitanju muzicko opredeljenje,najisplativije ti je da slusas Indi ili Rege,jer dobar procenat ljudi ne zna ni sta je to.

Toliko se napio da ga je napustio osećaj za govor. Nije još dostigao nivo novorodjenčeta, ali zvukovi koje ispušta više potsećaju na mešavinu mandarinskog i svahilija nego na neki prepoznatljivi vid komunikacije.

Uzgred budi rečeno, tj srpski BTW (By The Way).