Ortak baja je neko koga uglavnom svaki muškarac ima u društvu. Šmeker, faca, jebač presretač koga krase mnoge, za ženski svet dragocene i neprocenjive osobine - dobra guza, uzak struk, bidža na mestu, crnpurast ten, zelene oči (može i plave ako baš mora), brada od jednog dana – jedva primetna ali šmekerska, stav „mnogo dobar i fin dečko, poštujem žene, al' jebem za medalju“. Muškarac koji ima ovakvog lika u društvu, nikad nije bezbedan niti se oseća tako. Nikada neće imati dovoljno crnpurast ten, nikada mu bidža neće iskakati ispod majčice kao njemu i neće se osećati prijatno dok istovremeno poštuje žene i jebe ih dobro.

Devojke će uglavnom biti uskraćene za upoznavanje sa ortak bajom. Ako se to i bude desilo, odigraće se u drugoj polovini ciklusa, posle ovulacije, jer bi u suprotnom mogle skočiti na njega, obgrliti ga nogama i viknuti „Oplodi me ti divni čoveče!“ – što baš ne bi bilo kul. Dakle, ako se to i bude desilo, zarad mira u kući glumiće potpunu nezainteresovanost dok će u samoći svog doma cediti gaće.

Uzrecica koja se koristi kada hocete da kazete za neki dogadjaj o kome se toliko prica a kad covek malo sedne i razmisli nije nista posebno. A mi smo kao nacija nadareni "senzacijama"

Antipatija pomešana sa ravnodušnošću. Način da staviš do znanja da te nešto ne impresionira, ne zanima, a i da ti se ne sviđa. Obiđi me sa tim čoveče. Ne želim o tome da razgovaram. Ne, neću da raspravljam da li i zašto je to dobro ili loše, valja ili ne valja, to je za mene suv go kurac.
Nije to konstrukcija tipa 'kurčina', 'sranje' i slično, gde hoćeš da naglasiš koliko ti je nešto loše, nekvalitetno ili odbojno. To je stav da ne voliš, ne ceniš i apsolutno te ne zanima da o tome polemišeš. Bolje da te odjebem u startu, nego da se nerviram trošeći vreme na nešto do čega mi je stalo kao do lanjskog snega.
Kapiraš? Ne? Ok. Probaj da zamisliš jedan običan, mlohavi, dronjavi kurac. Ne voliš ga, ne sviđa ti se, štaviše krajnje ti je antipatičan. Je l' tako? Tako je. A zašto? Pa koga uopšte boli kurac zašto? Ne razmišljaš o tome zašto ga ne voliš. Ne polemišeš o tome zašto ga ne voliš. Jednostavno znaš da ga ne voliš, da te još više i ne zanima i tačka.
Je l' ti sad jasnije? Jeste. Odlično. Prođi me se onda s' tim i načni neku drugu temu.

Svi znamo da se vršenje velike nužde u javnom WC-u(ili u zajednickim WC-ima na javnom mestu poput hotela, motela ili studentskih domova) ne može izvesti u normalnim uslovima, pritom vodeći računa o ličnoj higijeni. WC daska(neretko i cela šolja) je vešto zapišana, zasrana i puna stidnih dlaka. Stoga, ako želimo da izbegnemo razne boleštine, a pritom da se uspešno istovarimo, pribegavamo raznim stilovoma bezbednog sranja.

Surferski stil - Serač nosi svoju dasku u WC, nju nasađuje na onu fasadiranu kako bi napravio sranje.

Skijaški stil - Serač hvata skijaški stav. Noge su na WC- dasci, telo se savija u polučučanj. I vodi se računa o uglu pod kojim se kipuje da ne bi doslo do totalnog zaseravanja sopstvenih nogu ili dodatnog fasadiranja WC daske. Dokaz teoreme pravilnog ugla je FLOP! Ne pribegavati ovoj tehnici u slučaju dežurstva.

Novinarski stil - Serač nosi novinu(ili bilo kakav papir) i oblaže WC dasku, na koju će sesti.

Izraz za ženski polni organ koji, jednom upotrebljen pred ženom, efikasno eliminiše svaku mogućnost pristupa istom organu. Nešto poput izgovaranja reči "tišina" nakon čega ta tišina nestane.

Bauk Vukajlije. Kao što Bošnjaci, Crnogorci i ostale novonastale nacije bezuspješno pokušavaju pobjeći od svoje srpske istorije i porijekla vrijeđajući Srbe i izmišljajući nove riječi i izraze, tako i Vukajlijaši pokušavaju pobjeći od sirotinjske spike, ismijavajući je, i pripisujući je svemu i svačemu.

Bilo kakve psovke i uvrijede će ovde proći nezapaženo, ali ako nekog okarakterišete kao sirotinju, odmah ćete vidjeti odbrambeni stav uvrijeđenog Vukajlijaša, kao i detaljan elaborat kako i zašto on nije sirotinja. Nerijetko se javlja i pominjanje aviona i kamiona koje gorepomenuti navodno posjeduje. Postoje i neki Vukajlijaši koji namjerno koriste ovu pojavu kao sredstvo da pokušaju da spuste sagovornika, bez obzira imala njegova priča veze sa sirotinjskom spikom ili ne, jer na sami pomen iste, sagovornik dobija status Jevreja za vrijeme Trećeg Rajha u očima ostalih.

Naravno, kao što kurva prica o poštenju, tako i svi Vukajlijaši redovno imaju izlive sirotinjske spike, na dnevnoj bazi, jer su svi sa istih prostora i sirotinjska spika je u samoj srži njihovog bića, koliko god pokušavali da pobjegnu od toga.

Ruke žena, tih savršenstava na poljani, tih bića sa rupom. Ruke žena na proslavi negovane ruke, neznajušče šta će sa sobom ruke, providne Veneove ruke. Ona mi se gadi i strogoćom pleni jebozovnošću pa u gužvi čujem kako je ružna a ne priliči joj da preti jebanjem neke mamice malo. Ovi malo joj je posebno ružan dodatak, ima oca lokal patriotu, vitalnog, sedih prsiju, on drži pod kontrolom - takav mu je stav, on zna pretke i da razlikuje pečurke. A papirić ona savija, ne zna šta će, crni lak joj nije bio crni lak, njene sasvim bele ruke sviraju simfonije. Prsti njeni pak obavijaju kurčeve s vremena na vreme. Milion kurčeva u sali landaraju a na licima se to ne vidi. Matoro ogromno stopalo ružno pruženo ispod stola preko sveta, to stopalo zahteva, ono traži, stopalo je ambasador kurca. O Ružnih Li Stopala Katarina U Životima Našim, tako su pevali. Olbrajtova kučko stara tebi treba srpska kara, tako smo pevali mi, petlići Fk Vodojaža.

Deca su neiskvaren produkt ljubavi dvoje ljudi. Kao takva ona su dobra, fina, poslušna i svi ih vole. Imaju svoje nestašluke, ali to je normalno, svi smo ih mi imali. Onda upijaju sve što čuju, i kada ih nešto muči obavezno pitaju: "Što?" Rastu, ravijaju se, pronalaze nova interesovanja, uče da crtaju i pišu. Igraju klikere, viktoriju i kr-kr, ako su ženskog pola školice, preskaču lastiš i šminkaju se maminom šminkom. I dalje su neiskvareni osim nekih malih pakosti koje samo mogu da nasmeju roditelje. Krenu tako prve ljubavi, podele prvi sendvič sa osobom suprotnog pola, piju jedan sokić na istu slamčicu. Lepota.

A onda ta ista deca otkriju kompjuter. Igrom slučaja negde zalutaju na link za Vukajliju. Nažalost. Onda se pokvare. Pa lupaju minuse, jer eto pubertet ih drma, pa računaju da na svakom mestu moraju pokazati svoj stav. Čitaju definicije bez razumevanja i daju minuse, jer od blejanja za kompjuterom ne stignu ništa ni da nauče u školi. A moglo je biti sasvim drugačije.

Osobe koje postaju ekstremno religiozne dan ili minut pre nekog važnog ispita. Drevna tehnika "manipulacije" Božije volje.

Mora da sam mnogo glup! Meni, bre, nikad nije dosta. Nije mi dosta kad jebem, celog života bih samo to radio, ali ima niz ograničavajućih faktora, nije mi dosta kad jedem i u tom kontekstu ova prejaka reč sastavljena od dve reči i ima smisla.
Moglo bi se naći još prigodnih upotreba, ali je najiritantnija upravo najčešća upotreba ovog besedničkog cveta.

Nekad je negde neko pametan, ili se samo tako predstavljao, koncizno naveo niz ubedljivih argumenata i, smatrajući da su jasni i neoborivi, uzviknuo: "Pametnom dosta", računajući da razumnom biću ne mora očigledne činjenice da razlaže na sitna crevca.

I Pandorina kutija je otvorena!

Danas svaka šuša promumla proširenu, veoma prostu rečenicu i likujući dodaje: "Pametnom dosta!"
Šta dosta, milosnu ti majku, šum koji si izbacio više nikad nećeš ponoviti, niti sâm razumeš šta si rekao, a poštapaš se nekom izlizanom frazom! Moraš umeti da odbraniš stav, a ne da se kriješ iza olinjale parole! Nije mi dosta, može biti da kasno palim, stoga objasni ili ćuti! Takvom retorikom pokušavaš sebe implicitno da uvedeš u svet pametnih, al' ne ide! Šupalj si kō crkveno zvono, što bi rekao panonski paor, mornar, tamburaš, govnar... Uglavnom, neki zanatlija, šta li je?!

Pametnom dosta! Ili nije?

Problem sa egom se uvek manifestuje kao naglašeni kompleks više vrednosti. Tada osoba uvek misli da je u pravu, pa čak i kada joj dokažete da nije, ona ne priznaje da je bila u krivu. Ne samo to, takve osobe koriste sve moguće jezičke manipulacije i akrobacije da izbegnu nezgodna pitanja ili da na neki način istaknu sebe. U pozadini ovoga poremećaja može da bude zaista jak i razvijen ego koji duboko veruje u svoju superiornost, ali takvi slučajevi su u manjini. Velika većina ljudi koji imaju problem sa egom je zapravo nesigurna u sebe ili čak pati od kompleksa niže vrednosti. Da bi odbranili svoju krhku ličnost, stoga stalno zauzimaju krajnje arogantan i do krajnosti tvrdoglav stav i vole da se inate više nego lego leba da jedu. U svakom slučaju nije lepo iskustvo provoditi mnogo vremena sa takvim ljudima. I iskreno ne zna se koji su gori da li oni što stvarno misle da su Bogom dani, ili oni koji svoju nesigurnost kompenzuju zauzimanjem garda. Ako je takva osoba još uz to žena, bežite glavom bez obzira!

Bilo da se radi o popunjavanju upitnika za učlanjenje u neku organizaciju, ankete, nečijeg spomenara, pisanju CV-a za zaposlenje u nuklearnoj elektrani, pisanje o sebi na za-to-predviđenoj rubrici na profilu neke društvene mreže ili pak davanju intervjua (na bilo koju temu) za televiziju/radio/internet portal, ova fraza je sveprisutna, ako ste veseli zeleni tinejdžerčić koji se još nije u potpunosti identificirao, ali želi da ga svi smatraju za über kul lika i uzimaju za uzor u kulerstvu, mada se ni po čemu ne izdvaja od gomile. Čak štaviše, on misli da je originalan ako voli sve ono što vole drugi, čak i ako mu se neki konkretni elementi iz tog "svega" ne sviđaju i iako ih mora zavoljeti na silu. Ovaj botantski stav je posljedica nesigurnosti mlađahnog pojedinca, koja je proizašla iz zapadnjačke utrke za popularnošću (što je zapravo nešto bezazleniji pandan utrke za kapitalom, koju također, kao sastavni dio, nosi zapadnjačka kultura). Dakle, "sve što vole mladi" je zaštitni mehanizam jadnog djetešceta nesposobnog da odabere originalniji put, pa mijenja ime u Mujo i ide za svim turcima.

Iako nam se nameće, neverovatno je korisno.

Uslovi:

-Nadrkani vozač autobusa;
-Polupokvaren autobus;
-Nakrcan bus ljudima koji stalno iznova ulaze;
-Da si u sred srede, bez ikakvog rukodržača u blizini;
-Oko tebe trougao- nepokretni deda, žena bez ikakvog obzira za druge i jedan od onih ljudi koji iz nepoznatog razloga imaju potrebu da zauzmu što je više prostora moguće, poželjno napaljeni “frajer”.

Ako nema nekih od ovih uslova nije problem, sem umanjene efikasnosti, ali ih skoro uvek dobijamo k’o na tacni. U 90% slučajeva. Sada je važno zauzeti stav što manje raširenih nogu, ne bi li balansiranje bilo otežano. Jednom rukom se uhvatite za najdalji mogući rukodržač (koji je ustvari jedini vama dostupan) I samo od sebe počeće naprezanje mišića, najviše ruku. Povremeno zameniti ruke na držaču. Naravno, naglo kočenje busa je neizbežno, ali ono nam samo još više oteža vežbu, što mi, naravno, želimo. Do željene destinacije osećaćete popriličan bol u telu, ali to samo znači da ste još jedanput obavili dobar posao.

Suprotno osnovnoj logici, ponašanje koje je u ljudskom društvu kontraproduktivno. Za većinu je neshvatljivo, a za malo manje ljudi stvar koja će navući gnev na Vas i apsolutno je neoprostiva. Kada ide sa umerenim/promišljenim stavovima, onda ste najebali. Ipak, ako je Vaš kontakt na apsolutnom minimumu, onda i nije tolko kontraproduktivna.

Logika, naravno, uvek postoji, ali, da bi je ispratili, morate da je savijete milion puta. Takva su vam ta socioloska istrazivanja - to je ozbiljna nauka.

Uglavnom ljudi smatraju da ih ignorišete, da mislite da ste na višem nivou i slične ekvivalentno negativne stvari. Od Vas se, takođe, očekuje i da imate neki čvrst (ako ne i ekstreman) stav po pitanju svega, to se smatra za "ličnost". Ako gledate svoja posla, "na istim talasnim dužinama" ste sa najmanjim brojem ljudi u društvu, a za ostale je to, kao što rekoh, velika uvreda.

Znači, ako želite da funkcionišete u harmoniji sa društvom, ne smete da gledate samo svoj posao, već morate barem da isfolirate da Vam je stalo bar do dela stvari koje Vam generalno u životu ništa ne znače...

Pojava koja se sastoji u tome da kada u nekom kafiću prosjak (najčešće neki mali Cigo) priđe za sto gde sedi društvo od 5-6 ljudi NIKO od njih ne daje novac, jer je opšteprihvaćeni stav:
1. da su prosjaci neradnici i da treba da rade, a ne da prose
2. da ni ja (bilo ko to bio i ma koliko para imao) nemam para ni za sebe a kamoli da delim tamo nekim prosjacima
3. da ispadaš glup ako mu daš pare
4. da treba biti što suroviji u sikterisanju prosjaka, jer ne samo da prose već su i dosadni, bezobrazni i prljavi

E zbog tog opšteprihvaćenog stava NIKO neće dati pare iako bi možda i udelio nešto da se njega samog pita ili da je u drugačijoj situaciji.
A što se samog tog opšteprihvaćenog stava tiče, on iako je jednim delom ispravan (da je bolje da rade nego da prose) ne bi trebao uticati na našu odluku da damo prosjaku nešto što je za nas sitno, a njemu mnogo znači, jer on (pa čak i ako mu je prosjačenje "biznis") dobija novac samo od onih koji odluče da daju.

Pretovareni džentlmen koji proklinje trenutak kada se ponudio da pomogne damama da ne vuku velike kofere. Neće bariti.

Ekstremno nezgodan momenat; nastaje u trenutku kad sponzoruša posle višenedeljnog nadmudrivanja napokon pristane na sudar.
Vodiš je u Hajat ili neko slično mesto, jer to je standard.
Dođe kelner, ti kažeš: "Izvoli, maco, šta ćeš za klopu?" Ona trepne ka kelneru i kaže "Jagode sa šlagom". Ti uzmeš neku mesinu a za piće: "Ja ću šampanjac", kaže maca. Uzmeš taj šampanjac.
Stignu porudžbine, maca zoblje svoje jagode sitnim zalogajima, kucka noktima po staklu dok ispija šampanjac, ti kolješ mesinu i premišljaš kako ćeš da je dohvatiš kad pristigneš gajbi svojoj gde si već strateški rasporedio jastuke po krevetu.
I eto vas; predigra po pe esu, krene akcija na krevetu, jastuci već razbacani naokolo po sobi, poze se ređaju kako to običaj nalaže, i tada, nekih sat i po posle večere, dođe na red kereći stav, posadiš macu na kolena, i kreneš da udaraš, udaraš udaraš, ona ječi ko nakovanj u Postojnskoj jami, i tada, kad je najslađe... dolazi do UDARA FAZE NA FAZU!!! Šampanjac udara na jagode, i... OH MY GOD!!! maca ti, onako nagužena, baca smrdljivi mlaz po stomaku, uprska te do lica!

Stepen u kolateralnom (pobočnom) srodstvu za koji ne postoji jasan stav o tome da li je familija ili ne. I dok svi znamo da četvrta rodica predstavlja legitimnu metu, a da je i maštanje o drugoj rodici čista perverzija, treća rodica ostaje u takozvanoj „sivoj zoni“.
Kao pomoćno sredstvo za utvrđivanje statusa pomenute (da li je ona treće koljeno ili je za stavljanje na „treće koljeno“ ) ustanovljeno je devet osnovnih kriterijuma koji se u praksi najčešće koriste:
- da li je sa majčine ( afirmativno) ili očeve strane (negativno);
- da li su njeni ikada dolazili na slavu (negativno) ili ne (afirmativno);
- da li u porodici ima živih osoba koje znaju nabrojati sva lica preko kojih nam je pomenuta rod (negativno) ili ne (afirmativno);
- postojanje osnova za plasiranje realne priče o tome da niste imali pojma da ste rod, i samim tim prebacivanje odgovornosti na roditelje koji vas nisu upoznali na vrijeme (afirmativno) ili ne (negativno);
- da li nosite isto prezime (negativno) ili ne (afirmativno);
- zna li ona da ste u srodstvu (negativno) ili ne (afirmativno);
- da li izgleda mnogo dobro (afirmativno) ili samo dobro (negativno);
- da li ste u pripitom stanju (afirmativno) ili ste trijezni (negativno) i
- da li hoće (afirmativno) ili bi možda htjela (negativno).

Jedan od najpoželjnijih epiteta u beogradskom klaberskom svetu. Lako se postiže ali se teško održava. Da biste bili bahati potrebna vam je uvek puna čaša vina, pun novčanik crvenih novčanica, novi iphone, skupe cigare (najbolje su sobranje, ali za nedajbože može da prođe napucani malboro ili bilo koje cigare čije ime ne možete da pročitate), uske farmerke (ako ste muško ogolite nekog ženskog ukućana), tesna majica sa neon printom i užasno skupe flurescentne poluduboke patike. Pored neophodnih aksesoara, potreban vam je i stav koji se u principu svodi na "radi ono zbog čega bi te se roditelji odrekli" a koji obuhvata veoma širok dijapazan nepristojnog (i često nepoželjnog) ponašanja - napijanje, drogiranje (samo hemija), girl on girl, promiskuitet, povraćanje oko sebe (ali nikad po sebi), ispuštanje neartikulisanih yeah zvukova, nedostatak bilo kakve kulture, širok vokabular engleskih reči i fiks ideja da ste bogom dani. Takođe, morate da poznajete i ostale urbano bahate ljude i što je NAJVAŽNIJE sve disk džokeje u radijusu od 100km. Neophodna su i česta putovanja u NS na lokalne žurke i to je nezamislivo nedajbože vozom ili basom - vaš najbolji drug/drugarica mora da vozi neka besna kola.

je misaona imenica za našu nerazvijenu zemlju. naduvani i sujetni psihijatri, kakvi su, se lože na priče o što kraćoj hospitalizaciji psiho bolesnika i što raniju socijalizaciju. ali gde pitanje je? kad ih i u sopstvenim porodicama niko neće, a kamoli tako stigmatizovane okolina ih tek neće. i tako stručnjaci prave greške koje koštaju života. nelečeni bolesnici ubijaju druge, ali i sebe : zapamtite najveća mogućnost samoubistva kod osobe sa psihozom je paradoksalno kada mu bude bolje i stekne uvid u svoje bolesno stanje. kada shvati da je bolestan i šta je sve mislio i radio u bolesnom stanju. dakle, jednom dijagostikovan psiho bolesnik se mora duuugo pratiti. to što su u našim nadležnim bolnicama uslovi kao u 'kukavičjem gnezdu' i dan danas, što ih drže kao životinje, NE OPRAVDAVA stav 'muko moja pređi na drugoga'.
psihijatrija, ma kako savremena bila ima samo nekoliko grupa lekova kojima se služi (antipsihotici, sedativi i antidepresivi), dakle ne puno izbora u čisto hemijskom neurotransmiterskom shvatanju psihičkog života. to znači da takvo shvatanje ne sme da preovladava i mora da bude samo komplementarno.
gomila psiho poremećaja kod nas je reaktivnog, dakle vrlo izlečivog tipa.