Ubacivanje ortaka u igru, nakon popijene korpe od jedva punoletne, puderom okupane deve, dok se njene oči mutne od vodke sa trafike i bipsi kole, lepe za međunožje istog.

Tolerancija na naš način. Kao i druge novotarije i izmotacije nenormalnog sveta, i ovome što nam se nameće se prvo tvrdoglavo opiremo, a onda ga oberučke prihvatimo, ali na svoj način. Može se reći da smo kroz istoriju razvili to u tradiciju i podigli na stepen umetnosti.
Na primer, hrišćanstvo. Eto, imao narod paganizam i nije bio voljan nešto novo da uvozi. Međutim, u zamenu za povlastice, vlastela jeste. A onda su ljubazno ubedili mačem i ognjem narod da to prihvati tako da postadosmo veliki vernici. Toliki da se o Staroslovenskoj mitologiji danas skoro ništa ne zna. Ali, paganizme smo zadržali, pa i jedini slavimo krsnu slavu u duhu umerenosti prežderavanjem i opijanjem. A to je obavezno i na groblju i bilo gde. Posle prešli na zdušni komunizam, pa opet u krug...
Tako i ovo. Prihvatili smo jer nam je rečeno, a i nekako je „in, kul“. Prigrlili smo i to, ali nismo zaboravili da ubacimo nešto svoje i da prvo loše uvezemo, a dobro neka čeka. Mantrički ponavljamo fraze s tim u vezi dok zvučimo k’o prvačići koji nešto recituju ili glume na školskoj priredbi. I verujemo da nam je to odlično, sve dok nam ne zakuca na vrata.

Karaoke – fin nacin da nekome zavucete, tzv elegantan prc.
„kako ga je karaoke“

Ali ću da te isprepadam samo tako, ali zato ću vešto da se ogradim, kada fejluješ, jer ti nisam pružio podršku. Ipak sam ti samo rekao da ne bih da te plašim, nisam ti rekao da odustaneš. Ne možeš mi ništa, sklanjaj tu oklagiju od mene!

Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.

Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.

A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.

2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.

3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.

Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.

U najavi je sve zvučalo super, a onda umesto naslovom obećanog spektakla ispadne neko govno na koje ne želite da potrosite ni nanosekundu svog ćivota.

Sam tip odbrane ima analogiju s defanzivnom strategijom u sportu. To znači da će se žena donekle povući s ciljem da onaj ključni segment zaštiti i tera napadača da puca iz daljine.

Moderno vreme i evolucija opšteg društvenog, emotivnog, političkog i organizacionog obrasca ponašanja dovela je do toga da žene i muškarci intenzivno razvijaju strategije interakcije jednog s drugim. Današnja žena, shvativški koliko ima uticaja na normalnog muškarca minimalnog stepena hedonizma, razvila je niz mehanizama s ciljem procene i daljeg ophođenja s muškarcem koji je ušao u njen lični domen. Pošto je sama svesna da će ona biti ona koja treba biti osvojena razvila je određena taktičke i strategijske metode kako bi njima uspela pozicionirati samu sebe u ogromnom sistemu upoznavanja, muvanja, jebačine i čega već.

Žena koja odigra žonsku odbranu povući će sebi neke crvene linije koje preći neće. To znači da će rado dozvoliti muškarcu koji ju je identifikovao kao ulov da pokaže šta zna, ali iz neke distance. Pružiće ti ruku, odgovoriće ti na pozdrav, moža i prihvatiti piće i dozvoliće ti da pokažeš svoje kvaliteta, ali sa određene distance, dok će njeno međunožno bogatstvo biti čuvano od strane monstruoznih štopera tipa Balde i Varga iz perioda Seltika dok im trener bio Martin O'Nil. Štoperi koje ona poseduje, iako snažni, značajno su spori, što znači da će se oni držati po strani sve dok protivnik ne priđe preblizu šesnaestercu, gde će svom silom krenuti na njega. Visina postavljanja štoperske linije pre svega zavisi od mentalnog, intelektualnog i etičkog sklopa žene koja je odabrana za proces šarmiranja.

Ukoliko je žena značajno konzervativna, njena defanzivna linija će biti postavljena visoko, što znači da će se hemija razgovora narušiti ukoliko napadač rano i prebrzo krene ka golu, bez građenja akcije. Ovakav tip odbrane je veoma izazovan za napadača tipa Pipo Inzagi, koji će svoje iskustvo i mangupski stav usmeriti da perfidnom forom iskoristi sporost odbrane i okrene je u svoju korist.

Pak, s druge strane, ukoliko je žena otvorenija, odbrana će biti niže postavljena i to zahteva veliko znanje, snagu i snalažljivost od strane napadača, koji treba, u tom slučaju, biti dosta iskusan. Ova situacija znači da će žena dozvoliti da razgovor ide progresivno u nekom umereno sugestivnom i nametljivom ritmu, ali ćeš onda, kad dođeš pred njen šesnaesterac morati pokazati zašto si baš ti sposoban k'o Rud Van Nistelroj, a ne tunjav i smotan kao Niklas Bendtner. Ženu koja ima duboku štopersku liniju nećeš impresionirati treš forom da liči na Hale Beri, već ćeš morati svo filmsko znanje iskoristiti i porediti je s nekom divom klasičnog perioda filma tpa Greta Garbo. U tom slučaju, daćeš originalan komplimet, a i pokazaćeš da ti nije film počeo dolaskom Niksona na vlast u Americi i rađanjem mačo likova tipa Brus Vilis.

Koja god defanzivna postavka žene bila, samo dobar napadač može na svaku uspešno odgovoriti.

Specifična vrsta homo sapijensa koja obitava samo na balkanu i koji do izražaja dolazi samo u ljetnom periodu zahvaljujući prevoznim sredstvima koja ne posjeduju klimu. Ova vrsta homo sapiensa(u daljem tekstu Zatvarač) smatra da njegova egzistencija na ovom svijetu nema smisla ukoliko je prozor otvoren i da on kao zaštitnik svih putnika u maniru Supermena štiti ostale putnike od promahe, vjekovnog ubice njegovog naroda. Njega ne interesuje što se u autobusu nalazi 50-tak ili više ljudi, što je plus četrdeset unutar, njegova misija zatvaranje prozora mora biti sprovedena. Zatvarač ne želi da uvaži ostale putnike koji se kisele u znoju i koji putuju od početne do krajne stanice, a on tu provodi nekih 15-20 minuta.

Vjerovatno je u prošlosti u vjekovnom nasljeđivanju fraze "promaha te ubija" stekao ovaj manir zatvaranja prozora. On nikad nije bio spreman da to provjeri da li je zaista tako, da provjeri da li je veća opasnost promaha ili toplina od 40 plus. Za njega naučnici sa univerziteta u Masačusetsu prave istraživanja i voljan je da prihvati sve što su mu rekli jer je čuo ono 'Naučnici'. Svoju vožnju u autobusu pravda da živi u zemlji u kojoj političari sve pokradoše i da jadnom narodu ništa ne ostvaljaju pa ne može da ima vlastito auto, a iako radi u državnoj firmi i na državnoj sisi je odkad je završio srednju bravarsku još dok su Titu sjekli nogu zbog šečera. On smatra da je u toj firmi neizostavna karika i da firma nikako ne bi mogla poslovati da nije njegovog uloženog truda ili zalaganja za kolektiv, a jedini razlog zašto ima to radno mjesto je taj što pomaže direktoru da potkrada firmu, a također nije ni njemu problem donjeti iz firme bezbojni lak da može ofarbati ulazna vrata, 20 litara goriva kumu za golfa, 3 bakarne cijevi jer to firmi više ne treba i da bi bila velika šteta da se to baci, a bakar na cijeni. On žali za vremenom kad su svi radili i kad je mogao kao gospodin da ode u kafanu i da časti cijelu i vrati kući dobar dio plate, a stvarna činjenica da je uvijek parazitiro na tim koji su častili cijelu kafanu, njegova največa tura u životu su bila tri piva.

Nije voljan da prihvati tuđa mišljenja, stav koji zauzme jednom, skoro nikad ga ne mjenja, za njega su svi narkomani koji puše travu, i smatra da je ona ta koja uništava moždane ćelije i voljan je da tu konstataciju svima nametne, bez da je ikad provjerio da je to urbani mit koji je proizvela Reganova administracija(pogledaj dr.Heat / Tulane study prim. aut.). On ne prati fudbal zbog njegove ljepote već samo zbog toga što i drugi rade. Poznaje svega nekoliko igrača i smatra da je Barselona nešto najbolje što se dogodilo u fudbalu i da je Mesi najboljih igrač svih vremena. U zadnje vrijeme počinje i da gotivi Mančester Siti. On jednostavno nije navikao da gubi, da njegovi stavovi ili uvjerenja moraju biti uvijek tačna i 'rol model' za ostale. Zatvaranje prozora je samo njegovo ispunjavanje ega i stvar koja mu poboljšava njegovu unutrašnju satisfakciju.

Najlošija osobina srpskog čoveka - da sebe prikže kao potlačenog, zajebanog, pogodjenog nepravdom koja dolazi sa svih strana..Sa druge strane ostane mu uvek i reči da svoj narod pohvali kao obrazovan, svestran, plemenit, gostoljubiv i neobično pmetan..Zaboravljajući na mnoge osobine po kojima piša a i sam ih poseduje.
Tako na primer:

O spoljnjoj politici, srpskom selu, teorijama o podjeli vlasti i Konuzinu....
MJESTO: Studentski dom, druge ili neke jos gore kategorije, koji ima spratna wc-a pa su ljudi jako povezani i upućeni jedni na druge
VRIJEME: Oko 9 sati uveče, nakon unistenih par tegli ajvara, pola kila kajmaka i sve ostele hrane koju domaćin nesebično dijeli...pa se preslo na sljive i jabuke za koje niko nije mario u pocetku
UČESNICI: 10ak ljudi koji nisu najbolji drugovi(jer bi inače presli na rakiju, analizu domskih riba i prepričavanje anegdota iz pijanih godina u domu)
1. Domaćin, legedna i momak prava ljudskovina sto je i jasno s obzirom na nesebično pozivanje raznih likova da unistavaju majkinu zimnicu...
2. Cimer 1, lik sa par neviđeno teskih ispita do kraja, osmogodišnjim iskustvom življenje u domu, sit takvih priča ali medicinski zavistan od druženja po sobama
2. Cimer 2, iz Lebane, nije mnogo jeo, nece on sad da se svađa i ulazi u priču ali ima u ormaru neku kesu sa kiflicama pa pažljivo stražari u strahu od i dalje gladne mase
3. Apsolvent FPN-a, bio na par seminara, od skoro član SPS-a misli da je smeker i faca
4. Brucoškinja FPN-a, počela da čita Platona, osnovna rečenica ,, Pa ja imam svoje mišljenje ne moram da se slažem sa tobom,, al što ima sise..pa jos na izvolte
5. Drug iz Zrenjanina, patriota ali ipak smatra da Vojvodina ne treba bas toliko da izdržava Srbiju
6. Drugarica iz Sumadije, tek veceras saznala da preko Drine živi milion Srba, odusevljena
7. Žena tvog života, prelijepa, predivno obučena, osmjeh vrijedan školarine koju ne znaš kako ćeš da nađeš i apsolventske ekskurzije zajedno, i prvi put je vidiš, drugarica od drugarice, nova u domu, od veceras osim piva imas jos jedan razlog postojanja
8. Drug iz Trebinja, čvrst stav o zajednici srpskih zemalja, srpskom Dubrovniku i Skadru, glasa za DSS mana mu je što ulazi u svaku raspavu sa gore pomenutim
9. Lik iz doma koji nema pojma o istoriji, biologiji, muzičkom, fizičkom al što oce da tvrdi i da argumentuje, ni sam sebi ne vjeruje koliko lupa..
10.Radikalni LDP-ovac, EU= med i mlijeko, od svih traži da mu ne diraju pravo da bude individua, slobodoumnik, filantrop i da se svi pomalo pokaju zbog Srebrenice iako je većina '95 plakala svakog jutra pred odlazak u vrtić
11. Ti, ne pričaš mnogo, koliko možeš pristojno zajebavaš ove smarače, baciš neki rijedak istorijski podatak ili čak izmisliš nešto, osnovni cilj da se svidiš ženi svog života čak ni sise od brucoškinje ne skreću tvoju pažnju sa... pokusavas da baciš smešak, svakih pet minuta se mrštiš i pitaš se ima li dečka, pokušavaš da budeš neviđeno kul i razmišljaš kako da sjedneš pored ili naspram nje jer je to mjesto na kom si ubedljivo najgore moguće za uspostavljanje svakog dijaloga
EPILOG: Naravno da pojma nemas ni o samoj raspravi ni o zaključcima, vjerovatno se niko ni sa kim nije složio, ti si razmijenio par rečenica sa ženom svog života, oduševljenje, cura se čak i nasmijala na jednu od tri fore koje si bacio.. kada je ona izašla iz sobe otisao si na pivo ispred doma sa drugovima:

Sjajna akcija, takoreći iz udžbenika. Mora ti se odati priznanje, lavovski posao, nema šta. Sve si odradio baš onako kako treba. Ostalo je samo da završiš posao, da matiraš, da staviš šlag na tortu, da daš gol. Najjednostavniji deo slagalice. Posle ćeš s ekipom zajednički proslaviti uspeh, samo treba da završiš. Ali sasvim iznenada, ti grešiš. Kraj. Promašio si, uprskao si sve. Uspeo si da porušiš kulu poslednjom kartom. Tražiš drugu šansu. Nema je. Iskoristio si je. Gotovo.

Bio je suton i okrepljujuci prolecni vetar sarao je ulicama grada.Kretao se uzurbano zaboravljenim i opustelim stazama periferije gde mu je sitna prasina bojila patike a lavez pseta ga opminjao na oprez
Evo vec je treca godina kako ide na razne kockarske manifestacije
sa ciljem da se iznova vadi iz zivog blata.Tek mu je 23,a u njegovoj glavi je dosta toga pretureno, provuceno i jasno definisano sta je ono
sto ga "dize" i za cim zudi.Sa rukama u dzepovima i taktikom u glavi on hita ka svome zadimljenom memljivom elektronskom domu.To je jedino mesto
na kome se on oseca dobro,spokojno,osecaj pripadnosti je toliko jak da je to prva misao koja ga obuzme cim se probudi.Tu postoje ljudi,ljudi
koje on licno ne poznaje al' ih zna ooo i te kako ih zna,svaki mig svaki pogled u tom krugu ljudi je poznat,oni se prepoznaju. Bilo da se
sretnu u pekari,stanici na raskrsnici,bolnici,sahrani oni se znaju.Pokreti i pogled odaju kocakara,to crvenilo u uglu oka,nervozni pokreti pri
paljenu cigarete sve su to reflexne poruke koje salju.Kocka ne gleda poreklo niti rasu nju ne zanima status niti godine ona prihvata sve u svoje krilo
pocasti te,okrepi podari ti osmeh i o tebe samo trazi da budes uz nju.Kocka je kurva da , da lepo su to rekli,svojim znojavim purpurnim telom oskudno odevenim i tako privlacnim sa haljinom malih brojeva i velicina,ona te dovodi do ludila do ekstaze do toga da ti se svaki jebeni misic na telu zategne do maximuma,da se zgrcis i skrgutas zubima i prizivas srecan kraj.
Dok dopamin kola tvojim venama kao topao letnji val,ona se smeska ubedljivo, tako nevino kao lepotice u Balasevicevim pesmama tera te da se zapitas gde je ona bila sve ovo vreme i zasto je ranije nisi upoznao.Uz nju sve zaboravljas i ona je jedina u tvome zivotu,nju nikada neces prevariti jer bi tako prevario sebe.
Ona ima razumevanja i za lose dane i za bol u guzici i za nagomilane probleme,nista njoj to nije stranu pa nisi ti ni prvi ni poslednji kome je ona
dopustila da sedne ispred nje i da svojim prstima raspiruje njenu mastu.Ona poseduje najvecu kolekciju otisaka,lako joj je pronaci te ako si barem jednom
dolazio kod nje.Postoje sile,sile one definisane i one nedefisane na kojima ona funkcionise centrifugalne centripetalne ,za ljude teze su one nedefinisane one sile koje te teraju da se ponasas kao totalnu ludak,numerlog, dispecar na stanici kao skitnica u parku ili ker u vodi.Te sile koje ti otkrivaju tebe,
to su njene sile i ti si u njenom svetu i ona je tvoja Valkira.
Dok je prolazi kroz mracni haustor zacuo je korake i disanje iza njega, na drugom kraju haustora pojavi se prikaza u crnoj koznoj jakni,silueta je prikazivala dobro poznati stav. I ako nije mogao da vidi njeno lice mogao je u glavi da razazna tamne guste obrve,tmurne oci ,ostru bradu i oziljak ispod desnog oka.
Lakim pokretom pluca je izduvao dim cigarete i lagano je bacio pod djonove air max patika i iskoracio na slabasnu treptecu svetlost koju je stvarala stara ulicna svetiljka klateci se na vetru,zavarteo je glavom i pljucnuo "mali...danas je 15-ti u mesecu!?Imas li overenu zdrvastvenu knjizicu"?

Još jedan od trendova, pored heklanih i Ag-čizmi koje su samozvane trendi, urbane devojke masovno prihvatile, čvrsto verujući u to da su seksi i potpuno ignorišući otvorene muške odgovore da nisu.
Pojava inavazivnog upliva orijentalne kulture u mentalitet srpske ženskadije koja konzumira prekomerne količine turskih i indijskih sapunica. Možemo ga smatrati i utvarom koja se uzdigla iz groba, (nakon što je Žade iz Zabranjene ljubavi prestala da se prikazuje) da nas proganja. Ogleda se u nečuveno sramotnom i nebuloznom divljenju ženskim likovima i načinu života žena u zemljama u kojima se u dvadeset prvom veku i dalje praktikuje običajno pravo i uplivu tome skladnih stavova u određene ženske mozgove.

Najteža kleveta, verovatno najgori pečat koji može da se udari nekom čoveku ili organizaciji. Dušu dao za diskreditovanje protivnika. Gore nego strani plaćenik, domaći izdajnik i peder zajedno, puta tri.
Funkcioniše po sistemu uslovnog refleksa, jer se strah od toga da će te pojesti pomračina ili da ćeš izvući besplatno logorovanje na Golom otoku toliko urezao u kolektivno pamćenje da i dan danas izaziva podozrenje i sumnjičavost.
Ne pomaže ni to što je Uprava državne bezbednosti štitila poredak jedne zemlje na koji se sada gleda kao ideološki izrazto antisrpku, pa to daje dodatni govnomazački kvalitet.
Ono što su prosečnom Srbinu CIA, MI-6 i Vatikan u svetu, to je Udba za domaće potrebe, izvor i objašnjenje svakog zla. Izgleda da ova, nekada neosporno moćna tajna služba, nije radila ništa drugo osim što je smišljala najsloženije Pera Kojot planove da zajebe sve što je srpsko, i da ih je tako dobro smilila da se i dan danas ostvaruju, davno pošto je ona formalno prestala da postoji.
Naravno, kao i sve što se koristi nasumično, previše i bez da se prethodno pita mozak, izliže se i dovede do apsurda.

Počevši od pesme koja ga je proslavila, A. Pejović u svojim tekstovima ispoljava konstantan stav o prolaznosti života i promenljivosti ( ''kolu'') sreće, karakterističan za romantičare. Tako i u pesmi ''Taxi'':

Ceka me taxi, sta to menja sad
-Postavlja pitanje o svrsi čovekovog postojanja-
ceka me taxi, zaspao je grad
-Razočaran u postojeće stanje u kom većina, simbolizovana u pojmu grada, antičkog polisa, zatvara oči pred besmislenošću života-
ceka me taxi, nemam neki plan
-Ovaj stih naročito naglašava i samu ideju vodilju ''čeka me taxi'' - sve nas čeka urbani Haronov čamac koji će nas prevesti preko Stiksa, pa kad nas već čeka Smrt, čemu planovi?-
nije mi vazno, nisam besmrtan
-Jasno naglašavanje prolaznosti i ravnodušnosti prema životu-

Sve je to ista igranka
princeza ili bitanga
-Još jedna metafora za ''kolo sreće'', i sreća - princeza - i zlo - bitanga - su deo jedne te iste predstave - života.

Često je izražen i romantičarski motiv ''otuđenosti pojedinca'':

Nije to starost ni epizoda
sve sto mi treba
sada je da budem sam
i burbon i soda da se opravdam
-Njegova želja za samoćom je duboko ukorenjena, čamotinja i splin su već deo njegove ličnosti, i oni ga navode na poroke. Ovaj motiv pronalazimo i u pesmi ''Ako me voliš, idi od mene'':

O, zar ne vidis ili ne zelis
da sebi priznas da ne trebam ti ja
od svega umoran, uludo trosen
idi dok mozes jos da pobegnes sa dna
-Pesnika je život umorio, uludo potrošio i on se odriče ljubavi, jer za nju nije sposoban. Ovde je jasan uticaj Puškinovog Evgenija Onjegina.
Motiv otuđenosti i ukletog pesnika(tu se već pomalo oseća i Bodler) uopše čest u njegovim pesmama, jasno je izražen u ''Ne diraj mi noći'':

Kako mene ovaj zivot boli...
Međutim, ova pesma je specifična i zbog oslanjanja na srpsku kafansku tradiciju. Sam naziv već ukazuje na uticaje Tome i Novice Zdravkovića (''Kafana je moja sudbina'', ''Navik'o sam ja na noćni život''), a kada je malo dublje analiziramo, pronalazimo iste motive rastrzanosti u stihovima:

pola srca samo tebe voli
pola mi je uzela kafana
Kao onu kojom odiše cela ''Kafana je moja sudbina''. Pesnik voli ženu, ali i noćni život i kafana imaju u njegovom životu veliku ulogu, i on biva tragično razapet između te 2 ljubavi.
Međutim, pored navedenih romantičarskih tendencija, značajan deo njegove poetike je socijalan, čak realističan. Počevši od pesme ''Linije'':

Jer ti me prodajes iz dana u dan
i svaki put sve jeftinije
u pola noci mi dodjes u stan
opet si negde vukla linije
-Narkomanija, problem modernog društva, koja narušava sve društvene odnose, pa tako i među ljubavnicima, ali to jasan, čulni, telesni problem, dok je mnogo veći izražen u pesmi ''Nisam se bogat rodio'':

Da li bi me ikada primetila
da pod svetlima laznoga sjaja nisam bio
Dilema o iluzijama modernog sveta u kojem novac može da kupi lepotu, a s njom i zaljubljenost, ali pesnik postavlja pitanje - Da li može da kupi i pravu ljubav? Da li je takva kupljena ljubav uopšte prava? Ne pronalazi odgovor na to pitanje, ali sama sumnja govori o tome da u takvoj ljubavi nema sreće.
A sreća je tema jedne njegove refleksivne pesme, pod naslovom ''Opušteno''. Pored opštepoznatih stihova refrena, koji su manifest srećnog života u urbanom svetu, treba obratiti pažnju i na:

spakovaću život ceo u 2 kofera
Ponovo motiv prolaznosti, ali ovoga puta u smislu da ne treba biti opterećen materijalnim i društvenim konvencijama. Život prolazi, jedino je bitno biti srećan sa voljenom osobom.
U poeziji uopšte, tako i kod A. Pejovića, veliki deo zauzima i ljubav. To je takođe konstantna tema u svim njegovim pesmama, a najdominantnija je u nekim zaista velikim dostignućima naše kafanske poezije, od kojih bih izdvojio ''Nijedna nije kao ti'', ''Ruševine'' i ''Jelena'', pesma koja je u poeziju pretvorila roman I.Andrića ''Jelena, žena koje nema''.
U njegovoj isključivo ljubavnoj poeziji se ističe forma, epistolarna, forma obraćanja, najčešće voljenoj osobi ili bratu, za razliku od uobičajene pripovedačke. Time se, s obzirom da čujemo jedino njegov glas, i mi slušaoci aktivno uvodimo u pesmu, bilo kao akter ili kao osoba kojoj je spevana.Poslednja pesma na koju bih se osvrnuo je takođe ljubavna, ''Litar krvi''. Pesma istaknute hiperbole koja naglašava snažnu, rušilačku ljubav karakterističnu za kafansku poeziju. Kod A. Pejovića se često ponavlja simbolika krvi, kao puteva srca(''U mojim venama'') i ljubavne patnje, kao analogija prolivenoj krvi - bola i bliske smrti.

Možeš da nosiš roze majicu, krem pantalone od kašmira i one đavolje mokasine, ali ako bez rakije naručiš kafu, mož' slobodno da priznaš sebi da si peškirić ili ako ti je lakše, derpe. Kao što Haški tribunal ne ide bez Vojvode, tako ni kafa nije kafa bez rakije, jeb'o te ćaćin ćaća!

Što je čovjek uspiješniji to je bolji čovjek, jer samim tim što je uspiješan, nije frustriran, nema razloga da zavidi drugima niti da mu smeta tuđi uspijeh.

Mardžori: Džek, dragi, pogledaj, stigla nam je pozivnica!
Džek: Od koga?
Mardžori: Od Lusil.
Džek: Šta je sada. Svadba, krštenje, venčanje...?
Mardžori: Nikada nećeš verovati. Zove nas da prisustvujemo pogubljenju Džordža, njenog sina!
Džek: Da jebeš oca. Šta je beše taj kurvin sin uradio?
Mardžori: Pobio je neke čamuge na protestu prošle godine. Šta ćemo?
Džek: Pa idemo, naravno. Prisustvovanje pogubljenju se ne propušta! Samo, ići ćemo avionom. Ne vozi mi se od Majamija do Dalasa.

Tek pošto je "Boing" sleteo u Dalas, na aerodromu je već bio Majkl, slavljenikov brat.

-Vidi ga što je porastao. Koliko beše imaš godina, sine?- počeo je Džek.
-Devetnaest, teča Džek. Tetka, daj da ti pridržim kofer.
-Ne moraš, sinak, ima točkiće. Nego, evo ti dve čokolade. Ja mislila da uzmem i tvom bati, ali se setih da mu više neće trebati, hahaha.
-Mardžori, samo pazi da se mali ne ugoji. Neće skoro leto da može da dođe kod nas na Floridu i izgubi koju kilu, hahaha. Nego, koji auto imaš?
-"Hondu sivik neo". Vrlo je pouzdana, začas smo kod kuće.
-Reci mi, majka ti je kod kuće?- nadovezala se Mardžori.
-Jeste, tetka. I ćale je dobio par slobodnih dana dok sve ovo prođe.
-Lepo od šefa.

Auto je brzo kliznuo niz autoput i ubrzo se nađoše ispred dvospratne kuće u predgrađu Dalasa.

Kako je rodbina polako pristizala, stalno bi neko zvonio na vratima.

-Dobar dan, gospođo, mi smo sa "History"-ja. Došli smo da snimamo dokumentarac "Fascinantna pogubljenja Amerike".
-Ah, znam, znam! Uđite gospodo!
U sobu kročiše voditelj, tonac i kamerman. Odmah se dadoše na zadatak.

Voditelj: Ovog trenutka smo ušli u dom Trumenovih. Porodica obeležava skorašnje pogubljenje njihovog sina, a mi smo naravno tu da sve snimimo. Ono što je interesantno, Džordž Trumen, dvadesetjednogodišnji ubica tri afroamerikanca, i nekadašnji član "Kju Klaks Klana", biće pogubljen streljanjem, i to po sopstvenoj želji. Ovaj način pogubljenja nije primenjivan u Americi gotovo 50 godina!
Svega nekoliko sati pre nestrpljivo iščekivanog pogubljenja, celokupna rodbina osuđenika se sprema da se uputi u Zavod za izdržavanje sankcija u Detroitu, gde će se ovaj svečani čin i obaviti. Šest iskusnih strelaca su nedeljama vežbali na maketama, a prema rečima jednog od njih, juče je 6 metaka bilo dovoljno da u roku od nekoliko sekundi usmrti bivola. Ako je bivo umro za nekoliko sekundi, čovek će odmah.

(u zatvoru, nekoliko sati kasnije)

Voditelj: Osuđeni Majkl Trumen je primio poslednju pričest i nestrpljivo očekujemo da se pojavi ispred šest iskusnih strelaca. Razgovaramo sa jednim od njih koji poručuje...
Strelac: Jedva čekam da pošaljem tog kurvinog sina da gori u paklu!
Voditelj: Članovi porodice su u galeriji. Osuđeniku će biti navučena crna vreća preko glave, a streljačkim vodom će komandovati okružni šerif. Na pogubljenje jedino kasni malo Majkl Trumen, osuđenikov brat, koji će prema sopstvenim rečima doći sa devojkom, sa kojom sada ima seks, dok je otac izjavio, citiramo: "Neću da prisustvujem tom cirkusu. Svi ste vi bolesnici!". Interesantan stav, ali dužni smo i to da prenesemo. A evo i osuđenika!
Mardžori: Evo ga! Kako lepo izgleda!
Lusil: To je moj sin!
Mardžori: Džordž, sine! Držimo ti pesnice!
Džek: Reci Svetom Petru da Bog ne voli čamuge!
*
Dva dana kasnije
Voditelj: Ovog trenutka, sanduk se spušta ispod zemlje, grobari će ga zatrpati i navući ploču pokraj spomenika. Time se i završava ova naša epizoda. Jedan interesantan artefakt je ustupljen našoj ekipi za uspomenu: to je naime puščani kuršum, još uvek okrvavljen i u kesici, a koji je pre dva dana proleteo kroz jetru Džordža Trumena.
Toliko za sada. Sledeće nedelje putujemo u Kaliforniju na pogubljenje najčuvenijeg softverskog pirata na svetu, a dotle, ostanite uz "History".

Uobičajen naziv za svaku teritoriju koja se odvoji od države u kojoj živimo.

Tri osnovne vrste liberalnih roditelja su savetodavac, opušteni i "gle, omače mi se dete!". Moguće su njihove varijable i kombinacije. Ono što je zajedničko svim vrstama, jeste da sve ključne životne odluke prepuštaju samoj deci.