Dve reci koje oznacavaju pocetak sukoba,u kome ce nekome u najmanju ruku glava biti posteno razbijem.Posle izgovaranje Alo bre! nije potrebno nista dalje objasnjavati(ili se moze dodati par reci kao sto su-majmune,mamu ti jebem,i slicno..),jer je uglavnom drugoj strani jasno o cemu se radi,i sta ce se desiti u narednih nekoliko sekundi..

Situacija,kada ti pijačar prodaje paradajz ispod crvenog suncobrana. Ti kupis,par kila,odneseš kući u crvenoj kesi,koju ti on ljubazno da gratis,i tek kod kuce vidiš da je paradajz zeleniji od nezrelog kivija koji je rastao u hladovini najmračnijeg podruma,na neosunčanoj strani kuce,koja je sagradjena sa severne strane planine..

Još jedna linija razdvajanja političke elite od ljudi koji iole poštenim radom zarađuju za hleb i pivo. Ekskluzivna privilegija kojom se svako povlačenje za rukav od strane ruke zakona predstavlja kao spletka nevidljivog a sveprisutnog Neprijatelja, u večitoj borbi za opšte Dobro. A oni (političari) su na strani Dobra: hrabri, nepotkupljivi, predani.
Eventualno ako malo kraduckaju.

Nastanak imena Karakondžula vezuje se za jednog jako ružnog i izuzetno opasnog ratnika iz najudaljenijih predela Afrike. Taj ratnik po imenu Ko'on Džul je ratovao na strani turske osmanlijske vojske koji su mu dodali i ono crni( kara) i tako je stvoreno ime Kara Ko'on Džul što je kasnije radi lakšeg izgovora prreimenovano u Karakondžula.

Nagruvan lik koji je bio u zatvoru (nepravedno optuzen) i iz njega izasao pun besa u zelji za osvetom onom koji mu je smestio. Ubili su mu porodicu/devojku/prijatelja i on krece u masakr koji nije toliko i bitan, jer je on na strani pravde. Tu upozna i neku ribu koju posteno istaslaci. Inace, takvi filmovi sadrze kilo i po akcije i najgledaniji su u Americi.

Po danasnjim "standardima" izdajnik je covek koji hoce normalno da zivi, putuje, radi... Ako neko slucajno po misljenju raznih partija ima neke veze sa zaverenickom EU, ako ne koristi iskljucivo cirilicu, ako ne urla "Kosovo je Srbija" ili ako jednostavno ne deli misljenje sa clanovima te partije postaje "strani placenik i domaci izdajnik".

Fin i duhovit način da prebacite nekome to što je zaboravio da vas zove (ili nije hteo da vas zove) na njegovu/njenu žurku, rodjendan, slavu...
Najčešće se radi o bivšem momku/devojci (koji su nepoželjni) ili o nekome ko je uvek po strani pa ga se jednostavno ljudi ne sete.

Uhvatiti u mašinu nekog jadnika i urnisati ga zajebanim pitanjima. Pretpostavlja se da su izraz skovali penzioneri dok su padali u trans posmatrajući junačko držanje bivšeg predsednika koji je, utamničen i sam protiv svih, hrabro izlazio na crtu kučkama agresorskim i stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Izgovorena od strane političara ova rečenica je pouzdan znak da je privreda otišla dođavola.

Asistencija eksperta koju zatražimo kad nam se za to ukaže potreba. U našoj praksi to obično znači da smo rastavili pokvareni uređaj na proste činioce, pregledali svaki deo pojedinačno, pokušali da ga sastavimo, pročitali uputstvo za upotrebu od korica do korica i na poslednjoj strani pronašli adrese ovlašćenih servisera te pozvali iste da nam uređaj vrate u upotrebno stanje.

Normalni vlasnik ovog uređaja će ga koristiti u toku vožnje, dok će oni ostali i dok idu po 'leba i mleko.

Veličina, broj diodica i blještavost i cena je na strani ovih iz druge grupe. Neretko su upareni sa minđušom. Uglavnom ih koriste za razgovor sa ljudima iz telemarketinga, jer niko drugi neće da se druži sa njima.

Izraz kojim se najčešće služe velike kukavice, osobe koje muda nose samo zato što im u ličnoj karti piše muški pol a koriste ih ređe nego ja rozaliju, na devojke se to ne odnosi jerbo se smatra da imaju ipak manjak entuzijazma i želje za pokazivanjem, pa je čak normalno da ostanu u nekim situacijama po strani.

Pošto su prve asocijacije na trigonometriju sinus i kosinus (eventualno i tangens i kotangens), a sekans i kosekans se skoro uvek ostave po strani, ova trigonometrijska operacija našla je širu upotrebu u opisivanju ličnosti. Onaj koji je neprimećen u društvu, ni u čemu se ne ističe, ne pokazuje nikakve pozitivne osobine koje bi ga razlikovale od drugih, on je sekans.

Je izum slikara i dunđera(onih malčice uviđajnijih).
Papirne noše su razlog što Moša Pijade nije dozvolio da neki strani slikari koji su gostovali, dobiju ateljeje u blizini kafane "?". Znao je za slikarski običaj da kenjaju u novine a potom iste bacaju sa prozora svojih ateljea koji su obično na tavanima. Moša je takođe bio slikar.

Uglavnom trenira klub beton ligi. Godine nisu važne ali bitno je da je igrao u najboljim danima kluba. Pošto je igrao protiv mnogih ekipa, ima dosta iskustva i zna da: Prnjavor udara laktovima, Glušci fauliraju samo po levoj strani, zna da za Slepčević brani bušara, da su štoperi Belotića pijandure. I na taj način zaobilazi sve te prepreke.

Rečenični vezivni materijal u srpskom jeziku. Takoreći malter ili armatura za reči u rečenici. Sa psovkama srpska rečenica je mnogo čvršća, izdržljivija a opet jeftinija. Strani jezici kao vezivni materijal još uvek koriste zastarelu, slabu i skupu oplatu od Lepog Ponašanja.
Zahvaljujući psovkama srpska rečenica može bez problema da premosti i najdublje generacijske jazove bez potrebe za dodatnim potporama.

Kuća najudaljenija od centra mesta, ne nužno geografskog koliko duhovnog. Obično je u pitanju crkva, ali neretko to može biti i zadružna kafana u kojoj se svi okupljaju. Da stvar bude još upečatljivija, iako su sela približno kružnog oblika, najdaljom se smatra ona koja je na suprotnoj strani od većeg naselja kojem selo gravitira. Nije svejedno da li si bliži Novom Sadu ili Beogradu.

Novi dijalekt engleskog jezika pri kom ste ubeđeni da su svi (osim vas) čuvali ovce i da strani jezik u životu nisu čuli i da bez ikakve sramote možete da lupate gluposti i pravite se kao da znate jezik. Naravno, niko vas bez dvosatnog razmišljanja o tome šta ste rekli neće razumeti ali to je prednost pričanja stranog jezika čobanima.

Osoba koja buši, rije ili samo gricka moždano tkivo ljudi oko sebe.
Ova osoba često nije ni svesna da je neprijatelj svoje okoline i
uporno neće da se samo-reciklira, na njegovoj strani je cesto
demokratija, grand parada i par knjiga Paula Koelja. Lako se
prepoznaje u masi: samo pogledaš da li neko nekog jebe u zdrav
mozak.

Kad definiciju koja pobedi staviš u omiljene kako bi je nekad pročitao kad je se setiš, a možeš u svakom trenutku da je pogledaš na prvoj strani (i da je na desetoj, znaš gde da je tražiš). Pošto to uglavnom uradi 50 autora po pobedničkoj definiciji, bojim se da su to uglavnom uvek isti autori..