Koliku snagu moze da razvije neki automobil, cesto nam ne govori toliko broj koliko ''konja'' ima, nego koliki konj ga vozi.

Pošto komentatori žive u nekom drugom univerzumu, govore nekim čudnim jezikom, oživljavaju mrtve ljude i znaju šta je svaki napadač radio prošlog leta, može se reći da i pojam "drame" drugačije shvataju od ostalih ljudi.

Drama se za njih uvek javlja posle dve uzastopne kontre, ali i za jedan i za drugi tim, s tim što te kontre ne donose svoje plodove.
Mada se javlja i u drugim slučajevima.

Dveju porodica. Bračnog para. Kao voljenih.
Čije je dete? Njihovo? Ili pak njihovih roditelja?
- Povukao je na nas!
- Ne, na nas je!
I tako punih petnaest godina. Gnusna prepirka. Borba za prevlast krvi.
Dominacija u kući. Koga će više da voli?
- Mi ćemo da mu poklonimo pažnju!
- A mi pare!
Pa šta ako izrasta u idiota? Ako se ispod mešavine dveju krvi krije životinja. Budoćnost gleda ogorčeno. Had se smeši. Ugodno mu je. U podzemlje stiže novi član. Dete posrednik. Dete raspeto između dve strane. Između ega dvaju roditelja. Osuđeno na čerupanje i doživotni apsurd. Kojoj strani da se priključi odlučiće nevaspitanje. Nije ni bitno. Izabraće porok. Znoj i smog. Na radiju sluša SDSS. I pati. Kao Raskoljnikov u 9 dana zločina. Ili Karenjina u nedoumici. Opet raspet. Mama ili tata. Materica ili patrijaršija. Isus Hrist. Večna Golgota.

Čovek kome je Bog oduzeo sposobnost da se snađe u bilo kakvoj situaciji ,čak i onoj najbezazlenijom

U americkim akcionim filmovima (a sta cu kad sam na tome odrastao) se obicno nalazi ova uloga. Necu sad ulaziti u to kakvi su im filmovi, koga sve velicaju, koga spustaju itd. Uvek se nadje tamo covek (ili vise njih) koji radi za 'lose momke', mada ima ispravan osecaj za moral. Nece raditi ono sto je sustinski lose, bice pravedan ali i rokace se sa 'dobrima'. Njegovi motivi su finansijske prirode, ipak, to je samo posao. Vecinom je nadrkanog izgleda/pogleda, prvo puca a postavlja pitanja kasnije, ali je u sustini borac za slabije, vitez! Ne jebe nikog ni 5% u pocetku, ali kad se zgotivi s nekim, postaje mocan i veran prijatelj. Jedina mana mu je sto je na strani Rusa, Srba, talibana... :-) Umre za visi ideal na kraju, pomogavsi glavnom junaku da izbegne smrt. Pa onda, ko ne bi zeleo da bude takav? Ili da poznaje slicnog?
Primer - Odisej u filmu 'Troja'. (nije poginuo ali sve ostalo jeste)

Starinska šala koja se u kriznim i utupljenim područjima (čitaj: Srbija) može svakodnevno primenjivati tokom cele godine. Stanovništvo se prima na svaku nebulozu.

Narodnjački hit koji su doslovce shvatili naše vodje. Svakakve uvrede i pljuvanja su dozvoljeni (šta više, poželjni) u političkim bitkama, ali, nemoj mi čačkati oko ljubavnice!

Nirdala je ključ zemlje i svemira, ona je zmija apokalipse.

Pisanje nekih baljezgarija i drkanje na iste.

Jezik koji nije osetio dodir četkice i paste za zube, jezik sa primesom jutarnjeg zadaha koji traje ceo dan.

Obično veoma iskompleksirana osoba koja dugi niz godina vuče svoje komplekse i u sebi krije i potiskuje osećanja. Onda odjednom, nekim čudom, uvede internet i počne nad svima redom ispoljavati svoje gluposti, koje u realnom svetu nikada ne bi ni smeo da izgovori, po sistemu gde god nađeš TextBox tu komentar opali, a onda će se ljutiti onaj na drugoj strani. Komentari su uglavnom nacionalism-šovinistički, religijski i protiv seksualnih i bilo kakvih sloboda.

Naravno tu ne zaostaju slike sa "ortacima" gde se drže utoke, nose se neke kajle (uglavnom ćaletove ili bižuterija), bez majice, da se vidi što je otišao 3 puta u teretanu i popio kantu proteina.

Pretnje su "najjače" njihovo oružje. Zaostalost mentalnog sistema ne dozvoljava im da se ispolje drugačije. Imbecilizam u svom svetlu.

U raznim zemljama ovo se rešava tako što se u "Telekomovim" poslovnicama pre potpisa ugovora rešava osnovni psiho test. Zato treba osuditi svako takvo ponašanje, jer vrsta Tastatura Gangster u porastu i sve više se gaji, preteći da uguši ostatak stanovništva planete.

Skraćena verzija velelepne kritike: "Ne priliči ti! To nije damski, to nije u redu. Na šta to liči? Zar u tvojim godinama? Ko te tako nauči? Imaš li ti, dete, roditelje? Gde ti je moral, gde ti je vaspitanje? Ko te napravi takvu šuntavu? Moraš ti uvek da jedeš govna! Da nisi ti pomalo bi?..."
Frazetina nad frazetinama, jer pokriva čitav spisak izandjalih, budjavih, izdrkanih frazetina. Ako već moraš u tudjoj čorbi biti zaprška, barem budi ekonomičan!

Kaže se nakon što vam je nešto, posle dugo vremena, uspelo, ili nakon što su zakoni fizike važili u vašu korist, u nekoj situaciji.

Vrhunski performans, dominacija, i surovo objašnjavanje tokom neke igre ili nadmetanja - u očima našeg protivnika.

Oni su srusili slobin rezim. Onda su bili heroji. Oni mogu da sruse i ovaj rezim. Sada su huligani i ljudi bez mozga. Oni su svi mi! A na drugoj strani su politicari i panduri koji u bezbroj slucajeva naprave sranje tako sto pandur koji je trebao da ima slobodan vikend, dobije naredjenje da dodje u Beograd povodom neke utakmice. Onda dovate najcesce najslabije i pocnu da ih biju i svako normalan krece da ih brani a onda stize pojacanje i pravi se izvestaj za medije gde ce naravno da se napise da su huligani napravili incident i napali policiju. Koliko slucajeva nikad nisu zavrsena. Koji pandur je ikada odgovarao za smrt pojedinca ili premlacivanje maloletnika (11 god) koji je bio sa starijom sestrom a u novinama je pisalo kako su oni napali policiju. Ali poznato je da je nas narod upija ama bas sve sto cuje i vidi na tv- u i u novinama. Samo onaj ko je isao na utakmice zna o cemu pisem.

Pesma predvodnica svih ostalih u tom žanru koji neki zovu srpske junačke - "izmedjukosovski ciklus". Kad muzika na veselju, svadbi recimo, dodje do kuma, a on, neki zajeban bradonja, izvadi 100 evra, onda kreću: Jeremija pali topa, Vojvodo Sindjeliću, Od Topole, Na planini na Jelici, Dunja na ormaru/fijoci, Djurišiću mlad majore,... Svi ostali gosti mora da se strpe jer neki nisu ni čulu za neke od ovih pesama pa mogu samo da statiraju. Iako u principu pesme nisu nikada same po sebi dnevno politički šovinistiške, učestalost pojavljivanja i vaskrsnuće nekih se umnogome podudara baš sa sad već našim političkim a ne vojnim porazima. Prva od pomenutih lepo i dosta tačno opisuje naflekavanje i makljanje Oskara Poćoreka i njegovih satelita, jedino što se zaboravlja da smo nekako bili na pravoj strani i uz nas imali "nas i ceo nornalan svet od 300 miliona" a da smo ovih dana nekako spali na 68 posto našeg stanovništva i to povuci potegni. Gde smo se zajebali i na kojoj pesmi, 'bem li ga.

Sta cu ja na bilo kojoj strani. Pre bilo cega, bilo je lepo i mirno. Nista se nije desavalo. Sad kad si covek, moras podmiriti svoje potrebe. Pa nije li to vec neki namet i porez od zivota?
Moras jest, moras piti, moras se oblaciti. I ako ne podmiris racune nastaju problemi. Ko je autor igre svaka mu cast. Zovi je evolucijom, prirodom il glavnim bossom ali igra dok traje svi su u igri a nema zamena i rezernih igraca.
To je sto je. Svi su negde u nekom polju necega pa seju i zanju svoje plodove. No jedino sto meni smeta je sto se bar ovamo kod nas znalo da kad putujes vozom aj onog podmitis i on ti ne naplati kartu pa odes par stanice. Nisi platio kortu a doso si gde treba. E vidis ovde to ne ide. Nema konduktera, i jedino sto ti ostane da koristis ko kompas pravca je sopstveno iskustvo...

Kao što je Saša bio univerzalni nadimak za naše košarkaške reprezentativce, tako su naši fudbalski reprezentativci postali Slobodan.

U nekoj normalnoj državi, to DOLE ne bi imalo nikakav značaj. Jednostavno, ne bi se izdvajalo od svog brata GORE. Ili sestara LEVO i DESNO. Kod nas je međutim, situacija malo drugačija. DOLE se vrednuje više nego neke druge stvari. Što više pominjete DOLE, sve više postajete patriota, a sve manje domaći izdajnik ili strani plaćenik.
Govorili smo svetu da mogu da nas poljube dole. Kurčili smo se. Čak i kada su pokušavali da nam ga otmu, nismo ga dali. Beše taj čuveni Boj DOLE. Ovi naši kažu da smo pobedili. Njihovi rekoše da smo izgubili. Izgubili, ali časno. Uzdignute glave. Na kopljima.
Nije ni važno. Povratismo mi naše DOLE posle silnih nekih ratova i prevrata. Da se razumemo, situacija DOLE nikada niije bila blistava, ali bar smo znali da je DOLE sastavni deo nas. Pa ipak... U jednom momentu postade DOLE nemirno. Znate kad prvi put polažete vozački, pa od nervoze počne da vam drhte donji ekstremiteti, a vi tu ništa ne možete da uradite? E, tako je DOLE isto počelo neko čudno drhtanje. I umesto da se DOLE sve reši, rešenja su sa neba počela da padaju GORE, LEVO I DESNO. Sve u cilju da se DOLE ne osećaju potresi. Mi smo ih naravno osetili. I stari i mladi. Deca. Često se, na pitanje gde ti je tata, upravo iz dečijih usta moglo čuti:"U vojsci je. Otišao je DOLE. Mama mi je rekla da će se brzo vratiti". I vratio se. U većini slučajeva.
Sve je manje naših bilo DOLE, a sve više njihovih, koji tvrde da je to DOLE njihovo GORE. Mislim da lažu. Nasilno naše DOLE transformišu u njihovo GORE. Sve ono što smo mi izgradili DOLE, prisvojili su. Nismo im dali. Ne damo im. Nećemo im dati.
Imamo li izbora? Umešali su se tu i strani ljudi. Kažu, oni najbolje znaju šta DOLE treba raditi da bi se sprečilo podrhtavanje. I uradili su ono što smatraju da je najbolje. Amputacija.
Bunili smo se. Ali sve smo više počeli da izgledamo kao kokoška kad joj odseku glavu, pa ona onako bezglava trči ko muva bez glave po dvorištu. Kažu da je to moguće. Jebi ga, bar na crtanom filmu jeste. Samo što nama nisu uzeli glavu. Kažu ljudi, uzeli nam srce. Naše srce je DOLE. Pravili su čak i parole. Čovek bez srce ne može da funkcioniše. Mi izgleda da možemo. Moramo. Borimo se koliko je to u našoj moći. Neko manje, neko više. Nađe se i po koji Obilić. Svako je dobrodošao da spase DOLE što se spasti može.

Procena kvaliteta kad se ne vidi dalje od svog nosa, kad je osnovno merilo kvaliteta JA i sve što imam, vidim, mislim i radim-koje se po potrebi proširi i na MI, makar ne znali šta ostali elementi skupa MI imaju, vide misle i rade. Nekad se lakše kaže "naša" od "moja", a misli se na "moju".