Malo morgen!
Govorni supstituent za Čkaljin uslovni refleks poput takozvanog ''mrk'' ili ''eve vam ga na''.
Južna Srbija uz ovaj izraz ponosno pokazuje prazne džepove, šlajpike, komšijama dobacuje preko tarabe, pomera međe, pokazuje srednji prst, zakatanjuje kapije i podrume iz straha da neko ne pokupi par cepanica iz avlije ili odnese ustajali kupus od prošle zime. Upotrebljava se, dakle, u nizu sličnih situacija s ciljem stavljanja do znanja da nema, al' da i kad ima neće dati.

Nedovršeno poređenje u nedostatku adekvatnog primera, koje najčešće čujemo od baba koje prodaju svoju robu na pijacama. Ko će se smarati sa primerima ( k'o duša, k'o mleko, k'o med, k'o puter, k'o sunce itd..)

Jednom davno živeo je jedan vo u jednom malom selu svoj mali volovski život. Jednoga dana pošao je da kao i svi volovi pase, ali pogled mu je zalutao u polje sa kupusom. Kupus mu je izgledao neodoljivo privlačno i on je hrabro zakoračio u to polje sa kupusom i počeo da ga jede.
Na njegovu nesreću video ga je vlasnik polja sa kupusom. Uzeo je kamdžiju i tako izmlatio jadnog vola da je ovaj zatim ušao u narodnu priču i narodnu poslovicu kao sinonim za onoga ko dobije veliku količinu batina.

Jedan od specijaliteta ruske narodne kuhinje; čorba napravljena od raznog povrća, pretežno iz roda kupusa, mada nije greška ukoliko stavite i drugi "zeleniš i "korenje" - šargarepu, krastavac, luk, krompir pa čak i pasulj, uz manje količine pilećeg ili goveđeg mesa...
Priča se da je ruska vojska preživela II sv. rat i njihov jezivi front zahvaljujući porcijama vrućeg boršča.
Ne mogu da shvatim one koji kažu Da je kupus dobar i zec bi imao 100 kila a ne 2, pa makar to bilo i u šali. Kašika je majka, živeo nam boršč... :)

Sinonimi koji označavaju jednu te istu grupu ljudi gledanu iz 2 različita ugla.
Ugao društva: Bolid si ako nemaš Fejs (ni Spejs) , ako ne igraš WOW (CS), ako se do trinaeste nekad nisi na mrtvo napio na nekoj žurci, ili ako nikom do sad nisi razbio nos u tuči.
Ugao roditelja: Glup si ako nećeš da jedeš brokoli, kupus, kelj, prokelj, kelerabu ili raštan do avitaminoze, čamiš satima za kompom ili gledaš "glupave trećerazredne američke filmove koje nam proturaju da bi zaglupili stanovništvo."

Naziv kupusa sa sumnjivim ekstremitetima pojedinih životinja.

Sarma od kiselog kupusa... Uz Nikolu Teslu, šljivovicu, Boj na Kosovu koji nikako da se završi već preko 6 vekova i genetski usađen inat, to je ono što svaki autentični Srbin smatra za svoj nacionalni zaštitni znak.

Ali, ako zagrebemo malo dublje po tom pikantno mirišljavom i dobro ukrčkanom loncu sa sarmama, možebiti pokapiramo i stvarnu istinu o tome gde je pravo mesto na geopolitičkoj mapi sveta za jednog autentičnog srpskog uživaoca gorepomenutog jela.

EU, Rusija, Azija..?

Sarma(ili turski "sarma", khm...) sasvim jasno asocira na to odakle potiče ovo jelo, tako da neka veća pojašnjenja o originalnom poreklu recepta nisu potrebna.
Ali Turci, kao ni ostali bliskoistočni narodi, uopšte nisu znali za kiseli kupus(ne koriste ga čak ni danas), a o tome da se za pripremu sarme koristi svinjetina, svinjska mast, suva svinjska rebra i slično, da i ne govorimo, iz svima poznatih razloga.

A svi dobro znamo da sarma nije ni za kurac kad je posna ili ne-daj-Bože od teletine!

Kiseli kupus, iliti kako ga u njegovoj postojbini Nemačkoj zovu, "sauerkraut", je nešto što sami Nemci misle da potiče originalno iz njihove pokrajine Baden-Virtemberg, mada se Strazburg smatra za prestonicu(Strazburg je bio kroz istoriju čas francuski, čas nemački).
Ali, opet ali! Nemci imaju krajnje bangljava jela od kiselog kupusa i sve se svodi na to da taj kupus jedu samo kao ribanac, a o tome da postoji neko složenije jelo od kiselog kupusa ni reči. Ponajmanje ne nešto što čak i izdaleka liči na srpske sarme.

Pomenuti su i Nemci i Turci...Pažljivom čitaocu je sasvim jasno da Rusi neće nigde biti pomenuti, a niti bilo kakvi Sloveni, niti bilo kakav slovenski ukus za jela.
Jednostavno, Srbi ne vole šči. Ni po receptu, ni po sastojcima.
Ali ne vole ni nemački sauerkraut kuvan u belom vinu, a niti tuske sarme bez kiselog kupusa i svinjetine.
To sve jedu samo ako moraju i ako baš ničega drugog nema!
Ukratko, jedemo mi njihova jela, nije da ne jedemo, ali samo pod moranje i na silu...nikako zato što želimo to sami.

Sabanluk, kiceraj, bahanalisanje.
Sta je Srbin u stanju da uradi od sebe uz rakiju i slatki kupus, to niko ne moze : izbacena stomacina, dugmici kosulje odletjeli u tanjir, lokva ispod pazuha, kajla izbacena... jednu ruku dize u vis i mase, dok onom drugom ljepi novcanice na celo trubaca...
Pljuvacka curi kroz trubu, a Cigo pokazuje zlatne zube ; nadogradit ce jos jedan sprat kad se vrati u selo.
Bosonoge kurve skacu po stolovima, motaju rukama, mjesaju kukovima...

A stranci (burzuji-boemi) glume veselje vidjeno u Kustinim filmovima i slikaju nase primitivce kao majmune na safariju.

Sta znace nadimci koje vidjate na chat-u? Evo ovako:

Lep`crn`zgodan`visok - Ogledalo nemam, razbije se kad ga pogledam, crn jesam, al` zato sto mi iskljucili vodu prosli mesec, zgodan sam za u kupus, a visok sam u sirinu, lakse da me preskocis nego zaobidjes...

Obdaren_23cm - Duzina stopala

Napaljena`maloletnica - Peder pedofil

Fernando_Kolunga - Dr**m na Gabrijelu Spanic, glumi da si ona

Slatka_mala - Brate, mnogo sam ruzna, nemoj sliku da mi trazis!

Lepotan - Sta je to ogledalo?

Slatka`mala`cicamaca - Dva ortaka zajebavaju treceg

Par_trazi devojku - Jedini iskreni likovi, bar znas sta da ocekujes.

Lounge prostorija u zadnjem dvorištu u kojem seljaci provedu veći deo svog života ložeći smederevca.
Od kuhinjskih elemenata ova kuhinja ima šporet na drva, kredenac sa rakijom ta prvu pomoć, ogroman astal, mator kauč i pod na koji možete da stupite proizvoljno obuveni. Bogom dana prostorija za spremanje zimnice, kolor mrsa i ostale obrade proizvoda sa sela. Ova prostorija se kreće od zemljanog poda sa prirodno niskom temperaturom, kacom za kupus i otvorima za ventilaciju do nekoliko prostorija, sa modernim kuhinjskim elementima i kupatilom, spremna da primi 3. generaciju koja neće da smeta mladima.

jedna od tri Beogradske rajske reke, ona u koju utiče kanalizaciona cev najvećeg obima, sa svim svojim govnima, leševima i albino aligatorima. sav taj kompost organskog porekla, svi ti kriminalni pobačaji, kesice heroina i hektolitri deterdženta. tone rastvorene celuloze guzobrisa, pocepane slike i opušci. poslednje poruke, iscepano intimno rublje, radioaktivan otpad, kafeni soc, farbe i razređivači. pokvaren kiseo kupus, amonijak isteklog trajanja, razloženi delovi tela iz pokvarenih zamrzivača, kiselinski ostaci hrane alkoholičarskog izbljuvka, usirenih uložaka i kučećih govana. isečeni nokti, raskuvane kosti i prokisle supe. klupčići dlaka, slojevi kože, bubašvabe i pacovi.
e sve to stane u jednu čašu česmenske vode.

Nova kategorizacija domaćica.
Jebiga, brale, odlučio si se za dobru ribu, devojka iz grada (rekao bi Miroslav Ilić). Tebi je bilo ispod časti da u kuću dovedeš devojku sa Ovčara i Kablara, koja bi te hranila kao čoveka, imao bi za doručak gibanicu, mekike i kajganu sa lukom, za ručak srndaća i krompir ispod sača, a za večeru koh. Ali, ne... ti si hteo da ti devojka ima završenu školu za negu lepote, privatan faks, dobro dupe i sise, pa sad se navikavaj lagano na prvi tim lokalnog grilla - pljeskavica od 200 gr, kupus, malo pavlake i pomfrit.

Vojničke priče -

Vojničke priče su najneverovatnije priče koje se mogu čuti, neke su interesantne, a neke veoma dosadne.

Postoji grupa ljudi koja ih konstantno priča, u svakoj prilici, za njih ne postoje druge priče. To su oni koji ništa zanimljivije u životu nisu prošli osim vojske, i sve smaraju sa svojim istinitim ili izmišljenim vojničkim pričama.

Odgovor koji napuvani gost dobije kad udje u malko bolju, ma šta bolju, u skoro sve kafane koje drže do menija a na pitanje: "Šta imate od roštilja?".

Ako se slučajno zajebe pa pita: "A šta je to sve?", dobije u lice vešto pripremljenu i mnogo puta ponovljenu recitaciju konobara Mileta za take ko on što je:

pleskavicu, gurmansku, ćevape, vešalicu belu, dimljenu, ćulbastiju, domaću kobasicu, uštipke, seljačko meso, ražnjiće, pileće ražnjiće, kare, pileće belo, džigericu,...

Od salata imamo kiseo kupus, pihtije, urnebes, moravsku, šopsku, ceđeno mleko,...

Dobro, dobro, daj mi pleskavicu od 10 na kajmaku.

Kada iz provincije mladi ljudi masovno dolaze u prestonicu ili neki drugi veći grad koji ima fakultet koji žele da upišu. Tada sledi jako teško stanje. Roditelji se uvek brinu da li ste gladni. To je najučestalije pitanje. Teške torbe koje vučete sa buske stanice vrede, jer su pune hrane. Jeste da se malo iskilavite, ali vredi. Sarme, ajvar, paprikaš, suljpa, proja, kiseli kupus.. Roditelji koji su fanatici pakuju voće, povrće, čorbu u tegli, a desi se da zagine i kilo hleba, pa kad se otpakujete ne verujete šta vam je keva poslala!

Poprdulje su debele žene, koje prde za vrijeme ručavanja. Najvole kiseli kupus, naročito sarmu, a hagra jedu kao predjelo. Poprdulje ne vole spremati jelo, a najveći ćejf im je da se drugima uvale u kuhinju i zaviruju u lonce. Domaćice ih izbjegavaju, domaćini preziru.
Mali broj poprdulja se uspijeva udati, a kada se to i desi za kratko vrijeme ostanu udove, jer jadni izabranici naprosto okopnu od smrada njihovih gasova.
Dok su curice poprduljama tepaju "poprduljice", u djevojačkim danima zovu ih "poprduške", a u poodmaklim danima svoga života one postaju prave pravcate nesnosne "poprduljčetine"

Oskrnavljena i osramoćena sarma. Ceo dan jedva čekaš da dođeš kući da smažeš par rumenih komada makar i u ponoć, a onda podigneš poklopac i besno zalaješ na kevu zbog toga što ti je preko telefona rekla da su jeli sarme za ručak. Onda se svađaš sa njom o tome kako to nije sarma već bedan izgovor za next best thing kad nemaš osnovne sastojke (kiseli kupus, meso i slaninu). U mom slučaju, dva finalna argumenta koja keva šteka za kraj svađe su:

1. To je zdravo.
i
2. Nema ništa drugo.

Šta god od toga da mi kaže, u tom trenutku me u potpunosti dotuče i to je trenutak kada ja napuštam kuhinju praznog stomaka.

Radnja koju bi smo kao klinci krisom obavljali ukoliko bi nas za rucak zadesilo neko nepozeljno kuvanje. Ako bi bili uhvaceni na delu, usledila je kazna u vidu teranja da se pojede to isto kuvanje samo sada u vecoj kolicini.

Prilog za pljeskavicu.

Razlog opste gojaznosti: ljudi sve sporove od malena resavaju hranom.