Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.
Preporučljivo gledati sa devojkama koje čuvaju svoje ribice kao škrinju sa blagom, sa ciljem da se opamete na vreme i spasu sebe ove opake bolesti.
Početak rečenice koji kod većine roditelja izaziva hladan znoj, ubrzano kucanje srca i "oduzimanje" nogu do kolena.
Komšinica ulazi u kuću i drhtavim glasom se obraća nesrećnoj majci:
-Gospođo, vaš sin (pokušava da dođe do daha)
-(Majka sva prebledela,hladan znoj...) Nije valjda opet u zatvoru, sunce mu jebem da mu jebem?
- Zašto u zatvoru?
- Znači nije u zatvoru? Nego slupao Ljubišina kola? Jooj mene, samo ću da se ubijem.
- Ama nije slupao.
- Pa nego šta je onda? (sad joj još gore, očekuje najcrnje)
- Rekao mi da vam kažem da spustite slušalicu na fiksnom, ne može da vas dobije 2 sata.
Šta ću, takav sam, ne mogu da budem ni gori ni bolji. Konačno prihvatanje sudbine i kompromisa sa istom.
Donosi mir u duši i vraća srce na mesto. Ponovo si svoj.
Fak jea.
- Vidi ovako, ja ću tebe da ženim, a ti kako hoćeš, ostani ili idi, uradi onako kako osećaš da treba. No, znaj, neću patiti ako odeš, ako pak ostaneš, daću ti sve što imam, umem i znam. Dobro za dobro, biće ti uzvraćeno.
- Hmm pa ne znam, nisi baš neki primerak..
- Šta ću, takvog me majka rodila.. Da se ne lažemo, nisi ti neka.. Sabijaš vodku, čuriš crveni Winston i imaš po veliki odmor izmedju zuba.. da ne pominjem očajno loše dupište i nikakve grudi.. Bože, čekaj bre, stani malo, šta ja radim ovo?!
- Nema sad, obeć'o si! Nemoj da mi zameriš, pa neću ni ja tebi..
- Dobro, ajde.. Imamo dogovor..
Ali ću da te isprepadam samo tako, ali zato ću vešto da se ogradim, kada fejluješ, jer ti nisam pružio podršku. Ipak sam ti samo rekao da ne bih da te plašim, nisam ti rekao da odustaneš. Ne možeš mi ništa, sklanjaj tu oklagiju od mene!
-A, dragi, šta misliš da probamo nešto drugo?
-Pa, pile moje, mislim, ne bih da te plašim, hlepčiću moj, ali kada su Radovan i Stana probali nešto drugačije, njega su leđa bolela tri dana, a ona je uganula članak, ajde da ostanemo u udobnom položaju, matori smo mi za tako nešto...
-Mislila sam da kažem da probamo da ponovo presečemo vlagu na zidovima, malter otpada, valjda ćemo tako uštedeti.
______________________________________________________________________
-Mama, ja bih htela za doktorku!
-Pa, sine, ne bih da te plašim, ali to sad traje šest godina minimum, a posle ako ne odeš na specijalizaciju, kao da ništa nisi uradila, a i na to ne možeš pre nego što istažiraš dve godine... Mnogo je to godina, mislim nije da te plašim, ali samo kažem.
-Dobro, mama, idem na nešto što daje dobre pare, iako ne volim, da bih stigla i da završim i zaposlim se i udam pre 26-te kako bi ti mogla da se hvališ onim tvojim komšinicama, kako imaš dobru decu, koga još briga za mene, a?
-E, tako te volim sine, a još i onaj Ivcan pošao za kardiohirurga, ne trebaju nam dva lekara u kući...
-Šta to pričaš?
-Ništa, ništa, sine.
______________________________________________________________________
-Vidiš kako sam ekspresno napredovao, a?
-Pa, CKM, ne bih da te plašim, ali taj stav je neke oterao u ponor. Ma, koga ja zajebavam, koga je još skromnost daleko dogurala, super, čestitke.
Kada protiv Mice ubice ne mozes ni pod pretnjom snimanja telefonom,samo napraviš scenu iz američkih filmova s njom u glavnoj ulozi,a obezbeđenje ti ne može ništa uz pomoć još jedne magične rečenice "Lele kako ću da vas tužim,sve snimam s telefon".Dodajte još "Sutra gi očekujte mitinge,predsednika na državu ću gi vam dovedem" ...
NAPOMENA
Pravopis mora da sadrži najmanje 17 grešaka,inače možete biti razotkriveni...
Sutra ću, sutra je novi dan!
Krilatica posrnulog čoveka nemoćnog da se baš danas suoči sa životnim problemima.
Ali sutra! Eeeee, sutra će ga svi iz mesta najebati!
Gledam, hoću, neću, bi, ne bi, mrzi me. Ma sutra ću!
Početi da učim, krenuti na dijetu, tražiti drugi posao, raskinuti, smuvati...
Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...
Dobar dan , ja bih , hm , ovaj ...
Vi biste koristili naše usluge bračnog posredovanja!?
Jeste.
Popunite ovaj obrazac . Trenutnu ponudu možete pogledati na našoj web adresi....
Stanite, stanite, ne bih ja to tako javno!
Aha , ne bi ste preko sajta?
Ne!!!
Dobro, onda pogledajte naš katalog! Izvolite! Diskrecija zagarantovana...
Hvala, hvala...
Seoski baraba je momak koji sve moze i sve ima! Svu svoju moc pokazuje u picu - sto vise moze popiti jaci je čo'ek! Omiljene zene su mu crnke! Ima jedan stari auto iz osamdesetih, koji je po obicaju "napucan"!
Fore seoskih baraba :
Kada je slava: "Ko prije sjedne, šire mu je mjesto!"
Poslije voznje auta: " Joj sad kad sam ga gonio dole niz Kerica brdo dig'o sam ga na 120!"
Kakvu zenu voli: "Kada je tvrda k'o oklagija i kada ima malo cupaviju nogu!"
Kuvarski festival u Šajkašu. Na festivalu se kuvari nadmeću u spremanju specijaliteta od belih bubrega (beli bubrezi). Za narednu godinu najavili su da će skuvati jajca od kengura. Da ne bi bilo mnogo copy/paste pogledajte sajt:
http://www.ballcup.com/
Ono u šta piljim po ceo dan verujući da ću punjenje istog ubrzati time što ga gledam.
Primer kako bi Apple trebalo da reklamira svoje proizvode. Većina njihovih korisnika ima bolove u predelu prezimena folk pevača Mileta što je Apple uveo Inel-ove procesore, što je procesor Ajfona 4g brži od procesora Ajfona 3gs... Tako da ću ja registrovati ova, i sledeća imena kao robnu marku, pa ću posle da odeljem Apple za njihov otkup.
"Onaj sladak telefončić koji ima Džestin Biber i ima jedno dugme" i "Onaj mp3 plejer što ima krug ispod ekrana što ima Lejdi Gaga"
Onaj osecaj kada shvatim da je cak i moja pasta za zube proputovala vise nego sto cu ja ikada...
Colgate: Made in Brazil
Stanje koje niko ne voli, a nije loše, ako ni zbog čega drugog, zato što obiđem stari kraj, prebrojim drveće u parku ispred zgrade gde sam živeo, terenče i ortake sa kojima sam blejao, osnovnu i srednju i ljude sa kojima sam provodio dane tamo, a da ne znam sada ni imena svima, izblejim ponovo sa ljudima kojih više nema i preživim još jednom one situacije u kojima sam jedva izvukao živu glavu, pa one situacije u kojima sam se ismejao kao lud, dobro proveo, bio tužan, bio srećan.
Onda odem malo do naselja u kom ću živeti, stana koji ću tako lepo srediti zajedno sa njom, pa da se malo poigram sa klincima, proslavim njihove prve rođendane, otputujem na fajnal-for Evrolige i odgledam utakmicu u finalu za srčani udar koju naravno dobijamo, trenutke kad ću biti srećan, trenutke kada ću biti tužan.
Sranje, brzo da ga ugasim da je ne probudi.
Au ne mogu da ustanem koliko sam umoran i neispavan.
Nema veze, makar sam se lepo prošetao.
Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...
Prebio sam 5 likova - potukao sam se sa jednim likom
Popio sam skoro gajbu piva i pola litre vinjaka - popio sam 5 piva, omirisao vinjak i bilo mi je muka
Jebo sam je - zavukao sam joj ruku u pantalone
Zamalo sam je jebo - pipnuo sam joj sisu preko duksa
Pusila mi u wc-u - bio sam na žurci gde me niko ne zna pa mogu da izmišljam šta 'oću
Ajmo na pivo, ja častim - jebo sam
Neću dugo - ko zna kad ću
Daj mi cigaretu - potrošio sam sve pare na klopu i piće kojim nikog nisam ponudio pa sad nemam za pljuge
Nemam pare - imam al' ne dam
Imam pare - nemam pare, al' se pravim da imam i opet ti ne dam
Imam 10 kečeva - imam manje od 5 kečeva
Ja skupljam pare da platim račun - izlazim iz lokala u plusu
Vozio sam motor - nisam vozio motor
Odo' da plaknem jaja - odo' da se istuširam (nikako nije fora vezana za sex)
Obili smo trafiku - drugi su obijali, ja sam se samo slučajno našao tu
Vozio sam helikopter - (ko zna šta ovo znači, al čuo sam i to)
Pazi sad ovo - katastrofalna glupost u najavi
Ma vid'o sam svojim očima - rekao mi Toma "baron"
Lud čo'ek. Taj samo uključi brisače kada naiđe na pešački prelaz. Crveno svetlu na semaforu ne postoji. On uvek ima prednost i niko ne može da mu kaže da je njegova vožnja loša. Može kroz centar da prođe i sa 120 km/ h ako hoće.
- Brate treba da idemo čak na drugi kraj grada, mrzi me da pešačim, ajde da zovemo Igora da na odbaci?
- Ma jesi li ti lud čoveče! Taj vozi ko u GTA, ne pada mi na pamet da sedam sa njim u kola!
Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.
25.08.2005- Datum smrti najveceg MC-ija Davora Bobica Moskrija. Osnivac "Prt Bee Gee" grupe. Postavio je standarde u domacem repu koje neki danas ne postuju uopste. Zato svi 25.08.2011 odslusajte "Lepa Song" pesmu u njegovu cast.
Veoma patetican, ali na zalost po nasu zajednicu, uspesan nacin da se dodje do malo slave na nasoj estradi. Slinavi Ognjen Amidzic uspeva to da uradi uz pomoc copy/paste tehnike, odnosno potpunog kopiranja mnogo gotivnijeg, apsolutno originalnijeg i nadsve vrhunskog ALI G-a, Sase Barona Koena.
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu bratA.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
= Sad ću da te slažem...
Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?
Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)
Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.
I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.
Bračni par iz Češke, u sastavu: mlada mama sa dojajnom sisom toplesicom, bezlični mladi tata, siseless i jajaless i dosadni crvenokosi, krajcovani desetogodišnjak letuju negde na CG primorju. U smiraj dana (kad je malo za'ladilo) gazda apartmana gde su odseli angažovao čoveka s Kreinom da mu isprazni septičku jamu. Na zvuk traktora, mama Čehinja je nezainteresovano podigla pogled sa knjige koju je čitala na tremu, složila gadljivu facu i nastavila da čita. Ali, ne lezi vraže. Dosadni klinja koji se dotad igrao s nekim kučićima počinje da opskakuje oko cisterne zapitkujući čoveka koji posluje oko nje:
"Prosím, pane, co to je ? Co to je ?"
"A cisterna za govna, što bi drugo bilo, jadan ne bio ?" - iskovreži se delija na njega, ubaci kraj creva u septičku jamu, pritisnu dugme kompresora i ode da spere smrad 'ladnim nikšićkim pivom.
Kako nije razumeo odgovor, klinja počinje da doziva majku, istovremeno ljuljajući crevo cisterne tamo-ovamo:
"Mamičko, mamičko, co to je ?"
Ponavljao je to sve dok majčino ignorisanje nije popustilo, ali je nažalost popustio i spoj gibljivog creva i cisterne, baš u momentu kad je konačno rešila da odgovori sinu:
"To fekalni ..." :klinac sav prekriven govnima: "... autobus. AAAAAAAAAAAAA !!!"
