Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.

Mantra koja kad udje u glavu gradjevinca teško izlazi iz nje.

Na mešalici: tri lopate šodera jedna cementa.
U kafani: tri piva pa jedna rakija.

Argument koji koristimo u raspravi u kojoj smo donji i želimo se što infantilnije narugati opipljivo pametnijem sugovorniku. Argument se koristi kao svojevrsni as u rukavu i nakon njega rasprava završava

Odlučio si da pogledaš sa ortacima najnoviji Spilbergov film. Naravno, to bi sve išlo glatko da živimo u srećnijem svetu gde se duga preliva svakog dana preko neba i gde devojčice skidaju tangice čim te ugledaju. I naravno, da kerovi imaju krila.

Ali ne, u ovom našem svetu, film ćeš pogledati samo ako se izlomiš kao jugo po atarima, gde usput moraš da preskačeš bare, gaziš krave i gađaš vanzemaljce korpama sa pijace koji te usput napadaju u tvom questu ka slatkoj pirateriji. Ali opet. Nećeš jebati.

Koren vuče iz nemačkog mada je toliko gramatički neispravno u pogledu na sve kategorije da u tom jeziku nema nikakvo značenje.

U srpskom se izgovara u jenom dahu i označava nešto kao udri, seci, lomi, sahrani.
Služi kao pobednički usklik.

U čemu je problem.

(Naime, praiskonski gledano, ovo bi trebalo da predstavlja agrarni sleng, pošto ne mora da znači da je bilo šta zaista zapelo, nego je nastao nekakav problem koji smeta u obavljanju neke radnje)

Univerzalno vreme za dolazak taksija. Nebitno da li se vozilo nalazi u pičkoj materini grada, i da li mu treba 13 minuta, zapravo, dispečerka će vam uvek reći tri minuta, da bi smirilia strasti i ublažila nervozu, dok vi, koji zovete taksi 10 minuta pred polazak autobusa, uveliko kasnite na isti.

Matematička verzija tri pičke materine.

Pomalo zaboravljena fraza koja je bila izgovarana iz usta svih živih i koja je svojevremeno, u vreme svoje pojave po prvi put na audiciji, bila potpuni hit.
Danas se možda (!!) može sresti u naslovima članaka o mobilnim telefonima i nigde vise.

Naravno, to bih prvo pitao ženu nakon što mi saopšti da je konačno pronašla molera za neku novu paletu koju je zamislila, jer, jel'te, bijela boja više nije in. Ali, reče mi jedan čoek da tako mogu pitati i za zdravlje nekog gospodina za koga su svi čuli osim mene. Mislim, čitam ja novine, gledam TV, sve je to OK, ali, s vremena na vrijeme, ipak vidim da me godine lagano gaze, i da sam kao onaj bijeli zid što ga pomenuh maloprije.

Skraćeno od "tri blage veze". Ono što moraš da poseduješ da bi se tvoje mišljenje cenilo kada se radi o određenom spornom pitanju.

Ne, ovo nije ime modnog kreatora niti vrsta cipela od krokodilske kože za čukljave noge, ovo je šaljiv izraz isčuđivanja, ciganskog porekla, kojim prekidamo sagovornika jer smo u njegovom izlaganju prepoznali veću dozu proseravanja i primese laži.

Raditi nešto bez prethodne pripreme može da ima fatalne posljedice za subjekta radnje. Za onog ko dobije ovo pitanje je već kasno - najebo je! Uhvatio se u koštac sa stvarno krupnim ljudima. Daje do znanja da nisi ni trebao da pokušavaš jer si mnogo manji, i slabiji.

Vukajlijaški pandan izrazu videćete vi kad se Šešelj vrati. I dok se za Šešelja ne zna da li će se vratiti u Fridrihov povratak na Vukajliju niko i ne sumnja, jer je i sam rekao da ide do broja M. Inače, sada je stigao do broja XVIII. Svako ko iole posećuje Vukajliju zna za fenomen zvani Fridrih. Neko ga mrzi, nekome je zanimljiv ali definitivno niko nije ravnodušan. Isto tako i sam Fridrih neke članove mrzi, kao npr Selenijum a neke obožava i to: smorenu, kojoj i obećava ministarsko mesto kada On(Hitler) vaskrsne, zatim omgwtfisthat, Džaftaru koju hoće da ženi, dok se na Dzonija pali.

Primer Pirotskog bon-tona (kurtoazije) prilikom čega se upitanoj osobi pojavljuje imaginarni luster sa 5000 sijalica u oblačiću nad glavom, a Piroćanac se sblažnjava kako je upitani tako nekulturan ("em mu vikam Vi em me gleda belo"). Skriveno značenje ovog pitanja koje je izazvalo miskomunikaciju je: "Da Vam nije hladno tu u senci?" i izražava humanost i zabrinutost Piroćanca za zdravlje upitanog.

Postoji mnogo brojeva, ali samo jedan zvuči nekako i mistično, i opasno, i romantično, i zavodljivo i grešno.
Mističan je jer predstavlja Sveto TROJSTVO,
opasan kao četničke TROJKE,
romantičan kao ruske saonice koje vuku TRI konja,
zavodljivo jer poljupci su najslađi kada dođu po TRI u nizu,
grešno jer su u ljubavi najčešći TROUGLOVI.
Sve u svemu, nema broja kao što je tri.

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Često prefiks za imena srpskih javnih objekata (kafane,restorane,prodavnice..)

Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Uljudno-ultimativna rečenica kojom praviš fajront odnosno razlaz iz svoje kuće.