Paradoksalna lokacija gdje su vrijeme i prostor pocijepani u stalnoj borbi između toga da li dotična treba da bude primjer kulturnog ili nekulturnog ponašnja.
'Alo mali, đe si pošao sa tim šorcem da ti muda ispadaju? 'Ajde ti fino kući, pa kad naučiš pravila oblačenja i ponašnja dođi u školu, nije ti ovo ulica.
____________
Vidi onog klošara kako pljuje i baca smeće. Nasred ulice, zamisli!
Izjava kojom možemo prekinuti neprijatnu tišinu do koje može doći kada neki razgovor naglo izgubi na intenzitetu. Na taj način, odavanjem pošte staroj, otvaramo prostor za neku novu priču.
- E fala, đe čuo i đe ne čuo. Evo, ova kesa je za tebe, pozdravlja te moja gospođa, ispekla malo patišpanja, ako voliš slatko... A pozdravljam te i ja, ako ne voliš slatko spravio sam ti bocu moga vina, prošlogodišnjeg, mada i smiješani dobro idu. Pozdravlja te i mali, dijete crtež poslalo, evo, ovo si ti kako zamahuješ sabljom i otkidaš mi kurje oko, he he, kako to dijete vidi, he, he...
- E fala, nijesi trebao... Lijepo, he, he...
- E jesam, jesam... He, he...
- A kako je to mali nacrtao, svaka mu čast... He, he...
- He, he, dječja posla, he, he...
- Jes vala...
- Jes...
...
...
...
...
- Slava mu. Ovome kurjem oku, xe xe.
- Jeste, vala. Pa dođite da se družimo, ispeći će moja gospođa kokošku, da ručamo zajedno.
- 'Oćemo, vala, eto nas koliko prekosjutra. Jeste li još na staroj adresi?
- A đe bi bili? Mislili smo mi da uzmemo nešto veće ali nema šanse, sa ovom mojom crkavicom jedva kraj sa krajem sastavljamo. Kako je kod tebe, ima li posla?
- A eto ima, ne valja se žaliti. Bude pa stane i sve tako. A čudi me da ti ne možeš, ipak si u zdravstvu... Ne mogu vjerovati, kako se narod iskvario danas, niko da se zahvali doktoru, pa to je strašno!
...
...
...
...
- Nego, jesi li mi se ti zahvalio?
- Ima koverta na dnu kese.
Tip djece koji kada ih pošalješ po pljugu ili pivo, oni se vrate i ne donesu.
- Pa šta'e sine, đe roba?
- Pa nisu dali, tražili su mi ličnu (...)
- Pa gdje ti je sine?
- Ćale imam dvanaest.
- E koje si ti nedonošče majku li ti tvoju!
Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...
Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.
I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.
I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.
Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.
Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.
I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.
Iliti kobajagi. A može i toboš, kako se izgovara u Crnoj Gori. Opisuje poduhvat u čiji pozitivan ishod za sada ni sami ne vjerujemo.
- A što ne skinete đetetu pelene? Ima više od godinu dana, vrijeme je da je na gaće naučite?
- A mi je tobož kući učimo ali joj isto obučemo pelene kad odemo đe u goste, što je sigurno, sigurno je.
Pitanje, neizbježni pratilac preračunavanja, onako u sebi i više za sebe, kada sa cvijećem u jednoj i benkicom u drugoj ruci krenemo na čestitku tek rođenog djeteta. Prvih nekoliko dana ne ideš iz obzira prema srećnim roditeljima, još su u gužvi, nemaju kad i tebe još da goste. Kasnije nemaš nikog da ide sa tobom, neki su tu dužnost već obavili a neki nemaju vremena za te paganske običaje. Dan za danom a vrijeme ide mnogo brže nego što izgleda...
- A radi li ti žena?
- Radi ali je na trudničko.
- Opa, pa nisam znao, niko mi nije javio, čestitam!
- Ma bio si, mala je već u prvom razredu.
- A, đe ti radi žena, da ja i moju zaposlim tamo?
Nekad je to bila sažeta istorija porodice i nekih važnih događaja. Otvarani su retko i sa posebnom pažnjom. Čuvani na specijalnom mestu u kući.
Danas više ne postoje foto albumi sa fizičkim svojstima. Postoje samo ovi online. Sadrže sve od četke u WC-u do đona od patike. Broje nesabrojiv broj slika. Komentarišu se uz srdačne poljupce i izjave ljubavi ( :******** i <3 ). Što li se ovi iz nekadašnjih albuma ne ljubiše nad svakom slikom na koju naiđu u albumu?!
Izgovor ljudi koji imaju značajan nedostatak samokritičnosti, a zdravo rasuđivanje im je upitno. Za svaku pošast izazvanu prirodnim katastrofama, bolestima ili sopstvenim svinjarijama krivi su im Amerikanci (potpomognuti Jevrejima i ostalim "belosvekim satrapima").
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/3880/Kastro-Amerikanci-krivi-za-grip-na-Kubi
Amerikance danas optužuju od toga da su lažirali posetu Mesecu, preko toga da su izmislili sidu, do toga da su u kontaktu sa vanzemaljcima.
Seljak iz Donjeg Potkrmačja: au bre ova suša mi uništi bostan
Gvozdenka - seljakova žena: ma to ovi amerikanci izazivaju suše, dabogda im...Malo ko zna da su snage Sadama Huseina bacale bojne otrove iperit i izuzetno opasan nervni otrov tabun po kurdskim civilima, svoje političke protivnike je ubijao na najsvirepije moguće načine. Ali u Srbiji su svi podržali Sadama kad su Ameri krenuli na Irak u cilju da sruše taj režim.
Kada smo rokali po Dubrovniku i upotrebili prekomernu silu, iako smo mogli bez ispaljene granate da ga osvojimo (hrvatske veoma slabašne i malobrojne paravojne snage su se odmah razbežale), zapad nas je osudio. No, mi smo to shvatili kao antisrpsku propagandu imperijalističkih Amera, jer ko su oni da nam kažu smemo li mi ili ne da rokamo po praznim dubrovačkim unesko zaštićenim zgradama.
Postaviti veliki broj pitanja u najkraćem mogućem vremenskom periodu.
-Đe si?
-Eo kući...
-Ideš li na ono?
-Šta?
-Ma nebitno, kako bilo sinoć?
-Onako, moglo je i bolje.
-Jesi zario u šta?
-Ma jok...
-Jebiga, kako je sa onom novom?
-Brate, nemoj me bombardovati leba ti...
Bačva dehidrirala!
Konačan ishod dužeg stajanja praznog drvenog bureta ili kace, čiji su se elementi toliko isušili da posuda gubi svoju geometriju i postaje nefunkcionalna za skladištenje tečnosti (čitaj: rakije).
Nakon spadanja obručeva, bačva se tek uz puno muke i potrošene litre i litre vode može vratiti u upotrebu.
- MALAAAA! O. MALAAAA!
- Idem, šta se dereš!
- Pa, đe si ti dosad ljebtinejebem!? Deder, daj svakome po metar pive! Čitav dan smo radili na građevini, tačno će nam pospadati obručevi ako ne poletiš.
- Odma' dođe!
Zloupotrijebiti položaj u svrhu punjenja džepova materijalnim bogatstvom, koliko god je to moguće. Obično poslije toga slijedi zataškavanje traga i nestajanje sa javne scene.
-Je li bolan, đe onaj predsjednik DSS-a, ne viđam ga da se pojavljuje još otkad je prestao biti ministar.
-Svrn'o baja pištu i spičio za Francusku. Kažu da je iz budžeta uzeo sve što se moglo.
Trgovačka šema legalne prevare- uzmeš dinar, probušiš mu četiri rupe i prodaš kao dugme za dva dinara. Svima lepo, svi nasmejani.
- Eno Brege, eno Brege, je l' ono Brena s njim na jahti? BREGAAAA BREGAAAAAA
- Đe ste vi, šta mai? E imam neku robu, valjam, daj im mala iz gepeka.
- Tooooo Brega daj nam svega!
Teški period života svršenog studenta do zaposlenja. Ni stipendije, ni plate, niti roditelji više pripomažu ko nekada, a i ostali kontaju sad nije više student pa mu se ne treba ćušnuti koja maša.
- Đe si čova, kaćemo piti?
- Ne znam bogami, u tampon fazi sam... Ni na nebu ni na zemlji, što bi kazo Bajaga...
- Šta je reći, nema se sučim?
- Jašta, i ova rodbina ko da ne zna za jadac ovog perioda...
Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.
I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.
Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"
Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.
Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.
Strina: cao dule
ja: Ehe, ćao strina! Otkud ti? Neki novi momenti :D ?
Strina: eto
.........
prolazi 6 minuta
Strina: sta radis
ja: Evo slušam muziku, ništa posebno. Ti?
.........
Strina is writting...
Strina is writting...
Strina is writting...
Strina is writting...
posle 15 minuta
Strina is writting...
*ja*ŠTA JE OVO VIŠE KOJI K**C I FEJS I SVE ! MAJKU TI %&#"$" ! I DRŽAVU I INTERNET !!!!!
kad odjednom iskače:
Strina: ustala jutros, isla u wc,pa do sisla do prodavnice..............sasa mi bolestan,pa da mu kupim voce. pa onda ******** + 10 redova ************ ******** + 10 redova ******************** + 10 redova ******************** + 10 redova ************ i sad malo dosla da vidim sta ima ovde.ja: Ekstra :D Baš ti je ispunjen dan, svaka čast.
Strina: da
.........
posle 10 min
Strina: laku noc (ostaje online još 12 minuta jer je ugasila komp na dugme i onda nestaje)Laku noć ti kaže iako je 22:00, a ti ćeš biti budan do trenutka kada strina ustane, ode u wc, siđe do prodavnice......
Način na koji se smarači sami pozivaju na fešte!
- Đe si tebraks, šta se radi?
- Evo, sinoć neka pijanka u domu, pa se oporavljam...
- Pičke, pijete, a ne zovete!
- Ma ispalo onako iznenada, znaš kako krene jedna gajba, pa druga, pa harmonika i tako redom... zvaćemo te sledeći vikend, ako bude šta!
Klasična zajebantska fora za osobu koja se trudi da prkosi mogućnostima svog internet protoka zarad malo zabave na nekom od online servera. Fazon koji predstavlja podsmeh učesniku koji ne uspeva da se priključi igrici, već na zabavu ostalih, pravi promaju ulazeći i napuštajući server.
Vrlo opasna šala koja neretko dovodi do toga da od ruke već izludelog (ne)igrača, strada i sam šporet, makar bio i nov novcat Smederevac.
Izraz za radnje koje obavljaš redovno, kao da si rođen s njima.
Zoveš pobratima koji je prethodni dan pukao na ruletu nešto denarija.
- Alo buraz, đe si sad?
- E evo me, vrtim malo kuglicu.
- Pa majku mu, juče si puko pare, i još mi se zakuneš nećes više, koji ti je?
- Ne moš brate, ušlo u krv.
Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade.
Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako...
Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put.
Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?!
Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...
.. da sledeći put znaš ej, bi, si, ef, dži k'o Oče naš, jebem li ti sto majki!
-Dragane, ne tuci dete po glavi, sto puta sam ti rekla!
-Ništa neće da mu fali! Delikvent, ne zna najprostiju stvar na svetu! Ufff, kad te ja do'vatim...
-Odoh na posao, ne mogu da gledam ovo... ne možeš ni da učiš sa njim, a da ga ne mlatiš, sirovino... tras...
-Ćale, 'de je mojih soma dinara što sam se pravio da ne znam?! I po stoti put, ide: si, di, i, ef, dži...
-Ko mu klacka koske, k'o da je bitno... drži, ljubi tajo šiljokurana svog!
-Tata?!
-E, kurče?
-A, što ti toliko voliš da ideš na otvorena vrata kod moje engleskinje?
-Razumećeš jednog dana, lepi...... dvadeset godina kasnije...
... i razumeo sam ga... jes' dobra bila, mamu joj...
U našoj zemlji vlada jedno lepo pravilo, kada narkoman lepune od droge, država se svojski potrudi da po njemu u najmanju ruku nazove trg u prestonici, a kada neko ko je bolestan i pritom sirotinja umre, mora crkva da mu skuplja novac za pogreb. Tek juče sam video da je Sava iz Kikinde nastradao u požaru, ali nisam video samo to, video sam i da smo u globalu jedan jako govnljiv narod. Po internet forumima nigde ne piše Sava Savanović, kao da se čovek nije tako ni zvao, nego sve Ludi Sava, Sava Licimur.
O tome kako su ga okarakterisali kao čoveka, ne treba trošiti ni reči. Jebem mu mater, pa zar čoveka treba ceniti samo onda ako ima skupo odelo ili neka jaka kola? Po nama izgleda da treba.
Sava nije imao ništa od toga. Živeo je od socijalne pomoći, koja poznajući naš sistem verovatno je bila redovna kao trinaesta plata, država, pardon Kikinda na kurac je nabijem, dodelila mu neku šupu u kojoj su se komotno mogle pečurke uzgajati koliko je memljiva bila i samim tim grad je našao za shodno da je Sava materijalno zbrinut. Ono malo ljudi u tom gradu, podvlačim to ljudi jer grad često ima puno više stanovnika od ljudi, nekada bi ga častili rakijom, možda pozvali da nešto i prezalogaji. Ostala gamad pomagala mu je sprdati. Tu nastupamo mi ili vi, u svakom slučaju ista smo govna, pa se smejemo Savi, kako je Sava lud i glup, a mi jelte pametni. Pametni ko kurac.
Samo nikada se niko nije pitao od čega je Sava poludeo, od dobra sigurno nije, ili ko što bi i sam naš Savkan rekao: đe čoek? I tu dolazi do problema. Sava je i tako duševno bolestan, bio puno veći čovek i imao srce u najmanju ruku poput Rusije. Samo što on nije mogao da uleti u odelo, veže kravatu, nalicka se i spicani. Verovatno nije ni hteo, jer jebeš ti čoveka na kom više vrede cipele od njega samog. Dakle zbog čega je Sava doćeran tu gde jeste? Odgovor je dao i sam: licimuri, jajare, pederi, milijarderi. I više ne važi ona nije Sloba kriv, pokazao je naš Sava da ne važi. Da Sloba nije poveo taj ludi rat, možda naš Don Kihot nikada i ne bi izbegao iz svoje zemlje, možda ne bi bio u koloni od 200.000 ljudi, gledao žene bez muževa i decu bez očeva. Ali to je opet možda?
Istina je da kad je već došao u tu prokletu Kikindu, da je morao da kupuje vodu, pošto je bio običaj da srbi odavde prodaju vodu srbima koji su izbegli sad već te davne 1995 iz krajeva bivše Juge, istina je da je morao da spava po parkovima i da bude žigonisan u najmanju ruku kao da je stoka. A onda je taj Ludi Sava kako ste ga krstili našao posao u fabrici, gde je verovatno teglio ceo mecec za nekoliko maraka. Samo što je sirotinji muka da gleda kako drugi kradu, a da se ne buni. I tu onda nastupaju te jajare, koje su već sluđenog Savu dotukle do kraja, oni imaju za vikendice, on ni za leba, oni za ljubavnice, a ti Savkane bos. Na kraju ga otpustiše, sad već zdravo ludog, smeštiše u onu šupu, a đe čoek? E zato nikome ne puca kurac!
Ponekad mu pošalju neke budale da se sprdaju sa njim i teraju šegu, a on ih i tako bolestan ponizi. Na kraju mu slali i onu nepismenu glupaču sa litrom soka da ga intervjuiše... Kada se sve pogleda možda je i bolje što je čovek umro, da ne živi među bolesnijima od sebe. Zbogom Srbijo na kurac te nabijem!
Ljudi prodaju srce,
ja mislim da to nije fer,
ljudsko srce za pun frižider.
