"Strucni" komentar! I ja navijam, ali on ga pretera...

Igraju za reprezentaciju Srbije, sto se nikad ne bi desilo da nema korupcije u fudbalu.
Ali, sta cemo?
Mi smo obicni ljudi, koji se sakupe da bi gledali njih, da bi navijali za njih, i da bi ih bodrili, dok se ovi rekreativci zajebavaju tamo.
Njih zabole, oni igraju svuda po svetu, prime za jednu nedelju koliko prosecan srbin za 10 godina.
Oni ipak pricaju kako je put fudbalera pun patnje i bagova, kako im nije ni malo lako, i kako im je cast da igraju za svoju zemlju.
Ne, nije tako.
Oni orgijaju 2 sata pred utakmicu.
Oni piju pivo 2 sata pred utakmicu.
Onda izadju tamo, i daju "sve od sebe", izgube od zemlje za koju prvi put cujem, i kazu kako su kontrolisali igru sve dok nisu primil prvi gol(za 0:1) i onda im je naglo pao moral, a protivnici su dobili krila, te ih, nakon izuzetno prljave igre napunili 0:8.
U nasoj reprezentaciji ima i nekoliko dobrih, casnih ljudi, koji stvarno vole svoju zemlju(necu ih navoditi).
Kada odrze svoj potresni govor, oni se zapute ka svojoj petospratnoj kuci, sve pevuseci kise jesenje, za slucaj da ih neko prati...

Lik iz kultne serije „Alo, alo“.
Policajac u malom francuskom gradu u toku nemačke okupacije u drugom svetskom ratu, a zapravo ubačeni agent britanske obaveštajne službe. Kao Englezu, međutim, francuski jezik je predstavljao veliki problem, pa ga je pričao na svoj način.

Govor je ono što je njega proslavilo... Pričao je uz mešanje i upotrebu čudnih glasova, upotrebljavao je pogrešne reči i izraze (u srpskom prevodu su i padeži bili pogrešni), pa je to što kaže bilo šašavo. Ponekad, međutim, i nerazumljivo. Slušajući njega, česta reakcija je bila par sekundi tišine dok u glavi protrkeljamo šta bi to što je rekao trebalo da znači, a zatim ili gromoglasan smeh ili češkanje po glavi dok podsvest to nekad ne reši, možda i za koji dan, a možda i nikad. Na primer, u jednoj epizodi on izgovara „izguzio som iz covka“, a što bi trebalo da znači „Ispuzio sam iz cevi“.

Koliko god smešan bio, ponekad je bilo zamorno pratiti ga, pa su pojedini gledaoci imali neke tehnike za razumevanje njega; na primer, morali ste da strogo vodite računa šta je tema tog razgovora ili koje mu je pitanje postavljeno kako bi njegovo blebetanje koje u njegovoj glavi ima puno smisla imalo smisla i za normalne standarde verbalne komunikacije. Ponekad, pak, nije moguće...

Ili ti šapatropovapačkipi. Nastao u logorima radi lakšeg sporazumevanja tj. da okupatori ne bi čuli namere logoraša. Dobija se tako sto se posle svakog vokala doda slovo P i opet taj vokal. Danas, kad nema logora koristi se mahom u kriminalne svrhe ali i u normalnom životu.

Danas se šatrovačkim naziva jezik gde se samo zamene mesta slogova. Čizna mosa se menepro ovi govislo i štone se side i kota to.

Da, precednik. Ne predsednik. Nikako to. On je ono, baš precednik pravi. Ni Kupinovo ne mora da bude Kupinovo. Može da bude bilo koje mestašce tipa Kupinovo. Sve mu se 'vata na isto.

Na isto mu se i 'vata i precednik. Kao da je kloniran jedan te isti lik, ne fizički, nego mentalno i postavljen na tu stranačku funkciju širom cele Srbije. Mada i neke fizičke karakteristike se podudaraju. Iguana fazon, izuzetno razvijeni organi za varenje, guste obrve, kratke noge i tako to.

Stajling mu je takođe izuzetno zanimljiv sa stanovišta arheologa i sastoji se iz odela, koje je na svoju žalost morao da obuče kako bi izgledao ozbiljno, ali ne da kupi novo, nego ga je izvadio iz najsurovijeg budžaka u kući, gde stoje stvari koje nisu pomerane decenijama. Old skul. Tri dugmeta, naramenice od pola metra, široko i obavezno sivo. Bela košulja naravno. Mislim ono, ima li neka druga boja? Kravata mu ne treba. Ne može da raskopča košulju i onda se ne vide dlake. Dobro, može i šešulja, ali samo zbog narodne i radničke boje, mada ne podržava Šešelja jer konta da će mu Vojvoda biti najveći protivnik i rival kada dođe iz Ševeningena, pošto ne planira da se zadrži u Kupinovu. Planira da osvoji svet i pretvori ga u Kupinovo.

Ne-da Kosovo. Nikada i nikome. Doduše, ako nešto izbije tamo ikada, komandovaće svojim kupinovačkim korpusima iz fotelje, ali ne-da bre i spreman je da se oždere i opije u to ime uvek i svuda. Radikale ne voli. Zato što su čru. Zato što deluju kao da bi stvarno otišli tamo da se kidaju. Demokrate ne voli. Zato što su se prodali Evropi gde on ne bi da ide, nego bi samo da im izvozi prasiće. Liberale ne voli jer su pederi, a on podržava samo heteroseksualne odnose u načelu. Nema ih. Nego podržava.

Spoljnu politiku drži u malom prstu. Postoje Rusi i postoje Ameri. On će da bude neutralan, ali bliži Rusiji jer je pravoslavac, što dokazuje time da može da pojede najviše prasetine na svojoj slavi na kojoj tera svoju decu da nose narodnu nošnju. Zbog gostiju.

Kompjuter mu ne treba. Šta koji kurac kopi, pejst, print, miš, monitor, fleš, tastatura, skener, mejl. Koji će mu to kurac. Papir, pečat i čvrsto stisnuta ruka. Eventualno mobilni, ali nikako tač-skrin. Treba mu da zove i da se javi. Punktum.

Radni naziv za Mauzolej fudbala u Staroj Pazovi.

Koncentracioni logor ali "u skladu s ljudskim pravima" .
Uchenici su obichno umoshteni tokom predavanja.
Kada se neki uchenici cimaju na chasu, ceo razred ih zamrzi jer ometaju nestavu...ccc...
Profesori se hvale da rade u elitnoj shkoli, a organizacija je krsh,tehnichka opremljenost pogotovo poshto su gimnazije najstarije shkole...

Osoba koja se kobejnuje iz jedne prostorije u sledeću upada k'o Gestapo. Iz sve snage na kvaku, cima vrata koja udaraju u zid i zatim ih manijakalno zalupi. Obično izaziva paniku, strah i brecanje ljudi u sobi u koju ulazi (ni Ana Frank se nije tako cimala kad su je iz drkanja u 3 ujutru budili dranjem "GESTAPO!!!") i nerviranje, nervozu i psovanje osoba u sobi iz koje izlazi tj. soba u kojoj je kobejnovanje izvršeno.

Modernija verzija izraza bi bila "uleće k'o nejvi sil tim šest".

Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.

engl. "New-ager"

Još jedan od onih savremenih izraza preuzetih iz engleskog jezika od kojih vam dođe da subjekta koji ih je izgovorio metodom jednoručnog bekhenda pošteno opandrčite po ustima tako da mu ista završe na potiljku jebene lobanje. Truli produkt trulog Zapada čiji se smrad prostire u svim pravcima sirote planete Zemlje. Nažalost a i obzirom da današnji svakodnevni govor na ulici sve više dobija na voluminiziranosti drugim i sličnim na kurac idućim terminima, čak ni eventualno omanje brdo korisnika istih - nastalo nesebičnom upotrebom avionskog mitraljeza - ne bi promenilo činjenicu koju svi vrlo dobro znamo ali se bojimo da je izgovorimo - uskoro će, naime, i nas normalne jebati u dupe. Kako na figurativan tako i na onaj BUKVALAN način.

Jer: kako da se jedan zdravorazuman, prostodušan i bogobojažljiv čovek odbrani od nezadržive plime kul urbanih ljudi, po religiji metroseksualaca, modernih shvatanja života i rupa koje poseduju, korisnika društvenih mreža i antidepresiva, piona virtuelnog sveta obrijanih dlaka sa tela i polnih organa, upućenih u modne trendove i meditativne tehnike, posetilaca hepeninga, poštovalaca svega što je novo i skida se golo, svesni sopstvenog ali ne i postojanja svog naroda, porekla, maternjeg jezika, istorije, kulture i porodice?

Hmm...Čovek novog doba zaista deluje kao rasan predstavnik nove arijevske rase. A znamo kako je ova prva završila...

-„Halo mali, šta radiš, dolazi na miting“.
-„Jebem, ne mog“...
-„Ne jebeš, znamo, i da jebeš, 15 minuta ti je više nego dovoljno vremena, polazi.“
-„Ali nabavio sam vam aktivista.“
- „Jesi, zato te i zovemo, obuci stranačku majicu, stranačke gaće da vire iz stranačkog šorca, stranačke štucne, još nisi ovdje?“

Došao sam na trg. Nadao sam se da će biti kakve džabice da se malo naoštrim za podržavanje , međutim recesija pogađa i džepove naših vođa, pa smo im se našli, solidarnost i socijalna pravda na djelu. Šef je držao predavanje: „Slušajte, svaki štab je dobio određeni dio trga, da tu navija, i svako u svom dijelu da podiže adrenalin narodu, na moj znak mašite zastavama, kartonima, svim ostalim, ti mali ne nadaj se da ćeš se izgubiti u gužvi.“

- „Ne bojte se šefe, ova ovca se neće izgubiti, ako me razumijete...“
-„Ne jedi govna.“
- „Moram, lakše se vare ideali, jebo mu ti ned'lju.“
-„Ne psuj ovdje, ponašaj se, šta će reći svijet, jebem li ti sunce žarko, ljudi dajte mu barjak samo nek' se zanima malo, tražio je.“

-Upozoren sam na težinu barjaka, srećom danas sam istovario dva traktora usukane bukve livadarke, i jedan pocijepao, tako da mi dođe k'o čačkalica. Dok čekamo miting, stranačke pjesmice nam se urezuju u mozak, uskoro ćemo biti uigrani k'o ansambl Kolibri. Meni kroz glavu prolazi stih : „Moje zastave, uvijek su iste boje“, zamalo da zapjevam, al' još uvijek nisam toliki licemjer, uostalom, nisam na bini.

Počinje. Našao sam mjesto pred kamerom, ima da se razmašem onim barjakom k'o pionir Titinom štafetom. Sačekao sam znak šefa za mahanje, ali nisam mogao ni kile, izgleda da me je stigao i umor, a i 6mg smijuljice je možda malko previše, leksilium izuva iz cipela. Sve je kao i na prošlom, neko predstavljanje, nekih meni nepoznatih ljudi, vidim i kod mojih političkih nemišljenika vlada isto raspoloženje. Onda su prozvali Njega, sve je skočilo, mislio sam- istrgaše čovjeka. Naš Guru, naš Ideolog, Predsjednik, Bog, je jedva došao do bine, mogće da je i on pod nekim opijatima osim vlasti.

Euforija, najvatreniji su oni koji nemaju ništa. Barjak maše sa mnom. Guru je izjavio kako je ponosan što je tu. Pritom mu zaškripi glas k'o nepodmazana vrata, mislio sam rasplakaće se. Da se on rasplakao morali bi i mi, nema brale, moraš, plači. Al' izgleda da je negdje popio malo ljuću rakiju pa još stoji u grlu. Politički govor k'o politički govor. Uradili smo ovo i ono, opleti po neprijatljima, strane investicije, pljuni one drugačijeg mišljenja, nova radna mjesta, Srbi najprviji, hoće vas unište ja ne dam... Generalno čovjek ima smisla za humor.

Kroz glavu mi je prokapala misao o tome šta misle oni na bini dok nas gledaju dole, i kako se nađemo sa njima na pola puta na izborima, jebala nas Neda Ukraden, al' od leksiliuma nisam imao dovoljno koncentracije da donesem zaključak... Na povratku kući samo me sreo samo šefov zajeban pogled.

Razlog zbog kojeg je svaki političar govno od čoveka.

Ne verujem da uopšte neko i zna kako to izgleda, ali verujem da je to u stvari ogromna manipulacija građana, i pretpostavljam da to izgleda kao i u primeru (možda malo preterano, ali verujem da nisam daleko od istine).

Ono sto kazes nekome ko insistira na svojoj baron patispanj prici,bez namere da menja temu dok ne izazove zeljenu reakciju odusevljenja.

Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio "na sred Terazija", nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.

To je u stvari sponzoruša in the makeing. Pošto prema njoj majka priroda nije bila baš najdarežljivija (liči na obrijanu mutiranu kozu koja se propela na dve noge, ima lice kao konj koji pokušava da dohvati jabuku kroz žičanu ogradu itd, itd...) ona je u potrazi za nekim ko će joj obezbediti novac za estetske operacije koje život (na visokoj nozi) znače.
ALI, pošto fizičke atribute za kvalifikacije u prvi eliminacioni krug do najtežeg tajkuna još uvek nema, ona će krenuti po neselektivnom sistemu daj šta daš ka prvom batici koji će joj omogućiti kupovinu PRVOG ORIGINALNOG PARFEMA koji je faza bez povratka.
Nemojte pogrešno da je shvatite, ili potcenite.
Ona nije naročito pametna, ali za stvari koje je zanimaju je pravi maher.
Ona će znati kako da se dodvori i umili izabraniku svog poriva.
Uže specijalnosti su joj zabadanje noža u leđa kvazi-drugaricama/konkurenciji, mazan govor, erotično zabacivanje kose, prekrštanje nogu i bezočno laganje.
Iz nje izvire iskonska, neutaživa glad.
Ova sasvim prosečna devojka je rešila da se popne uz lestvicu sponzorstva sa onakvom odlučnošću kakvu retko koji čovek poseduje, i najverovatnije će uspeti u tome.
Pretpostavljam da samo ona sama zna koliko je prilikom tog procesa njena duša propatila, i koliko je morala nisko da spusti lestvicu svog ponosa i izbriša liniju između sebe i najobičnije životinje. (Bez uvrede životinjama, jer ona sver radi po sopstvenom izboru.)

Ekonomsko-pedagoško-mitološki fenomen čiji je idejni tvorac Mića Jovanović. Koncept je razvijen na bazi modela organizacije Rudarsko-topioničarskog basena u Boru i usko je povezan sa izborom za Miss Timočke Krajine, Donje Ćuštice i ostalih vukohebina.

Postoji teorija kako sve oči vremenom postanu takve. I ona da su urokljive oči simbol ljudi - reptila sa druge planete. Špijuni, jelte.
Ali, većina penzosa iz gradskog imaju natprirodnu moć suptilnog izvlačenja životne energije iz tebe. Ako ne uspeju, krenu sa bacanjem kletve jer im nisi pružio očekivano zadovoljstvo. Stiven King je napisao popularni roman po uzoru na srpske urokljivce - "to". Menjaju oblik, ali suština je ista - hrane se tvojim osećanjima.
(Penzioneri, shvatili smo šta radite).

Probrani, reprezentativni primjerak.

Spartanac.
Bez smaranja o njihovom detinjstvu ili teškom školovanju kako bi postali "The Spartans ", i tu pod školovanje mislim na sto jedan način kako ubiti persijanca, a ne Sistem protoka fluida .
Druga stvar u vezi sa njima je njihov govor. Učeni su da svaki problem, i uopšte sve što hoće da kažu, kažu jasno ,kratko i jednostavno , nisu pravili od miša slona.
Dok se sada ljudi kriju iza fraza i tuđih govora, tad je svako govorio šta je mislio (šta god da je mislio homo sapiens iz VII veka pre nove ere) .
Tu je i ona stara proverena da su decu sa hendikepom bacali sa litice.
Nije ni čudo onda što je na vrhuncu moći bilo 12 000 hiljada spartanaca koji su vladali sa 500 00 robova.
Pitate se zašto su propali, propali su zato što je neka budala rekla aj da radimo nešto drugo osima rata, aj da pevamo, filozofiramo i pišemo romantičnu poeziju u stihu. I onda je više ljudi odlazilo u filozofe umesto u vojnike i njihova vojna sila se raspala, tad su ih i osvojili (pravi primer bi bio, bilo je više menadžera upravnog odbora nego poštenih radnika i tad su otišli pod stečaj) .