Najzajebanija stvar na svetu. Ulaziš u kuću. Jedva uspevaš da napipaš kvaku jer ti je pao mrak na oči koliko ti se piša. Trčiš ka kupatilu, skačeš, u vazduhu radiš salto, kolut napred, kolut nazad, počešeš mudo, dereš se kao Brus Li i šutiraš vrata od klozeta..... ali kurac, tvoja veš mašina koju je keva dobila za svadbu '87, inače ponos Elektronske Industrije Niš je doplesala na krilima centrifuge do vrata i zabarikadirala se. Vrištiš, grebeš vrata, psuješ komunizam, udaraš vrata maljem, ali po ugledu na ruske veš mašine, i tvoja je teška kao omanji tenk. U afektu ga vadis, i zalevaš babinog adama kapitalca koga čuva dva'es godina.... Jebem ti veš mašinu.

Nerado prihvatiti kakvu neprijatnu ili poražavajuću činjenicu. Teška srca pružiti ruku i priznati manje-više neočekivan poraz na rendom polju života. Doživeti razočarenje - što bi rekla svaka riba koja se ikada zajebala i pala na šarm jebenog Ivana Ivanovića. Ili Bosiljka, svejedno je.

U svakodnevnoj upotrebi, elem, izraz iz naslova se u neretkom broju slučajeva može sresti i samo kao "gorka pilula", a poslednjih godina u našoj zemlji najredovniji uzimaoci iste su - o, bolne li istine! - fudbalska reprezentacija i izvesni klubovi sa Autokomande, Đana Ivanović&Jebena Janković, kompletna državna Ekonomija i Privreda, i svi mi zajedno s njima.

Ima neko, fazon, dvaes' tona šećera na zajam? Vraćam za par godina...

Nova, hibridna vrsta mladih ljudi na čijem se muzičkom repertoaru nalazi samo crnačka rep muzika.
On sanja o guzatim crnim geto bičarkama.
O lancima i katancima, silovanju bičarki u dupe, uličnim borbama na vrelom asfaltu. Za njega je život teška patnja, on živi život geto crnca. Igra samo San Andreas, jebe kevu belim kerovima, kara crne rave.
Izgled mu se sastoji iz trenerke, patika tri broja veće koje vuče po zemlji, pritom gegajući se kao pingvin, i naravno uvek sa travom koju vari iza dvorišta škole!

Proces prilikom proveravanja kvaliteta rakije degustacijom. Stane se na par trenutaka kako bi se izmerila brzina klizanja iste do želuca.

Iako ne poseduje fizičku snagu, on je strahovito jako oruđe kojim možemo slomiti i najsnažniju osobu. Poznate su priče žestokih momaka koji su padali ničice pred bistrim i vragolastim očima neke lepotice.
Neki filozofi čak tvrde da je pogled najači seksualni stimulans i da nema vatre u telu bez vatre u oku.
Međutim, pored sreće pogled zna da donese patnju kada u nečijim očima spoznate razočarenje, mržnju, bol, neodlučnost ili pak nešto sasvim deseto.

Užasno zajebana i teška stvar, pogotovo ako nije moguća licem u lice. Kao da već nije dovoljno teško objašnjavati najboljem drugu da trava svakog dana nije način da se izbori sa problemima, još to moram da radim šapatom, da ne čuju moji, i slušat' neubjedljive izgovore takođe šapatom, da ne čuju njegovi. Onda naravno crkne moja razjebana baterija na fiksnom, pa trčim na msn, gdje mi kucanje postaje drastično loše, i sve više se nerviram jer znam da bi zabrinuti izraz na mom licu i iznervirani ton mog glasa rekao mnogo više od glupih slova na ekranu. Mada, ako nam je već stalo do te osobe, uvijek se nađe način.

Izrečena je velika i teška uvreda koja se ne može drugačije sprati osim krvlju. Ali ipak onaj ko ovo izgovara bi da izbegne robiju, te onome ko je izgovorio što ne treba daje to ovako na znanje, usput mu diskretno nabacujući da ima jako malo vremena da odatle zbriše, taman koliko da domaćica skokne do artiljerije, uzme džebanu i donese domaćinu. Možeš probati to vreme da iskoristiš da se nekako povadiš i povučeš reč, ali već zalaziš u rizičnu zonu jer će domaćin ispasti pizda ako ne uspeš, a puška je stigla i moraće pretnju da ispuni. A sebi skraćuješ udaljenost od domaćina čime mu olakšavaš nišanjenje. I naravno, ne vraćaj se više tu jednom kad odeš pod tim okolnostima.
Domaćinski sleng.

Izuzetno teska akrobatska vezba koju jako smelo izvode hronicni sportisti.
Ovu vezbu cesto mozemo videti na nekim kulturnim ili sportskim manifestacijama,proslavama,svadbama,krsnim slavama,rodjendanima a najaktivniji sportisti ove discipline neretko svoju tacku izvode i ispred prodavnica privlaceci ogromnu paznju na sebe.Treba napomenuti da se za lose izvodjenje ove tacke uglavnom dobija crveni karton a povredjeni sportisti se hospitalizuju u najblizim ustanovama ili se salju na kucno lecenje.
Predlazem nasem olimpijskom komitetu da da predlog svetskom olimpijskom komitetu da uvrsti ovu disciplinu u letnje i zimske olimpijske igre te da na taj nacin doprinesu brendiranju Srbije jer nam tu sigurno nema premca u celom svetu.

Neobaveštena osoba čija je pamet malo izvetrila, pa izgleda kao da je neko vreme proveo iza bodljikave žice. Sve ga zbunjuje i iznenađuje. Čuje samo ono što je rečeno, ne i prećutano i vidi samo ono što je napisano, a ne i ono što stoji između redova.

Ubitačan ritam odigravanja utakmica domaćih fudbalskih klubova, koji nas sa velikim uspehom predstavljaju u Evropi. Pre svega, služi kao opravdanje za svaki neuspeh bilo na evropskoj sceni, bilo u domaćem prvenstvu, ali istovremeno posluži i za ravnanje sa velikim evropskim klubovima.

Poslednja rečenica u flert fazi dva radnika gvožđare.

Konstatacija na sagovornikovu gotovo fanatičnu zagriženost za krajnje trivijalnu temu, koja ga se u najmanju ruku ič ne tiče. Situacija u kojoj se gubi nit rasprave i više se ne bira sredstvo za dokazivanje tvrdnje, već se puca iz svih topova za ''svoju stranu''. Epilog je u najmanju ruku verbalna kavga, čak se nereko i pesnica potegne.

Izraz nastao po već gotovo čuvenoj sudnici koja se organizovala na časovima srpskog o slučaju ''jadne male Ane''. Zamišljen kao čas debate, suočavanja mišljenja i razvijanja retoričkih sposobnosti ovaj čas se često završavao razmenom psovki, pesnica neretko i stolica.

U svetu vodeći uzrok statistike.

S vremena na vreme dođe period u životu kad čoveku ništa ne ide od ruke.

U ovoj takozvanoj "ekonomskoj krizi" čovek se bavi raznim stvarima da bi preživeo i prehranio svoju porodicu ali ponekad ni to nije dovoljno, nego se hvata za poslednju slamku spasa a to je pozajmica od zelenaša ili ne daj bože od banke. Prijatelji gase telefone čim vide da zoveš jer već unapred znaju šta ti treba. Pičke.

Vremena su teška, i sredstva se sve manje i manje biraju samo da se prespoji do prvog, samo da se nekako ispliva, mada i to je često mač sa dve oštrice, i pre nego što si shvatio šta se dešava eto tebe u još većim govnima nego što si bio.

Prosečan ljudski vek traje oko sedamdeset, do sedamdeset pet godina, i većina ljudi traži razne načine da živi što je moguće duže preko te granice. Svestan sam da svako voli da živi, ali to je ipak nerazumljivo iz jednog prostog razloga : ako produžiš sebi život za petnaest godina, to je petnaest godina provedenih u starosti, a ne u mladosti. A starost je teška i mučna : postaješ sve bolesniji i nesposobniji, čula polako otupe, i čini ti se da na tebe niko ne misli i da su te svi zaboravili. Sve više dragih ljudi umire, ostaješ sam, i postoji realna šansa da ćeš završiti u krevetu i da nećeš moći da brineš o sebi. Postaješ teret, i svakog dana moliš Boga da te primi da ne mučiš i sebe i druge..

Odlično opravdanje za neumerenost u jelu i piću.

Pojam koji zasija u punom sjaju kad je u pitanju odabir muzickog zanra.Naravno,svako treba da slusa ono sto mu prija,ali problem nastaje kad se to iznese u javnost.Dakle:
-Ako slusas rock ti si staromodan,
-Ako slusas punk ili metal,onda si narkoman (prva vrsta),
-Ako slusas hip hop/rep onda si napaljeni tinejdzer,
-Ako slusas Grand onda si teska seljacina,
-Ako slusas tehno opet si narkoman (druga vrsta),
-Ako slusas RnB,automatski se lozis na Cviju&Co,sto je najgore.
Iz ovoga se dolazi do sledeceg zakljucka:Ako zelis da te u Srbiji smatraju za normalnu osobu kad je u pitanju muzicko opredeljenje,najisplativije ti je da slusas Indi ili Rege,jer dobar procenat ljudi ne zna ni sta je to.

Reč vrlo mističnog značenja i porekla. Ipak je vrlo poznata reč na ulicama, fakultetima, u školama, kućama, na poslu, jednostavno je možete čuti svuda. Reč je, takođe, izuzetno teška za objašnjavanje trećem licu.

Ima mnogo značenja, koja uglavnom ništa ne znače, zbog čega sam i naveo iznad da je "mističnog značenja". Propratna reč, koju možete ubaciti, na mnogo mesta, pri pozdravljanju, upoznavanju, odgovorima i ostalim rečenicama u neformalnom razgovoru.

Često može da se koristi kao sinonim za, "sad ću", "odmah"... U zavisnosti od količine lenjosti osobe koja odgovara i težine zadatka, može da znači da će ga ista uraditi odmah, uskoro, ili ga nikad neće uraditi.

Zapušteni bunari, tuneli, kapelice, šupe uvek su inspirisali društvanca iz ulice ili osnovne škole da se okupe u svom štabu, pričaju priče o nekom misterioznom mestu i kuju planove za pohod na njega kao ekipa iz Skubi Dua.
A decu prolazi jeza na pomisao o tom mestu i neki ponos i radost kad pomisle šta će reći devojčice kad izađu odatle.
Uvek se u priči nađe neko kom se tamo nešto strašno desilo a ,,Leonardo" u ekipi je ,,već probao ali nije mogao da pomeri neka teška vrata ili je video kako neki sumnjivi ljudi ulaze pa se sklonio".
Na ta mesta se vremenom zaboravi ili se krš raščisti pa nestanu, a večitim dečacima ostane neka želja da siđe bar u jedno od njih do kraja života.

Ekstremno lako.