Ekvivalent lovačkim i pecaroškim pričama,s razlikom što im se bezrezervno veruje,nemogu se proveriti,razvijale su se u sladu sa vremenom iz kog potiču.
A kako vreme prolazi ulaze u legendu,jer nema ko da ih prenosi.
1389.Ko ne došo sutra na Kosovo ,od roda mu ništa ne rodilo...
1804.Eto mene vama,eto nama rata s Turcima
1918.Ako neznaš šta su muke teške,probaj preći Albaniju peške.
1945.Druže Tito Srbi tebe lažu,oni vole Đenerala Dražu.
1991.Ratni huškači,strani plaćenici,domaći izdajnici....su napali goloruke.....(upiši po volji)
1999.Građani čestitam vam mir,i još jednu veličanstvenu pobedu....(?!)
2000.pa nadalje:Tata je sine menjao pelene najbrže u celom gradu,a tek što je pazio decu u Radosnom detinjstvu.
Tako se stariji teše kad mi (mladi) radimo nešto što ne odobravaju, a sa čim nekako mogu da žive.
1. Pa ok, prekinuo faks, sad radi u trafici, ali bolje i to nego da se drogira.
2. Izlazi svako veče, dođe pijan ponekad, ali bolje i to nego da se drogira.
3.Krenula u crkvu svake nedelje, još stavlja nekakvu maramu na glavu, ali bolje i to nego da se drogira
4.Po ceo dan visi na kompjuteru, al bar je kući, vidim ga.. bolje i to nego da se drogira
Iako dosta ljudi misli da ovu rečenicu izgovara Pera Kojot Super Genije, ovo je zapravo rečenica koju izgovara Marvin Marsovac kada mu u ruci eksplodira 'Eludijum 36 eksplozivni svemirski modulator'. Postoji više verzija sinhronizacije na srpski, i u svakoj se ova rečenica drugačije izgovara. Npr. ovde na 5:20 Đuza Stojiljković izgovara "pa, natrag u laboratoriju": http://www.youtube.com/watch?v=KourwjgVXeQ
Legenda kaže da se replika "natrag na projektovanje" može čuti u verziji u kojoj Duško Dugouško priča o svojoj glumačkoj karijeri u bade mantilu, ali nju je gotovo nemoguće naći na internetu. U originalu, Marvin izgovara "well, back to the old drawing board".
Radiš seminarski za faks na kompu, i toliko ti dobro ide da zaboravljaš da pritisneš 'Save'. Komšija pali cirkular i komp se restartuje zbog pada napona. Opsuješ komšiju, opsuješ Srbiju, zapališ cigaru, pa natrag na projektovanje.
Savršeno vreme da radiš sve one gluposti nisi stigao kao klinac/srednjoškolac,
Miki: -Brate kako faks?
Goksi: -Imam ispit za dva dana, skinuo sam prvog Hitmana. Baš je zajeban. Skida mi se i Silent Assassin.
Miki: -Ja nikad nisam bio silent u Silent Assassinu.
Goksi: -Niko nije.
Ono što 'oće da padne na pamet kad kreneš malo da razmišljaš... Radio si sve po dobronamernim savetima roditelja, rodbine, trenutnog trenda zapošljavanja i predviđanja kursa evra. Završio si dobar faks, od onih gde mož' čak i bez veze da se zaposliš, imaš platu koja pokriva prosečnu potrošačku korpu, al' još imaš i za ponešto. Naš'o si ženu, koja je obavezno lepša polovina u vezi, stižu i deca, nisi od onih š'o su žigosani kao sami, naglas ih sažaljevaju a potajno im zavide, a i ti sami sebi naglas zavide, a potajno se sažaljevaju... Ne bi trebalo da nisi srećan. Onda skontaš da je sreća relativan pojam. Sreća koju živiš je nekakva sreća koja se plasira po televiziji, svakom romanu od hiljadu strana što su pisali dokoni Rusi kad nisu smeli da promole trepavice od minusa ili neke engleske usedelice uz čaj sa mlekom dok je prolazio lokalni lord na konju. Brate, i ljudi furaju jedno te istu stvar, ma ne dvesto godina, već hiljadu godina nameću iste standarde za sreću. Ajd' ovih sedamdes' posto što nisu srećni, ali kažu sebi to tako mora, oni su još normalni, ali šta sa onima što stvarno krenu da traže sreću? Ko je tu lud, a ko pametan, to se ne zna. Možda čovek i treba stalno da bude nezadovoljan, da smo bili zadovoljni onim što imamo, ne bi se ni spuštali sa drveta.
-Mama, tata, ja bih stvarno voleo da se bavim hortikulturom.
-More, mali, da si završio elektrotehniku, vukovac, grdosija, atleta, tu da mi se petlja sa cvećem kao oni što paradiraju na televiziji. Da se brukam pred komšijama.
______________________________________________________________________-Tata, ja bih stvarno voleo da budem dželat. Video si kako imam laku ruku, poštedeo bih muka sve one kojima zapadnem ja kao početnik. Pa odrubio bih glavu u jednom potezu. Vežbam svaki dan, evo, vidi, napravio sam i novi model sekire, tako da i ako, ne dao dobri Bog da neki novajlija omaši, da i oni sa volovskim vratom budu mrtvi, pre drugog sečenja.
-Ćuti i potkivaj konje kao tvoj deda i pradeda i svi ostali. Neće meni sin da bude neki hipster sa kapuljačom.
______________________________________________________________________
-Heraldijo, jebaću ti oca reptilskog! Zmajevi i ljudi se ne druže! Nisi ti tamo neki kineski lung bez krila, nisi ti kao ona pernata ptičurina amfider pa da se družiš sa ljudima i da ih opismenjuješ i čuvaš blaga! Ti si jebeni Evropski zmaj! DRACO OCCIDENTALIS MAGNUS, bre! Da te više nikad nisam videla da im pomažeš oko kopanja!
Heraldija je pomagala oko kopanja mnogo puta, bila je srećna, dok je nisu ubili banditi u potrazi za njenim blagom. Seljaci su je sahranili uz sve počasti.
Pokušaj američkih scenarista da dokažu nekoliko stvari:
* Ako si dobra pička, vrhunski namontirana i popunjena na pravim mestima, mišićavi plavi mladići će otkidati za tobom.
* Nakon desetak abortusa, u četrdeset petoj godini života veštačka oplodnja ipak može da uspe.
* Besmisleno ispijanje crnog vina u svako doba dana i noći ne može da uništi veštačke zube.
* Koliko god da si patetična i očajna udavača, pronaći ćeš ekipicu sa istim problemima da se zajedno tešite.
* Botoks je kul.
- Udajem se za 3 meseca!
- Ja neću da se udam.
- Što? Pa napunila si 30, nije ti rano.
- Pa sačekaću ipak da dođem u kasne četrdesete, do tad ću imati dobru karijeru, preći kilometre kurca, probati razne plastične operacije, naći prijateljice koje su u istom fazonu i konačno pronaći savršenog muškarca.
- Znači bićeš matora kokoška.
- Ne neću, vidiš da uspeva onim ribama u serijama.
Odnos između šefa i radnika koji je upravo otpušten.
- Mile... Žao mi je što ovo moram da ti kažem, ali šta je tu je, od danas naš odnos je razlazni, ti nemaš diplomu, a ova firma zaista ide samo na bolje, tako da završi sine faks, pa dođi.
dojam o neograničenoj omnipotenciji svih naših građana, dojam o njihovom širokom obrazovanju, obrazovanju stečenom iz ličnog iskustva, koje prenose "altruističkim" delovanjem na sve ostale neobrazovane oko njih. Teško da možete da izađete samo do prodavnice a da ne budete edukovani o nečemu. Edukatori uvek sa neverovatnom brzinom odgovoraju na sva vaša postavljena, nepostavljena, retorička pitanja, a takođe znaju odgovor i na sva večna pitanja ljudskog roda, kao što je npr.: "šta je starije, kokoška ili jaje" ili čak pitanja sa prenosnim značenjem tipa: "koliko anđela može da stane na vrh igle?". Njihova predavanja traju toliko dugo, da obećate sebi da im više nikada nećete postaviti pitanje: "A 'oćete mi vratiti kusur?".
JA: Uplaćujem (!!!SAMO!!!) 50 kinti mob. kredita.
PRODAVAČICA (matora baba): "Više niko ne uplaćuje 50 din. kredit, znaš!"
JA: "Pa evo ja uplaćujem, to znači da ima neko xD" (”...još mi reci šta sam jeo za ručak pa da te puknem")
Kaže se za čoveka koji bez znanja ,truda i odgovarajuće struke nađe dobro plaćen posao.
Si čuo da Siki našo posao u EPS -u ? Ladi jaja i prima dobru platu. Usput valjda kaže ekipama gde da idu da seku struju.
U mamu mu njegovu, ko da mu je Falji Ramadani menadžer. Ja jebeni faks završio i nigde posla , a on s jebenom trogodišnjom uživa...
1) Ono što kažemo osobi, koja nas pita da li smo se lepo proveli na zabavi, koja je bila zanimljiva kao Papina sahrana.
2) Može se koristiti i da se iskaže mišljenje da je neki događaj nemoguć.
1)
Laki:”Devojke, je l’ ste se lepo provele večeras?”
Maja:”U sledećem životu!”
Jelena:”Da. Laki, ovi tvoji ortaci k’o da žensko nisu videli ni na fotografiji!”2)
Ljuba:”Batice, nema više zajebavanja sledeće godine ću da završim faks!”
Srki:”Hahaha, brate, u sledećem životu! Jebote, studiraš deset godina!”
Vođenje ljubavi sa devojkom (ženom) čiji polni organ ima veći obim od vašeg ponosa.
-Čujem da si opleo onu matorku sa četvrtog sprata ? Kako je bilo a? Zna li matora šta ?
- Klasično jamarenje kume . Kad sam upo u rupu, mogo sam satima da lutam. Progutala me. Posle sam morao da se dovijam na razne načine..
- E moj druže, težak je život švalera.
'Ajmo svi na pod, svi u jebeni sevdah, jer zemlja gruva i svima nam je tako do jaja! 'Ajmo ruke gore svi koji kapiraju o čemu se radi! Ja ne kapiram da ga jebeš! OK, u stvari kapiram da danas baš svako ko se od matoraca ogrebe za gitaru ili klavijature može da pravi muziku i da osnuje bend, ali ne kapiram zašto se neki toliko trude da budu u toj baš kategoriji! Okej, reći će neko, ljudi slede svoje snove. Sve je to lepo, ali zašto da zbog njihovih snova i njihove bljutave muzike ja i hiljade drugih imamo noćne more? Završi brate neki faks ili pali preko ili neka ti ćale preko veze nađe neku dobru šljaku gde nećeš raditi ništa, a primaćeš kintu. Od takve muzike se i tako nećeš leba najesti.
Ali ta muzika je tako moderna! reći će neko. Čuj moderna! Ponegde je postalo moderno biti muško i primati ga u bulju, zato mi se baš nešto i ne žuri da postanem moderan.
Ali to je tako urbano! Urbano, kažeš? Neka hvala, ja ću onda radije ostati seljak i do kraja života slušati Smak, YU grupu i ostale stare majstore. Tačno, matori su i ružni, ali znaju da sviraju i da naprave pesmu, ja muziku i tako ne gledam već slušam.
Ali te njihove pevačice, pa one imaju tako slatke, sexy glasove. Stvar ukusa. Ja bih na primer radije gledao pornić sa Angelom Gossow u glavnoj ulozi i slušao je kako u ekstazi priziva svevišnjeg onim njenim jezivim glasom. Bolje to nego slatkasti izveštačeni glasići riba od kojih neke nisu dovoljno dobre ni za pornić. Dobro, neke i jesu, ali to nije deo ove priče.
- Eeeeeej, čekaj, čekaj, ali to je tako avangardno!!!
- Šupičkumaterinu bre, i ti i avangarda!!!Definicija je napisana za Mizantrophy.
Drugo lice klinca naloženog na kanter. Postaje ubilački nastrojen.
- Alo bre, gde mi je majica!?
- E nisam ti vratio, izvini...
- Šta izvini? Dođi mi na demidž bre!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dušan Ranković, jedan!
- Šta jedan, pa roknuću ti hedaru matora drtino!
Krenuti što pre, zbog nekog određenog razloga, na malo dalji put.
- Tako, kažem ti. Žali se on, te studentska hrana loša, ne može da jede, gladan, smršao. Kuka na sav glas. I baba skoči, poče da sprema, te gibanicu, te sarme, đuveč, vanilice, kiflice i potegnu pravo za Beograd. Nego bojim se da tako natovarena i matora, ne potegne pa ne umre, pre nego li i stigne.
Karta za bolji život. Osnovni moto rijetkih, poštenih preduzetnika - vizionara. Uvijek ima nešto novo da se stvori i da se opari na tome. Potrebni su znanje, volja i upornost. Sve ostalo dolazi po sebi.
Trsite sve što stignete. Opijte se. Zajebavajte se. Povucite i po neku crtu. Ali ne zanemarujte školu. Riješite taj faks već jednom, stvorite nešto. Putem kojim smo krenuli nećemo daleko. Trebaju nam nove Tesle. Kad uspijete u životu, biće vremena za gluposti, a bogami i para.
Pustio malkice govanca u ćega.
- Mama, mama, ukakio sam se...
- Joooj, pile mamino, ma samo si cvrcn'o. :cmok:▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Opet si se usr'o drtino matora, eee dosta je, ne perem više, kupujem ti pelene.
- Ja da nosim pelene, neću. I šta zvocaš toliko, uvek samo malo cvrcnem... To samo pljuneš, protrljaš malo i ko nove !
1. Konacno se otarasiti nekog il neceg.
2. Iznenaditi svoju devojku skidajuci je jos sa ulaznih vrata, pod uslovom da nema nikoga kuci.
roditelj:
-Kad ces vec jednom da mi se skines s' vrata!?
ti:
-Cim skinem faks s' vrata, z'momenta begam!
..........
devojka:
(otvara vrata i biva zaskocena od strane svog nestrpljivog decka)
-Mmh, mmh, poo-olako brrre...
'De je prr-redii-igraa-ah?
nestrpljivi decko:
-Mmmmm...
Predigru cemo posle!
Mmmmpfh...
To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"
Kletva prosvetnih radnika
- Šta ćeš ti posle srednje?
- Da upišem faks
- A posle?
- Ako ne nađem posao u struci da predajem u nekoj školi
- Ne nikako, pa čoveče ceo život ćeš da ideš u školu
- Znam al jebi ga
S 3 krećeš u vrtić, sa šest si već u prvom osnovne jer nemaš više šta tamo da radiš na oduševljenje familije i vaspitačica, u školi odlične ocene, srednja prohujalo s vihorom pičkinog dima, fakultet otprilike u roku smandrljan i gotovo. Sedneš i čekaš.
Šta sad?
- Evo sve je pozavršavano, i škola i faks, šta ću sad, šta ću sad???
- Koliko imaš godina?
- 24.
- Vrlo dobro prolazno vreme. Sad sedi i čekaj da umreš. Usput možeš koje dete zbaviti da se imaš čime zajebavati, eto. I ne gnjavi više.
