Kao i političari, komentatori svoje pravo mišljenje prikrivaju frazama koje su godinama naučili. Za svaku priliku, i situaciju postoji pogodna fraza koja omogućava iznošenje mišljenje bez psovki u toku prenosu. Neki od primera su:
Indisponiran - Nije ni za kurac.
Nepreciznan pas - Ne njemu majmune!
Neprecizan šut - Šta gađaš vole jedan!
Pravo u golmana - Od tolikog gola?!?
Nekontrolisano - Ne u reflektore, stoko!
Nebu pod oblake - Debil gađa ptice
Loš potez uprave kluba - Uprava napolje!
Sudija pokazuje ofsajd - Ma kakav ofsajd?!?
Sudija nije pokazao ofsajd - Sudija, gde su ti oči, vidiš da je ofsajd!?
Prosudite sami da li je bio ofsajd - Pu jebem ti, jeste bio ofsajd
Prosudite sami šta je bilo - Nisam video, spremao sam sendvič
Gospodine (prezime sudije) - Sudija pederu jedan!
Sjajan fudbaler, na zalasku karijere - Drkao sam na njega
Sjajan fudbaler, na vrhuncu svoje karijere - Drkam na njega
Sjajan fudbaler, pred kojim je blistava karijera - Drkaću na njega
Neprimetan na terenu - Za šta te plaćaju!?
Neizvesna završnica meča - Jebem ti, neće mi proći tiket!
Veličanstvena pobeda - Prošao mi je tiket!!!
I na kraju ipak pobeda - Pao mi je tiket
Nezanimljiv meč - Ovi veze nemaju sa fudbalom
Iskusna ekipa - Ovi su za penziju
Neiskustvo je presudilo - Balavci ispušili
Nisu dorasli protivniku - Ispušili
Mladost je pobedila - Matorci ispušili
Naš narod voli fudbal. U svakom selu u srbiji postoji bar po jedan fudbalski klub. To je tim kojeg celo selo voli, i nema čoveka u selu koji u mladosti nije odigrao bar nekoliko utakmica i sa ponosom ga predstavljao. Većina ovih klubova po običaju igra u najnižem rangu (beton liga). U stalnoj su težnji da izađu iz beton lige i upadnu u viši rang, bar onaj međuopštinski, ili kako se već zove, ali sudija nikada ne svira odlučujući penal, ne vidi ofsajd, da nekom crveni karton... i tako bude glavni krivac za dalji ostanak ekipe u najnižoj ligi.
Izuzev gore navedenog, seoski fudbalski klub se vrlo malo razlikuje od ostalih kvalitetnijih i uspešnijih klubova. Ima svoju upravu, finansije, stadion tj. teren, igrački kadar, treninge, vrši transfere...I sačinjen je na sledeći način:
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Naziv:
Ime kluba je po običaju najčešće vezano za neki od simbola mladosti ili simbola rada: Omladinac, Mladost, Mladi radnik, Radnički, Radnik...
-Uprava:
Glavne funkcije oko upravljanja klubom obavljaju najuticajniji ljudi iz sela: Predsednik mesne zajednice, penzionisani nastavnik fizičkog vaspitanja, vlasnik seoske prodavnice...
-Igrački kadar:
Igrački kadar čine skoro svi stanovnici sela koji su u mogućnosti da pretrče par stotina metara a da se ne zakašlju. Ali, ako se na mestu predsednika kluba nalazi neka osoba koja ima veliku familiju, stvar oko sastava tima je već poznata.
-Finansije:
Poslovanje kluba je veoma teško, zato što ni opština ni mesna zajednica skoro da ništa ne daju klubu. Tako da je klub prisiljen da svoj budžet puni parama dobijenih od transfera igrača ili sponzora: Fk Radnik je izvršio transfer na polovini sezone zamenivši levo krilo, Brankovića, za polovnu vešmašinu marke Gorenje, jer klubski ekonom neće više da pere na ruke dresove cele ekipe.
-Navijači i klubska obeležja:
Navijači ovog kluba su uglavnom roditelji, deca i prijatelji igrača. A ima i ponekog penzionera željnog da se ispriča sa nekim. Obeležja kluba i klupske boje se menjaju u zavisnosti od dresova koje klub dobije kao donaciju nekog marketa, prodavnice ili firme: Prošle godine su igrali u crvenim dresovima, u stvari to su bili dresovi Liverpula. a ove godine su dobili nove dresove u crno plavoj, jer je Inter osvojio ligu šampiona, a igrati u bojama šampiona evrope daje klubu dodatni motiv i samopouzdanje.
-Infrastruktura:
Imaju svoj stadion koji nema sedećih mesta ali je vrlo funkcionalan, jer se nalazi u podnožju brdašca na kojem može da se smesti popriličan broj ljudi. Ograđen je krupnom žicom visine jednog metra i u glavnom služi da se na nju navali bicikl. Travnata podloga je tokom cele sezone u dobrom stanju, jer klub ima dogovor se obližnjim traktoristom koji po povratku sa njive obavezno svrati da pokosi i fudbalski teren, a za uzvrat traktorista dobija to što njegov sinovac svaku utakmicu počinje u startnoj postavi.
Politička realnost stranaka poraženih na izborima. Ili će progutati ponos i napraviti postizbornu koalicuju sa svojim dosadašnjim neistomišljenicima kako bi preživeli na vlasti ili će se utopiti u kolotečinu opozicije i duvati kurac. Bilo kako bilo, na kraju uvek ispadnu jebena stranka.
- Znači, dogovorili smo se? Nama : privreda, zdravstvo, energetika, finansije, uprava carine i spoljni i unutrašnji poslovi; vama - obrazovanje, kultura i parking servis?
- A prihodi od javnih toaleta i aparata za kafu?
- Hmmm...Može, al' da Nada Kolundžija popuši Tomi. Ima tu želju još od kako ju je prvi put ugledao u Skupštini.
- U redu. Pošaljite samo Tabakovićku u Krunsku na jedan stranački bukake i Nada odma' seda u auto...
- Živeli!
Uteha kojom se brani prestupnik kada počini žestoko sranje sebi na štetu.
- Šta mi uradi sa robom? Prevrnuo si kamion, trista kutija Delikata guščijih pašteta i tona ćureće posebne kobaje! Daj pare ili da te moje oči više nikad nisu videle!
- Ali šefe, to je za opšte dobro, makar je sirotinja sve to pokupila, možda smo nekom spasli život da ne umre gladan...
- Jebe mi se za njih, nadoknadi štetu ili reci pa-pa svom poslu!-----------------------------------------------------------
Pandur: Optuženi ste za ubistvo Tomislava Karadžića! Imate li šta reći za svoju odbranu?
Optuženi: Dojadilo bre više da jedan te isti rukovodi fudbalom! Mi uporno - "Uprava napolje!", ovaj nas ne jebe! Pa kad nećeš milom - oćeš silom!
P: Znate li da ćete se na sudu moći braniti samo ćutanjem?!
O: Jebe mi se, uradio sam stvar za opšte dobro! Ćeraćemo se mi još!
PATKA (Anatidae) - Najrasprostranjenija vrsta na našim prostorima. Kada uoče predatora svi pripadnici ove vrste formiraju kolonu i upute se ka vratima i migriraju u sledeći autobus.
MERKAT (Suricatta) - Izvija se visoko iznad svog čopora i sa pažnjom promatra sledeću stanicu. Njegova strategija za preživljavanje zasniva se na njegovom visoko razvijenom čulu vida, posebno je osetljiv na zelenu boju i sposoban je da sa velike udaljenosti razlikuje najfinije nijanse (nikad se nije desilo da pomeša predatora sa npr radnicima komunalnog, saobraćajcima, radnicima vodovoda, iako svi oni imaju uniformu jako slične boje). Kada uoči predatora obaveštava pripadnike svog krda telesnim ekspresijama (komešanjem, vrpoljenjem i dahtanjem) o opasnosti.
Mungos (Herpestidae) - Odlikuje se izuzetnim refleksima, okretnošću i brzinom. Čim predator zakorači u autobus velikom brzinom se probija kroz gužvu do najbližeg automata gde poništava kartu. Njegove sposobnosti često prkose zakonima fizike, neki smatraju da su ovo čak i eterična bića (zbog njihove sposobnosti da kada je naizgled nemoguće fizički stići do automata oni to učine sa lakoćom), ali to su praznoverice. Iskustvo i vežba su oblikovali sposobnosti ove vrste.
Lenjivac (Bradypodidae) - Ova vrsta ima na prvi pogled u najmanju ruku čudnu strategiju, ali ona u najvećem broju slučajeva funkcioniše. Po prirodi imaju jako spore reflekse i sklonost da u jako kratkom vremenskom roku zaspe. Kada predator stigne do njih u potpunosti ga ignorišu i isključe svaku komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Predator na svaki način pokušava da dođe do plena, ali posle nekog vremena (u zavisnosti koliko je uporan) uglavnom odustane. Nakon toga lenjivac nastavlja sa svojim normalnim aktivnostima.
Kokoška (Pullus) - Što glasnije sa gestikulacijom krilima. Uglavnom se sreću ženke, mada ima i muških pripadnika ove vrste. Osim razlike u polu teško je uočiti neku drugu razliku. Kada je ugrožen pripadnik ove vrste se trudi da privuče što više pažnje nesnosnom galamom i mlataranjem ("nisam znala da karta kupljena u jednom autobusu ne važi u drugom! pa šta ako je nisam poništila? pa mislila sam da to tako može.. pa nisam ja kriva! što ste smislili tako komplikovana pravila? ko da je bitno, evo poništiću je sad.. dobro evo kupiću trunjavu kartu, kao da je bitno. kako mislite ne može? da nećeš ti da mi zabraniš? ko si ti i šta hoćeš od mene?..." ). Na kraju često se desi da predator prevlada, mada nekad kokoška prođe nekažnjeno.
Sirena (Serra) - Mislili ste da je mitsko stvorenje? Prevarili ste se! Sirena je itekako stvarna. Postoje samo ženski pripadnici ove vrste i svi su izuzetno atraktivni primerci. Ukoliko je predator muškog pola sirena će ga opčiniti svojim glasom i predator odustaje od gonjenja, neretko će joj sam dati kartu, novac, letovanje, štagod... Uticaj iskusne sirene na slaboumne predatore može otići neslućeno daleko. Međutim ova strategija ne funkcioniše na ženkama, pa tada sirena pokuša sa strategijom kokoške. Zna se da su i pripadnice drugih vrsta pokušale da primene strategiju sirene, ali im to retko pođe za rukom.
Legenda kaže da će se jednog dana pojaviti nova vrsta (ekstrasens) kojoj će čula biti razvijena do tog nivoa da će znati pri samom ulasku u autobus da li će ga pohoditi predatori i da će samo ako namerava da se vozi do svog odredišta poništiti kartu. Ovo je opštepoznata legenda i dosta ljudi veruje da su baš oni prvi primerak ove vrste. Zbog toga svi kad uđu u autobus kucaju kartu da ih ne bi u'vatila kontrola.
Kako su sever i jug postali prostor namenjen navijačima, čije ponašanje shodno raspoloženju, varira od pozorišne predstave do građanskog rata; istok i zapad su ostali rezervisani za tzv. prave ljubitelje fudbala. U suštini, i na ove dve tribine dolaze navijači, samo što oni ne podležu "plemenskoj strategiji". Ipak, tu postoje određena pravila. Navijači Partizana će biti bliži jugu, Zvezdaši bliži severu, jer ako dođe do komešanja ili gaženja, lako je preleteti ogradu i pobeći među svoje. U centar (tamo gde su karte minimum 1000 dinara) idu porodice sa decom, momci sa devojkama, bivši politički komesari (Zvezdin kadar) i bivši oficiri (Partizanov kadar). Ono što razlikuje istok od zapada, jeste da se na zapadu nalaze i zvanične lože (novinarske, počasne). Stoga, pri vrhu te tribine, sede najveći "poznavaoci" fudbala, koji upravama kluba psuju majku i strinu kada se nešto uradi naopako.
Za ovu veselu ekipu, inače, specifičan je poseban tip humora...
(primeri iz stvarnosti)
116. Večiti derbi, 14.04.2001.
(sede dva cajkana u civilu ispred ćaleta i mene, jedan drži toki-voki, trude se da ne izgledaju upadljivo. Prolazi neki lik, osmotri ih, pa sedne)
"Izvinite, koji je rezultat u Zemunu?"
"Ne zn..."
***
Neka druga utakmica, par godina kasnije
Igrač pao, prevrće se, sudija prekida igru.
"Mrš! Mamu ti jebem! Diži se, nije ti ništa!"
Ulaze lekari, iznose ga na nosilima, kako je ustao sa njih, vraća se u igru
"U, jebo teeee! Lekar! Majstore! Koji čarobni štap koristiš, ima li gde da se kupi?"
***
Partizan-Newcastle, 2003., pre utakmice, uprava, trener Bobi Robson i rezervni igrači moraju da prođu iz nekog bezbednosnog razloga kroz tunel na zapadnoj tribini da bi došli do svlačionice. Ne sećam se da sam ikada posle video toliko laktova i srednjih prstiju fiksiranih na malom prostoru
***
Partizan-Zemun (2006, vreme najgore krize u Partizanu)
"Reberu! Reberuuu! Herr Reber!"
Tadašnji trener Partizana se okreće
"Izmena, pička ti materina!" (rotacijom ruku mu pokazuje na šta misli)
Reber klima glavom i vrši izmenu
***
...
Izjava posle koje sledi borba za radnička prava koja liči na štrajk, ali se razlikuje u nekoliko vrlo bitnih detalja.
Štrajk se navljuje unapred i organizuje se tako da novinari dođu i snime nezadovoljne radnike, da političarima bude zgodno da daju izjave o teškom stanju u kom se nalazi ekonomija i uopšte da se napravi što veći cirkus, malo za narod a malo i za novine pa da se svi posle uzaludnog šetanja, sečenja prstiju i zakucavanja za stolove srećni vrate kućama misleći da su promenili nešto.
Situacija u kojoj radnik reši da zajebe da radi je drugačija, bitne razlike su što obustava rada nije potpuna, što se ne najavljuje tačan datum nego se čeka najpovoljnija situacija da se poslodavac namesti na penal i što nema protesnih šetnji i slikanja za novine. Kad se poslodavac nađe u situaciji da mu gori pod nogama kreće se sa maksimalnim odugovlačenjem i odlaganjem posla dok ne pristane da ispuni sve zahteve radnika.
-Budi me u nedelju ujutru, tera me da batalim druge mušterije da održavam onaj njegov krš a ništa ne plaća, e, umem ja da radim, al' umem i da zajebem da radim, sad ćeš da vidiš.
****
Nekoliko nedelja kasnije:
-Alo, skupi ekipu i odmah dođite, crkla je hladnjača, mora odmah da se popravi.***
Radnici posmatraju hladnjaču, gazda se nervira i gricka nokte k'o suncokret.R1: - Vidi stvarno, crkla.
R2: - Aha, i to baš crkla.
R3: - Ima tu mnogo da se popravlja, da dođemo sutra, pa da krenemo od ujutru.
G: - Popravljajte odmah, do ujutru će sve da se istopi.
R2: - Kasno je sad, imamo još malo do kraja radnog vremena, nego da te pitam nešto kad smo već došli, imaš li ti da nam platiš ovu popravku?
G: - Ma imam, pare nisu problem, samo da sledeće nedelje prodam ovo meso što je unutra i odmah plaćam.
R1 : Odlično, mi odosmo, a ti nam se javi sledeće nedelje, taman da platiš onu prošlu popravku, pa ćemo da popravimo i ovo sad kad dođemo za pare.Gazda tu lepo shvati da mora da plati šta je dužan ili da napravi sebi ogromnu štetu, kulturno se raskusuraju i nema blokiranja ulica, transparenata "UPRAVA NAPOLjE!" i sviranja u pištaljke i ostale duvačke instrumente.
Termin koji predstavlja neizostavan dio vokabulara trenera u Jelen superligi i novinskih izvještača koji je prate. Sudeći po onom što možemo vidjeti i čuti od izvještača odnosi se na utakmice s najmanje 40 faulova, primjetnim nezalaganjem igrača, dvije šanse na svakoj strani, jednim dosuđenim nepostojećim i jednim nedosuđenim postojećim penalom, valjanjem igrača na najmanji dodir, i naravno jedno 16 ofsajda. Golova bude 0-2, a podrazumjeva se da prisustvuje preko 400 navijača. Ako bude manje onda je vani hladno ili je kiša, kažu novinari, a najvjerovatnije je kirvaj u mjestu. Ako slučajno bude više od 5000 navijača onda se radi pravoj evropskoj utakmici.
- Ovo je bila prava prvoligaška utakmica. Protivnik ima dobru ekipu i par puta su nas ozbiljno ugrozili kad su izašli iz 16 metara. Suđenje ne bih da komentarišem, ali čini mi se da je bio penal nad jednim našim. Međutim analizu ostavljam za kasnije kad pogledam snimak utakmice snimane sa dvije kamere. Teren je predstavljao otežavajuću okolnost pošto nije bio naget na njihovu stranu, a naša krila nisu mogla doći do izražaja zato što je lopta okrugla. Problem nam je predstavljala i povreda našeg rezervnog golmana pa nije imao ko da pokupi lopte na zagrijavanju. Osim toga domaćin nam je donio Rosu, iako smo bili izričiti da hoćemo Akva vivu. Još jednom se zahvaljujem navijačima što su se suzdržali od uzvikivanja parola uprava napolje. Isto tako, zahvaljujem se protivniku na fer i korektnoj borbi, ali ipak malo zamjerim njihovom beku pošto je mogao onaj penal da napravi malo ranije, a ne da se preznojavamo na klupi do 89. minuta. Na kraju, mislim da je zaslužena pobjeda, a sad se okrećemo našem narednom izazovu - momci večeras imaju takmičenje u ispijanju piva na splavovima.
Vampiri su stekli svetsku slavu blagodareći povempirenju transilvanskog bojara, grofa Drakule, oličenja pravog gospodina i nadaleko čuvenog ljubitelja dobrog zalogaja ljudskog grla i dobre kapljice čovečje krvi.
A ko bi i pomislio da su prvi-prvcati vampiri čija je slava doprela do evropskog zapada bili naši seljaci i da se po noći nisu podizali iz komfornih porodičnih grobnica i mermernih sarkofaga već iz raskvašene srpske ilovače.
Postojanje Petra Blagojevića iz sela Kisiljevo na Dunavu istorija verovatno ne bi zabeležila da se on posle svoje smrti, 1725. godine, nije povampirio. Blagojević se na dan posle svoje sahrane, na Aranđelovdan, u snu javio svojoj ženi i tražio joj opanke. Svoje lične opanke bez kojih je bio sahranjen. Seljani su shvatili zašto su pokojnom Peri potrebni opanci tek par meseci docnije, kada je za nedelju dana u selu umrlo devet duša. Milsili bi da ih je odnela čuma da svi do jednoga na samrti nisu tvrdili da im se prikazivao pokojni Pera, da ih je davio i da im je govorio da im nema spasa.
Selom je zavladala panika. Još s prvim sumrakom meštani bi se povlačili u kuće i prestravljeni čekali svanuće. Potom se pročulo da je vampir viđan i po tuđim kućama i da nema tog mandala ni katanca koji ga može zaustaviti. Govorilo se da su jedini lekovi krstače, beli luk i ljute paprike, ali ni to nije bilo sigurno. Zato su, po savetu ljudi koji su sa sličnim pojavama imali iskustva, seljani odlučili da raskopaju Perin grob.
Od 1718. severna Srbija bila je pod austrijskom vlašću. Švapska uprava bila je iznenađena panikom nastalom u Kisiljevu i nije bila sklona da poveruje u iskaze meštana. Ipak, kako su seljaci bili “van sebe od straha” Austrijanci su popustili i dozvolili da Petrov grob bude otvoren. Na lice mesta je iz Beograda došla delegacija sastavljena od vojnih i civilnih lica. Prema zvaničnom izveštaju komisije, od svih prisutnih pribranost je zadržao jedino stari grobar. Raskopao je raku, ćuskijom otvorio sanduk od čamovine i na opšte iznenađenje ukazalo se pokojnikovo telo, podnadulo i rumeno, sa naraslom kosom i noktima i pomodrelim usnama musavim od sveže krvi.
- Alaj si se ti, moj Pero, noćas lepo gostio. Što nisi ubrisao ta usta, crni ti? rekao je grobar i zgađen pljunuo.
Pred ovakvim dokazima da je reč o vampiru nisu imali izbora, mrtvo telo su probili kocem. Očevici su tvrdili je neraspadnuto truplo dok ga probijali ječalo i bljivalo krv. Pokojni Pera je potom spaljen.
Metodični Austrijanci su tom prilikom saznali da su stanovnicima Kisiljeva slučajevi vampirizma bili poznati još od ranije, iz turskih vremena. Jedan od najpoznatijih vampira bila je Vlajna Ruža koja nije bila krvoločna kao Petar, već je samo imala običaj da prepada meštane koje bi uhvatio mrak u blizini groblja.
Krene neko kući po padini pored groblja kad mu se, niotkuda, prikaže pokojna Ruža, Bog da joj dušu prosti, i alapača kakva je bila priupita:
- Gde si bio u ovo vreme, crni ti? U štetu ideš, đavo te odneo, a žena te, mučenica, čeka kod kuće.
Posebno je volela da noću razbija testije i lonce zaboravljene na dvorištu, da čangrlja lancima od kofe na bunaru i da poštenom narodu drmusa krevete. Seljaci bi je viđali kako da hoda po površini Dunava. Kada bi s vode ugledala nekog komšiju, Ruža bi ga pozvala po imenu:
- Radojeeee, dođi sa zaigramo! - sve u nameri da ga navadi da se udavi. I pošto niko nije bio lud da joj se odazove, ona bi sve življe cupkala po površini vode. Igrala je, zadizala suknje i pokazivala bele drusne butine i pravo je čudo da se nijedan muškarac nije polakomio i krenuo da i on igra na Dunavu.
Ružina rodbina je htela da presvisne od sramote. Kada bi se Ruža pojavljivala na vodi, silazili bi do reke pa bi je sa obale prizivali i moljakali da ih, onako mrtva, ne bruka pred svetom. A ništa joj nisu mogli jer joj se nije znalo groba, udavila se bila nesrećnica u mutnom Dunavu. Na kraju im se smilovala i smirila se, da se više nikome ne prikaže. I baš zbog nje su posle, u nameri da spreče mrtvake da hodaju naokolo, u selu ljude sahranjivali bez opanaka. (Zato je Pera i sa'ranjen bos.) Ipak, nesrećna Vlajna Ruža nije bila zao vampir; nikada nije izazvala pomor, niti je ikoga od živih zarazila svojim zlom.
Još 1725. bečki časopis Volkische Zeitung objavio je članak Vampir von Kisilevo o slučaju Petera Plogojowitza. Od tada su vesti o vampirima u Srbiji krenule da se prenose iz časopisa u časopis, iz zemlje u zemlju, izazvavši pravu pomamu u zapadnoj Evropi. Saznalo se da ova zla bića ponekad haraju svim balkanskim krajevima. Svedočanstva su prevođena s nemačkog na engleski, na francuski, na italijanski, a jedina neprevedena reč bila je ona koje u tim jezicima nije bilo – vampir. I raspalila se mašta bogatih Evropljana pa su izmislili čitav jedan luksuzni svet vamprira u kome su zvezde grofovi bledih lica, zagrnuti crnim pelerinama koji imaju zamkove s kulama pod oblake, kamene nedgrobne ploče s elegantnim epitafima i pohađuju balove po dvoranama s viskoim svodovima. Niko se više ne seća onih iskonskih, narodskih vampira u opancima. Život su proveli radeći zemlju, čuvajući stoku, spavali su na slamaricama, grejali se uz ognjište, muzli krave, sahranjeni su u žutom blatu pod drvenom krstačom bez belega (nit je ko umeo da napiše, nit ko da pročita), a ipak su nas proslavili.
Kada autobus ne stane na stajalište nego produži dalje. Pojava jako slična Hajelevoj kometi u ruralnim i provincijskim krajevima gde autobus prolazi na svako pomračenje Sunca i opoziciju Saturna i Neptuna.
A: Dva i petnes' a još ga nema dete mu jebem, pa frezom bi do sad došo iz Subotice da je kren'o.
B: Ma bajo moj, sve to budakem u čelo da vi'š kako će se opamete, u minut ima da dolaze, hm!
C: Jeste li znali da u Japanu ako prevoz kasni minut vozač ili dispečer dobiju otkaz ili izvrše samoubistvo zbog ukaljane časti.
D: Ene ga ljudi, eneee gaaa!
U tom momentu iz krivine izlazi Ikarbus 206, i za sobom ostavlja crni dim, međuvukojebinske linije Donji Pičkovac - Mali Niodaklevci - Veliki Vukojebinci - Gornji Pičkovac.
B: Ma tačno sam znao da će da naiđe, moj se insekt nikada ne vara.
C: Red je bio da se pojavi, dva sata kasni, to je nečuveno, moraću nekome da se žalim.
A: Žali se svetom Petru i upravi vodovoda, vi'š da je jedva i dovde doš'o.
Slikom se selimo kod vozača te ljute mašine. Namotana cigara u ustima, odrvnut radio Opanak Donja Šumica na najjače i sa njega dopiru najlepši ali ne tako bistri zvuci Sinana Sakića - Sudbina me na put šalje: ,,Sutra s tobom neeeću biti, odnosi me život dalje - u tom momentu majstor nateže sav vinjak iz unučeta na eks i zaurla - ja te volim al' šta moogu, sudbina me na puuuuut šaalje!" Delom zbog delirijuma usled simbioze vinjaka i Sinana Sakića, delom zbog mutne šoferke kroz koju vidi bledu razdelnu liniju kojom se vodi po običaju majstor ne staje već nastavlja pravo, razvaljuje trulu bagremovu tarabu i pri brzini od 80 na sat rastura seno i sleće na tek pooranu njivu.
D: ....jaše moga beloga...
Danak u krvi.
reporter Bosfor sporta: I da, pravo na prvog pika imaju Osmanovići, spekuliše se da su zainteresovani za mlađanog Lošmija Kobilića. Gospodine Lošmara, pre nego što počne žreb samo dve reči, izgleda da vas traže vlasnici Fenerbahče Blejzersa, šta imate da izjavite?
Kobilić: Pa, pošto sam ja realno veliki patriota, mislio sam da cepim sebi sikirom jedno dva prsta sa leve ruke. Hoću da ostanem ovde i da nastavim svoju karijeru u Lazinoj ekipi.
reporter: Mhm... Divno je videti nekoga sa takvim principa u ovom tužnom vremenu opšteg padanja morala kada se mladi talentu prodaju za dve štavljenje kože od jarca.Počinje draft.
Fener Blejz: Biramo Kobilić Miloša.
Kobilić: Odustaje od samopovređivanja, mažnjava dva Turčina buzdovanom u glavu i beži u nepoznatom pravcu.
reporter: Zanimljivo.Komešanje se smiruje i draft se nastavlja, Fener gubi pravo ni pika iz prve runde. Sledeći su Ankaraguču Siti Tandersi.
Ankaraguču: Biramo Kraljevića.
Marko: TO BRE!!
reporter: Ali gospodine Kraljeviću, šta će narod misliti o vama sada?
Marko: Pa ne idem ja odmah, ostajem par sezona na kaljenju u Lazinom timu, ipak je TBA (Turkiš basketbol asosijejšn, prim prev) previše jaka. Jurićemo titulu, imamo velike šanse sad kad je i Miloš ostao.
reporter: Ali šta će potomci misliti o vama?
Marko: Sve je ok. Uprava kluba je obećala da će raditi na marketingu. Ipak je to finansijski jak tim koga sponzoriše Persija horse seats, koga ja mnogo volim i čije proizvode koristim. ::kez u kameru::
reporter: U sebi: Mali ima štofa za biznis, prodavaće se pergamenti sa njegovim potpisom. Odjava!
Poremećaj koji pogađa tranzicione narode, mahom balkanske, a ponajviše one koji su doživeli sve čari radničkog samoupravljanja.
Elem, u njihovim glavama se nikada nije završila reprodukcija njihove omiljene pesme iz doba bratstva i jedinstva, pod nazivom "Radio - ne radio, radi mi radio", pa su u nekom hipnotišućem, poluzombišućem psihičkom stanju ostali za svojim radnim mestima iako je ekonomska poplava odavno došla do brade.
Iako veću vrednost ima novac iz "Monopola" od one crkavice koju dobijaju svake prestupne godine, oni stoje postojano kano klisurine, ne dozvoljavajući šamarajućoj svakodnevici da ih trgne iz bunila
Zna svak radan čovek kako je lepo imati posao, te uživati u plodovima koje on nosi, ali i kako je teško kada posla nema, te se tako u razmišljanju i kalkulisanju on malo pogubi, jer je logika sveta malko drugačija od logike pojedinca. Dakle, preduzeće propada jer je država zatajila, uprava (postaljena od vladajućeg partijskog rukovodstva) se bogatila, sindikalci su punili zamrzivače polutkama, a obični radnici su radili svoj deo posla i ćutali, jer su, eto, verovali da će neko tamo uraditi nešto, kao onomad osamdes' i neke kada su oprostili dugove, te će sve biti lepo, bajno i sjajno.
I tako radnik ustaje u pola šes' izjutra, vuče se ka svom radnom mestu (jerbo za klackanje u gradskom prevozu nema para), 8 sati rutinski odrađuje svoj deo posla, vazda očekujući da na oglasnoj tabli vidi obaveštenje naslovljeno "Bolji dani su došli", koje će biti kruna dugogodišnjih obećanja o tome kako će biti bolje sutra ili prekosutra. On guta sve te priče, guši se njima kao beba kada zgrabi cuclu, on kusa tu vrelu poparu, ne duva pre zalogaja, jer njemu je to hrana.
"Ma, neka nikada ni uplate te zaostale plate, samo penziono i staž neka srede i neka buduće isplate budu redovne", misli se on. Laže i truje samog sebe. Čuči tu zato što radno mesto doživljava kao dedovinu, to je njemu njegova borba dala. Propada tu jer pesma i dalje odzvanja u ušima, iako radio ne radi jer nema struje - isekli su je zbog duga, lopovi i secikese, barabe. No, on opet ustaje u pola šes' i 'ladnom se vodom brija, na suvo, kao onomad u vojsci, na jutarnjem zboru...
Dok sveopšte sivilo sveta i vremana u kome bitiše gradi kovčeg, on sam svojim delima zakucava eksere. Kad je bal, neka je maskembal, brate. Neka svet vidi, a i ostali dušmani, šta je inat, bre.
Pošto smo shvatili da je njegova sudbina već vekovima nerazdvojiva od naše, postavlja se pitanje, šta da radimo s ovim gradom?
On je nekako stalno tu, a nikada sasvim naš.
Tu nešto treba promeniti...
Nekako bi bilo i logično da imajući u vidu prošlost, u budućnosti Beč postane središte Srbistana. Evo, istorijski:
15. vek
Srbina zapao Beč za oko
16. vek
Prvi Srbi stižu u Beč
kraj 17. i početak 18. veka
Uz dozvolu Marije Terezije, otpočinju seobe Srba, veliki broj ljudi pored Vojvodine, stiže i u Beč.
19. vek
Srpska elita ima nezvanično sedište u Beču. Vuk Karadžić najviše vremena provodi tamo, a tu i umire.
druga polovina 20. veka
Pošto zbog svetskih ratova nije bio popularan nekoliko decenija, velike srpske migracije se potom ipak nastavljaju. Srbi uglavnom funkcionišu kao mnogobrojna manuelna radna snaga.
početak 21. veka
U ovom dvomilionskom gradu punom raznih nacija, Srbi su pojedinačno najveća nacionalna manjina sa- po nekim procenama- i do 20% udela u stanovništvu.
A sada evo i budućnosti:
treća decenija 21. veka
Usled velikog broja studenata i drugih migranata iz Srbije, udeo srpske populacije raste i do 30%. Protesti za besplatno studiranje i bolji položaj srpske manjine2027. godina
Neonacisti razneli srpski lokal u Beču. Izbijaju masovne demonstracije. Demonstranti upali u gradsku većnicu2028. godina
Srbi čine najveću manjinsku stranku u Beču i Austriji. Dvoje srpskih ministara ulazi u vladu.četvrta decenija 21. veka
Sve češći sukobi Srba i Austrijanaca. Sve češće demonstracije. Udeo Srba u populaciji dostiže fantastičnih 40%.2038. godina
Srpska stranka osvaja većinu u bečkom parlamentu. Petoro srpskih ministara u austrijskoj vladi. Srpski i nemački jezik izjednačeni. Austrija izbačena iz Evropske unije.peta decenija 21. veka
Podjednak broj Srba i svih drugih naroda u Beču. Posle nekoliko godina nereda, austrijska vlada je saglasna da se Beč proglasi srpskom autonomnom oblasti. Prestonica izmeštena u Grac.2045. godina
Jovan Deretić Treći dokazao da je Mocart poreklom Srbin.2046. godina
Dozvoljeno da se gaje ovce u dvorištima stambenih zgrada. Krupna stoka ograničena na gradske parkove.2047. godina
Bomba eksplodirala u gradskoj većnici pod kontrolom Srba. Nove demonstracije i neredi.2050. godina
Da bi se izbegla dalja eskalacija nasilja, Ujedinjene nacije saglasne da se Srbiji poveri uprava, ali ne i suverenitet nad Bečom.2051. godina
FK Rapid preimenovan u FK Hajduk. FK Austrija preimenovana u FK Srbija.2053. godina
Dragan Đilas Drugi predstavio sistem "U-Bahn plus" za beskontaktno plaćanje prevoza2055. godina
Slobodan Milošević Treći otkrio u neposrednoj okolini grada naftna polja.2056.
Jezdimir Vasiljević Drugi otkupio "Erste Banku" i transformisao je u piramidalnu štedionicu2057. godina
Da bi se izbegla hiperinflacija zbog prethodnog, gradski parlament proglasio definitivno pripajanje Srbiji. Iako Austrija preti ratom, Ujedinjene nacije to priznaju.2058. godina
Sporazum u Šenbrunu- Austrija neće napasti Beč, a za uzvrat gradonačelnik Milošević obećao malo pronađene nafte, uz komentar: "Hehehehehe!". Austrijski kancelar je dodao: "Jebem ti Mariju Tereziju i njene seobe!"USKORO: Srbima zapao Čikago za oko...
Oaza u pustinji. Kad nastupi suša materijala za članke i feljtone, kada nema prelaznih rokova ni velikih utakmica, tu je jedna sigurna luka da se popuni rubrika.
Naslov:
Luka Jović otišao iz Madrida!Tekst:
Luka Jović odlučio sa svojom izabranicom da poseti Maltu uoči priprema. Pogledajte kojim autom se provozao po malteškim ulicama.
---------------------------------------------------------
Lukina sudbina neizvesnaLuka Jović već osmu sezonu u Realu nema zapaženu ulogu odigrao je samo 50 mečeva i dao tri gola svoju šansu je dobijao na kašičicu i kod Zidana i kod Anćelotija stiče se utisak da treneri nemaju poverenja u njega nije do njega. Kad bi dobio ozbiljniju šansu imali bi novog Ronalda.
Luka ostaje, Anćeloti veruje u srpskog asa, Jović iskoristio svoju šansu
Rehabilitacija karijere na pomolu? Luka jović je odigrao ključnu ulogu protiv Sosijedada za vikend, Benzema je napustio igru u 15. minutu kad je šansu dobio Luka Jović koji je rešio meč sjajnom asistencijom za Vinisijusa a kasnije je i sam bio strelac. Da li je ovo novo poglavlje za Luku, u životnoj je formi a Benzema će prema preliminarnim informacijama bizi van terena bar još 2 nedelje.
Luka ponovo na klupi
Luka je u prvenstvenom meču sa Valjekanom meč gledao sa klupe uprkos povredi Benzeme i najavama Anćelotija da će Luka najberovatnije biti svrstan među prvih 11. Nema od njega kurca.
Luka na terenu!
Luka izašao na teren na jutarnjem treningu nakon dvodnevne prehlade majmunskim gripom. Luka je došao u centar u živenši majici i crnim najkama u ruci je nosio telefon i neke ključeve.
Luka Jović ide u Englesku!
Trener Vulverhemptona kao i trener Boltona cene Lukine veštine. Po svemu sudeći nemaju para za platu koja iznosi 800 000 funti na sedmicu tako da je kandidat italijanski gigant koji još ne otkriva svoje ime ali su zvali Pereza i rekli su da će ga možda otkupiti nisu se pretstavili tako da uprava trlja ruke i nada se izlaznom transferu. Spominju se još destinacije kao što su: Marselj, Lijež, Frankfurt, Dablin, Peking, Tokio, Ontario, Buenos Aires, zona istočnih karpata, pokrajina Emilija Romanja i šire gradsko područje Vašingtona.
Upali ovo kod glupih ljudi, ihaa itekako upali. Gledaju te drugačijim očima, šire im se zenice ne bi li obuhvatili što više tebe, a ušima mrdaju ko šipražje u kasnu jesen, sve u želji da upiju što više tvoje "mudrosti"
09:00
J: (Booože praaaavde ti štooo spaaaseee... ) Halo!
T: Ustaj ljenčugo ne ust'o dabogda! Jesi se naspav'o? hahah
J: Da sam se naspav'o bacio bi krevet! Šta je bolan stari iz devet zora, đe gori!?
T: Ajde moraš u Poresku upravu da mi izvadiš onu potvrdu!
J: Mora baš ovako rano!? Pa je li ti znaš da tamo važi pravilo 1 sat jedan metar! Neću do juće stići na red! Učio sam svu noć kako nemaš obz...
T: Učio si moj kurac! Da si učio ne bi bio treća godina treći put! Ne zanima me! Aj zdravo!09:30
J: tuuuu, tuuuu E mare, imaš ono odijelo za svadbe i sahrane tu kod tebe!?
M: Imam jbt, je li se to ženiš pa oćeš mladu sa zora, a?
J: Jebeš mi majku nikad mi nije bilo jasno kako toliko ujutru možeš da pričaš? Dolazim da ga uzmem!10:00
Poreska uprava:
(Odijelo, kravata, cipele, naočare za sunce ne skidam ni kad uđem)
J: Dobar dan (pogledom nađem ime službenice) Ljubinka, oni vaši su me poslali samo da mi izdate potvrdu da sam registrovan u vašoj arhivi treba mi to hitno, imam "dejt" za 40 min.
Masa: Pa stani u red ko i svi mi!!!
Ljubinka: Ali ja stvarno ne znam kako da...
J: Ok. uredu, nije problem, samo mi recite vaše prezime ( uzimam tel u ruku)
Ljubinka: A da, znam, sad sam se sjetila, priđite bliže, odma ćemo završiti to! Koleginice molim vas ovo hitno odnesite u kancelariju 5 i sačekajte pa vratite.
J: Jako ste Ljubazni Ljubinka, imaću to u vidu..
Ljubinka: Hhh pa... Evo stiglo je ovo!
Masa: Ovo niđe nema! I mi čekamo isto, MOLIM VAS!
Ljubinka: Nije ISTI dokument u pitanju!!!
Masa: Aaaa
Ja: Hvala vam još jednom, stvarno vam nije lak posao... želim vam sve najbolje, prijatno ( okrećem se i kroz zube govorim masi) - isti dokument!.... 11:05 - RTV Atlas: "Uživo sa lica ovog nemilog događaja na kome se desio linč od strane nezadovoljnih građana koji su linčovali administrativnu radnicu po izgovorom da pušta preko reda, o ovome više večeras u 19h - studio"
Običaj da, pošto pop krsti dete u svetoj vodici, rodbina i prijatelji nastave sa vatrenom vodom, a bogami i vatrenim oružijem.
- E, završismo i u crkvi!
- Uf, jes' ga pop odužio.
- I ti, kume, nisi normalan kad si ga pitao "Jesi li kršten" kad smo bili da se dogovorimo sa njim. Mislim da ti zato terao inat, kao da to odradi sve.
- Ono istina, i ja bih za te pare ceo dan pevao i držao govorancije. Mada, da je imao još neku tezgu posle, da viš' kako bi skratio. Nego, sad je red da se počastimo.
- Hehehe, imaš li još od one rakije što pek'o pokojni deda Milovan, Bog mu dušu prosti :prekrst:?
- Sumnjaš u mene, a? Sačuvao ja jedno burence za ovu priliku. :namig:(posle nekog vremena dovoljnog da se dođe do dna burenceta)
- A sad bi (hik) red bio da pad(hik)ne jedno šenlučenje. I to dobro.
- Kume, znaš da (hik) panduri nisu gluvi?
- Jesam te upoznao malop(hik)re sa mojim zetom? Pitao li si ga čime se (hik) bavi? On ti je načelnik PU za naš okrug. PU ti je (hik) ako si zabunjen, policijska uprava.
- PU im (hik) i odgovara. Pa?
- Pa rek'o on ovim našim jajarama i supadžijama da nas (hik) ne uznemiravaju.
- Toooo, bre! Daj (hik) artiljeriju!
- Pih, kume, ja mislio da si (hik) neki frajer. Koji ti je to moj? Tetka (hik). Uzmi bar petarde od klinca, vid' ovo! 357.
- I to američko govno si (hik) u gaćama držao? Da je opalilo, ti bi bio tetka. Ono, sad kad si napravio i krstio (hik) dete, koj će ti moj jajca, a? Hehehe.
- Ako si kum, onda (hik) mora u čelo. Nemo' da to (hik) bukvalno shvatim. Aaaa, vidim i Kalaša si poneo. Ček' dok trknem u (hik) šupu do onog pokvarenog zamrzivača da uzmem ono što je u njemu.
- Šta pa tamo (hik) držiš?
- Broving što ćale (hik) drpio kad gulio na ratištu. Zolju ne znam gde sakrio, jedino u (hik) svinjac i septičku nisam gledao. Al' sad bi mog'o i tamo da zvernem.
- Kume, idu nam (hik) žene. Videle da mašemo gvožđurijom.
- Do kurca! Sa'će nam je (hik) konfiskuju. Gore su i od žandara, ni (hik) načelnik nam sad ne pomaže. Brzo rokaj iz toga što imaš dok nisu došle!
Sportski novinar koji prati utakmice nižerazrednih srpskih fudbalskih liga. Doajen sportskog novinarstva. Čovek koji poznaje više fudbalera , nego što je Aca Stojanović izgovorio imena tokom vođenja svih utakmica. Bio je u svim selima od Subotice do Kosova. Svi ga znaju, a i on sve zna
Izveštaj sa prijeteljskog meča između BSK Bumbarska Mahala - FK Sloga Lipnički Šor
BSK Bumbarska Mahala : Jovanović, Prcić, Pušić, Trtković Kozomora, Spajić, Prelovac , Hadžihafizbegović, Lakić, Bosić, Marković
Trener : Kratko Ostanić
FK Sloga Lipnički Šor : Bicalo , Kršić, Stanić ,Erkić, Mićić, Jović, Tomić, Karan, Perić , Trišić, Ivanović
Trener : Jovica Arsenović - Svima nam je dobro poznato ime ovog čoveka. Fudbaler koji je žario i palio terenima srpskih liga.Igrao u Pećincima, Banovcima,Vladičinom Hanu, Pičkovcu na Mlavi. A pola sezone čak i u Rudaru iz Pljevalja. Bio na klupi 1983 godine kada je Rudar iz Pljevalja u 1/16 finala kupa igrao sa splitskim Hajdukom,Zaista istinska legenda našeg fudbala
Sudije : Mažić, Babaroga, Kurdekalo
Gledaoci : 300
Da napomenemo da su na meču bili predsednici oba tima. Mile Milić predsednik kluba BSK Bumbarska Mahala, kao i Dragomir Vićenović, predsednik, vlasnik i finansijer Sloge, svima poznati kao lipničkošoranski Berluskoni
Utakmica je počela5 minut : Ništa značajno do sada nismo videli.Jedino neki povik iz publike kao npr: "Sudija,majku ti jebem,pa zar zbog tebe da odem na robiju !?" Sudija,sačekaćemo mi tebe "
13 minut : Usledila je kontra fudbalera Sloge. Tomić je sjajno prošao po desnoj strani.Centrirao u samo srce šesnaesterca, međutim Jovanović je pravovremenim istrčavanjem sprečio najgore.
21 minut : Korner za domaćine.Centrirao je Spajić, najviši u skoku je bio defanzivac Pušić, ali je lopta otišla preko gola.
29 minut : Najzanimljiviji detalj dosadašnjeg toga utakmice.Napadač gostiju Ivanović šutirao je visoko preko gola.Lopta je uletela u dvorište babe Prdane. Dečaci koji donose loptu, krenuli su po nju .Međuitim baba prdana nije htela da je vrati. I govorila je : "Dobićete kurac !" Usledila je komična situacija.Nekoliko igrača domaćeg tima krenulo je na babu.Baba je bežalia,i kada su je opkolili sa svih strana,krenula je prema šumi.Međutum,saplela se o brazdu, i slomila kuk.Utakmica je nastavljena
37 minut: Sudija je najpre svirao penal za goste. Razljutilo je to domaće navijače koji su uleteli na teren, pa je nakon toga, uz asistenciju pomoćnika ,glavni sudija promenio mišljenje.
41 minut : GOOOOOL 1:0 vode gosti. Nakon šuta Jovića, golman domaćih je na kratko izbio loptu, na odbijenu je naletio Tomić, i zakucao je u mrežu.
45 minut : poluvreme
46 minut : drugo poluvreme je počelo
52 minut: Napadi gostiju ne jenjavaju. Domaćin ne uspeva da pređe na protivnički deo terena
63 minut : Interesnatna situacija. Nakon skandiranja " Uprava napolje ", domaći navijači prelaze na drugi deo terena, i počinju da navijaju za goste.
77 minut : Ništa značajno nismo videli u nastavku meča.Jeste da sada domaćin ima više loptu u nogama, ali,nema pravih akcija.
86 minut : Pripretili su domaći. Kozomora je proigrao Prelovca,ali isti je šutirao pored desne stative.
89 minut : Penal za domaćina. Marković je ušao u kaznen prostor gostiju,nanizao dva igrača,izašao oči u oći sa golmanom gostiju, koji ga je nepropisnu zaustavio.Publika ponovo prelazi na svoj deo terena
90 minut : GOOOOOOOOOOOOOL 1:1 . Hadžihafizbegović internacionalac iz Bosne i Hercegovina, Simin Han kod Tuzle, je maestralno izveo penal. Erupcija oduševljenje domaćih navijača
5 minuta je produžena utakmica
Igrači oba tima, čini mi se . više gledaju u prasiće koji se okreću i koji uskoro treba da budu gotovi, nego u loptu
KRAJ
Odlična fudbalska predstava. Kartona nije bilo, jer je ovo jedna prava prijateljska utakmica
Nakon utakmice, usledilo je treće poluvreme nižih liga.
