Sa’ će doći šuplji bataljon to da sredi...
Nekada je to bila grupa brkatih i četvrtastih žena sa malo ili nimalo razreda osnovne škole, koja je izgledala razulareno kao Čerkezi na odsustvu. Bile su naoružane metlama, kantama i drvenim motkama na čiji kraj je zakovana letva, pričvršćena za motku kosim letvicama (srpski zoger). Preko letve su stavljale mokre krpe i njima brisale podove. Koristile su široku paletu psovki i to uz ogroman brojem decibela (prvo imaš ton, posle dolazi slika). Kao kontrast toj slici, bile su njihove poštene duše i marljivost i imale su jednu veliku manu: nisu nikada kukale na svoj položaj, pa ni onda kada su po kancelarijama i WC-ima čistile sranja i bljuvotine kancelarijskih pacova posle proslava Nove Godine.
Danas je to gotovo izumrla vrsta. Danas postoje higijeničarke koje imaju duže nokte od manekenki, zahtevaju svu moguću 'hemiju' koju vide na TV reklamama, ne dotiču ništa što nije spakovano u sterilne kese i preskaču papiriće i odpatke po podu kao da su iz epicentra zaraze i stalno nešto zakeraju i gunđaju.
One nekadašnje su zvane šuplji bataljon jer su imale šupljinu svojstvenu svom rodu, a ove današnje imaju dodatnu u glavi.

- Joj, vidi mi novu frizuricu! I boju sam promenila. Šta misliš? Al' iskreno da kažeš.
- Ženo, katastrofa. Merino ovca koju je grom ošinuo bolje izgleda nego to čudo što si platila da ti naprave na glavi. A inspiraciju za boju mora da frizer našao dok je pokušavao da otpuši čučavac u salonu.
- ŠTA SI REK'O?! Govedo jedno, đubre kvarno, sad ću da ti pokažem! Aaaaaa, zapamti kad si zadnji put dobio seks!

(par nedelja kasnije)
- I? Kakva mi je nova frizurica?
- Ekstra. Predivno ti stoji. (Kakva nova, izgleda isto k'o prošli put)
- Stvarno? Da ne pričaš to samo da se ja ne bih ljutila?
- Bože sačuvaj! (Jok, no sam postao peder pa da me interesuje pravljenje i izgled frizura!) Jedino loše je što toliko dobro izgledaš da ću morati da idem sa tobom noseći motku da rasteram sve one silne frajere što će sad po gradu da te startuju. (Ma, trebaće mi motka da ih sprečim da komentarišu, pa da mi posle i zbog toga kukaš!)
- Eh, sad ga i ti malo pretera, hihihi.
- Ne preterujem, koliko god da si platila frizerki, malo je za to remek-delo. (Jao, srce me boli za te pare, al' ćutim, zagoreo sam k'o kaubojski tiganj!)
- Jao, srce si :cmok:. Čeka te iznenađenje večeras.
- Ne moraš da se mučiš samo da bi meni udovoljila, ljubavi. (Jebote, već mi se dig'o!)

Pičkovac...Miladin stoji pored Sretena stručnjaka, koji do pola viri iz bubnja veš-mašine koju je ovaj kupio negde 1989. u nadi da će ista raditi, jedno 143 godine i da će je naslediti i njegov čukun-unuk.
Miladin: Sreto,ima li joj spasa,il' da idem po onu macolu iz garaže da je olupam,sve joj jebem!
Sreten: Ma,nemo' se sekraš,sa'će je sredimo, ima da radi k'i singerica.Dodaj mi okasti 14...dobro...pu!jebem li ti sve najmilije!
Miladin:Šta je,bre?!
Sreten: Ma,ništa...ček'...ugrrhhhhhh!E,nabijem na kurac,onog ko te uključio!
MIladin: Ma,šta je,šta se napinješ,k'o da ćeš se usrati?!
Sreten:Drži!!!
Miladin:Šta je ovo?...Milanka!!!!!!!!!!!Jebem ti mater blesavu,evo je ona čarapa koju već tri dana tražim!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!ZAGLAVILA SE U BUBNJU!!!!!!!!
Sreten:Ma,jebeš čarapu,pobratime,šta ćemo s kaišem?
Miladin:Ka'kim kaišem?!
Sreten:Ma,ova čarapa ti pojebala i kaiš i programator i stabilizator i gumu oko vrata,verovatno i neki kabl,ali to moram da utvrdim kad je ponovo uključim!
Miladin:Jebem mu,ma koliko će to da košta pobogu brate?
Sreten:MA nemo' se sekiraš burazere,to će izađe malo skuplje od džabe!!!!!
Miladin:Malo skuplje od džab...Ma, na kurac te nabijem,znam ja tvoju matematiku,kad mi ispostaviš račun,mogu dve nove mašine da kupim!!!!Batali po'so i doviđenja!!!...Gde mi je puška?!!!MILANKA SAD ĆU DA TI JEBEM MILU NANU!!!!!!!!!!!!!!!I TEBI I ČARAPI KOJU SI GURNULA!!!!!!!!!!!!!!!!!

- Đole, kažem ti, najveći vojskovođa svih vremena bio je Napoleon. Cela Evropa se tresla na pomen njegovog imena.
- Ma ko'i bre Napoleon. Mali, iskompleksirani indijanac.
- Slušaj čoveče. Rođen je u nekom malom selu na Korzici i odatle se uspeo skroz na tron, porazio tolike velike vojskovođe i to često brojčano nadjačan...
- Ma ajde bre, ne lupetaj. E evo ga Sale, saćemo njega da pitamo. De si Sale.
- E ljudi. Šta da me pitate?
- Ovaj mentol tvrdi da je Napoleon najveći vojskovođa svih vremena, a ja kažem da nije.
- Napoleon! Ma kakav Napoleon.
- Vi ste obojica idioti bre i nemate pojma ni istoriju, ni strategiju, ništa.
- Nemoj neko da čuje da lupetaš tako, pametan si momak, kakav Napoleon bre. Pre neki dan sam skin'o sa neta neku emisiju u kojoj su upoređivali i kompjuterski suočavali vojskovođe iz modernog doba sa čuvenim vojskovođama istorije i ispalo da bi Napoleon izgubio bitku od Ratka Mladića.
- Od koga bre!?
- Od Raleta. Tako kažu, Kebe mi.
- Ma daj bre, kakva je to emisija i ko je vojskovođa!? Mladić!? Nemoj da me zajebavaš bre.
- Ozbiljno ti kažem. Ispalo da bi ga Rale otresao kao kantu i izuo iz onih gaća pumparica što su tada nosili i to za dvadeset minuta, da bude još crnje. U-SE-RA-VA-NJE. Tako kažu ljudi.
- Gde si to gled'o? Gde, gde? Da čujem. Kako ja nisam vid'o to?
- Kažem ti, skinuo sam sa neta.
- Ajde donesi na fleški, odmah.
- Mrzi me bre, skini kada dođeš kući, sad me smaraš da ti donosim.
- Idem odmah kući da skinem to, baš da vidim. Kako se zove emisija, brzo?
- Aaaaaa ovaj......Histori vot If, epizod siks, Napoleon versus Ratko Mladić, Diskaveri edišn.
- E idem i to čudo da vidim, ajde vidimo se.
- Ćao matori. Idi gledaj kako Ratko gazi tu malu francusku pičkicu, pa se čujemo kasnije.
- Ode budala. Ne mogu da verujem da je stvarno otišao da traži tu emisiju.
- Pa kad je lomača. Ajmo negde na pivo.
- Aj.

Nedelju dana pred pismeni (23:47) :

Već sat vremena čitam lekciju u kojoj se bore Gali i Nervi na 7 strana, vidim u svakoj drugoj rečenici drugačije značenje. Zaokružujem različitom bojom svaku vrstu komparacije prideva, podvlačim ponovo različitim bojama vremena, crticama odvajam osnove, nastavke za aktiv i pasiv. Vidim nema više ni kikirikija, spava mi se.. Rešim da se probudim u 6:20 i završim poslednje dve strane..

(00:20)

Sklapam oči, još uvek mi se pred očima gađaju toljagama Gali, Nervi pale utvrđenja.. Prevrćem se jer ne mogu da zaspim, vrat mi se ukočio jer sam cele nedelje sedela pored prozora u školi. Nekako se namestim i zaspim.

Jutro (07:38)

Auu, budim se, pogledam koliko je sati, izlećem iz kreveta, navlačim prve farmerice i neki duks nosim one papire sa stola sa prevodima, zbirke iz matematike i fizike i trkom odlazim u školu.

08:03

Ulazim na čas, kao baksuz latinski.. Profesorka me pita zašto kasnim i da odmah uzmem na tabli da napišem šta mislim o ovom jutru, naravno na latinskom. Kreće već koja je deklinacija DIES, DIEI, m. Nekako i prođe čas, nismo stigli do poslednje starne koju nisam prevela. Podseća naravno da je pismeni sledećeg časa i tako oduzme ceo odmor.

Par dana pred pismeni:
Par nas piše rečnike, drugi kopiraju, treći kupuju one velike debele, neki unapred zakazali Kopaonik i Zlatibor a ostali imaju opravdanja ispisana za taj dan.

Pismeni:

Rečenice detaljnije nego članak o kući Jelene Karleuše .
"Oružje Nerava je bilo složenije nego galsko, imalo je oštricu od gvožđa koja je bila pričvšćena kanapima na borovu ili hrastovu lepo izrezbarenu motku"

Veče posle pismenog:

Svi slave, počinje raspust uskoro, pola ljudi oko nas pripito i mi im prepričavamo naše utiske sa pismenog i kažu nam ajde recite nam na latinskom nešto. I mi krećemo.. E tada se treba zapitati da li ste normalni kada i pola tri vi možete da promenite imenicu vođa (DUX, DUCIS, M).

- Ej Đole kad su te pustili iz murije?
- Pre čuku.
- Au tebreks, dobro je da su te pustili. Čujem da je haos bio. Mislio sam u Cezar da ideš garant.
- Ma jok bre. Mislim bio je šou i ne gine mi Palata za ovo, ali vredelo je.
- Pa šta je bilo to? Što toliko usra dečka?
- Zamisli indijanca. Udari mi auto na parkingu. Skroz mi sjebe zadnji deo. Neki klinci ga videli i kažu mi ko je. Ja nabavim broj preko nekih drugara iz njegovog Bloka i okrenem ga. Kažem mu lepo, batice šteta je sedamsto jura, opraštam ti što si zapalio, al 'oću keš do četvrtka.
- I?
- I magarac mi kaže da pušim kurac.
- Au.
- Meni roletna samo pala preko očiju. Posle minut me zove njegov burazer i kaže mi da siđem dole i sa njim se nađem, ima on repa pa će mi dati.
- Navlakuša?
- Ma jašta. Iscimam ja tu par likova iz kraja da siđemo dole. Oni se štekovali iza neke pekare, kad dolazi taj majmun, njegov burazer i još pet likova. Jedan kao drži ruku ispod jakne. Kad sam to video mislim da sam od besa sav počeo da se tresem. Još njegov burazer, onako šmekerski kaže kad sam već tu, da ja njima dođem pet glava, jer sam im sjeb'o branik i haubu.
- Greška u koracima.
- I to kakva. Ja znam da je signal za izletanje bande iza pekare bio "idemo bagro", ali toliko sam ispizdeo, da sam mu samo razvukao šamarčinu preko cele face. To je tako puklo, da su ovi odmah izleteli iz šteka.
- I?
- Hejsel.

- Jebote šta je sa vama trojicom? Bledi ste k’o krpe.
- Ma idi bre, jedva mogu da govorim. Ko me natera budalu da poslušam. Osedeću do ujutru.
- Šta vam je bre? Stvarno delujete loše?
- Evo neka ti pametnjaković priča, njegova je ideja bila. Reci mu Đole.
- Au. Pa ne znam kako da počnem. Istripovao sam nešto da siđemo u one tunele, ispod one zgrade što nije završena nikada. Pored parka.
- Ona što je trebala škola da bude?
- Da. I naoružali se mi, poneli prangije i baterijske lampe, pa smo sišli dole.
- Samo si zaboravio da kažeš da smo se naduvali sva trojica k’o konji.
- Dobro, da, naduvali smo se k’o konji. Ceo ket smo spurnjali. Čim smo zakoračili u prvu prostoriju, videli smo par krugova od uredno poslaganog perja nekih golubova i tubu kečapa.
- Pa to je neki klošar dole jeo garant.
- To smo i mi pretpostavili, pa smo krenuli dalje. Idemo mi tako, a ne znam kako da ti opišem, sve je nekako sablasno dole, kao da će iz zida nešto da iskoči i da te zadavi. Odjednom smo skapirali da idemo već dugo napred i da smo odavno napustili taj reon gde je škola. Verovatno smo negde bili tamo ispod puta, što spaja auto-put i stari drum.
- A jeste, znaš gde je to, dva kilometra od škole.
- Ozbiljno ti kažem, dugo smo išli. Odjednom smo u nekoj većoj prostoriji i svuda, gde god uperimo svetlo vidimo krv po zidovima, a Sale je video neke stepenice za dole. Kada nam je pokazao gde su, mi pogledamo, nema ih. Počela frka da nas hvata i mi šta ćemo, krenuli nazad da skupimo veću ekipu kad odjednom nastade haos. Ovaj konj počeo da puca i da beži, meni ispala lampa i ugasila se, a ovaj kreten stoji i urla. Sva sreća da je Sale makar ostao sa mnom inače bi ostao sam u mrklom mraku u podzemnoj sobi sa krvavim zidovima. Brate usr’o sam se.
- Nisam kreten, pucao sam u neku babu koja se odjednom pojavila ispred mene i pretila mi prstom. I Sale mi reče kada smo izašli da je video.
- Pa dobro, nisam baš siguran, sada kad razmislim malo, nisam siguran ni za one stepenice, možda sam istripovao jer je bilo slabo svetlo od lampi.
- A da se niste malo previše naduvali vas trojica, pa nije bilo ni babe ni stepenica tamo a?
- Pa dobro, moguće je to, ali krvavi zidovi?
- Možda je onaj klošar ili narkoman što je jeo golubove malo poremećen, pa je prskao kečap po zidovima a?
- Vi’š moguće. Možda je narkoman ustvari baba.
- To bi značilo da ste vas tri junaka bežali od babe, a ti se je još plus najverovatnije ubio iz pištolja.
- U jebote.

- Juče igram poker, puknem mnogo para, onda mi naleti Hari Poter, ja uletim sa četristo, pa sa somom, pa sa četiri. Flop ništa, ulica ništa i onda river izlazi žandarm. Ja mislio da sam završio karijeru k'o Crv u Raundersima, al' 'oćeš kurac, niko ništa nije imao. Ustavri imao jedan slepac sedmice, ali ko ga jebe. I tako me izvuče river.
________________________________________________________________________

- Da viš komšijo, umal ne dobi batine jučer. Saleteše me s traktor nji trojica, vele saće me polome ki pičku. Reko- Stante ljudi, zašta da me bijete?! A oni kažu kako sam ja jebao neku sojku iz njino selo. Reko, ma nisam, žimi otac, al kaki, oni neće ni da čuju. Povadiše neke motke i vile iz korpe, sam što nisu počeli da biju, a ja reko- Nemojte, pobratimi, nisam je taj što ga vi tražite, i uvatim i izvadim močugu. Kad to videše, malko se uplašiše u prvi ma. A jedan me zagliđe, pa veli- Budak, mori, s toj ti? Reko pa ja sam, kuj drugi mož da bude! Ono to bio Zlaja iz Braljine, onaj što išo s mene u Makedoniju onomad. Kaže ličim na tog što ga traže, al kad vido motku, znao da sam ja. Posle smo našli tog nesrećnika, izubijasmo ga ki pinjatu i odomo kod Rakinog u kafanu. Ubismo se ki mečke.
- Znači, matori, izvukao si se na riveru, to jest palamaru...Jao, matori, kakva si ti kraljčina.
- Jebem li ga šta zboriš ti. Opet žvaćeš onu drogu, sunce ti jebem!

- Čujem imali ste neku jurnjavu sa pandurima sinoć. Šta je bilo? Kažu da je Đole najviše nastrad'o. Šta mu je? Ne javlja se na telefon.
- Ma ne bi verov'o. Naleteli mi na neke indijance kod vrtića tamo i krene tuča, jer su nešto mrko gledali i slagali neke Maja Nikolić face ka nama. Tu još usput slučajno, ali pravovremeno, natrči Đansr sa par drugara i mi ih useremo od batina, kad odjednom patrola naleće baš dok smo ih onako finalno razvlačili po betonu.
- Au koji smor.
- I mi mu odma dali po gasu, svi k'o jedan ka onoj šumici kod fabrike.
- Pa da, tu bi i ja palio.
- Slušaj dalje. Dok smo palili, trci se priključilo i par šetača, plus interventna. Znači šou.
- Ne seri.
- Da bre. I uleteli mi u šumu, tu se rasturili svako na svoju stranu i ja vidim Đole trči ka ogradi fabrike. Dosetim se ja da ima tamo ona rupa kroz koju smo prošli ono kad smo krali točkove na službenim automobilima, pa zapucam i ja za njim.
- Da bre, dobro si se u frci dosetio toga.
- E kurac sam se dobro dosetio. Stigli mi do tamo, kad rupa zapečaćena.
- PU! Pa šta ste uradili?
- Ma vidim ja tu neko žbunje i povučem Đoleta da se tu štekujemo. Došli neki panduri do žbunja, stali tu minut, nisu nas videli jer već je onako bilo solidno mračno i raštrkali se oni malo okolo, a mi u žbunju ćutimo k'o ribe. Ne dišemo.
- Dobro je da vas nisu snimili.
- Kurac dobro, odlično. Ćutimo ti mi tako pet, šest minuta, opet neki žandar proš'o pored, kad odjednom ponovo čujemo korake, odande od one stazice što vodi na put ka ulazu u fabriku. Pomislio ja opet panduri pa sam stegao Đoletu rame onako da ćuti.
- Mamu im jebem, neće da odu a?
- Neće, neće, ali ovo nisu bili oni. Čujem ja neki tip i riba su u pitanju, idu stazicom i pričaju nešto. On kaže kako ne može da izdrži više, ona mu govori da se strpi uskoro su kući, a on kaže da nema šanse. Ja opet steg'o Đoletu rame, ono tipa, ovi će sada da se pojebu ovde. Čak sam čuo i Đoleta kako se smejulji malo.
- Ladno stali da se pojebu, a puna šuma huligana i pandura hehehe....
- Kamo sreće da je to bilo. Stao tip naspram žbunja, otkopč'o šlic, skinuo gaće i tako se ispišao po Đoletu, da sam morao iz sve snage da zapušim usta kako se ne bi izvrištao od smeha jer panduri su još tu negde bili.
- A Đole?
- Šta će čovek, ne sme da pisne zbog pandura, a ovaj ga ne vidi i piša li piša po njemu.
- Ahahahahahaha nevera. Pa ja ne mogu da verujem da je popio zlatan tuš tako.
- Ma idi bre. Spasla ga murija, natrčali ponovo i krenuli da se deru na ovo dvoje jer su mislili da smo mi, pa ovaj skrenuo mlaz. Stali tu da ih cimaju panduri, a ja ne mogu da dočekam da odu, da se ljudski izvrištim.
- Kako si izdržao, samo da mi je znati?
- Morao sam, ali kad su najzad otišli i kad smo izašli iz žbunja, smejao sam se pola sata, a Đole odlepio. Kaže da zna ko je i da će ga ubiti.
- Jesi ga promenio u imeniku?
- Pa naravno. Sad je Đole Kinez hehehehe

Dan Prvi
Ovo je Naš Kapiten Čip Fus, Ja sam Ej Džej, ovo je naša žrtva Willie, a naš insajder je njegova bivša cura Maja... Ona bi da se ovime izvini Williju što je usrala motku i obnovi vezu kao nekad... Ovo je Willijev auto, Opel Rekord olimpija P1 serija od 1959... Da li ste ikada videli takvu kantu... A da... ovo ide na TV, u ovom autu čuči prelepi klasik.
Dan Drugi
Dragi gledaoci, ovo je specijal generalka! Ja, Ej Džej, ću za Willija dizajnirati auto, a Čip će da obuče minić, napravi veštačke sise i da se čepi...ovaj da vodi emisiju! Naša insajderka Maja! Kakva radost! Šta bi Willie uradio sa autom, Majo? Pa evo, on se baš divi Čipu, uradite kako vi hoćete, biće zadovoljan...
Dan Treći
U Kvantum Tekstar su upravo naštelovali špljicne, pa sad teramo ovu nakazu u Spid Šop da mu zašprengluju cukštoker... Inače, sad je tri ujutro, a mi trenutno farbamo... Da li ćemo stići?
Dan Četvrti i Peti
Sad kad smo ga skarabudžili, idemo da jebemo Willija u mozak! Willie, auto su ti ukrali šiptari da bi u njemu nosili drogu... Lično će Tadić da priča sa Albancima o tvom autu... Činimo sve da ga nađemo... Ostali su završni radovi... (De)Bil Dan je doneo enterijer, a sad teramo auto u Kvadrafonik Braders da mu ugradimo saunding... Inače da kažemo nešto o našoj žrtvi... On je mlad i perspektivan, voli Španiju i uči španski, sluša kantri, voli dobre ribe, a za auto je jako emotivno vezan...
Dan Šesti
Evo sad smo ga skarabudžili, ostalo je još samo da naprcamo bumbolcne, sad je pet ujutro...
Dan D
Willie, ja sam Ej Džej, ti si u generalci... Da li je to moguće? Jao super... Evo, da vidiš auto... Willie gleda u svoj metalik roze Opel na čijim vratima piše Voli te Maja... Upravo plače... ali to su suze radosnice... (Ustvari od muke, auto nije trebao tako da izgleda) A sad će Willie da vidi ko je zaslužan za ovo! Oh, Majo, sve ti je oprošteno, volim te, da sam samo znao... Auto je divan! Ostatak ekipe gleda i aplaudira... Aj, pojebite se tu ako možete! Ja sam Willie i upravo su me generalizovali!
Maja jedva čeka da se ugase kamere jer zna da će dobiti na poklon auto koji je zasrala!

- Krećemo u novu fazu RTS-a kao moderne televezijske kuće čim direktor dođe sa odmora iz Guče. Totalno nova programska šema. Skupština, repriziranje starih serija. Za sport će glavni biti Strajnić. Kada budu išle vesti i dalje će da se vrti planeta sa onom melodijom, ali moderniji instrumenti. Znači sve novo. Treba nam slogan. Ima neko ideju?
- Pa pošto smo medijska kuća, a usput smo takozvano javno dobro, mogao bi slogan da bude Medijska Javna Kuća.
- Odlična ideja. Reci Žiki da uradi animaciju da ide kad su reklame. Neki folklor neka ubaci i taj slogan. Taman šef kada dođe sa odmora, da bude gotovo za emitovanje.

Dve nedelje kasnije

- Gospodine Tijaniću želim samo da vam pokažem da smo radili nešto dok ste bili odsutni. Kada Žika pritisne ovo dugme, naš novi slogan odlazi u etar. Cela Srbija će ga videti. Naravno, samo vi da odobrite.
- Odlično, a koji je novi slogan?
- Medijska javna kuća.
- Reci mi Pero koliko je tebi ostalo do penzije?
- Petnaest godina. Mada ovi iz stranke mi kažu da će mi srediti malo ranije.
- Dobro, iz stranke si. Ne mogu da te otpustim. Pa zar nas ne zajebavaju dovoljno, sa razlogom, još treba da nazovemo sami našu televiziju javnom kućom?
- Da, sad vidim da je nezgodno.
- Pa bulju bi nam pomerili. Smenili bi me za pola sekunde.
- Šta sad da stavimo šefe?
- Medijski javni servis konju.
-------------------------------------------------------------------------------
- Au da vidiš šta mi se deslio pre neku noć.
- Šta?
- Bio sam u Beču par dana. I zabo ja u nek prazani bar, cirkao sam pet sati. Usr'o sam se. Pogledam odjednom ka šanku, a tamo pička, puca kakva je. Zgodna, u nekom miniću. I-ZU-VA.
- I jesi ja navatao?
- Ja onako pijan, odmah mi proradila krv, prilazim s leđa i tako sa leđa je prigrlim jednom rukom, drugom je marnem za dupe i krenem da joj šapućem kako ću da je karam.
- Je l' zvala policiju?
- Ma jok. Meni se digao, ja se napalio, hoću odmah tu da je jebem. Krenuo ja da joj podižem minić, riba se ne brani uopšte, ja taman pomislio saće neki pablik da padne.
- Au al' te ukenjalo da je neka nimfomanka.
- Kurac ukenjalo. Počela ona da se uvija, naložila se, kad se okrenu prema meni ono Končita leptejebo, sa sve bradurinom. Ja već izvadio napolje budalu. Skamenio sam se.
- Pa šta si uradio?
- Spakov'o ga i gas napolje. Krv ti jebem malo falilo da ga munem.
- Brate, izbegao si metak i to baš za dlaku.
- Za dlaku, može se tako reći.

Dva ortaka se sretnu u školi

Aaa dje si Stevane sivi tiću znaš kako ide dalje neću da te kanalim pred ovim trebama hahaha
Ooooo gde si Janko...ime ti je dovoljna kazna ne mogu da ti stajem na muku više, biću milostiv ovog puta. Nego vide li ti negde onog barona Miloša?
Jaooo ne spominji ga ima da krene opet da laže nešto jako apsurdno bukvalno ću se usrati a nove lone sam kupio, nije baš fora da ih odma danas zamažem hahahah
A da realno i to što kažeš...baš nema ni meru ni granicu...jaoo

U tom trenutku nailazi Miloš i sve ide u kurac

Oooo gdee ste drugari moji dobri..na šta ličite to sinovi kao da ste ne daj bože glasali za Vučića...vidite mene kako sam samo jak i snažan, podseti me Stevo koliko beše ti radiš sklekova u seriji?

-100 buraz

Eee moj ti sine balavi, pazi sad..juče ja radim trening i neka energija me uhvatila i radim ti ja sklekove i nikako da se umorim... dodjem do 100 ma nisam ni osetio..i ja odma na 200 pa na 300.. bez pauze sve....i negde na 500 sklekova tebra iskoči zmija ispred mene i to ni manje ni više nego crna mamba..
A ti znaš kakav sam ja...ne prekidam trening nikad...te ti ja uzmem iz desne čarape onu frulu za kroćenje zmija koju mi je ćale doneo sa poslovnog puta iz Indije...

- buraz, ćale ti je domar...

Da, pa?

-ma ništa, zaboravi...nastavi ti, šta bi sa zmijom sunce ti?

Ma ništa nastavim sklekove na levoj ruci a desnom opalio malo užičko malo moravac i ukrotim ti ja zmiju..ali to nije sve...sećaš se da sam kupio od one ciganke kurs magije, čarobnjaštva i obnavljanja ozonskog omotača kroz molitvu za 750€

-uu da buraz pričao si mi...da nije malo mnogo?

Ma jok buraz dobio sam vaučer -50% na sledeću kupovinu, sliku Vučića iz studentskih dana, njen onlyfans account i 600 grama najfinijeg bakra osveštenog u Ostrogu... realno smešna cena za ovaj bogovski dil.
Ee ja ti prizovem onog Irvinga sa onog sveta i on ti uhvati tu zmiju i odnese je brate tamo kod sebe kući da imaju deca sa čim da se igraju.

Janko se usro..niz nogavicu mu sve ide
Stevanu se otvorilo treće oko i 17 čakri te je doživeo orgazam i kontakt sa izgubljenim gradom Atlantida

A Miloš je našao sledeću žrtvu...

1) Scena u kafani, ljudi lepo piju pivo ne svađaju ni sa kim, a onda ulazi Stiven Sigal i posle dve sekunde nevine ljude isprebija samo zato što su se malo zezali sa njim.
2) I dok Stiven izlazi on tako naiđe na ljude koji vole dobar smisao za humor, al' pošto je on čovek u godinama koji je bio i specijalni marinac i policijski detektiv, nema vremena da se zeza, pa lepo ljude izubija k'o svaki policajac jer je naučio da dela govore hiljadu reči
3) I tako on šeta ulicom, usput prebije tri klinca koja se šepure, jednog dilera i ludog beskućnika i još stigne kući da pojede pasulj
4) Zove ga šef jer je slučajno prebio sina nekog velikog donatora policije i šef mu poručuje da je opušten jer bije ljude naokolo bez izgovora i da je loš uzor za decu, al' pošto je u pitanju Stiven on sve to obrazloži kao univerzalnu nepravdu u kojoj na kraju dobro pobrđuje zlo i gde će on sigurno opaliti neku dobru ribu, samo da nije više tako mator
5) I ubrzo Stivenu se jave neki otmičari rusko-islamskog porekla, koji kažu da su mu oteli svekrvu i da mu se tako svete jer ih je on pre dvadeset i kusur godina izlemao u Avaganistanu i još pobegao sa njihovim ženama, na šta Stiven shvata da je bolje da otkrije kako da ih nađe bez pomoči bilo koga jer će mu samo smetati
6) Stiven koristi najmoderniju tehniku nalaženja zločinaca i "to nogom u dupe" kojom otkriva kako se zovu - pošto je jelte mnogo ljudi izlemao kad je bio mlađan turista u Avganistanu, kao i "šakom po licu" gde nalazi adresu gde stanuju, a ako treba koristi dobar naučni pristup "pesnica o bradu" da otkrije motive što su zloće postale tako zlobne. Njegov naučni aparat nažalost vrlo često se kolapsira od njegovog naučnog pristupa, a da ne bi pao u pogrešne ruke on ga maskira u lokalnog dilera kojeg niko ne jebe ni dva posto, ali koji zna sve o tajnim planovima uličnih bandi
7) Negde pola sata između glavne tabačine i naučnog pristupa koji je primenio za nalaženje negativaca, Stiven uči lokalnu decu kako je nasilje loše po zdravlje i moral, i da samo on može da ga vrši jer samo on može da podnosi taj emocionalni bol kroz koji žrtva prolazi kada je lema k'o mazgu
8) Stiven sa društvom (koje ni sam ne zna gde je našao) upada u glavnu bazu negativaca, i krene da se bije sa svima redom, tako što svi negativci krenu jedan po jedan na njega, jer je jelte osnovni zakon fizike je da Stiven Sigal uvek bije jednog po jednog čoveka i kršenje tog zakona znači kraj univerzuma
9) Stiven nalazi svoju svekrvu, dva minuta razgovara sa njom o tome kako je učinio sve u svojoj moći da izlema svakoga da je nađe, stavlja je u ruke nekog lika iz policije i ide na glavnog negativca
10) Stiven prebije negativca, ubija majku u njemu. Ionako se činilo da negativac pobeđuje u početku to se Stiven malo igrao sa čoe'kom da oslobodi malo dete u sebi. A onda uzima motku i oslobađa Stivena iz sebe, spaja se sa višim bićem Stigalizma i bije nesrećnog glavnog negativca da mu na kraju glavni sve oprosti grehe koje je Stiven počinio i još mu kaže da kad god treba pozajmi njegovu drugu ženu.
11) Kraj, svi srećni, otkrije se da su negativci bili manijaci koji su hteli da započnu treći svetski rat nuklearnom bombom koju su držali u zamrzivaču al' koja se deaktivirala čim ju je Stiven pogledao svojim svetim pogledom Stigalizma. Stiven dobija Nobelovu Nagradu za Mir jer je spasao svet, i piše knjigu "Kako sam nenasilno i miroljubivo našao čoveka u sebi."

- Radni narode! Čujte i počujte! Danas imate čast da vas poseti mesija glavom, niko drugi nego Svetozar veličanstveni, živi svetac iz čijeg znoja niču ljubičice usred pustare a od mokraće njegove ku'ruz poraste ko levča.
- Šta priča ovaj?
- Nemam pojma Savatije, aj da vidimo koji mu je andrak.
- Braćo! Putem božanskih mikrotalasa primili smo volju svemoćnog THORA i naloženo nam je da je širimo međ' narodom kako gođ znajemo i umijemo. Reč ima Njegov prvi apostol, prepodobni gospodin Svetozar!
- Draga moja buduća braćo po THORU, dobro upamtite reči moje jer one zapisane biće u analima onih koji sledili budu volju božanskog THORA. Oni koji otvore srca svoja božanskoj svetlosti a zatvore ih paganskim običajima svojih predaka dostići će spasenje večno, jer ono najveća je nagrada, blagostanje i prevashodno miropomazanje. Okrenite leđa blagu ovozemaljskom jer ništa vam drugo osim naklonosti velikog THORA potrebno nije. Haug.
- Lepo je to sve, rođače, nego šta bi mi morali da uradimo za naklonost tog vašeg THORA?
- Ne trebuje THOR svemogući postove i ramazane, on ne ima krupnih zapovesti za vas koje svakodnevni život mučnim vam čine i u ostvarenju želja svojih gvozdenim lancima vas sputavaju. Nije potrebno kao kod nekih drugih koje nećemo da imenujemo činiti skupih obreda, krštenja i čašćavati popova lopova, kod nas se plaća članarina! Na godišnjem nivou!
- A koliko je to godišnje, ako smem da upitam?
- To vas, gospodine sa pastirskim štapom, izađe četvoro ozimih prasića, po jedno za svako godišnje doba, četrdeset i osam pilića, po jedno za svaku neđelju u mjesecu i dvadeset pataka, za svaku godinu koju je veliki Svetozar proveo lutajući svetom u potrazi za prosvetljenjem.
- A, pa to je baš jeftino.
- Istinu zbori moj brat po THORU, mi nećemo kao neki da vam pričamo bajke kako je zemlja ravna, i to je šteta jer ima logike i nije mnogo komplikovano, međutim nije istina, zemlja nije ravna, šteta što nije, ali nije.
- Pa šta je onda istina?
- Istina je da je vaš jedini bog, veličansveni THOR, kao i mnogi među vama pastir a zemlja i sva nebeska tijela brabonjci su iz prkna njegove čarobne svemirske koze.
- Kako može ovolki narod da stane na jedan brabonjak? Ja sam čak do Soluna išao a nijesam mu vidio kraja.
- Koza je džinovska, toliko je nezamislivo velika da joj je i brabonjak džinovski.
- I kolko ti ono, komšo, reče pilića godišnje?
- Samo čerdeset i osam, braćo, a šta je to u poređenju sa cenom spasenja vaše besmrtne duše, samo četrdeset i osam!
- 'Oćeš ti da mu kažeš, Savatije, il ću ja?
- Ja ću, u mene je veći, na kurcu te nosam! Dršte ih đeco dok ja umočim motku u đubrenjak.
...
- Eto, reko ja tebi da našeg seljaka ne moš zajebati tek tako.
- Malo je falilo, imao sam ih u šaci nego lukavo je to.
- Imao si ti kurac moj u šaci, a i kud ti je baš koza pala na um, znaju oni sve o kozama. Što nisi izmislio nekog šta mu ga znam, laligatora.
- Vidiš, palo mi je na um nego nisam znao seru li oni brabonjke.
- Pa kad ti nisi znao a čitaš svaki dan novine otkud bi oni znali?
- Ma znam nego reko neću da lažem narod, a ni ti se nisi proslavio s tim tvojim bogom, kakav se to bog zove THOR, ja tako psa ne bi nazvao.
- Šta ti znaš, od deset pasa što si imao, osam si nazvao Suljo, jednog Alija i onu kučku što 'ramlje na jednu nogu Dara po svastici. THOR baš zvuči gospocki, vidio piše na akumulatoru što je donio zet iz njemačke.
- Dobro, pusti to, nego da mi bolje zapucamo za neki veći grad, tamo je sve ovca do ovce. Eto, čitam nedavno u Ameriki prodaju priču da je svako od nas reinkarnacija nekih Tetanusa što su nekad davno stvorili svet ali smo zaboravili ko smo i sad moraš da platiš da ti nji'ovi popovi to otkriju, a Ameri bogati i glupi, sve se utrkuju ko će više da ih daruje.
- Sve ti jebem al su beslovesni. Pa daj onda da probamo i mi jebemu miša, šta ima da izgubimo.
- Jašta, skini to praseće govno što ti se zadenulo iznad uveta pa da krenemo.