Sindrom skandinavskih država. Za razliku od juga Evrope, koji je uglavnom cele godine obasjan Suncem (Italija, Grčka, Španija itd...) i gde se ništa pod milim bogom ne radi (zato su uglavnom sve navedene države pred bankrotom), na severu Evrope se javlja drugačiji sindrom. Usled surove klime, i oštre zime sa po par meseci depresije i mraka, bez Sunca, Skandinavci se suočavaju sa jednom od dve opcije.
1. samoubistvo
2. sedi u neki podrum i radi nešto korisno

Rezultat njihovog izbora od ponuđenih opcija je jasan: Nokia, Ericsson, Volvo, IKEA itd...

Glupa fraza, laganje samog sebe. Iako ti je navika da svako veče legneš u 02:00 večeras ćeš leći u 22:00, nateraćeš sebe da se uspavaš, na silu ili kako već?? Vrtećeš se po krevetu, znojiti, prebrojati ovce i zvezde i posle nekog vremena ustati da ispališ pljugu i tako sve u krug do 02:00. Nebitno, sutra kad ustaneš u 06:00 a ne u 10:00 ko po običaju, bićeš oran, pun elana, ma jebaćeš mu kevu, dzaba dva dana da spavaš kad ustaneš u 06:00 bićeš umoran ko konj svakako. Zato sedi uz kompjuter do 02:00 i uživaj.

U zadnjoj kući, u ulici, iza trošne ograde i u vreži ladoleža i mahovine, prozora starih i ispalih iz svojih ležišta punih larvi, u dnevnoj sobi, bez jednog zida, sedi Đura Jakšić u starom kaputu iscepanom, poguren i taman. Sedi i lista nešto na telefonu, gleda na fejsu slike svoje propale kuće i cokne po neki put besno i opsuje gadno.
...
Nadežda je trenutno izašla, na ona gornja vrata, koja nisu stalno tu, ali kad su ovakvi oblačni dani sa onim prozuklim suncem, pojave se bledo i ona gledajući u to južno dvorište, gore, gde raste razno bilje i pesak ostao posle davne gradnje već urasao u detelinu i neke morske trave na suvom.
U pesku Nadežda pročeprka neku školjku koja je bila davno meze mezozoika, oblutak neolita ili zarđali ekser skorijih vremena; tako nešto joj uvek treba, pa se zatetura dalje da probere malo vrednog korovja, skoro nestalih, sa sitnim cvetovima.
Promrmlja, opsova nešto, pa nastavi dalje, podiže jednu trulu jabuku i ona nesta u njenoj ruci pre nego što je ušla u kuću sada, čini se, skroz obasjanu.

Nadežda je obična baba: ima neku svetlu kosu koja viri ispod marame, lice više neprijatno nego prijatno i niko joj pravu pripadnost još ne zna: neutral good chaotic neutral, neutral evil ali to se i ne može saznati, barem dok se ne završi do kraja.

Međutim ima tu i jedna zvrčka, jedan končić koji može da krene, i da pokrene.

Dovoljno simpatičan da muva, nedovoljno alfa da umuva. Na skali je iznad "Aj bolje ne!"-lika, kojeg pol sa slabijom orjentacijom saseče već u startu, a stepenicu ispod tunjavog ali opet micastog lika, koji sedi u nekom ćošku i ćuti ali nekim čudom veče završava sa nekom ženkom koja mu ljubi vrat. Minimum.
Ego booster je tu da je čašćava pićima, ali pre svega komplimentima, da joj priča bajke i zasmejava je, podseća da je i dalje željena roba ali će njen ego biti jedina stvar koju će pumpati te večeri.

to su one osobe koje pod najludjim uslovima i najneverovatnijim uglovima uspevaju da čitaju novine u gsp-u.Dok se ostali tiskaju,svadjaju oko prozora,guraju,nerviraju što su se ovi u sredini raširili ko virus po Mexiku,oni kuliraju uz novine a čak i ako stoje ''na pola noge'' uspevaju u toj opštoj gunguli i da listaju iste.

E sad,postoji i ona druga vrsta,profesionalni čitači tudjih novina,koji se ne libe da im dišu za vrat i komentarišu text (coktanjem i opštim komentarima tipa -strašno,vidite šta nam rade...) mada je za ovu veštinu često potrebno da bar jedan od aktera sedi.

Jedini od svih Čarobnjaka koje ja znam, a da je najobičnija pičkica. Pa kolko čovek treba da bude mali pederljivko da ga Gandalf, taj car, ta moralna gromada, izaziva da sidje dole na fajt, kog možda neće ni biti, a da ovaj sedi u onoj svojoj Pizdica-kuli i još ih konstantno proziva odozgo, ali naravno ostaje i dalje gore. Jedina uteha tokom čitanja tog dela mi je bila što mu je Gandalf na kraju ipak svojom ogromnom količinom zajebanosti čak i sa te daljine polomio onu njegovu rizlu što je nosio večito sa sobom, narkomančina raspala.

Obavezan element svakog komšiluka našeg detinjstva. To je obično sedi dekica od 70-ak godina koji vozi jednog od prvih Fića proizvedenih na našim prostorima. Taj auto je kupio još pre 40 godina a po njegovim rečima ga i dalje dobro služi. A i kako ga ne bi služio kada je njime više prešao u rikverc dok se isparkiravao nego normalnom vožnjom. On jedva čeka da grane sunce pa da svog motorizovanog ljubimca istera iz garaže, lagano ga pere ili na njemu popravlja već popravljene stvari. Dekica ne dira nikog, a i ne želi drugi ili pak noviji auto. Jedini problem je što Fića često "nadživi" svog vlasnika, onda padne u nemarnije ruke pa ubrzo i on završi svoj životni vek.

Čovek, kome je, za života, pošlo za rukom, da se reinkarnira u mužjaka svinje.To je lik od svojih 110 + kg žive vage koji po ceo dan sedi u svom svinjcu (sobi) obicno sa zadnjim čaponjcima podignutim na sto dok prdnja dva drže mobilni odnosno daljinac.Tu on nesmetano, slično njegovom životinjskom srodniku : brekce, nabija salo, ne radi ništa.Problem nastaje kada žena pokušava počistiti njegovu teritorij, tada on postaje nevozan: počinje da mrndža , negoduje, sabotira akciju čišćenja odbijanjem da digne noge ne bi li ona prišla usisivačem.Stočari su ovaj problem rešili tako sto vepru bace nešto da jede dok oni ne počste, sa tim sistemom su pokušale i žene.

Situacija je da idete na školu/posao i vozite se gradskim prevozom/sopstvenim automobilom i već uveliko kasnite.

Sve msilite stići ćete, ali ta jebena crvena svetla kao da od nikud iskaču.

Čini vam se kao da je na svakoj raskrsnici crveno svetlo i već počnete da mislite o tome kako vam loše počeo dan, kako nemate sreće i slično i ta pojava se zove crveni talas.

On sedi.

Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.

Upoznata si.

To je pojava koja se,nazalost,sve vise ukorenjuje u srpsko drustvo,polako ali sigurno unistavajuci tradicionalni srpski ritual ispijanja kafe,koji nalaze da se sedi dok se kafa ispija,obavezno upali cigareta(osim ako si nepusac) i da se obavezno isprica neki novi trac,vest ili zajebancija,o kojoj ce se raspravljati ostatak dana.
Smrdljive kafeterije tipa Costa cofee smisljene su da tu tradiciju prekinu i srbe preko noci programiraju na zapadni nacin zivota,gde raznorazni japiji i pedercici nemaju vremena ni da popiju kafu kao ljudi,vec bi samo da rade i rade....

Svako ima jednu ovakvu. Obično uslikana na nekoj dodeli paketića firme jednog od roditelja. Sadrži Deda Mraza (odnosno nekog od debljih zaposlenih kojeg su za sitne pare nahvatali da obuče deda mrazovo odelo i navuče jeftinu bradu) i,naravno,"presrećno" dete u njegovom krilu (ironija,dete obično sedi uplakano a na fotografiji se vide ruke roditelja koje drže dete da ne bi pobeglo od tobožnjeg Deda Mraza.) Autor ovog teksta lično još uvek ima traume od lažnih Deda Mrazova kojima se providi prava kosa i koji imaju dlakave ruke i previše rumenila na obrazima.

Najcesci razlog zastoja u radu po firmama!
U danasnje vreme,vecina firmi trazi od onih koji apliciraju za posao ,da poseduju osnovno znanje za rad na racunaru.Osnovno znanje podrazumeva da znaju da koriste Office paket(naravno samo word i excel),explorer i neki namenski softver.
Problem se javlja kad im se poremete podesavanja iz bilo kod razloga i kad im se izgubi ikonica sa desktopa!To je gore od nesrece na radu,pozara i poplave zajedno,zato sto kokoska koja sedi i smrdi za racunarom ,nije naucila da klikne na start i da pokrene aplikaciju iz tog menija!!!

Jedan od dokaza da sa zubarima i majstorima nema zajebancije, jer ako oni tebe reše da zajebu, možeš samo da sedneš i plačeš. U slučaju da zidari hoće da napakoste nekom, primeniće neki od gomile fazona koji ni Đavolu lično ne bi pali na pamet, a ako hoće da nekom stvarno napakoste, staviće mu šešir u dimnjak.

Za ovu operaciju su potrebni jedan zidar, jedan dobar šešir i jedan gazda koji se opasno zamerio majstorima. Dimnjak nije potreban, ustvari, potrebno je da dimnjak ne postoji i da se upravo zida. Najbolje je uzeti onaj šešir kakav je nosio Čarli Čaplin, kaubojski su lošiji a ribarski i šeširi od slame su neupotrebljivi. Gornji deo šešira se raseče nožem u obliku slova X ili u obliku krsta, ako je majstor pobožan, bitno je da rez bude čist i da se platno šešira vraća u prvobitni položaj posle deformacije. Ovako obrađen šešir se uzidava u negde dimnjak tako da zatvori dimovodni kanal.

Kad dođe zima i kad u kući počne da se loži, dim iz šporeta ili peći ne može da izađe jer je dimnjak zapušen šeširom i vraća se nazad u sobu što znači da će cele zime da se sedi u hladnoj sobi koja će na proleće morati da se kreči. Naravno, vlasnik kuće odmah zove odžačare, ali tu dolazi do izražaja genijalnost ovog izuma, odžačari spuštaju niz dimnjak četku koja lagano prolazi kroz rasečen šešir, vraća se na gore i tako postavlja šešir u prvobitni oblik i ponovo zatvara dimnjak. Naravno, nikom normalnom ne pada na pamet da je negde u dimnjaku sakriven šešir koji pravi probleme tako da se vlasnik kuće pomiri sa time da ima dimnjak koji "ne vuče" i prebaci se na grejanje na struju.

Znate onu reklamu za "Stars" zvake sa Nikolom Djuricko? Pa kad on sedi na stolici i nesto kenja o zvakama i onda kao kaze: "Pa necu da se smejem ovako (sa rukom preko usta) vec slobodno, ovako!" pa napravi keeeeeeez. I vidi se iz daljine kakvi su mu zubi, e, a potom zumBiraju njegove zube kao na ono sranjce u pozadini (jebem li ga, ne znam kako se vika) i ono - BLISTAV MAGICNI OSMEH!!!!!!! Ma jeste, moja baba....Covek ne gasi cigaru, loce radzu i ostali alkohol i da mu zubi budu onakvi?????!!!!!! Aha, samo u "Pepeljugi Djuricko"!

Najjednostavniji način prepisivanja, ako znaš da nisi talentovan za puškice.
Dušu dalo za amfiteatre, pogotovo ako su kaskadni. I za, naravno, testove na zaokruživanje.
Dovoljno je samo da ždrakneš uglom oka ka osobi koja sedi red ispred tebe, levo ili desno, nikako ravno napred, jer je to očigledno i uhvatiće te jer moraš da se ili nagneš napred ili izdužiš vrat. Ovako se pretvaraš da dubiozno razmišljaš o nečemu, i cepaš dalje.
Osobe koje godinama koriste ovu metodu vremenom oćorave (ja sam živi primer) ali da bi nešto postigao, nečega moraš da se odrekneš u životu.

Vreme kada ćeš, što se roditelja tiče sve uraditi. Nije definisano da li se odnosi na danas popodne, sutra popodne ili popodne za nedelju dana.

Svetlost ekrana mu obasjava facu. Tup pogled, jednoličan izraz lica, razjapena usta. A, unutar njega plamti uzbuđenje i želja za avanturom. Na stolu za kojim sedi, stoji staklena pepeljara ispunjena brojnim opušcima, garežom i gorećom cigaretom, čiji dim nošen vetrom izlazi kroz otvoren prozor. Napola puna boca piva tik pored prljavih i umazanih sudova od ručka. Zgužvani papir od čokoladice i flaša puna urina, jer jebiga, nema se vremena za fiziološke potrebe kada imaginarna zemlja zahteva da bude branjena. A i skor mora da se juri neprestano, ako želiš da budeš među najboljima i ako ne želiš da budeš nob. Sedi u stolici i odeven je samo u znojave gaće, natopljene i uske. Dok su drugi na kupalištu ili negde drugde se osvežavaju, on se ne usuđuje da izađe. Zato što može da izgubi nit, a sada ga je levelovanje baš krenulo. Pošto čovek uvek gleda da nađe nešto u čemu je dobar, takvom idejom se i on vodi. Kako nije mogao da pronađe ništa u stvarnom svetu, tu je sajbertronski. U njemu njegov izmišljen život ima svrhu i pruža mu razne sposobnosti, npr.: veliki je, jak, zastrašujuće izgleda, vitez protiv zla(idila kakvu u relnosti nikada ne bi imao). On i njegovi pseudo-prijatelji formiraju čitave odrede, redove, klase u borbi ka višem cilju: uništavanju druge grupe ili nekog Bosa ili nešto slično. Odsečen je od realnog sveta i u njemu je prisutan samo fizički. Dok vremenom, korak po korak počinje da živi, čitavim duhom u lažnom.

Vukajlapači su pleme bledolikih indijanaca u Srbiji na čelu sa poglavicom Kaizenom Koji Misli. Vukajlapači su druželjubivi, inteligentni, maštoviti i duhoviti indijanci koji će svakom putniku namerniku pružiti sklonište od dosade i lošeg raspoloženja. Vukajlapači imaju dobre odnose sa mnogim drugim plemenima, a samo sa jednim su u svađi. U pitanju je pleme Crni Gavrani čiji je poglavica Gavran Koji Mrzi. Pripadnici Crnih Gavranova uporno pokušavaju da se infiltriraju u redove Vukajlapača, ali zahvaljući svom mudrom poglavici i svojim hrabrim ratnicima oni u tome nikada nisu uspeli.
Neka Manitu pomogne svima koji u srcu nose ljubav.
Neša Koji Sedi je govorio. Haugh.

Jedinstvena prilika na TV Prvoj da otkrijete pikanterije iz života srpskog ''džet seta'' - da li je Ceca obrijala pizdu, da li se Seka dobrano israla jutros, da li Mima Karadžić ima probleme sa prostatom, da li Lepa Brena gura bananu u prkno, da li Ognjen Amidžić maže brkove govnima ili krmačinim mlekom....