Fenomen na slavama/rođendanima/ostalim kućnim slavljima.
Nakon domaćinovog "E, postavljeno je, da pređemo za sto!" svako od gostiju uzima svoju čašu i u koloni kreće ka stolu na kome je postavljeno predjelo u vidu raznih pečenica, pršuta, čajne kobasice, slanih rolata, kačkavalja, kuvanih jaja (presečenih na pola ili "u zvezdu") i onih sirnatih kuglica sa susamom i ostalom makrobiotikom. Kako je potrebno da se ovakvo predjelo aranžira, ono obično "stoji" duže vremena pred iznošenje, te se mirisi svake pojedine komponente spajaju u jedinstveni celoviti zadah koji ima suprotan efekat (kako kod koga) od onoga koji ima miris posebnog jela i uz konzumaciju alkoholnih i bezalkoholnih gaziranih pića izaziva tzv. "čiraško nakašljavanje" ("Hsss-KHMMMM!").
Ipak, većina ljudi ima iskustva sa ovakvim situacijama, te naručuje vinjak ili rakijicu da spere miris iz nosa i da čajna i kačkavalj lakše kliznu, a u tem će i pečenje.

Mlecna mast je sastojak mleka,zavisno od sisara moze da varira u procentima,najvise mlecne masti imaju foke,oko 50%,a posto se kod nas mleko uzima od krava,mleko koje se prodaje ima najvise oko 5% mlecne masti. Mlecna mast diktira cenu mleka,sto vise masti to vise para. Za one koji ne znaju vazi zabluda da sto vise masti to je mleko bolje,ali razlika izmedju 2.8% i 3.2% je neprimetna ili ne postoji ?! dok mleko sa 4.8% mlecne masti izgleda kao da je pokvareno,a mozda i jeste ?! sto se tice obranog mleka,koje sadrzi izuzetno mali nivo mlecne masti,za njega je prilepljena etiketa "fuj mleko". Ako mene pitate mleko je mleko i nema veze koliko mlecne masti ima,i bolje uzeti sa manje mlecne masti i kupiti krem bananicu.

Osoba kojoj se vidi stražnjica i pri najmanjem saginjanju.

Glavna zvezda sahrana u ruralnim krajevima.Baba koja 'leb zarađuje kukajući za pokojnikom, iako mu oči nikad nije videla.Ima svoj standardan tekst, samo ime menja, a koreografija se retko viđa, jer niko od rodbine neće da doplati za to.Za razliku od nje, narikača volonterka to radi iz ljubavi.Ne traži novca, a pruža mnogo kvalitetniji program.Dok rodbina, ogorčena time što ih je pokojnik izbacio iz testamenta i sve ostavio švalerki u drugom selu, pije rakiju i čeka da počne krkanluk, narikača volonterka dostiže klimaks svog nastupa u vidu bacanja po sanduku u stilu Šmajhela, grljenja istog i proklinjanja crne zemlje sto joj uzima dragog joj pokojnika (kojeg, naravno, nije videla nikad u životu).Performans je često toliko ubedljiv, da za njom skaču i ostale babe, u cilju sprečavanja da uđe u raku za sandukom, teše je najslađim rečima i kljukaju šećerom i vodom.

Ekstra stvar.
Možeš da svratiš svakog dana da tamo ubijaš vreme.
Uvek je tu i neki ortak sa kim možeš da gledaš utakmice u društvu.
A najbolje od svega je što kad ti trebaju pare uvek možeš da ih uzmeš.
Samo treba da pogodiš rezultate par utakmica,
a to je za dobrog poznavaoca sporta svakodnevna rutina.

Zajednička osobina svih stanovnika Srbije.

Arogantno-sadistička rečenica koju izgovaramo isključivo u društvu sa kojim još nismo dovoljno bliski da bi nam iskreno reklo da ne da smo smorili, nego smo baš ono smorili. Ovu rečenicu ubacujemo kao intermeco za vreme maratonskog izlaganja o potpuno arbitrarnom iskustvu koje se prisutnih tiče upola manje nego sećanje na vešerničke probleme vezane za bljuzgavicu od lanjskog snega, ali je nama ostalo istetovirano u mozgu zbog nekog arbitrarnog detalja koji se samo nama čini kao poseban, jer iz našeg tunela stvarnosti izgleda kao neverovatno fascinantna pojava koja bi u drugima trebala da izmeni pogled na shvatanje života i stvarnosti uopšte i stoga uzima sebi za pravo da bude opisana do najsitnijeg detalja auditorijumu koji, da bi ispoštovao etiketu pristojnosti, mora da se pravi da u priči pronalazi nešto odista vredno posvete mnogostruko više od 10 sekundi svoje pažnje.

Super fora,čuo sam je od keve sinoć. Koristi se kada neko želi da kaže da nije na odmet uraditi nešto. Sinonim bi bio - Ne košta ništa.

Poremećeno stanje duha i neka vrsta paralelnog univerzuma. Čovek živi, radi i kreće se medju drugim ljudima, ima ambicije i potrebe koje ostvaruje u manjoj ili većoj meri, no istovremeno, on obitava i u svetu u kom vladaju nešto drugačije norme i ustrojstva, a nastanjuju ga izvesne "pojave" koje imaju svoj glas i oblik, tok misli i čak sopstvenu volju. Opasne su u meri u kojoj im nesretni čovek daje na značaju i važnosti. U početku bezopasna razbibriga, šizofrenija brzo preti da naruši društveni život i uopšte ugled pojedinca, jer iracionalno se sve više meša sa realnim i čovek, postepeno, gubi vreme i energiju, prijatelje, potrebe i, na posletku, volju za samim životom; razaraju ga nepravilne izmene potištenosti i besa, tronutosti, gorčine, anksioznosti i grandomanije. Kao i svaka druga i ova bolest vremenom uzima maha i, u poodmakloj fazi, teško se da izlečiti.

Kad Google pokrene servis AdSense koji se zasniva na tome da se vlasnici web sajtova prikljuce Google-ovom programu oglasavanja, te da na svojim stranicama prikazuju oglase te za taj čin dobijaju simbolicnu svotu novca.

Google, od oglasivaca, uzima poprilicnu svotu novca za dodavanje novog oglasa (jer će tu reklamu "milioni videti") u AdSense program.

Isti taj Google je na tržište izbacio svoj web preglednik Chrome koji po default postavkama blokira iste te reklame za koje je neko (oglasivac iz prethodnog dela) masno platio.

Neupuceni korisnik koji ne zeli (ne zna) da instalira razne dodatke za svoj web preglednik (kako bi sprečio reklame) - prelazi na Google Chrome web preglednik koji se uveliko reklamira na Youtube-u koji je inače - treći web sajt po broju pristupa u toku dana (pogadjate ko je vlasnik?).

Kafić u izrazito lošem stanju. Stari, ofucani inventar, još starija konobarica, zaboravljen od Boga još u utorak. Psi lutalice zaobilaze njegovu terasu, pa podju da pišaju na groblje, jer se ugodnije osjećaju. Jednom riječju - TROP.

Ali, nešto te privlači njemu. Iznova i iznova se vraćaš. Posle grada pijan svratiš 'na po jednu' jer znaš da konobarici ne smeta ako se ispovraćaš po podu. Zaboga, ljudi smo, očistiće. Sa zadnjih tri eura si spreman da okreneš turu društvu, baš tu, jer znaš da bi posle ture moglo da ti ostane za masan burek bez jogurta.

Kada se ugase svjetla na uber-kul-urbanim kafićima, i kada zadnji konobar preda svoj današnji pazar, Tropski bar zasvijetli u punom sjaju. Zablista kao oči pijane mačkice-tigrice dok po prvi put uzima falus nepoznatog mladića u ruke. Otvori širom svoja trošna vrata, da primi sve dobronamjerne goste.

Srpski trgovci su vazda bili pošten i vredan narod koji je i na kamenu zaradjivao. Jednog dana, jedan od njih osmisli veresiju, čisto da ugodi raji, a raja se oduševi idejom. Jedno vreme svi bili zadovoljni, i raja i trgovci, ali avaj, ne može se u zemlji u kojoj važi pravilo što je džabe, i Bogu je drago tako doveka. Osladi se raji da uzima i ne plaća, te mnogi trgovci propadoše. Oni preostali stadoše smišljati kako da odviknu narod, sve dok se jedan ne seti gesla koje ne vredja mušteriju, ne tera je, pokazuje joj da je još uvek dobrodošla u dućanu, ali joj istovremen poručuje da je sa starim načinima gotovo. Nastade izreka čast svakome, veresija nikome.

Nije peder nego mudar covek jer spaja korisno i funkcionalno. U isto vreme on vodi kuce da obavi fizioloske potrebe ali i da muva ribe.

Kad je neko uvek pozitivan, otkačen, veseo bez kapi alkohola.

Petarda za praznike, obicno ostala od prosle godine.

Pojava, bolest, kako kome drago, prouzrokovana:
- napadnim reklamama na televiziji sa nazovi humorom koji podilazi građanstvu i čiju inteligenciju degradira i dovodi na nivo amebe totalnim odsustvom bilo kakvog kvaliteta;

- kvazi-zanimljivo/šaljivim bilbordima;

- radijskim džinglovima vesele sadržine koji vas bombarduju sa svih strana;

- tabloidima koji su skup gomile nebuloza koje se prodaju golotinjom neke kobajagi veoma bitne javne ličnosti i idiotskim naslovima;

- PR-ovima koji izdaju obaveštenja u koja ni deca ne bi poverovala, a veliki deo populacije to uzima zdravo za gotovo;

- reklamama u vidu flajera kojima se pune sandučići ili koje vam dele kolporteri-presretači na ulici;

- lažnim preporukama na proizvodima koji uzdižu u nebesa kvalitet tog istog proizvoda koji je sve samo ne ekstra-zdrav i super-prirodan;

- kupovinom proizvoda iz fotelje koje zahvaljujući subliminarnim porukama podstiče potrošačko društvo da kupuje proizvode koji mu nisu potrebni.

Ljudi pred čiji dolazak se ukućanima zabranjuje uzimanje sokova, kisele vode i piva iz frižidera.

Zabranjena zemlja za spermatozoide. Koliko god žena bila liberalna u pogledu kamšotovanja svuda po njenom telu, samo jedan spermić po pramenu njene kose je dovoljan da od ponizne kučke napravi onu ribu što ganja Švarcenegera u trećem delu Terminatora.

U situacijama kad kriza uzima maha, a ljudi sve manje rešenja pronalaze za istu, dovitljive mame imaju način da isplivaju na površinu sa malo punijim džepovima. Sve što treba da urade je da očekuju dolazak malo imućnijeg roda, ma i ne mora rod, može i komšija, a tada na scenu stupa mala, tek prohodala beba, koja će deklamovati i ponavljati sve što mlada keva kaže, kojoj je u cilju da ubedi auditorijum u nenadmašnu pamet i sveznanje mladog potomka. Dete će obično imati zbunjenu facu i nestabilnim pogledima će zverati okolo, ali mlada mama će tu baš primorati publiku da izvadi koji dinar namenjen za čokoladu malom mališanu koji će, obično, završiti u prodavnici kozmetike. Iako će u svojim gramatički neuravnoteženim slovima bebac nešto da izmulja i izgovori, mlada mama će svojim moćima od toga sklopiti fino korisne reči ne bi li uspela u svojoj misiji.

Svijet pokera uzima svoje žrtve na jedan gospodski način. Na početku od njega ne dobijaš ništa, pričaš svima kako si dobar sa njim, kako vam ide. Ispali te karta, zajebe te para, kući se vraćaš namrštenog pogleda. Dođe do momenta kad konstantno razmišljaš o njemu. Zaljubio si se.

Svaki tvoj razgovor se bazira na pričama o njemu. Te imao si paba i damu i izdala te trica nekog tipa, tvoj zaluđeni pogled umire kad vidi nekoga ko ga osvaja, koga ide, kome je sve to kulturica.

Veliki gospodin ne priča o ženi koju voli. Kulira je, to kuliranje nju dovodi do ludila i ona pada. On tu dobija jer zna kako se igra igrica. Kao i u većini stvari, tako se postupa i sa pokerom, međutim, glupi ljudi to ne znaju, i konstantno pričaju o njoj. Takvi najebu od strane gospođe. Figurativno, naravno.