Covek koji ne koristi internet,ne koristi novine ni televizor,tako da najnovije vesti saznaje samo preko prijatelja/porodice, i to tek posle dugo dugo vremena,kada se ovi sete da mu kazu...

Penjačica koja će nas sve oduševiti ako vidimo da joj dolazi iz dupeta u glavu!
(kako god shvatili ovaj trosmisao nećete pogrešiti)
Postoji sumnja da je jedini svedok tog događaja i njenog uspona njen mento(r-l) Mile Kitić koj je taj prizor ovekovečio darivanjem Mečke.

osoba koja se svojevoljno javi da uradi nešto. Postoji više tipova:
1) dobrovoljac iz ubeđenja. Teška vrsta, ne osećaju ni strah, nemaju ni savest. Jedini cilj im je da se zrtvuju kako bi poprimili neko saosećanje određene grupe ljudi.
2) čepulja dobrovoljac. Ovakva vrsta se javlja prvenstveno u doba školovanja i počinje sa akcijama tako što uvek trči da obriše tablu, učestvuje u svim sekcijama i nosi rekvizite profesorima. Vremenom evoluijra u visoke predstavnike preduzeća, stranaka itd.
3) dobrovoljac poučen iskustvom. Lik koji zna da ukoliko se sam ne javi, njega će izabrati za dobrovoljca.

Чезе су запрежна кола која вуку коњи и служе за превоз људи. Некада, док није било моторних возила, биле су једини вид превоза, и углавном су била резервисана за господу по градовима и имућније домаћине у селима. Када су чезе пролазиле улицом, народ би углавном стајао са стране дивећи се лепоти кола и коња који су их вукли, док су они који се возе углавном дизали носеве у небеса и правили се да су две класе изнад ових обичних смртника који су ишли пешке.

Тако је и настао израз ,, Пролази поред тебе као у чезе'' и означавао је да те неко не јебе ни 2% док пролази поред тебе, тј. да ти за њега не постојиш. У градовима је готово нестао, док се по селима још увек може чути.

Dve verzije

ONA

08:15 Budjenje uz poljupce
08:30 Merenje - dve kile manje nego dan ranije
08:45 Dorucak u krevetu (peciva, sveže ceđena narandža). Otvaranje poklona; npr. skupocen nakit izabran od pažljivog partnera.
09:15 Vruca kupka u mirisnim uljima
10:15 Lagano razgibavanje u fitnesu sa zgodnim i duhovitim ličnim trenerom
10:30 Nega lica, manikiranje, pranje kose, frizura
12:00 Ručak sa najboljom prijateljicom u restoranu
12,45 Sresti bivšu devojku svog partnera i ustanoviti da se ugojila bar 7kg
13:00 Šoping sa prijateljicom (kreditna kartica bez limita)
15:00 Popodnevno spavanje
16:00 Isporuka 36 ruža od tajnog obožavaoca
16:15 Razgibavanje u fitnesu. Nakon toga masaža od jakog ali osecajnog muškarca koji joj kaže da još nikada nije masirao tako perfektno telo.
17:30 Izbor i proba skupe dizajnerske odece. Mala modna revija pred ogledalom.
19:30 Vecera uz sveće. Ples i komplimenti.
22:00 Vruc tuš (sama)
22:50 Odnesena u krevet. Posteljina je sveže oprana i ispeglana.
23:00 Maženje
23:15 Zaspati u zagrljaju partnera

ON

06:00 Budjenje
06:15 Pušenje (blow job)
06:30 Dugo zadovoljavajuce sranje uz sportske novosti
07:00 Doručak: ramstek i jaja, kafa i tost, spremljeno i posluženo od stane gole služavke
07:30 Dolazi limuzina
07:45 Nekoliko čaša viskija na putu do aerodroma
09:15 Let u privatnom džetu
09:30 Limuzina sa šoferom-pravac golf klub (blow job za vreme vožnje)
09:45 Golf
11:45 Rucak: fast food, tri piva, flaša Dom Perignon-a
12:15 Pušenje
12:30 Golf
14:15 Limuzina natrag na aerodrom (nekoliko čaša viskija)
14:15 Let za Monte Carlo
15:30 Odlazak u ribolov. Sve pratilje su gole
17:00 Let kuci.
18:45 Sranje, tuširanje, brijanje
19:00 Vesti: Danijel Pavlović ubijen, marihuana i hardkor porno filmovi legalizovani
19:30 Vecera: jastog za predjelo, Dom Perignon (1953), veliki stek, sladoled serviran na golim sisama.
21:00 Konjak i cigara pred velikim televizorom.
21:30 Sex sa tri žene (sve tri sa lezbejskim sklonostima)
23:00 Masaža i kupanje u đakuziju uz picu i pivo
23:30 Laku-noc-pušenje
23:45 Ležati sam u krevetu
23:50 12-sekundni prdež koji je tri puta promenio ton i prisilio psa da izadje iz sobe

Dlakava leđa, pivski stomak, ćelavo teme, ženski kukovi, roze košulja... nisu ni prineti ovim ispadima koji će svakog muškarca sigurno šutnuti iz kruga šmekera i otvoriti mu račun u Ne-Je-Be banci:

Sinković koji i od najgrđe sedeljke napravi lom parti.

Po mojoj prababi sve muške osobe koje imaju malo dužu kosu od propisane.
(njeni neki standardi za dužinu ebem li ga kako to procenjuje)

Takođe i osobe koje imalo odskaču od prosečno propisanog načina ponašanja.
(opet neki njeni standardi, izlapela žena, godine su to ipak...)

Prethodnica slogana ''Ajd malo malo al ti ga pretera''. Apel na našu savest, od nama dragih ljudi kad činimo neka dela bez mere i granice. Sve u svrhu boljitka i sprečavanja potencijalnih problema.

Iritantan nacin da se upotpuni trocasovna emisija, koja bi brat bratu, trebalo da traje 15 minuta, koliko je dovoljno da se izdeklamuju najbitnije vesti iz zemlje, sveta, kulture i sporta, te prognoza vremena.
Al onda to ne bi bio jutarnji program, nego jutarnje vesti. I onda je neko "pametan" smislio da tu moze da se ubaci more "zanimljivih dodataka", kao sto su: poznati su sinoc jeli govna na tom i tom splavu, poznati kuvaju jela, za koja vi nemate para, samo za vas, poznati pricaju gde su izgubili nevinost, poseta wellness centru, saveti nutricioniste, i mnoge zanimljivosti bez kojih ne bismo mogli da zivimo. Pored svega ovog, prelistavanje dnevnih novina dodje kao slag na torti. Voditeljka prospe po stolu stampu i onda redom cita "najzanimljivije" tekstove iz njih. U goste kao strucni konsultant obavezno dolazi neka smorcina, tipa gospodja Bozen, Kiki Lesendric ili Verica Rakocevic, da daju svoje ingeniozne komentare.

To je obično neki raspali ortak sa kojim se družiš, a koji zvanično duvani. Ti naravno zbog njega kandiš na cigare, a ne što ti sam, ne daj Bože, pušiš.

Pod balkonom, jedna varvarska, raščupana glava pade na pesak koji požudno upi buket krvi. Ubrzo za njom pade još jedna, i još jedna...Padaše kao grozdovi. Vrelina dana polako je splasnula i sunce, otežalo i nisko, rasu izdužene senke kula i čempresa po zemlji. Prenut umorom koji ga naglo preplavi Tiberius, otrgnut iz obamrlosti - nalik na sprud što za oseke lagano izranja na površinu vode - ožive, postade svestan vremena i tela što ukočeno počivaše naslonjeno na ogradu, i otupeo i zgadjen rutinom smrti, napusti balkon i nestade za zavesom, u polutami. Ispod, dok su ga vukli, obezglavljeno telo ostavljalo je za sobom tri brazde od kojih jedna beše krvava. Vojnici poravnaše peščano dvorište na čijoj površini dogorevaše poslednje barice večernje svetlosti. Veče donese nešto svežine ali zemlja, isušena večitim letom, jedva da oseti ikakvo olakšanje.

Kasnije, u postelji, Tiberius pokuša da izvede račun - sedamnaest godina...Koliko li je smrti morao videti za sve ovo vreme, smrti nepravičnih i pravičnih, smrti žena, dece, dobrih konja i ljudi? Koliko li je krvi neprijatelja carstva upio pesak što vreo i ravnodušan počiva pod njegovim nogama? I može li toj žedji ikada biti kraja? Oboren dužinom dana i mislima, dok je tonuo u san, primeti nekoliko zvezda gde čine neobičan i tajanstven simbol na nebu. Mir pade na svet.

U pola noći medjutim, obraze stražara dotakoše prvi nagoveštaji ćudljivog vetra sa severa. Krenulo je neosetno; na mah, noć postade čudovišno tiha i dah pustinje nanese nekoliko sićušnih leptira iz udaljene oaze. Ubrzo nebo ostade bez zvezda i, nalik na granitni, neprobojni zid, šapat se pretvori u peščanu oluju.

Ujutro, dok su robinje istresale čaršave i tapiserije i čistile podrume od naslaga peska, izvedoše prvog osudjenika na smrt. Odrubljena glava tupo pade na tle; gore, oslonjen o mermernu ogradu balkona, izmučen umorom i nasiljem pošasti Tiberije posmatraše fontanu i bazen što ih pustinjska prašina pretvori u kaljuge. Divne crvenperke i kineski mulani počivaše podavljeni. Sasvim neprimetno i gotovo bez šuma, pade još jedna glava, mrlja krvi lagano je iščezavala na glatkoj, nezainteresovanoj površini. Tiberije bi zgadjen svim tim peskom. Jednom - pomisli - kad sve ovo prodje, narediću da se preko dvorišta navuče zemlja i posadi trava. Tako će biti bolje.

Poznata poslovica naših baba i deda. Pogotovo kad se žalimo na njihovo iživljavanje i ispitivanje(naravno mislim na profesore). Najviše mislim na profesore koji bi dali 5 dana svog života čisto da vas muče i ponižavaju. Oni vide da se mučite, mucate, ali ne, pitaj ga još malo ko mu jebe mater?. Retko se dešava da đak padne razred, i to se dešava onda kad profesoru jednostavno nije dan po volji.

У крагујевачком насељу Аеродром, у склопу стадиона ,,Ф.К. Сушица'', налази се Јокина кафана. Oдмах да напоменем да то није обична кафана већ институција, место на ком истинске крагујевачке прелџије пишу своје кафанске приче. Јокина кафана је, између осталог, и главна база удружења КУРА(кафанско удружење ракијаша и 'армоникаша), основаног ради борбе против ограничења радног времена кафане.

О ентеријеру и инвентару у локалу брину се редовни гости, стара екипа која ову кафану сматра за своју другу кућу, те се о њој и стара са истом количином љубави коју улажу и у свој дом. Они су ти који шмирглају и лакирају столице и столове, крече зидове, и врше све могуће поправке, преправке и дораде (на опште запрепашћење појединих странаца који су присуствовали овим активностима).

Јокина Слађа се зове Рада. Рада је такође својеврсна институција и без ње ово место не би било то што јесте. Свако ко је макар једном свратио у овај свети храм, на помен имена Рада више никад није помислио на своју бабу или тетку, већ му је прва асоцијација управо плавокоса конобарица. Кад напољу стегне зима, Рада заложи фуруну и готово да побије госте топлотом.

Газдарица Јованка је прави кафански човек и увек је за столом са својим гостима. Не, не са гостима, са својим пријатељима. Увек насмејана и весела, један од ретких преосталих боема у Крагујевцу, не либи се да се дохвати микрофона и запева док се весели са друштвом. Једном речју- легенда.

Преко зиме углавном има више гостију него столица, али нико никада није одбијен у овој кафани. Ако нема столица, ту су гајбе, па се увек некако нађе још мало простора за столовима за случајне путнике, пролазнике или старе госте.
Лети се столови и столице износе на простор који углавном служи за паркирање, и онда се под ведрим небом, уз умилне звуке хармонике, ужива у топлим ноћима.

Izjava koju uvek ispale treneri vodećih klubova nakon pobede na "teškim" gostovanjima protiv protivnika koji su iako mali pužili junački otpor renomiranom protivniku.

To je ono kada su Čkalja i Pavle Vuisić od sebe stvorili najbolje filmske drugare Srpske kinemtografije( i to toliko dobro, da u Srbiji i dan danas postoji "kao Paja i Jare" kult i kodeks) bez obzira što se u ril lajf-u nisu uopšte mirisali.

Endemska vrsta nastanjena na centralnom području Balkanskog poluostrva. Nastala kao posledica zlehude sudbine jednog priprostog ali čestitog i domaćinskog, da ne kažem, NEBESKOG naroda koji je žarko želeo da se rađa, živi i umire srećan ali mu to dobri Bog jednostavno nije namenio. Ono što mu JESTE namenio ostaje i ostaće misterija, neki kažu, možda i do kraja sveta ali iz eventualnosti, tvrde optimisti, nikako ne treba isključiti i sveti zadatak kolonizovanja neke druge planete kada ova trenutna odleti u kurac.

Elem, vekovima se grčevito boreći za sopstvenu državu, očuvanje nacionalnog identiteta i kvalitetnu fudbalsku reprezentaciju, pomenuti konkvistadori su mnogo propatili. Pomenimo samo široj javnosti verovatno nepoznat podatak da su, paz’te, Osmanlije čak 500 godina – EEEJ, 600 GODINA! - ( noviji istorijski izvori tvrde da je u pitanju i znatno veća cifra, posebno posle nekoliko pića ) kočile sopstveni napredak (EDIT: precrtano )...kočile progres triju gorenavedenih kategorija mada bi se, gledajući trenutan sastav i rezultate Nemaca, ova treća nekako i progutala. Ipak, u narednom periodu tj. po opravci ovih 500-godišnjih već zarđalih kočnica i zamenom istih za iste al’ domaće proizvodnje, bilo je i onih pozitivnih momenata koji, doduše, možda nisu za URAMLJIVANJE ali su svakako vredni pomena; eto, na primer, samo učeći sopstvene nacionalne himne, nivo muzičkog obrazovanja je podignut na neuporediv nivo u odnosu na ostale tzv. MONOHIMNIČNE narode dok oblasti geografije i imena ulica uopšte nećemo ni spominjati. Sramota je, naime.

Digresija koja je napravljena, od esencijalnog je značaja za popunjavanje praznog prostora ali i za shvatanje psihološkog profila današnjeg pripadnika naroda u biti, a tako biblijski nazvanog u naslovu ovog teksta. Jer izmrcvarenom nedaćama savremenog života i izmučenom flešbekovima mučeništva duboko pokopanim u sopstvenoj genetici, ovom glasnom ali simpatičnom bundžiji ne preostaje ništa drugo nego da tako natovaren kostima svojih predaka kuka i kuka i kuka i nada se da će uskoro dočekati jebeni kraj sveta i taj dugo očekivani put u galaksiju zvučnog imena 3PM. Do tada.

Katastrofalno ružno izgleda, ali iz nekog razloga mnogi se tome dive i često su voljni da daju debele pare za to!

Po Pablu Pikasu, španskom slikaru koji je karijeru počeo slikanjem fotorealistčnih ulja na platnu, da bi kasnije krenuo sa mazanjem ružnih i haotičnih groteski sa nosem na vr' glave, 5 uva i tri oka na portretu na nivou prosečnog petogodišnjaka. Ali mnogi se nekako tom grdobijom oduševili, raspričali se da je to lepo i stavili ogromne sume novca na te mazarije... Nama, običnim smrtnicima neshvatljivo za te rugobe koje izgledaju kao da ih uplašeno dete namazalo za 5 minuta na času likovnog kako ne bi dobilo (ili bar zaslužilo) keca iz likovnog kod učiteljice vrede toliko novca, ali jbg...

Šatro pokušaj da se smanji osecaj zavisti kod poznanika,a u stvari se time taj osecaj samo pojacava.

Izraz koji se danas i ne smatra slengom, pošto ga koriste svi, od uličnih dilera markica za prevoz do glavnog i odgovornog urednika Trećeg programa Radio Beograda. E pa, nije uvek bilo tako. Naime, odavno postoji reč "opušteno", u smislu "nezategnuto", "labavo", "otromboljeno" i tome slično. Međutim, reč "opušteno" u smislu "ma zabole te", "bez brige", "biće prilike", "smiri se, jesi normalan" postoji tek od proleća dvehiljadite, kada je ušla u srednjoškolske krugove u Beogradu. Po mojoj rekonstrukciji, koja ne mora biti tačna, ali sigurno nije daleko od istine, reč su prvo počeli da koriste uživaoci lakih droga u Blokovima na Novom Beogradu (nisam odatle, pa ovo nemojte smatrati lokalpatriotizmom). U to vreme je cvetala industrija najnekvalitetnije indijske konoplje koja se može stvoriti a da čovek ne umre, kao i rastafarijanska kultura, oličena u sintagmi "Relax, man!", izgovoreno lagano, jamajčanskim akcentom. Naravno, odavno postoji izraz "opustiti se", ali "opušteno" jednostavno dotle niko nije koristio. Elem, nedugo zatim, izraz se proširio na sve strane, tako da je već oko petog oktobra Otpor imao nalepnicu na kojoj je pisalo "Opušteno", dok je moj ortak iznosio najozbiljnije tvrdnje da je dotična reč namerno poturena iz DB-a i ostalih režimskih centara moći, ne bi li omladinu podstakla na uljuljkivanje, otprilike, da je plan bio da na konstataciju "Mamicu im, ovi opet pokrali izbore", odgovor bude samo jedno lagano, razvučeno "Opušteno", izgovoreno sa najblaženijim osmehom na licu. Na žalost, za taj pakleni plan očito nije bilo dovoljno gandže iz robnih rezervi. U svakom slučaju, ne znam da li mladi danas upotrebljavaju ovu reč u toj meri, ali treba imati na umu da je dobrim delom predstavljala slogan jedne sad već omatorele i smorene generacije.