Fer plej pravilo karakteristično za auto-moto sportove u slučaju kada neko od takmičara zaostaje čitav krug ili više. Zasnovano na principu, nisi konkurentan, skloni se, oslobodi borilište drugima.

Propuštanje protivnika pak na stazi života, naravno ukoliko se ne radi o namernom hvatanju zavetrine, protivureči načelu ''borba do kraja'', pokazujući nezavidni položaj zaostalog, svu okrutnost i nepravednost trke velikih i malih. Ukazuje na gubitak motiva, predaju i krajnje poražavajući stepen sjebanosti dotičnog pušača kurca života.

Nekada, ne toliko davno, na ovim prostorima se ustalila praksa da je promašena investicija ako kupljeni kućni aparat ne pregura barem dvadeset godina bez ijednog kvara.
Sad, dođoše vremena kakva su došla, uređaji doživeše i tridesetu, četrdesetu godinu uz pomoć raznih majstora i snalažljivosti dostojne Kubanaca, no neumitno su počeli da crkavaju.
Kako su alternative, poput kazana na vatru, šporeta na loženje i peglanje veša ispod dupeta isključene, nezaobilazno se došlo do činjenice da mora da se kupi zamena. Samo kakva?
Kako je kinesko sranje u većini slučajeva odmah odbačeno kao varijanta, izbor je pao na nekog Nemca, Francuza, Šveđanina, Japanca, ili eventualno Turčina ili Slovenca.
E, sad, ono što naš čovek neće ili ne može da shvati je da se u međuvremenu i sa te strane filozofija promenila, te da niko ne može da bude baš večno zadovoljan: s tim što sad ta ne-večnost ne traje 20, već 2-3 godine, što će reći da novi trošak dolazi čim istekne ne naročito duga garancija. Ali naš čovek se ne da prevariti. Odmah zove majstora da krpi mašinu.
A majstori? Zadovoljno trljaju ruke. Uvek će zameniti baš taj deo koji je otišao u večna lovišta i uvek će ponoviti frazu iz naslova (ako nije već veš mašina u pitanju, reći će "šporet", "bojler" ili šta već), ne bi li naravno ponovo bili angažovani.
A u roku od nekoliko meseci, troškovi popravke uglavnom narastu do cene novog uređaja.

Nadimak svih koji se prezivaju Veličković.
Toliko je jaka karizma prezimena Veličković u sprezi sa nadimkom Ceca, da čak ni pokojni general Ljubiša Veličković (večna mu slava) nije uspeo da izbegne taj usud.
A opet, bolje i to nego Keba.

Jedno od mitoloških bića, jer ga je rijetko ko vidio u akciji. Poznate su priče o velikom metalnom biću koje proždire nepravilno parkirane automobile. Uglavnom je aktivno danju. Poput pravog predatora obilazi lovišta na kojima se nalazi njegov plijen: ulice i parkinge. Smatra se da ga kontrolišu sile veće od njega, što je nauka i dokazala. Nije lako prepoznati prisustvo ovog bića, zato se čuvajte ako ste se nepravilno parkirali.

Umro sam noćas. Nisam ni slutio smrt, niti su mi rekli da sam bolestan. Lekari ponekad baš umeju da budu nemarni, eh... I tako ja ugledam sebe kako se u gluvo doba kroz širok snop svelosti uzdižem ka nebu. Trans ekspres za nebesa. Za samo par trenutaka nađoh se u raju (čovek bi pomislio da je oduvek bio tu, na dohvat ruke). Na ulazu prođoh kroz detektor greha i kako nije zapištao zvukom jačim od 53Hz, ubrzo se nađoh na oblaku koji su mi dodelili kao trajno prebivalište. Bilo je udobno. Palo mi je na pamet tada šta se dešava oko mog tela dole, na Zemlji. Verovatno stari nisu još izvalili da sam se naoružao za večna lovišta. Ali, ovde gore mi ta činjenica nimalo ne smeta, jer kroz etar kao da kruži neki mir, spokoj koji se u gasovitom stanju uvlači kroz nozdrve. Uglavnom, ispalo je da su upravitelji nebeski predvideli moj osećaj dužnosti da svoje bližnje obavestim o nedaćama koje su me zadesile i izvestiše me da imam pravo na jedan SMS. Bio sam zaprepašten. Zar i carstvo nebesko puca od tehnologije? No, bolje išta, nego ništa, pomislih, ali mi na pamet pade još bolja ideja. Setih se mog vukajlisanja za života, te zatražih dozvolu da, umesto SMS-a, bacim poslednju defku na Vuki, kako bih šire narodne mase obavestio o putevima božjim na koje me ruka sudbe poterala. Blag osmeh im je prešao preko lica. Verovatno se i oni lože na ove vaše fore. Dobih dozvolu i eto, sada vam pričam šta mi se desilo, poslednja priča koju ću ikada ispričati.

11. Septembar.

--konekcija sa Alahom obećavajuća
--Vrt večnog blaženstva/Večna slava/Džihad-torent pokrenut
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--upload bliznakinja pokrenut
#Trojan danger#
#Trojan danger#
#Trojan danger#
#Trojan danger#
--download duša terorista u pakao-unlimited speed

Nedokučiva kreativnost vrednih kuvarica.

Zašto su nju sušene kore, fil od mlevenih, seckanih oraha i šlag podsetili na Španski vetar, a dve kore sa seckanim orasima, krem od vanile, krem od čokolade i šlag na Dinastiju, a sve to samo još i plazma na Grčku, a sve to samo još i ananas i višnje na Moskvu, pa na Ljubu, na Aleksandra, na Vasu, na Cicu, Micu i sl., ostaće večna misterija koja se prenosi sa recepta na recept.

Najveći naučnik XX veka. Jedan od retkih ljudi koji su zadužili ljudski rod za sva vremena. Zahvaljujući njegovom teškom radu i posvećenosti, sada znamo da ne možemo promeniti boju očiju ubrizgavanjem boje špricom direktno u zenicu, da će sedenje u hladnoj vodi instinski polako ubiti čoveka, da ljudi umiru ako im pokidamo unutrašnje organe i da ako prišijemo blizance jedno za drugo, to ne znači da su Sijamski. Neka mu je večna slava!

Izuzetno iritantna stvar za nas koji stalno buljimo u monitor. U nekim slučajevima nastaje nakon pritiskanja muve, komarca ili nekog drugog insekta o ekran, kada dolazi do mrlje, nakon skidanja mrlje ostaje večna posledica, mrtva tačka na ekranu. Ponekad mrtav piksel može da se uporedi sa samim sobom. Kada se osećamo prazno, ravnodušno, umorno od svakodnevnog, gotovo besmislenog života, kada sve oko nas sija, a mi mračimo u sopstvenoj nezainteresovanosti.

- Klub u Havani u kome se pre Kastra svirala strahovita muzika.
- Naslov Vendersovog muzičkog dokumentarca u kome Raj Kuder pokušava da nađe muzičare iz tog vremena. Neočekivano uspeva u tome, štaviše kako su tamo svi dugovečni, gle čuda naprave bend sa muzikom koja razgaljuje dušu. Topla ljudska priča...
Film je ustvari NAJŽEŠĆA KRITIKA Kastrovog režima iskazana kroz kadar koji traje pet sekunde. U kadru je grafit: "OVA REVOLUCIJA JE VEČNA".

Fizički se pripremiti za veliko olakšanje i promenu na bolje u životu. U trenutku kada nam padne kamen sa srca, biti spreman za sve moguće nus pojave.

Situacija na reklami za gore pomenute žvakce gume...kada famozna devojka perfektno i bez imalo cimanja otvara pakovanje Orbit žvaka,vecna tajna koju mi gledaoci nikada necemo skapirati kako bez cepkanja masne folije ispadnu dve žvake jer svako od nas mora da demolira pakovanje da bi dosao do JEDNE žvake a za dve je vec potrebna umetnost i konstantna vežba mada i najbolji moraju da predhodno uniste pakovanje....

Sve cesca pojava da devojke nose malu fancy torbu i papirnatu sarenu kesu u jednoj ruci. Zasto jednostavno ne kupe veliku torbu, ostace vecna misterija. Da li Kinezi ne proizvode kopije Luj Vitonovih velikih torbi, pa ih je blam da nose nesto "nemarkirano"? Mozda vise ni u veliku torbu ne moze da stane nagomilana sminka ili pak odnosom torba-kesa zele da oslikaju svoju veliku potrebu da budu u trendu i mali mozak?!

Večna letnja bitka protiv jedne od najodvratnijih kreacija prirode, noćnog leptira, koji je ionako kamikaze nastrojen, pa kidiše na izvore svetlosti i toplote. Nema ničega poetskog u leptirovom stremljenju ka lampi ili sijalici, kako neki samoproklamovani umetnici veruju, štaviše, radnja je krajnje idiotska. Borbe se završavaju fantastičnim kreščendom u kojem padaju lampe, sijalice i drugi objekti a sve pod naletom teške paljbe prljavih majica, čarapa i pakli cigareta koje su pri kraju.

Biohemijski život i priključenija jedne žene. Lučenje hormona koji se od kolevke do groba bore za prevlast u telu svoje domaćice. Sve što treba da uradite jeste da izaberete vaš omiljeni ciklus. Ipak, ponekad i to samo PONEKAD, međ' zaraćenim "stranama" zavlada kratkotrajno primirje te se kolateralna šteta ovih sukoba nekako uspe izvući na 'ladno pivo i kakav-takav oporavak. Žrtvama neka je večna slava.

Večna misterija koja prati sve nas koji u tom trenunku nemamo kola, drugara sa kolima, pare za taksi itd. I svaki put posle neke od žurki u klubu, na splavu ili posle nekog rodjendana prosto se nameće to pitanje iznova i iznova:''Kada je prvi jutarnji"? Iako se ta situacija ponavlja gotovo uvek posle svake žurke mi i dalje ne znamo odgovor,i na kraju autobus kad god došao dobro je došao !

Jedna plemenita ideja, o životu svih Srba u jednoj (svojoj) državi... Kasnije omalovažavana od strane raznih nevladinih i vladinih organizacija... tako da je danas normalno govoriti o Velikoj albaniji, ali sam pomen Velike Srbije izaziva negodovanje, mučninu, gađenje, padanje u komu, i deportacija u Hag!

Najdosadniji insekt. Uvijek se pojavi ljeti na kupanju, kada si još mokar, da ti isisa ono malo krvi što komarci nisu uspjeli da ti uzmu prethodnu noć. Veći je od muve govnare, ali i manji od pčele. Njegov ujed ne boli puno, ali nervira - u pičku materinu.
Ljeti ga, u rojevima, možemo primjetiti i na tijelima većine domaćih životinja, koje ga repom (bezuspješno) pokušavaju otjerati od sebe.
Teško se ubija jer je brz ko Eustahije Brzić, ali, ipak, ako se dobro skoncetrišeš, preselićeš ga u vječna lovišta jednim odmjerenim udarcem dlana o dlan.

Večna želja ljudskog roda, da vidi budućnost i razjasni neke stvari iz prošlosti. Postoji teorija koja se oslanja na Ajnštajnov rad koja kaže da je ovo moguće, jer se ono što se desilo "zapisuje" negde u kontinuumu prostor-vreme. Međutim, postoji i teorija koja kaže da ovo nije moguće ili je moguće, ali samo jednosmerno i beskorisno je i suviše opasno. Ta teorija je verovatnija, a glasi:

Muzika koju istinski znaju da cene samo obrazovani poznavaoci muzike i muzičari. Teško je objasniti nekome ko ne zna da čita note koliko je zapravo lepo ustati malo ranije prvog januara i umiriti mamurluk uz direktan prenos koncerta iz Beča. Klasična muzika nije namenjena prodaji i to je čini čistom i neiskvarenom u svakom pogledu. Možda su matorci u pravu kad pričaju da je ranije sve bilo drugačije. Klasična muzika je večna, a nove talase muzike će zapljusnuti još noviji.