Iako tako zvuči, ovo pitanje se ne postavlja zbog zainteresovanosti za nečiji seksualni život. Ono se upućuje osobi čija te glupost ili bezobrazluk izbezumljuju za sve pare.

Izraz kojim opisujemo ekstremno mršavu metalku.

Neobican hobi blazenopocivsih megastarova.
Od autorskih prava, prodaja albuma, kao i od "novootkrivenih" kompozicija, generacije potomaka ce inkasirati posthumne honorarcetine svojih slavnih predaka.

To je ono što ti ostane kad ostaneš bez nekoga. Ne mora taj da ode u večna lovišta, može samo da ode iz tvog života, za stalno ili privremeno, da izađe iz tvog dana.
Posle nekog vremena kad isčili gorak ukus od svađa i tenzije, kada je ta osoba sve manje u tvojim svakodnevnim mislima može da se desi neka sitnica….npr da ti padne ona šolja sa kravicom i da joj se razbije drška. Natera te da sedneš, osvrneš se po stanu i počneš da sakupljaš fragmente. Plavi Pal Mal na ivici kreveta. Džezva za moku. Lep ali preveliki džemper sa golim ramenom koji često oblačiš dok se spremaš da izađeš negde ali nikako ne uspeva da ti se uklopi. Po fiokama nešto veša i još neke sitnice. Jebene šare na posteljini… Nema svrhe otarasiti se tih stvari. Kad malo razmisliš umiruje te što su tu. I ta okrnjena šolja može još da posluži.
U kompu par foldera sa gomilom fotografija. Na nekima je baš ta posteljina na kojoj sad sedš. I to lice u različitim varijantama. Nasmejano. Pospano. Lice zgnječeno zagrljajem. Iznenađeno. Zadovoljno. Nasmejano glasno. Nasmejano tiho. Zamišljeno. Blisko. Na dlanovima možeš sasvim jasno da osetiš širinu tog lica. Nos. Bradu od šest dana. Rupice na obrazima.
Na ulici je drugačije. Tad ideš negde, misliš koji ćeš bus da hvataš, da li ćeš stići na vreme. Obaveze. Treba da se setiš nešto i da pojedeš tog dana, pa da se spremiš za grad uveče. Opet nezgodna zona. Gomila ljudi. Neka tuđa tela te guraju dok se probijaju do wc-a, tuđi pogledi te okružuju i tvoja koža počinje da oseća neki nedostatak, traži ono toplo i mekano skrovište. Tražiš rame uz koje ćeš da priljubiš lice. Nesigurnost.
I trzaj kad osetiš onaj miris...neko je u blizini zapalio džoint.
Možda se treba otarasiti makar one posteljine.

Žestok vid pretnje. Najžešći. Upozorenje dotičnoj osobi da bi je kosač mogao posetiti malo ranije nego što je planirao.

Ličnosti koje više ne viđamo na novčanicama.

Legendarna marka garderobe anonimnog kineskog proizvođača, međ’ našim narodom još poznata i kao “Fuš Buvljak”. Tipično-azijska kolekcija plastične odeće i obuće nivelisanog kvaliteta koja je “stajlingovala” čitave generacije Srba i Srpkinja a mnogima od njih, ne sumnjam, i ubrzala put u večna lovišta.

Elem, strateški se fokusirajući na nestabilno, nesređeno i iznad svega UNESREĆENO centralno područje Balkanskog poluostrva (triput pogađajte gde je to), pomenuti kineski proizvođač - a koji je verovatno planski ostao “anoniman” zbog kancerogenog delovanja svojih proizvoda;prim.prev. – zaradio je brda i brda para prodajući jeftinu, raznovrsnu, lako nosivu i iznad svega RADIOAKTIVNU garderobu, pritom prilično neoperivog sastava tj. ako niste bili spremni da jebeno žrtvujete jedinu veš-mašinu koju ste posedovali. To je, praktično značilo da ste jedan FuBu™ duks ili trešu mogli...pardon - SMELI! da odenete najviše nekoliko puta pre nego isti/ista ne mutira u hadronskom sudaraču čestica još nepoznatu materiju, sposobnu da usmrdi ne samo ceo orman, sobu ili stan već i čitav Kosmos. Jer, ako bismo pričali o Dizajnu pomenutih kreacija nisam baš siguran da bismo našli dovoljno negativnih elemenata za neku značajniju analizu; on je, naime, neočekivano običan u odnosu na element o kojem, pak, želim podrobnije da govorim – MATERIJAL.

Bez želje da budem duhovit ili da budim loše uspomene, ali siguran sam da i kada biste u otpisanom kazanu za rakiju turili i đuture otopili azbest, staklenu vunu i šoder, da biste od dobijene mase izvukli šurnaest puta manje abrazivnu tkaninu od one koja se inače koristi u proizvodnom transferu (“transferu” u svakom smislu te reči) od lucidnih ideja lucidnih kineskih kreatora do odevne robe iz naslova. I kad smo već pomenuli “robu”...E, pa pomenutu verovatno ne biste dali ni ROBU da je nosi, osim ako i sâm ima ime k’o da ga ja Konami krstio. Mis’im, bar nešto da se uklopi...

Ludnica. Razvratne, krvave orgije uz usko zbližavanje sa hemijom i hortikulturom. Kućna žurka na koju nisi trebao da ideš. Mesto gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ustvari, znaš da ti ne plaćaš, a piješ. Sa žurke si ispraćen kao da ideš u večna lovišta.

Film se prekida negde oko keca. Šta je do tad bilo, bilo je. Da li si se posle toga spanđao sa brkatom nakazom u pocepanom, kevinom miniću iz ćoška, da li si joj gurao svoj jezik na mesto gde bi trebao da joj bude sekutić, da li si jebao ili si jeban, sad nije bitno. Šta si pio ne znaš. Beše nešto zanimljive boje. Neka domaća, pravljena s ljubavlju. Beše tu i travar sa Gledićkih planina koje je doneo nekog Gedžu. Lekovita biljka. Zdravlje pre svega. Od njega mesec dana namiguješ izblajhanoj skangrbi sa drvenom nogom, iz šalterske službe na faksu. Ali, sad je došlo vreme da se dovučeš gajbi.

Svanulo je. Pali se autopilot-alkos se vraća kući. Kola nemaš, a i da imaš, verovatno bi ih parkirao na prvoj banderi, eventualno drugoj. Na taksi ni ne pomišljaš. Koristiš prevozno sredstvo tipa noge. Gegaš se kao pingvin koji je celu noć taslačio vlažnu pingvinicu. Vodiš konverzaciju sa dva nepoznata lika oko tebe, i čudiš se što te ljudi gledaju kao pomahnitalog paraplegičara na dopu.

Šiba te hladan vazduh, polako dolaziš sebi, a i gajbi. Fatamorgane polako nestaju. Samo je jedan nepoznati lik tu. U daljini ti Dača, koji se pomirio sa Natašom, namiguje, u fazonu to-kralju-lud-si-za-medalju. Ulaziš u gajbu. Skidaš sve sa sebe, jer te je neka budala gađala blatom i povraćkom. Jebaćeš mu majku kad saznaš ko je. Izbacuješ sve iz sebe na sred hodnika. Smučilo ti se sve. Gledaš pod nogama nepoznati potočić u sobi, koji sinoć nije bio tu.

Ležeš u krevet. Sanjaš Mr. Propera i Mr. Muskola kako su došli da ti pospreme stan, ali su umesto toga, kada su videli količinu sranja, nabili bacač plamena i nagaznu minu sebi u rč i progutali kašikaru, za svaki slučaj. Moliš se Bogu da budu tu kada ustaneš.

Ma koliko nekad život delovao komplikovano zapravo u sebi sadrži samo dva koloseka koji su u početku bliski jedan drugome, a kasnije se njihovi vozovi sve više i više razilaze, tako da putnici u njima više ne mogu da se dobace pogledom. Jedan je put izgovora a drugi put rada. Oba kreću iz istog temelja, oba imaju istu početnu stanicu, a razlika zašto se neko ukrca na jedan a neko na drugi voz večna je misterija i leži u samoj osnovi naše slobodne volje, našeg porekla i bivstvovanja.

Večna opsednutost studenata književnosti i filozofije. Svaku tvoju reč, razlagaće na korenske morfeme, da bi utvrdili njenu motivisanost. Za svaki tvoj pokret konsultovaće se sa literaturom iz psihologije, a tvoju zbunjenost povodom toga opravdaće eksperimentom u kom majmun Sultan treba da dohvati bananu sa plafona slaganjem kutija. Na kraju će te sačekati Ničeovski pogled na svet, otkrovljenje da je Bog mrtav i da vas samo britka svest vodi u reinkarnaciju nečeg vrednijeg u sledećem životu. Mada bi bili na dobitku i da narednih 300 godina provedu u vidu šahovske figurice piuna.

Hardkor mesožder. Lik koji u sebe trpa šnicle, švargle, prasiće, jagnjiće... Okej, i piliće, mada na piletinu više gleda kao na salatu, jer povrće zaobilazi k'o Ciganin sapun. Njegova pišaćka smrdi na jetrenu paštetu, a u njegovom prdežu se čuje krik hiljadá svinjskih duša koje su završile u njegovom škembetu.

Rečenica koju mladi i nadobudni picopevci izgovaraju svaki put kada vide devojku svojih snova sa nekim drugim muškarcem. Može taj da bude najlepši, najpametniji, najkulturniji muškarac na svetu. Da bude džentlmen do koske, da je pazi kao malo vode na dlanu, ali pomenuti picopevac se uvek, ali uvek pita šta će ona sa tim tipom, kada nije taj za nju. Ona bi trebalo da bude sa picopevcem jer on je jedini muškarac koji je nje dostojan. I ostaće mu večna enigma zašto, o zaboga, zašto ona nije sa njim?

U osnivanje malog rok benda kreću uglavnom tinejdžeri koji inače ne poseduju harizmu dovoljnu da imaju neku važnost za svoje okruženje, pa, kada nađu još nekoliko sličnih sebi, i još da pritom sviraju neki instrument, po mogućnosti bas gitaru, bubnjeve, gitaru ili možda imaju promukli glas koji je poželjan u rok muzici. Bavili bi se oni i narodnjacima, ali, onda bi za ostale koji su kul predstavljali samo jednu grupu šabana koja pored toga što svira narodnjake uglavnom i ne zna da svira baš najbolje. Ovako, oni se bave rok muzikom i smatraju sebe avangardnim i pored toga što je žiža popularnosti rok muzike odavno prošla. Takođe, izbegavaju da sviraju domaće pesme, više vole Bon Jovi, Rollingstones, RHCP i druge, ali, ako baš zapinje, mogli bi da odsviraju nešto od Čorbe ili EKV u krajnjem slučaju. Niko nikad nije čuo za njih, sem njihovih ortaka iz škole, koji su svakodnevno smarani o bendu od strane članova istog. Nastupaju na raznim priredbama kao što je dan škole, maskenbal u obdaništu i to im je uglavnom sredila rodbina, jer da je bilo neke audicije, pre bi odabrali Sinana da peva "Enter sandman" nego njih. I tako, od silnih proba i od desetak baba i deda koji dođu da gledaju i slušaju svoje unuke, klincima udari slava u glavu. Onda je to vrhunac njihove karijere. Počnu da žive po principu: Sex, drugs and rock and roll. Idu ulicom i pored toga što ih ljudi uopšte i ne primećuju, osećaju se kao da svi samo njih gledaju. To traje neko vreme, dok ne shvate da su mladost protraćili na sviranje slatkastih pesama belosvetskih rok grupa, da su žrtvujući školu zbog muzike koju su sada batalili ostali nezaposleni i zbog silnih tetovaža, pirsinga i ostalih stvari, to njihovo stanje nema ni izgleda da se bitnije promeni u sledećih 100 godina. Na kraju, ako imaju od čega, počnu da kupuju vinjak i da se svakodnevno opijaju čekajući odlazak na večna lovišta gde će neko možda imati sluha za njihovu rok muziku ukrašenu silnim falševima.

Čist mazohizam i trošenje slobodnog vremena i novca.
Uglavnom do toga dolazi tako što, nemajući koga, neki ortak iz tvog društva, koji veći deo dana (ali i noći) provodi u igraonici želi da se "druži" sa tobom, pa rezerviše dva kompa. Neretko ni sam nema novca (potrošio ga je ranije) pa si sam prinuđen da i njega finansiraš. Onog trenutka kada se dogovorite šta ćete da igrate, a to su mahom "Counter-Strike" ili "Warcraft" u raznim varijantama, ti se pretvaraš u glinenog goluba i lečilište za razne komplekse. Lečenje kompleksa počinje i pre samog ulaska u igraonicu, njegovim hvalisanjem, kako je u raznim situacijama, činio podvige, praveći svakakve masakre nad protivnicima.
U naredna dva sata (bez produžetaka), igrate barem dve igre.

Ako igrate "Counter", budi srećan ako se, pod utiskom njegovog dranja, autonavijanja i sličnog, setiš na koje dugme se kupuje oružje (ili, što bi ti bilo korisnije, pancir sa kacigom). Takođe, u nebo da skačeš od sreće ako uspeš da ispališ dva metka, od kojih će ga jedan pogoditi, pre nego što te pošalje u večna lovišta. Ipak, ako je raspoložen, pred kraj partije će te možda pustiti da ga ubiješ jednom ili dva puta, pre nego što te dokrajči i dvadeset treći put, čime se partija okončava. Inače, ni na tebi najpoznatijoj mapi, nisi ni svestan gde sve on može da se ušteka, i odakle sve može da te ubije. U stanju si da pomisliš da igra sa šiframa iako to nije moguće.

Kada igrate "Warcraft", budi srećan ako izgradiš i "Altar" za stvaranje heroja, i stvoriš 5-6 vojnika, pre nego što te on napadne sa dvadeset ljudi i barem dva heroja. Mogućnost da ti napadneš njega prvi ravna je nuli.

Nakon završenog igranja, sledi njegovo likovanje, i ponižavanje u stilu: "U, kako sam te dobio!", "U, kako te je granata bacila preko krova!"; ali ako ga opomeneš za neozbiljnost, odjednom kreću fraze poput: "Dobro, brate, tek si počeo, i ja sam tako."- što naravno služi kako bi i sledeći put mogao da te odvuče u igraonicu.

U novije vreme, na sreću, ovakvi običaji su počeli da nestaju usled razvoja brzog interneta, pa su igraonice znatno manje posećene. Na netu, tvoj ortak može da pronađe pripadnike svoje vrste i da te ostavi na miru.

Mantra za razumnu borbu sa problemima. Panta rei po naški.

Mistika. Predmet čežnje svakog istinskog sanjara. Da li je to u stvarnosti moguće?? -Većina negira, ali pojedinci ipak veruju. San snova zvezda ovog biznisa. Sveti Gral porno industrije. Njegovo veličanstvo: "Dupli Anal Dupli Vaginal".

Mnogi su pokušavali, crnci, beduini, beduini vs crnci + Mađarice... ali nije im uspelo. Hoće li se pronaći junak (tačnije 4 komada), dovoljno istrajan, dovoljno samopouzdan i nadasve dovoljno precizan, da zajedno sa svojim saborcem nađe put do jednog mirišljavog i jednog... pa ne tako mirišljavog ženskog cvetića...? Možda ovo ostane večna tajna, tajna i zagonetka koju ostavljamo generacijama koje slede.

"Slavim slavu" na arhaičnom južnomoravskom dijalektu. Obično izazove reakciju sagovornika.

Omiljeni shtek grabljivca poznatog pod imenom NS SAOBRACAJAC (skraceno NSS), naoruzanog radarom, doveden do savrsenstva kombinovanjem brezuljaka, krivina, vegetacije i metalnih ograda kako bi minimizirali mogucnost bilo kakvog detektovanja ili najave njegovog prisustva. NSS obozava da lovi u predelu Kacke Petlje, jer je ta oblast bogata egzoticnim vrstama sa drugih lovista koje tuda prolaze tokom migracije, a koje on veoma lako lovi tehnikama Prepada, Zaskakanja i Izletanja iz zbunja (tehnike koje su inace karakteristicne za ovu vrstu grabljivca), i jos lakse vari. Jedino sto NSS voli vise od Vozaca (svog uobicajenog plena) je Mito, zacin koji u njemu budi cudan osecaj sitosti, i hranjenje NSS-a ovim zacinom jedini je spas Vozaca od brze i surove egzekucije.

Doći će kada se:

-Vukajlija.com bude naplaćivao bezuslovno

-Facebook.com bude naplaćivao bezuslovno

-za korištenje torrent klijenata bude robijalo

-digne kuka i motika pa se sve što nosi odjela i kravatu a nije školovano satjera uza zid i plotunskom paljbom kalibra 7.62 prinudno deložira sa ovog svijeta na vječna lovišta

-vanzemaljci spuste na jednu njivu kod Bugojna i kandiduju se na izborima

-ta ista njiva kod Bugojna deminira da ovi mogu sletjeti

-Šešelj vrati iz Haga i osnuje svoje putujuće pozorište na ciganskim čergama

-pljune u prošlost, sadašnjost, budućnost, u lice svima pa u svoje ruke

-sa zapljunutim rukama latimo kuke i motike

-talas 'GRČKE VATRE' preseli iz Grčke u naše krajeve

-ostatak svijeta zapita:"IMA LI ŽIVOTA VAN NAŠIH GRANICA?"

U Srbiji jednako Sizifovom poslu ili Tantalovim mukama.Dizanje glave je kažnjivo zakonom o radu.Nemaš sekiracije tvoje je samo da ćutiš i radiš(za džabe),nemoj puno da misliš,od toga kosa opada a i leđa bole.
Isti slučaj je i sa isluženim vojnicima,gledali smo puno američke filmove,pa smo umislili da imamo prava kao Džon Rambo,još su nas i nazvali veteranima(!?),a kad je trebalo bili smo junaci,braća,ratnici,branik otadžbine....
Sad će nas zakačiti za branike automobila i vući kroz grad,kao divljač što su vukli iz Titovih lovišta.Sezona lova na male ljude je otvorena ranije,nego inače.Ne pada sneg da pokrije breg,nego da svaka zver pokaže svoj trag.