Srpski trgovci su vazda bili pošten i vredan narod koji je i na kamenu zaradjivao. Jednog dana, jedan od njih osmisli veresiju, čisto da ugodi raji, a raja se oduševi idejom. Jedno vreme svi bili zadovoljni, i raja i trgovci, ali avaj, ne može se u zemlji u kojoj važi pravilo što je džabe, i Bogu je drago tako doveka. Osladi se raji da uzima i ne plaća, te mnogi trgovci propadoše. Oni preostali stadoše smišljati kako da odviknu narod, sve dok se jedan ne seti gesla koje ne vredja mušteriju, ne tera je, pokazuje joj da je još uvek dobrodošla u dućanu, ali joj istovremen poručuje da je sa starim načinima gotovo. Nastade izreka čast svakome, veresija nikome.
- E, Milice, jel si slobodna večeras?
- Zdravo Deki, pa i nisam baš, moram neku dečurliju da odradim oko 7.
- 'Ajde svrati kod mene oko 9, m?
- Može, naravno. Imaš lovu?
- Imam, jel standardna tarifa?
- Pa pazi, skočila je, ali 'ajde pošto se znamo dugo, može po staroj ceni još večeras.
- To Milice carice, očekujem te oko 9.
**
- Šta čekaš? 'Ajde, skidaj se.
- A ne. prvo pare.
- Dobro bre Milice, bemmudete, pa lako ćemo za to.
- Aaaa, nema lako ćemo.
- Pa vidiš, nešto sam u frci sa kintom, ako možeš da sačekaš par dana...
- A ne! Izvini molim te. Rekao si da imaš pare.
- Pa dobro, računam znamo se dugo, valjda možemo da se dogovorimo?
- Čast svakome, veresija nikome Deki. Ni kod babe nema džabe. I? Šta ćemo sad?
- NIšta, skidaj se, može deda bez lekova još koji dan.
Deficitarni artikal kod svakog trgovca koji drži do sebe. Kao zamena se nudi odgovarajući duhovni ekvivalent - čast.
"Čast svakome - veresija nikome !"
Parola u mnogim kafanama kojom se odbijaju stari pjanci,koji non-stop piju a rijetko plaćaju.
Je l' može jedna ledena na teku?
-Ma jok,čast svakome,veresija nikome!
Jedini metod po kojem posluju lokalne prodavnice po Srbiji. I pored uvođenja fiskalnih kasa i malo strože kontrole, uvek se nađe neki budžak u radnji gde može da se sakrije sveska sa imenima dužnika i iznosom duga. Ne dobijaš nikakav račun, u svesci samo pišu iznosi,tako da radnice možda nekad i pojedu čokoladu na tvoj račun ("'Ajd, kome danas pišemo čokoladu...može onaj čiča, Slavko, njemu nismo odavno"). Prectrtavanje se najčešće vrši prvog ili drugog, tj. kad stigne plata. Da nema veresije, mnoge takve radnje ne bi opstale ni mesec dana. A i narod bi mnogo češće jeo džema i hleba i kuvanog krompira.
Nikako se ne daje na veresiju kada u radnju uđe neko nov, nepoznat. Radnica namigne, a to je signal da je to možda inspekcija, pa se mušterije samo muvaju po radnji dok uljez ne izađe.
Jedino je zeznuto kad u komšiluku gazda reši da preseče veresijsku agoniju i okači natpis "Čast svakom, veresija nikom."
Vremenski period koji počinje onog momenta kada Bog zaustavi alatku Kosca u punom zamahu i silaznoj putanji. Fudbalskim rečnikom rečeno to je sudijska nadoknada vremena, ali zna da traje i znatno duže od tričavih par minuta.
Gospođa: (vidno uzrujana) „Doktore, moj otac je juče preminuo, a ja sam došla samo da vam kažem da uskoro očekujete tužbu za nesavesno lečenje ... “
Doktor: „Samo malo, gospođo. Molim vas, prvo mi recite koliko je vama godina ? “
Gospođa: „Kakve to sad veze ima sa smrću moga oca? I otkad se dama pita za godine ? ... To je nečuveno !“
Doktor: (smireno) „Videćete da ima ... Dakle ?“
Gospođa: (nabusito) „Četrdesetčetiri ... I šta s tim ?“
Doktor: „Sad je 2008. To znači da ste vi rođeni 1964. A prema medicinskoj dokumentaciji, vašem ocu, rođenom 1938., je još 1968. na klinici za neurohirurgiju dijagnostikovan tumor mozga koji nije mogao biti operisan, pa mu je alternativno ugrađena Pudencova sonda za šantovanje viška moždane tečnosti. Znači , za ovih četrdeset godina, sve vreme živeći na božju veresiju, vaš otac je uspeo i vas da odgaji, odškoluje , uda i unuke da dočeka ... I sad, kad je vreme te božje veresije isteklo, vi hoćete mene da tužite. Samo izvolite gospođo, ja sam samo lekar, nisam sveti Makarije čudotvorac. Doviđenja. “
fraza od koje strepi svaki član srpske delegacije, koji razvija bilateralnu saradnju sa prijateljskim državama...iliti po naški- prosi po selu
U poseti ruskoj braći-
-E pa baćuške, hvala na gostoprimstvu, idemo mi...znači oni autobusi i traktori stižu za koju nedelju, a?
-Stižu cim platite!
-A, pa mi misli da nam pošaljete to, a za plaćanje lako ćemo...pa braća smo valjda?
-Ne druže- čast svakome veresija nikome, zajebi bratimljenje
Misteriozna žena, koja ponekad može da nam završi piće.
Lokalni dragstor. 04:30 na satu glavnog gradskog trga:
- Mi se (hik) mnogo izvinjavamo. Nemamo (hik) više čime da platimo turu, pa ako (hik) može Veresija da završi neki posao.
- Žao mi je, Veresija radi u drugoj smeni. Vratite flaše i dobro jutro.
Autoput do siromaštva.
Kad oralno obradiš devojku uz njeno obećanje da će i ona tebe.
Ono što je, u radnji gde gazda ne poznaje termin "odloženog plaćanja", dozvoljeno samo licima starijim od 80 godina u pratnji oba roditelja.
osnovni nachin robno novchane razmene kod Srba
Verovanje da ćeš ipak uspeti naplatiti robu koju si dao u zamenu za ništa.
Nacin "kupovine" dozvoljen u jako malom broju radnji od uvodjenja fiskalnih kasa,a uzimanje "na recku" je najcesce dozvoljeno samo osobama starijim od 90 godina uz obavezno prisustvo oba roditelja...
princip koji polako nestaje...
dok pravilo postaje "ČAST SVAKOME,VERESIJA NIKOME"!...
Seoska prodavnica.
Apstraktna vremenska odrednica koja označava mernu jedinicu sa izvesnim početkom a neznanim krajem nečijeg života koji je po svim pokazateljima trebao biti već prekinut.
Ćoman Lesa, overdoziran na kvartale, hepatitisa cela abeceda, proterao kroz vene Pabla Eskobara i celu afganistansku eskadrilu i još uvek je u pogonu. Taj živi na božiju veresiju....
Traljavo odrađena pljačka lokalnog dragstora.
Obostrano stradanje kod ugovorenih stranki.
Prodavac strada jer mu ne platiš.
Kupac strada jer kupi i ono što mu ne treba.
Narodna izreka koju sportski novinari u Srbiji najčešće koriste za opisivanje dešavanja na utakmicama reprezentacije Srbije u svim mogućim sportovima.
