Suprug na Balkanu.
Ma kod mene ti, bolan, u mog čoeka nema zajebavanja-kad kaže tako i uradi!
*gospođa želi da vam ukaže na temperamentnost svog supruga*
..........
Moj čoek će ti se javit, nemoj mene oko toga pitat puno đevojko
*gospođa želi da kaže da poslovne odluke donosi isključivo u dogovoru sa svojim suprugom*..........
Ijs kaki joj je čoek,bre, ne sme se s budaletinom ni pričati normalno.
*gospođa želi da ukaže da je suprug njene komšinice veoma tvrd pregovarač*
Poš (otmena), nadimak Viktorije Bekam. Nadimak je dobila zbog svog "istančanog" ukusa i važenja za nekakvu svetsku modnu ikonu. On datira još iz perioda kada je bila u grupi Spice girls ( ko se ne seća nek progugla, čisto da se priseti kako su izgledale- kao cirkus!), a iritantniji je i od same njene pojave.
Neka emisija na Avali, pre par dana:
- Najnovija svetska vest je da je čuvenog igrača golfa, Tajgera Vudsa, ostavila supruga zbog prevare sa mladom šankerkom. Razočarana Elin će se kako mediji tvrde uskoro sastati sa Poš! Očekuje se da će joj Poš pomoći da prebrodi ovu krizu, jer je i sama bila u takvoj situaciji pre nekoliko godina. Dejvid ju je prevario sa starletom, ali je Poš uspela da prevaziđe te probleme. (Poš, Poš, Poš...!)
Presudan dokaz da je neki muškarac zaista pravi muškarac, a ne neka metroseksualna strina. Postoji i ekstremnija verzija lupiti šakom o astal.
Milisav, sredovečni kamiondžija, ulazi u svoj skromni dom. Lepa, supruga mu, kreće:"Milisave, da ti kažem, kuća neokrečena, paprika nije rodila, deca me ne zarezuju uopšte, boli me kurje oko, i ne..." U tom trenutku, teška šaka svom silinom lupi o astal. Trenutna tišina." Lepa, daj da se jede!"
Maca, urbana devojka, bila sa većinom odrasle muške populacije svoje opšine, priča prijateljici: "Ja tako volim te prave muškarčine što znaju da lupe rukom o sto..."
Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.
Životinjska farma. U toku je debata međ' živinom.
Kokoška: Dobro jutro, komšija. Gde ti je supruga?
Patak: Komšinice, šta je to sinoć pucalo oko pola 8?
Kokoška: Šta je pucalo?
Patak: Patak mi je pucao za tvoja jutarnja pitanja! Da se nosiš u kurac krasni, bre.
Kokoška: Samo ti kleveći, jebaće tebe moj đuvegija, čim se vrati iz teretane.
Patak: Kokoško glupa, pa on te vara za jednom cverglankom a ti imaš kokošje slepilo.
Kokoška: Jedi govna. :u razgovor upada ovan:
Ovan: Koji vam je kurac? Čujete se čak do obora. Slušao sam Acu Pejovića na mp4 plejeru, čuo sam vas i preko sluški! Aman.
Kokoška: Ovaj kaže da me muž vara sa nekom iz teretane.
Ovan: Pa, ne znam ja...
Patak: Šta ne znaš, pa reci joj, u kurac te ljubim.
Kokoška: Slušajte vas dvojica. Namerno me zavlačite. Smem da stavim glavu na panj da namerno hoćete da mi srušite brak. :dolazi gazdarica i hvata kokošku:
Kokoška: Koko-koko-dak. Koko-koko-dak.
Patak: (priča ovnu) Jeb'o je panj, evo joj ga panj.
Iako se ne sećam kako je izgledala dojč mark, niti sam išao na Ponte Roso novom fićom kupljenom od jedne plate ili stopirao do Amsterdama, kao moj ćale. Nije mi žao zbog toga!
Žao mi je što više nema oćnih pastirica! Sama predanja o bujnim njedrima i svilenim podsuknjama u kombinaciji sa lakomislenosti i dokonosti, bacju me u težak bedak!
Obronci Rtnja, selo Rujište, leto gospodnje '68.
-Mlada Vlajna i naočiti junoša u kovitlacu starsti natapaju znojem prekonekoliko puta utabanu suvu travu... Ovce bleje, iz torbička miriše slanina i mladi luk...
Obronci Rtnja, selo Rujište, pre neki dan.
-Mladi geometar i njegova verna senka sa pivski stomakom tumaraju zaraslim livadama, kao nešto rade. Idiličnost mesta priziva sećanje na legendarne pastirice istočne Srbije. Sunce prži. Video je par ovaca. Kad bi sad naišao na pastiricu, kad bi mu dala... vode iz bokala. Kad on tamo a ono međutim, neki ex-ćoman, kome ni Drajzerova nije imala leka, bleji, ništa manje nego i ovce...
Izraz vezan za izvestan zvuk koji proizvode testisi u Srba, kad njihove vlasnike odredjena pojava uopšte ne dotiče.
Supruga: "Opet si pio od jutra, kako ćeš sad takav namazan na ručak kod moje mame, cela moja rodbina će biti tamo! Za kog sam se ja udala? Za alkoholičara, eto za koga, a komšinica Dragica, bla bla bla blaaaa blaaa... (reči gube smisao i prelaze u stopljeno mnoštvo iritantnih zvukova)
Lik džabe nabedjen da je alkoholičar, čuje karakterističan zvuk koji ispuštaju testisi: "Alo, bre, ženo luda, batali me, ne idem ja s tobom nigde, šište mi jajca za tvoju mamu i ručak i onu kravetinu Dragicu, i ja sam se oženio tobom pa živim, šta ću, zato sam se malo osvežio da lakše progutam život, he he he..."
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju.
Ko dođe ispred ambulante u 6 (tamo gde se radi od 7) neka zna da nema ništa od toga da će biti prvi na redu, a ako je prvi na redu ne znači da će među prvima ući. Zato je najbolje raspeti šator, poneti plinski rešo, jorgane i laptop sa minimalno 4 filma u memoriji. Tako smo ja i moja familija i moja deca i moja supruga i sad smo svi već ozdravili već peta generacija koja tako radi.
Druga žena.
Venčanje u crkvi:
Pop: Da li ti, Nemanja Miliću, svojom slobodnom voljom uzimaš ovde prisutnu Jovanu Nikolić, da bude tvoja zakonska supruga, da je voliš i poštuješ u bolesti i u zdravlju, u bogatstvu i siromaštvu, dok vas smrt ne rastavi?
Nemanja: Da.
...Sedam godina kasnije:
Nemanja: Jovana, moram da popričam sa tobom...
Jovana: Reci, dragi...
Nemanja: Ja hoću da se razvedemo. Shvatio sam da volim drugu...
Jovana: Svinjo muška! pljas!
Legenda iz doba kad se bela tehnika pravila da traje duže od brakova!
Kultna slovenačka veš mašina originalno namenjena zahtevnom nemačkom tržištu, ali zbog jedne "bezazlene" greškice u dokumentaciji (ili možda kafanske razmene u krčmi "Kod Jože") – srećom po nas, završila u masovnoj distribuciji po čitavoj SFRJ početkom '80-ih!
Puštena u rad davne 1985. godine, ova mašina još uvek pere pouzdano kao Rols Rojs (sve osim para!) – tiho, moćno, dostojanstveno i bez trunke drame. Dok su se imperije raspadale, bubnjevi okretali, a deterdženti menjali mirise, PS 201 je ostala verna domaćica svake generacije – od pionira do influensera.
Legenda kaže: ko jednom opere u PS 201, više nikad ne gleda druge mašine.
Ako je Jugoslavija pukla, ova mašina sigurno nije!
To su komšije koje posle nekog incidenta (ubistvo porodice,samoubistvo itd.) daju intervju za TV kako su oni šokirani time što se desilo i kreću sa hvalospevima o počiniocu (komšiji), a dok nije došla TV ekipa nisu ni znali kako se preziva.
Primer 1:
Ja sam u šoku! On je uvek bio fin komšija,uvek se javljao kad nas sretne,pomagao oko cegera,ko bi rek'o da će tako da popizdi i pobije tazbinu.Primer2:
Prosto neverovatno. Duša od čoveka. Jeste da ga je supruga ostavila zato što ju je lešio k'o vola od batina i odvela decu, da je dobio otkaz zato što se ne trezni i da više nema krov ad glavom, ali ko bi rekao da će da digne ruku na sebe...
Privremeno, funkcionalno ime za nečijeg sina kome smo opet zaboravili ime ili nikad nismo ni znali.
- Odoh sad da mlađeg pokupim iz škole...
- Jel, a pa kako je... siniša?
- Molim? A-ha pa dooobro je, al sad u poslednje vreme neće da uči, napolju je skoro po ceo dan, gleda stalno onaj crtani sa samurajem, čak mi je rekao da od sad hoće da ga zovemo Džek! Ja mu kažem da to nećemo da radimo, jer smo mu supruga i ja dali lepo ime, koje svako može da zapamti, pa zar nije?!
- Pa da (guta krmenadlu), stvarno lepo je,... E eno mi ga autobus nažalost (fala bogu), ništa vidimo se... i naravno pozdravi malog... rendžera Džeka.
Savršena žena. Ona koja u tebi probudi osećaj odgovornosti. Osoba koja, nakon što je upoznaš, promeni čoveka u tebi.
Sama po sebi je - divna. Pametna je, načitana, čita Dostojevskog i Mana, ne voli Mirjanu Bobić-Mojsilović. Iz dobre je loze. Deda joj je služio gardu kod Franje Josifa, baba je završila pravo u Beču. U porodici nema izroda, sve sam primer do primera. Pravi čovek za nju ne sme akademski i intelektualno kaskati za njom, već mora pratiti njen pedigre i humane kvalitete.
Takva žena se ne upoznaje bilo gde. Na nju naletiš na prijemu u francuskoj ambasadi povodom godišnjice rođenja Voltera, kad ti prijatelj, neuspeli pisac, da svoju ulaznicu jer mu se žena porodila. Ona stoji u uglu sa ambasadorovom ženom i komentariše kako je Volter na njenu mladost uticao i promenio joj poglede na svet. Prilaziš joj u momentu kad pomisliš da nemaš šta izgubiti, ipak je sam uspeh njoj prići, jer je i njeno odbijanje samo po sebi uspeh. Prilazi joj se u stilu Vudi Alena, kao nezainteresovano i neupućeno, a opet, s velikim znanjem o materiji koja je na dnevnom redu. Pričate o Godaru i Tarkovskom, kako je Bouvi bio zanimljiv u ranijim fazama karijere i kako je modernom kapitalizmu potrebna reforma.
Opijeni oduševljenjem, izlazite zajedno. Kroz kafu uviđate da ste jedno drugom suđeni. Odlazite na sezonsku premijeru „Labudovog jezera“ i u poslednjoj tužnoj sceni se hvatate za ruke. Ljubav je rođena. Opijen ljubavlju, svoj dosadašnji socijalni život napuštaš i posvećuješ se samo - njoj! Vidiš kako će ti roditi divnu decu, buduću mladež koja će naše društvo voditi napred. E, to se ženi!
Posle nekoliko godina, kad se žar ljubavi ugasi i menopauza približi, mnogo toga se promeni. Ostane taj divni intelekt, ali se na kukovima natalože novi spojleri prouzokovani dugogodišnjim kancelarijskim poslom. Zaljubiš se u mlađu koleginicu s posla, živiš dvostruki život, sve dok žena ne sazna. Kad sazna, sve se sruši, mlađa ne želi da bude u senci, supruga odvodi decu, sve se sruši.
Naravoučenije - ne ženi se pre tridesete i gledaj da do ženidbe pojebeš što više, da u brak uđeš kao čovek ispražnjenih hedonističkih rezervoara, barem po pitanju fizičkih zadovoljstava.
U neka davna, mada ne tako divna vremena, beše Džulovkistan tek još jedan vilajet zemlje Dodžikistana, i to na međi prema Upicanistanu, za koju se pripovedalo da u njoj teku med i mleko. Tako bejahu oni verna raja, sve dok jednog leta ne zaratiše svi vilajeti dodžikistanski, raspade se ova zemlja, a Džulovkistan ostade tako na međi između Upicanistana i novog kalifata seldžukistanskog, koji mu davaše malo svog bogatstva kako bi mu ostao veran vazal, dok mu zatvori Upicanistan sva vrata svoja hatišerifom o embargu.
I preživljavade narod džulovkistanski teške dane kao vazal seldžukistanski, dok jednog dana ne dođe novi vezir i reši da pripoji vilajet kalifatu upicanistanskom.
Gostiše veziri upicanikistanski tri dana i tri noći vezira džulovkistanskog, a onda mu jednog mamurnog jutra rekoše da mora da im preda skoro sva blaga svog vilajeta ako želi da se pripoji njihovom kalifatu. Pristade na to vezir džulovkistanski, ali ne bi drago kalifu seldžukistanskom, koji zazida sve puteve ka zemlji džulovskoj. Uplaši se vezir džulovkistanski, otkaza veru kalifu upicanistanskom, te se porušiše zidovi ka zemlji seldžukistanskoj. Ne bi drago vezirima upicanistanskim, poslaše oni svoje uhode, pobuniše narod džulovkistanski i isteraše vezira, te uhode zemljom ovladaše. Zbunjen beše narod džulovkistanski, jer ne znade kome na vernost da se zakune, te zakrvi međusobno.
Ne bi lako uhodama upicanistanskim, jer življaše dosta podanika seldžukistanskih u vilajetu njihovom. Poteraše vojsku da ih isteraju, a beše kasno kad su shvatili da je podanicima svojim Seldžukistan već moćno oružje izaslao. Pozvaše uhode u pomoć svoje gospodare. Naredi kalif upicanistanski da se nevidljivi bombarderi i dronovi pošalju, te razori osiromašenim uranijumom kule podaničke i mostove u Novom Sadu. Ne bi drago kalifu seldžukistanskom, te išalje on vojsku svoju i specijalne trupe jake, te zauze zemlje u kojima živeše podanici njegovi. I reče kalif upicanistanski da više neće na večeru zvati kalifa seldžukistanskog, a uzvrati mu ovaj isto.
Sedoše za sto u tvrđavi dejtonskoj uhode, kalif i veziri upicanistanski, te kalif i podanici dodžikistanski. Dadoše svi besu novu, koja prekide borbe, ali ostavi omrazu u narodu na međi.
Lik koji je sa umro sa 27 godina (1961)...
dakle kasnije su ga kopirali Hendrix, Janis Joplin, Jim Morrison i Kurt Cobain koji su takodje umrli u 27-moj godini!
Imao je utripovane pesme, njegova najpoznatija pesma je
"Poeziju ce pisati svi"
Zanimljivo je da se u pesmama domacih grupa pojavljuju stihovi iz ove pesme, ili se vec na neki nacin ljudi pozivaju na ove stihove:
*Partibrejkers Hocu Da Znam "Tamo gde je srce, tamo sija sunce";
**Bijelo dugme Jugoslavijo "ko ne slusa pesmu slusace oluju!";
***Zabranjeno Pusenje Od Istoriskog Avnoja "Sloboda ocigledno nije umjela da pjeva"
pogledaj dole u pesmi
San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
*tamo gde je bilo srce stajaće sunce*
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
**KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU**
ali:
***HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA
KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ***Branko Miljković
Epska borba porodično-srpskih razmera. Klasna bitka za prevlast međ' lepšim polom. Svojevrstan sudar generacija, ličnosti i sisa. Dva para, da budem precizniji. Zapravo kad smo već tu, da predstavimo i takmičarke:
- u levom uglu, odmah uz rodnu kuću i šljivik na obližnjoj padini, ponosno isturenih dojki i naoružana varjačom, tepsijom gibanice i ikonom Sv. Petke, stoji MAJKA - gorda, čestita i penzionisana; u desnom, pak, zdušno bodrena od strane glavate tazbine i brojnih rođaka iz lijepe njihove, čast svih udavača sveta brani mlađa, lepša ( eventualno u drugom stanju ) i po veroispovesti drčna – SUPRUGA, grudi manjih ali čvršćih, pakosno ističući burmu na domalom prstu desne ruke kao kakav argument ili, pre će biti, tapiju ( iako istu ne nosi u pravom životu jer je, navodno, ”steže” ).
Sudija ne postoji, pravila nema. Arena je svaka zgodna pril...arena je SVAKA prilika i mesto a nije redak slučaj ni pojava tzv. SOLO-KATE u kojoj je jedna od protivnica odsutna ali se zato radi na marketingu. Borilačke tehnike su raznovrsne ali nedvosmislene. Udarci su tihi, nevidljivi ali jebitačni. Samo se pokatkad iz diskretnog komešanja ovih teškaša prolomi grozotan krik muškarca, po svoj prilici nezgodno priklještenog između gorepomenutih poprsja. On je uostalom i uzrok, i povod, i cilj obeju zaraćenih strana; plen koji se ništa ne pita i ne sme ništa DA pita. Teritorija koju obe vojske žele pod svojom kontrolom. Nešto kao jebeni ”Pojas Gaze” samo ispod pojasa.
Sâm nastanak sukoba, doduše, prekriven je neprozirnim velom tajne, mada određeni nezavisni izvori - koje ovde nećemo imenovati jer ne postoje - tvrde da ima izvesne veze sa vadžajnom. Uostalom, šta nema…
- Iju, ćerko, kakva ti je ovo supa?! Pa, to ni pas s maslom ne bi mog’o da poje’! Dragane, sinko, aj’ kući s majku da ti napravi nešto da se nabubecaš k’o čovek!
- Dragi…Mislila sam, ovaj, da pošto završimo ručak i ISPRATIŠ SVOJU MAJKU da, ovaj, izbušiš nešto…u spavaćoj, ovaj, sobi…
- Izvini, stara...Nisam, ovaj, toliko gladan...
Čuvar hijerarhije u redu. On u svakom trenutku zna ko je kada došao, ko je sledeći, ko je poslednji i vodi računa da niko ne prekrši prirodne zakone opstanka u oazi birokratskog šaltera. Spreman je da svoju poziciju brani i životom.
Mlađa žena: Izvinite, samo da nešto pitam...
Organ reda: Gospođo, molim vas, vratite se na vaše mesto, nemojte tako preko reda, vi ste četrdesetpeti po redu, na ovom šalteru!
Mira (organova supruga): 'Ajde bre, šta zamajavaš ženu, vidiš da je sa malim detetom!
Organ reda: Ćut' more i ja imam šuljeve, pa me niko ne pušta i čekam od tri i petn'est noćas. Da se zna neki red, ne bi ovako bilo! Vratite se gospođo gde vam je mesto, vi ste iza gospođe sa gipsom, a ispred gospodina sa kateterom!
Ako imate priliku za prdnuti, iskoristite je. Osobito ako pišate, jer bez toga pišanje je ravno pisanju bez stavljanja tačke na kraju rečenice.
Bolje popiti pivo sa kumom, nego kafu sa ženom.
Crvena boja je loša.
Čupavo je ono što vidite u ogledalu nakon par dana nebrijanja, i stvarno deluje lepo.
Ćurka nije jelo, već komšinica.
Dekolte je za gledanje.
Džek je Danijels.
Đon je zamena za obraz.
Električar u kući ste vi, pa makar i nešto pokvarili.
Frka je ono što je poželjno u kafani.
Građevinske poslove obavlja kum.
Hladno je poželjno samo kada je pivo u pitanju.
Izuzeci ne postoje, sem ako ste vi u pitanju.
Jelo je glavna hrana koju volite.
Kum je najvažnija osoba u vašem životu.
Laganje je opravdano.
Ljubav, je zabranjena reč.
Majka je ta koja pozajmljuje lovu kada ste u krizi.
Nikada ne veruj ženi koja laže.
Njegov, je reč koju tašta spominje kada nešto govori o vama.
Obožavate roštilj, čak ste sa kumom izidali roštilj veličine omanjeg hrama.
Propisi postoje da bi ih kršili.
Razredna je žena pored tašte koju mrzite do kraja života, jer vas je ista vukla za zulufe.
Svetinja je vaš auto koji vaša supruga ne sme ni da dirne, pa čak ni u slučajevima kada se napijete na kumovoj slavi.
Špahla može da se koristi u građevini i u kulinarstvu.
Tašta, pokretno zlo.
Uvertira je ono što žena od vas očekuje da radite pre sexa, a vi nećete to iz inata.
Vrata su napravljena da šetaju baš onda kada ste pijani i kada treba da ih otključate tiho.
Zlo je ona žena koja vam dođe malo, malo na ručak i kritikuje vas kako ste nemarni i lenji. Drugi naziv za zlo je: vidi pod "tašta".
Život je jeben, ali i zanimljiv, jer da nije takav, kako bi imali razlog da se napijemo sa kumom!
Dva veoma široka pojma, koja mogu imati najrazličitije značenje, međutim, uglavnom se lako prepoznaju shodno kontekstu.
1. Onaj moj:
-Neobuzdani sin
-Senilni matori otac, tast, svekar
-Muž
-Dečko
-Švaler
-Raspali auto
-Traktor
-Polni organ
-Kompjuter
-Asistent
-Sekretar
-Saradnik
-Kolega
-Kandidat za koga sam glasao/la na izborima
-Klavir
-Trombon
-Fagot
-Tromblon
...2. Ona moja:
-Luda kćerka
-Sklerotična veštica (majka, svekrva, tašta)
-Supruga
-Devojka
-Veoma široka kategorija, koja uz nijanse obuhvata: švalerku, kurvu, sekretaricu, koleginicu, asistentkinju i kafe-kuvaricu
-Kandidatkinja za koju samo glasao/la na izborima
-Kosilica
-Pesma što naručujem u kafani
-Violina
-Flauta
-Granata, bomba
-Mašina za veš, suđe
...
Istina je da naše usmeno i pismeno predanje nije zabilježilo trenutak kada nam je neko sličan iskar'o čukunčukunčukunbabu, što uopšte ne znači da se taj čin nije dogodio. Čak šta više, dokazi su razbacani na sve strane, u nama i oko nas.
Iako potenciraju da je inat osnovna odlika našeg nacionalnog bića, treba se zapitati da li inat nazivamo pravim imenom. Da li se to naše "E, nećeš " izgovara drugom, a upućuje sebi ili je to ono "E, nećeš, mater ti jebem agresorsku u pičku ja, dođi 'vamo da te zub'ma zakoljem!" Znate onu frazu "kratak fitilj" ? Mi nemamo tih problema jer kod nas fitilj ne postoji. Eksplodiramo u ruci na prvi nagovještaj dima.
A, ta eksplozija - to je tek za priču. Poruši Snješka štreberu sa cvidžama pa ćeš biti svjedok njegove transformacije u veliko zeleno, najzelenije zeleno, volim te zeleno, zelen vjetar, zelene grane, brod na moru i konj u planini, čudovište. Nije teško pogoditi koga je crtač Marvelovog stripa imao za prvog komšiju.
- Šta to cijepaš kure djedovo? Ček... Pa, to je... Nije valjda moja spomenic... AAAAARGH!!!
"KURIR"
ŠOKANTNO: Nožem na unuka. Supruga sprečila tragediju.
--------------------------------------------------------------------------- Šta je ovo sinko? Manje nego prošli put.
- Smanjene penzije, baba! Čitaš li ti išta?
- AAAAARGH!!!"BLIC"
FRAPANTNO: Babi smanjili penziju. Njena reakcija će vas zaprepastiti.
-------------------------------------------------------------------------- Oooo, školski 100 godina! Kako si me našao? Gdje si se parkirao?
- Lako. Bilo je jedno slobodno mjesto za invalide."INFORMER"
NEVEROVATNO: Paraplegičar pendrekom polupao pogrešno parkiranog Pežoa 507. Policija ga zatekla kako reži, zakačen zubima za retrovizor.
U petom osnovne lešila je osmake i pravila sačekuše srednjoškolcima koji su je zajebavali. Sa petnaest pila je litru i po vinjaka za opkladu u trening kampovima. U prodavnicu i na treninge odlazi kamazom. Ulazi u kafanu, na kant. Šanker, poučen prethodnim iskustvima toči pivo u tešku kriglu, naravno, jer čaše su za košarkašice i odbojkaše.Namrgodjeni pogledi ljube pod i stolove, ko zna - možda iza ledja krije Markov buzdovan. Možda ga i nema, no to ne smanjuje tenziju opasnosti - ima kod sebe dve šake, a te dve šake su ubojita oružja. Njima kod kuće udara o sto kada dobije, kada muž ne sluša, ako je kuhinja ostala u neredu, ako je iznerviraju. Ta ista šaka tuca šnicle za pohovanje i plećke danskih i norveških pivota, naviknutih na rvanje sa vukovima i medvedima.
Njena deca su samo jednom dobila zaušak, šljagu i pljusku po dupetu. Ne mora da ih zove punim imenom kad zaseru, a u školi nemajui ni jednu lošu ocenu. Butinama drobi četiri oraha istovremeno, dupetom zaustavlja voz (brzi, japanski). Sise nema, ne trebaju joj - nisu praktične u njenom poslu. Vezuje rep i ne šminka se, jer to je za žene. Ne diže 120 kila iz bendža, jer to je za muškarce. Ona je iznad toga - stavlja ratničke boje, a iz bendža diže 160 kila u pet ponavljanja. Nema problema sa policijom i zakonom, jer zakon se boji da će ga uzeti u svoje izrazito nežne ruke. U slobodno vreme sparinguje sa momcima iz obezbedjenja klubova i splavova. Za doručak u telo unese 8000 kalorija raznog porekla, posle treninga 14000. U emisiji SAT-a je jednom prilikom golim rukama zamenila dva točka na skaniji. Idealna supruga Vitalija Klička, Valujeva, i jačih boraca iz krvavih sportova.
Sretnem neki dan Miroslava, bivšeg juniorskog prvaka u bacanju kugle. Sija od zadovoljstva:
- Druže, kakvu sam sebi ženu našao! Šaka ko lopata, a patika 46! Zemljotres!
- To bre, ajmo na pivo!
