Vojvodjanski izraz za poludeti, popizdeti, kada vam neko ili nešto dodje preko glave i dodjete na ivicu teranja svega u tri lepe.
Supruga: Dragi, dodji da večeraš, spremila sam ti viršle.
Suprug: A jebale te više viršle, podilajisah od njih.Baba: Prebaci sine na pink, da vidim samo je l' izbaciše nekoga sa farme.
Unuk: Napusti sobu baba, gledam tekmu, podilajisah vise od tvoje farme.Miki: Brate, si proš'o onaj tiket sto si obećavao da ceš nas voditi sve na pivo ako prodjes?
Uki: Ma kakvi proš'o, jeb'o me Verder da me jeb'o Verder, nikad ne pobedjuju, sad našli da pobede, podilajisah više i od njih i od kladze, ima pošaljem sve u pičku materinu i zapalim negde da 'ladim jaja. Kad dobijem neku kintu, evo sutra ima estonska liga, samo je smrt sigurnija od Estonije.
Pedagoški-kazneno-edukativna mera upućena neupućenome, koji je lupio baš u pravom trenutku. Ovaj sleng se neupućenome izražava javno, u trenutku kada nije pogodno šutnuti ga u međunožje, pa je potreban suptilniji način ućutkivanja radi prevencije i zataškavanja situacije.
Večera u restoranu. Okuplljeno staro društvo koje se nije videlo godinama, još od srednje škole.
- Neupućeni: Brate stvarno ne verujem da smo se opet okupili posle toliko godina... Sećate li se one male iz srednje... Nezaobilazne ali lako preskočive pri mimoilaženju. Ma, one ziljave sa teglama, snimio sam je pre neki dan u samoposluzi, natovarila se k'o kamila, valjda joj je to za doručak, šta znam. E da, bila je sa ćerkom, ista keva iz mladjih dana samo sa još većom šansom da dobije odštetu na sudu zbog nasledjene neleposti... Maa kako se bre ono beše zvaše....??
Ž: Znam ja. Zove se Mileva. Ona mi je sada supruga.
Ć: Brate, nešto si mi se usukao... Aj' uzmi pojedi nešto...
To je faza života koju svako dete prodje. Za brojanje se primarno koriste prsti na rukama, ali da se ne bi zabrojali nakon što se predje broj 10, jer mora da se pamti koliko puta se prešlo preko svih prstiju, koriste se i prsti na nogama. Nakon što se dodje do 10, ispruži se prvo palac na nozi, pa zatim sledeći prst, i tako dalje, zato što prsti na nogama predstavljaju desetice. Kad se istroše i prsti na nogama, za dalje se mogu u pomoć angažovati prsti drugara. Brojanje na prste, sa početkom skole, prerasta u matematiku na prste, koja se odnosi na sabiranje i oduzimanje, a ponekad i na množenje i deljenje. Deca vremenom prerastu ovu fazu jer bi u suprotnom mnoge stvari danas bile drugačije: Bil gejts ne bi imao pojma kol'ko para ima, Petar Kralj bi, sa svojom izjavom "a šta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza" iz filma Kad porastem biću kengur, verovatno bio u pravu i oni bi možda stvarno kopali tunele, brzina svetlosti bi bila misaona imenica, hiperinflacija 90ih ne bi bila tako hiper jer bi takvo odredjivanje kursa svima zadavalo glavobolje, a ja ne bi morao 3 dana da računam koliko mi para treba za kesicu sličica, decimalni brojevi verovatno ne bi postojali jer je zajebano sabrati 0,68 i 2,56 na prste, kao i brojne druge stvari koje bi bile različite...
godina 89. p.n.e.
Cezar: I, Flavije Fekalije, moja verna uhodo, koliko vojnika broji vojska našeg neprijatelja?
Flavije Fekalije: Pa da vidimo...(mrmljajući sebi u bradu) Imamo jedan, dva, pet, šest prstiju na nogama i dva prsta na rukama, pa onda devet nožnih i tri obična prsta, pa ovamo još pet nožnih, pa jos 8 nožnih i četiri na rukama...
kasnije...
Cezar: Dobro bre Flavije, brojiš tu već tri sata... Nećemo s njima u rat, vidim da ih ima nepobrojivo mnogoPodmornica Nautilus, dubina: 265 milja ispod nivoa mora:
Mornar: Kapetane, jel se spuštamo danas na 20000 milja ispod nivoa mora?
Kapetan Nemo: Ne mornaru, spuštamo se na 6000 milja.
Mornar: Ali, zar nam neće avanture biti za 70% manje interesantne nego na 20000 milja?
Kapetan Nemo: 'Oće, ali ne možemo da izračunamo još koliko moramo da se spustimo da bi došli do 20000. Posada jednostavno nema dovoljno prstiju za tu višu matematiku. Možemo da idemo do 6000. Za tu računicu imamo dovoljno sredstava...
Uobičajena dinamika događaja u kući po nabavci flat screen televizora.
- Aman zaman, familijo, pa dokle ćete više blenete u to sokoćalo, ucrvljali ste se na tu garnituru k'o deda u trap?! Milorade! Stoku nisi na'ranio nedelju dana, eeej, pocrkaće od gladi, čoveče crni!
- Eh, ženo, ženo, nisam ti ja kriv što si iz Rekovac pa te stra' od "đavolju kutiju", hehe, u ovo selo se ovak'e akvizicije slave i po mesec dana, da znaš...
- Moré, saću ti ja pokažem koe iz Rekovac!...
TV Palma, istog dana
- U selu Bresje kod Jagodine, danas se u prepodnevnim časovima dogodio na ovom području do sada još nezabeležen zločin, prilikom kada je 46-ogodišnja G.P. viljuškom ismasakrirala svog supruga M.P. (53) i to na oči opšteprisutne uže i dalje rodbine koja se tu okupila iz nepoznatih ali svečarskih razloga. Policija sumnja da je ubica rodom iz Rekovca...
Svaki iole ozbiljan fotograf kog ste pogodili za svadbu.
Dotični će ispucati toliko slika da komotno možete da popunite arhiv prosečne tajne službe jedne zemlje.
Na svakoj slici koju napravi ljudi će delovati iskrivljeno do neprepoznatljivosti, neko zino, nekom ispo slinac, neko trepno, nekom ispala sisa. Nema to veze on u trenutku stvara kubizam, niko na sebe ne liči.
Šlag na tortu predstavlja prodaja tih slika nesrećnim ljudima ako se uopšte prepoznaju na fotkama.
On to radi planski, kad se svi ponapijaju, uvali im sliku na kojoj su ziljavi na jedno oko i prodaje je po ceni koju ni Pikaso lično ne bi zacepio.
Ako si kojim slučajem došao na svadbu sa ženom i dvoje sitne dece, spremaj se da prodaš bubreg da bi na kraju otkupio sve slike koje ćeš ionako turiti na regal dok ne požute.
:svadba u toku, kum na stolu, mlada pod stolom, muzika trešti:
-Dobro veče, ja sam fotograf koji vas je danas slikao, vi gospodine imate 6 slika, vaša supruga dve, kćerka jednu to vam je 9x200, 1800 dinara.
-Milunka BENSEDIN! Šta si reko?!
-Pa devet slika 1800 dinara, evo sve vaše slike možete pogledati.
-Je li prijatelju da nisi ti promašio profesiju? Evo ovde namigujem na kumu, ovde mi se ženi vidi komad dupeta kad se sagla da dovati bidermajer, ovde si mi sliko ćeru među sise glavu si joj odseko. Jebo majku ako nisi isti Pikaso, slike ti nemaju nikakvog smisla i koštaju u pičku materinu.
-Vi gospodine ako nećete, ne morate kupiti.
-Kupujem samo ovu de mi je ćera da ne drkaš na nju, a ovu ženinu slobodno zadrži. Ćao zdravo.
Ako ste ikada imali priliku da dok vršite veliku nuždu u toaletu ili serete u prirodi naletite i prelistate neki od tinejdž časopisa pre nego li ga iskoristite u pametnije svrhe ( lično preferiram BRAVO - najbolje upija ), onda ste sigurno u njemu naišli i na ovo SUŠTINSKO pitanje. Cela mudrost leži u tome da iako smo mi muškarci neobično srećni što današnje klinke tako rano počinju da se interesuju za organ zvani KURAC i da im u tome mi vrlo rado pomažemo, one se tako isto vrlo malo ili čak nimalo interesuju za čitavu priču zvanu SEKS. I tako, lutajući svetom potpuno zbunjene i neupućene, u njihovim životima počinju da se pojavljuju neki novi problemi ( sem navikavanja na veći broj profesora ) i nove teme za razgovor ali odgovore na eventualne nedoumice koje nastaju ne mogu pronaći u PRIRODI I DRUŠTVU ili novoj epizodi PRIĐI BLIŽE. Zato se okreću jebenim teenage časopisima - sex info rubrika - u nadi da će im oni otkriti mudrost. Mi nemamo ništa protiv. Samo da nastave i dalje da gutaju...
p.s Emancipovane devojke - iskulirajte, ovo nije vama upućeno. Peace...
Marina, 14 godina, Beograd
Dragi moj BRAVO,
Tvoja sam verna čitateljka već 2 pune godine i želim da ti kažem da mislim da si super i samo tako nastavi :))). Omiljene rubrike su mi 'Šta sad radi Hana Montana' i 'Trač rubrika'. Oduševio me je prošlonedeljni poster Tokio Hotel-a :), jedva čekam vašu reportažu sa njihovog koncerta u Bratislavi :))) Htela bih da ti postavim i jedno pitanje. Naime, moj dečko i ja već neko vreme praktikujemo oralni sex, razmišljamo da uskoro probamo i 'ono', ali ja mislim da još nisam spremna. U svakom slučaju, u poslednje vreme dečko me moli da mu gutam spermu dok svršava ali ja se plašim da ne zatrudnim. Pričala sam i sa nekim starijim drugaricama i one kažu da je to moguće. Interesuje me i tvoje mišljenje. Nadam se tvom brzom odgovoru i hvala ti. Ćaos! :):):):)))))naravno, ljubazno redakcija odgovara već u sledećem broju :
Draga Marina,
Jako nas raduju tvoje pohvale i drago nam je što nas redovno čitaš. Što se odgovora na tvoje pitanje tiče, najpre možemo samo da pohvalimo tvoje interesovanje za ovu tematiku a takođe i da ti se zahvalimo što imaš poverenja u nas i što želiš da podeliš svoje nedoumice sa ostalim čitaocima BRAVO-a. Elem, ne možeš nikako da zatrudniš tako što ćeš progutati spermu svog dečka, potrebno je da sperma dospe u tvoju matericu tj. da tvoj dečko, kojeg ovim putem pozdravljamo, svrši u tvojoj vagini. Sve o seksualnoj edukaciji možeš naći na sajtu sexeducationforteens.com a ne bi bilo loše ni da se konsultuješ sa svojim ginekologom.
Voli te tvoj BRAVO
Nisu rodjeni sa njom ali se ona jednom pojavi i onda je nose kroz čitav svoj život. Pas je oličenje vernosti. Biće beskrajno privrženo svom gospodaru, privrženo u tolikoj meri da ga ni sam gospodar ne može oterati od sebe. Istrpeće sve udarce i nikad neće prestati da voli. Ostaće tu da pokloni sebe, dok strpljivo čeka mrvu pažnje. Tuga koju vidimo u očima psa nije njegova tuga, to je tuga onog u kog pas gleda.
Naša Kira je nestala, nije je bilo sedamnaest dana. Toliko je trajala i potraga, trajala bi i mnogo duže da je nismo pronašli, znam to. Lepljenje plakata, provera svake dojave, čak i one koja nije ulivala poverenje. Sve je stalo u tim danima, postojala je samo Kira. Došao je trenutak ogromne radosti i olakšanja kad je pronadjena, zatim je ponovo dobila pažnju koju je nekad imala. Kao da su se vratili oni meseci njenog života kada je šetana po čitav dan i kad je imala sa kim da se igra i trči po dvorištu, kad smo svi bili srećni. Ovog puta je sve to trajalo kraće, mnogo kraće. Ponovo je zapostavljena i ponovo čeka. Skoči iz one prašine kad me vidi da ulazim na kapiju i pojuri ka meni, juri zamnom sve do vrata, onda nam se pogledi sretnu tek kad zatvaram vrata, tad ugledam taj pogled. Ugledam ga i dok joj spuštam činiju sa hranom, prvo me pogleda, sačeka da odem pa onda počne da jede. Mislim da zna da mi nešto fali, siguran sam u to jer fali i njoj. Ona je strpljiva, čekaće i ostaće verna.
Kada hoćeš nešto da uradiš, a nešto u tebi (insekt, što bi Gidra rekao) ti govori da odustaneš od toga, no ti ipak ugušiš glas u svojoj glavi i postupiš na svoju ruku.
Ljudsko tijelo je naučeno da ne sluša sebe, nego druge oko sebe. Zato i dolazimo u situaciju da smo sebi umislili nešto, da nam se pričinilo, umjesto da vjerujemo svom unutrašnjem glasu koji nikada ne griješi.
Svako svoj put gradi onako kako on zna i umije. I nikada ga ne napravimo idealno, u vidu autoputa, nego je to neka kaldrma, trnovit put prepun prepreka, životnih iskustava koja nas iznova nauče nečemu novom. I dobro je da je tako. Životna filozofija je da čovjek stalno uči, svaki dan. Za kretanje po ovom putu potreban je vodič, a to je upravo taj glas koji nam stvara osjećaj nelagode da ne postupamo kako treba. Naravno, svaki put ima znakove pokraj staze koji nam govore šta da radimo, ali često nam oni nisu potrebni, pa postupamo rutinski. No, i rutineri često pogriješe, stoga pratite znakove, oni su siguran i jedini pravi put.
Sumornim korakom dolazim pred kućna vrata. Pozvonio sam dva puta, kao poštar koji donosi neke vijesti. Moja nije nimalo fina. Supruga otvara, a ja pognute glave kažem jedno lagano: "Dobro veče..."
Na licu joj se dalo primijetiti da zna da nisam došao nikakvim dobrom. Odmah me je upitala: "Kojim zlom?".
"Spakuj stvari, one najbitnije, idemo odavde", odgovorio sam. Zbunjenost na njenom licu pokušao sam da skinem ponavljanjem riječi: "Sutra idemo odavde..."
Tražila je objašnjenje, čemu sve to.
"Prokockao sam sve što imamo. I auto, i kuću, i imovinu. Sve je otišlo. Sutra idemo odavde... Sutra idemo odavde... Zašto nisam stao odmah kad sam vidio da me ne ide? Zašto nisam stao? Sutra idemo odavde..."
Tada sam primijetio da više nego ikada žali za propuštenom prilikom kada je mogla da ode sa roditeljima u inostranstvo, a ona jadnica je vjerovala u konjinu koji je izgubio sve što ima, i ono najvrjednije, njeno povjerenje...
Obična žena srednjih godina, tetka, iz milošte teta. Šarmantna i slatkorečiva gospođa.
Svakog jutra vozač njenog autobusa zaustavlja se na stanici tako da prvim vratima potrefi našu teta Cacu. Ona samouvereno prelazi stepenik po stepenik raspalog autobusa, ostavljajući putnike, i muškog i ženskog pola svih generacija, bez daha prilikom njenog koračanja uz obavezno nameštanje suknje koje je praćeno prekrštenim nogama, prilikom sedanja na prvo sedište koje je rezervisano za nju.
Uvek raspoložena i nasmejana, jebiga, takav je posao, radi sa ljudima, mora biti ljubazna u svakom trenutku pa čak i kada nema da vrati sitan kusur pa pokušava da uvali žvaku, jer u toj situaciji kupac obično bude nadrkan uz, neću žvaku, oću kusur. Mada dovoljan je samo jedan fin i nežan osmeh teta Cace koji će u tom trenutku raspametiti potrošača koji bi uz naklon i izvinjavajući pogled uzeo žvaku iz glatkih Cacinih ruku na čijim se prstima vide sveže nalakirani crveni nokti.
Žena bez škole, mislim na ove više i fakultete. Ima završena četri razreda gimnazije i veliku maturu. Uporno tragala za poslom, popunjavala formulare ali bez veze nemoguće je da se zaposli negde. Ali naša teta Caca, inače skromna žena, našla je svoje utočište u trafici na okretnici seljobusa. Plata jeste mala, ali dovoljna za opstanak i grčevitu borbu za kakav takav život.
Dobroćudna i uvek pozitivna, sposobna je da razvedri uvenule face sugrađana samo svojom pojavom. Klinci iz kraja svako veče čekaju trenutak kada će teta Caca napustiti svoje radno mesto, okrenuti im leđa, prilikom zaključavanja vrata, jer takvu pozadinu nemate baš svuda da vidite, kao dve poveće kriške slatke i ukusne lubenice, omogućiće im miran san.
Žena puna ljubavi, svoju ljubav, svoju jaču polovinu, svog supruga, domara jedne osnovne škole i dalje neizmerno voli. I u dobru i u zlu pa koliko god to trajalo. Jeste joj teško, ali živ se čovek na sve navikne, jer svoga muža skoro da i ne viđa. Ali i teta Caca je obična žena, žena od krvi i mesa, ima svoje potrebe, pa ponekad i prevari svog voljenog, mada to i nije prevara ako uzmemo u obzir da u svom domu, sa svojim domarom skoro nije bila u, da tako kažem, domaćinskim odnosima.
Jebiga, takav je posao ni ja ga ne volim.
Pijavica unutar ljušture u obliku čoveka. Okomljen na svoju žrtvu, konstanto zariva zube u najslabiji, nebranjeni deo, neobazirući se na molbe, uzvike, plakanje. Tvrdog srca, ispija krv i polako, ali sigurno ubija svaku volju za životom, ne prestajući sve dok se poslednja iskra života ne ugasi.
Kao i svakog petka, Mihajlo, kondukter na relaciji Beograd-Moskva je pozdravio suprugu, napuštajući stan i tešeći dragu da će pet dana brzo proći i da se ne brine. Stigavši na železničku stanicu, primećuje da nije poneo papire i kreće nazad kući. Otvarajući vrata, čuje nepoznat muški glas, pokuša da ode do sobe gde mu stoji pištolj, ali odjednom ga prestravi vrisak nagog muškarca koji ga odgurnu u trku i sa odećom u rukama pobeže napolje, ne primećujući da mu je iz džepa ispao novac i zlatan sat. Zbunjeni, prestravljeni Mihajlo mirno sede za kuhinjski sto, natoči sebi čašicu rakije i ispi je polako dok mu se supruga u plaču i strahu izvinjavala i molila za oprost.
"Opraštam ti", reče Mihajlo. Supruga se zaletela u zagrljaj, ali je on nežno odgurnu, uze pare i sat koje su ispale ljubavniku i ostavi ih na kuhinjskom stolu. "Ove pare nemoj sklanjati odavde", reče i izađe napolje žurivši na voz, ostavljajući suprugu uplakanu, ali ipak odobrovoljenu činjenicom da se sve završilo kako treba.
Mesec dana nakon toga, okupilo se ljudi u Mihajlovoj kući, krsna slava. Pije se, jede, veseli. U jednom trenutku kum ustade i pita "Kume, kakve su ovo pare i ovaj zlatan sat ovde?" "To ti je, kume moj, moja žena zaradila jebući se dok ja radim." Muk. Nikome više nije do jela, do pića, veselje je počišćeno i rukom odnešeno kao da je kuga prošla stolom. Supruga u tom trenutku unosi nove tanjire u prostoriju, i pijani Mihajlo joj govori "ponesi još jedan, za svaki slučaj, možda se jebač vrati da završi započet posao, pa da ne jebe čovek gladan".
Od tog dana se za vreme svakog obroka u Mihajlovoj kući ponavljala slika sa krsne slave. Žena je molila, kumila da ne govori to, bar dok deca jedu sa njima, ali se Mihajlo nije obazirao na to. Žena kod svojih nije smela, za razvod je bilo sramota, napolju nije izlazila jer joj se ceo grad smejao, zatvorena između četiri zida, sa skoro svakodnevnim prozivanjem od strane sopstvenog muža, žena je počela da kopni. Snaga tih reči je bila snage najjačih šamara, ali je bila ubeđena da bi je ti šamari mnogo manje boleli nego pogledi sirote dece koji su sa prezirom posmatrali sopstvenu majku dok je otac smirenim glasom psihički teroriše.
Sreda popodne, Mihajlo ide kući sa dugog puta, i vidi hitnu pomoć i policiju kako stoje ispred kuće. Ulazi unutra i u hodniku primećuje njihajuću siluetu koja je visila na konopcu. Prišavši bliže, primećuje da je to beživotno telo njegove "voljene" supruge. "E tako!", uskliknu Mihajlo, "da sam je ja ubio onaj dan, robijao bih doživotno, ovako se ubila sama, pa ja nisam ništa kriv." Čuvši to, ljudi iz hitne pomoći prestadoše skidati telo žene i stadoše kao ukopani. Komandir policije im podviknu da požure i momci iz hitne pomoći nevoljno nastaviše, gledajući Mihajla, uglas šaputavši "Prokletniče"...
Lik koji ceo život gleda kroz šah i ima najmanje tri poteza unapred u glavi.
Brale, kako si uspeo da središ situaciju sa taštom? Mislim, nikada nisi imao frku sa njom, nikad ružnu reč, nikad ništa.
Pazi ovako:
Kupiš tašti svake nedelje neko lepo cveće, ali pazi, kupiš uvek paran broj cvetova, kao da ideš na groblje. Ona u početku iz kulture neće reći ništa, ali će preko supruge da nabaci za to. Ti se pravi lud kada ti to supruga spomene, reci da si se zajebo ili te zajebala ona što prodaje cveće i tako nešto. Čekaj momenat da ti tašta skrene pažnju sa pitanjem: Što zete kupuješ uvek paran broj cvetova? Na njeno pitanje je dovoljno da se zlokobno nasmešiš.
Tastu kupiš namerno neki loš kineski štap za pecanje, i čekaš priliku da ga na prvom pecanje, a fala bogu kineski je, pokida i da vidš njegovu facu kada to uradi. Njemu je dovoljan pogled tipa : Pa dobro taste, što sjeba poklon? Nikako da mu to kažeš, samo mu uputi pogled!
Šurjaka izmlataš još u početku veze sa svojom budućom suprugom, i to sve kao ne znajući da je on brat tvoje drage. Tim potezom si ga matirao do daljnjeg.
Koji si ti šahista!
Dugomentražni film u režiji osiguravajućeg društva u kome glavni junak, našavši se u zemlji čuda po imenu Srbija, pokušava da naplati osiguranu sumu za doživljenu nesreću od osiguravajućeg društva čiji je osiguranik.
- Gospodine Petroviću, koliko vidim, vi ste pali sa klupe dok ste sekli ruže u sopstvenoj bašti i pritom zadobili prelom ruke, zar ne?
- Tako je.
- Imate li svedoke da se nesreća dogodila baš pod uslovima koje ste naveli?
- Da, moja supruga je bila u bašti sa mnom.
- Imate li dozvolu za gajenje cveća?
- Imam.
- Jeste li obavestili komšije da ćete se baviti tim riskantnim poslom?
- Jesam.
- Tri dana pre, pismenom notifikacijom?
- Da.
- Jeste li imali pored sebe paket za prvu pomoć, koji je obavezno nositi pri obavljanju opasnih poslova?
- Da, imao sam.
- Da li ste bili pod uticajem alkohola ili nekih opojnih sredstava?
- Ne, nikako.
- Da li ste se možda bavili ovim riskantnim poslom noću?
- Ne nikako, na dnevnom svetlu.
- Gospodine Petroviću, pa jeste li vi sekli ruže DANJU?
- Da, kada drugo?
- Zakonom je kažnjivo seći biljke dok vrše fotosintezu. Molimo Vas da povučete zahev za isplatu, inače ćemo biti primorani da vas tužimo Zavodu za zaštitu biljaka. Doviđenja i prijatan dan.
Kolona u grafikonu osobenosti i navika jednog homo-sapiensa zbog koje nećete imalo nimalo jasniju sliku o istom. Pojam tako površne sklonosti prema nečemu da na njega, fazon, ne morate ni hanzaplast da stavljate. "Hobi" nije, "kurac" nije, ali je možda pomalo od oba. Ustvari, nekakva najpribližnija definicija naslovne kategorije bi se najverovatnije kretala u opsegu termina kao što su poklonik, entuzijasta i paćinko, mada bi i to bilo nedovoljno za njeno konačno klasifikovanje u ovaj naš nesrećni rečnik.
Jer jedan zaljubljenik možete biti u prirodu, operu, pozorište, hranu, kola, jedriličarstvo, istoriju...a da pritom ništa od navedenog ne poznajete sleš gotivite bolje/više od bilo koje druge rendom osobe na ovoj planeti. "Zaljubljenici" su, zapravo, blazirane ljušture, primerci operisani od duha i strasti u sterilnom okruženju sopstvenih života, koji su privatno zanimljivi k'o utakmica petlića u malom fudbalu (idemo na podvodni hokej) dok se široj javnosti predstavljaju ili žele predstaviti u totalno drugom svetlu, tipa finala jebenog SP-a. Krajnje provaljeno, ako mene pitate. Srdačan.
- Znate...Ja sam oduvek bio zaljubljenik u Himalaje. Eto, ni sam ne znam zašto, ali tako je. Mislim - nisam nikada bio tamo ili ništa slično, ali...eto.
- Super, super, nego ae sad pomeri taj auto da mogu da se isparkiram, ok?...
- Bliži se leto a mi pitamo poznate gde planiraju svoj zasluženi odmor. Danas je sa nama Ivan Bosiljčić, glumac, pevač, mladi tata i kurac od ovce. Ivane, da li ste vi i vaša supruga već odlučili gde ćete za leto?
- Oh, kako da ne! Znate, posle naporne i pune sezone čoveku zaista treba da negde ode i nađe inspiraciju za nove umetničke poduhvate, a kako smo i ja i Jelena strastveni zaljubljenici u umetnost, odlučili smo da...
- Ivane, oprostite što vas prekidam, ali moraćemo ovo da završimo neki drugi vek, kamermanu je ponovo pozlilo...Dobro je, Slaviša, saćemo u kombi...
Jebačina u braku, rečnikom Emili von Popaditz. Interesantno je da istu eufemizmom iz naslova definišu podjednako i Pravo i Crkva, doduše sa nešto drugačijim tumačenjima u odnosu na realnost savremenog života.
Jer biblijska percepcija Žene kao "neposlušnog zabludelog rebra" (Knjiga Postanja, najtvrđi povez) ne može biti dalje od zakona ljudsko-zemaljskih, koji je štite k'o Nišlija "Merak" pivo...iako i sâm znajući da pomenuto nagriza prugu čak i kada ga ispišaš par sati nakon konzumacije.
- Pope Gavrilo, šta da radim, žena mi ne ispunjava bračne dužnosti?
- Hm, podeliću s tobom ovaj stih iz Biblije pa ga ti interpretiraj kako hoćeš: "...I ako koza ustegne da daje plodove svoje i radije s drugim kozama u tržni centar ide, a ti uzberi jednu šibu pa po njoj broj do Dvanaest Apostola Princopratilaca..."
- Hvala, pope, puno si mi pomogao!-------------------------
- U redu. Dakle, vi želite razvod od vaše supruge. Po kojem osnovu? Neverstvo? Nepomirljive razlike?
- Je l' može "neobavljanje bračnih dužnosti, godinama"?!
- Hm, dozvolite da vam citiram član 7 iz našeg Uputstva za brakorazvodni proces: "Ako muška stranka navede uskraćene ili na bilo koji drugi način neobavljane bračne dužnosti kao razlog razvoda od svog partnera, oduzima mu se sva imovina i plaća mesečnu alimentaciju u vrednosti od 30 grama zlata..."
- :glp: Ma pomiriću se ja sa njom već nekako, hehe...
- Ne trudite se, gospodine, vaša supruga je upravo kod mog kolege na kraju hodnika...
Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.
(Istinit događaj sa odeljenja ortopedije Urgentnog centra, leta gospodnjeg 2011. godine. Svedok: ja)
Ulaze u hodnik rajetin, tj. markantni gospodin srednjih godina, njegova supruga i vidno potrešena kćerka. Prati ih cajkan, a oko njih, šibaju doktori iz hitne službe i voze nekoliko polomljenih ljudi. Ispostavlja se da je kćerka izazvala tešku saobraćajku i polomila sve ove jadnike, dok njoj ne fali dlaka s glave.Policajac: Evo, samo potpišite ovde, i dobićete poziv od sudije.
Čovek: A izvinite, da Vas pitam, koliko je to?
Policajac: Čega?
Čovek: Pa negativnih poena?
Policajac: Ne znam stvarno... To će sudija...
Čovek: A ne znate. A znate li da li je to više od 15? Mislim, dete već ima 3 poena, pa ako bude 15, ne bi valjalo nikako da izgubi dozvolu...
Policajac: Ne znam stvarno, to će sudija odrediti.
Čovek: Ne plači, sine, učinićemo sve da ne izgubiš dozvolu, mama je već zvala advokata...
Mona Liza mlečnog carstva.
Stvarno ne znam koje cveće žvaće pa se onol'ko kezulji. Ipak, ima nečeg u tom osmehu. A, bogami i u pogledu...
Prava dika i ponos Srbije, kraljica među dojkarama, i redovni specijalni gost emisije Fazoni & Fore, krava Veronika je ostala u senci. Mnogima je njena ozbiljnost i romska nacionalnost smetala. Nije bilo bitno što daje 66 litara mleka dnevno...
"Dolina simentalki", tri drugarice u separeu cirkaju šampanjac... cepa tehno...
Rumena: Rule, idi naruči još janjetine, ću crknem kolko me uvatilo. Ukiseliće mi se mleko.
Ruža: Idi bre povraćaj pa da nastavimo, nemoj da bude da smo džaba bacale ljige... M, šta misliš o onoj vancagi? Dobar bik, a?
Veronika: Paaa, ja imam mog veterinara, akušera Tomu i verna sam mu. :misli su odlutale na njenu prvu ljubav, počela je da se smeje. Setila se kako joj je izrecitovao prvu pesmu:
Ruža: Stvarno si bre glupa. Ko te stavi na ono čokoladno mleko ispišam mu se na facu. Pa de može da bude bolje nego kad te dovati bikonja i tolko otrese da ti se mleko odmah pretvori u kajmak. Kao ovlažiš kad ti gurne toplomer? Ae, ne lupaj.
Veronika: A? Šta? ... Što dobro ovo cveće. Gde ste ubrali?
Ruža: Završio nam Rudonja.
Veronika: Pa, dobro, da nastavim... Volim kad me nekad dečijim nunčakama pukne po bulji.
Rumena: Blj, blj...
Ruža: Rumena, oladi malo. Ti kao glumiš neku sveticu? A?
Rumena: BLJ!
Veronika: Neeeee na meneeeee...
Rumena: BLJUUUUUUUUUUUV!Haljina je bila upropaštena a ona osramoćena. Svi su joj se smejali. Otišla je kraj obale Morave i plakala... Veronika je odlučila dumre...
Ali nije. Svima je poznato kako se probila u svetu šou biznisa i da joj je Ljubivoje Ršumović bio menadžer i stilista. Ili, nešto drugo...
teenage chasopsis koji kako i kod nas tako i na zapadu chitaju mladi narashtaji sa koeficijentom intaligencije manjim od 80 u nadi da ce reshenje za svoju glupost,ruznocu i opshti neuspeh u drushtvu pronaci bash tu.
chasopis je pun idiotskih tema,tipa HELP!redakcija pomaze,i onda moroni sa svojim mizarnim drushtvenim zivotom pishu o svojim problemima.takodje se mogu naci chlanci o tokio hotelu,britney spirs,i josh mnogo kojekakvih likova koje paznju na sebe pokushavaju da skenu svojom ekscentrichnoshcu.
uz svaki broj je obavezan i poster nekog izfeminiziranog lika,boy benda,ponekad se nace i neka ok cica,ali su najcheshci tokio hotel,panic!at the disco i svi bizarni tkz. muzichari.
sve u svemu,chasopish ima apslutno idiostke chlanke,teme,fotografije...
npr.
kako redakcija pomoza mladoj napacenoj tinejdzerki:
ona:Molim vas pomozite mi,imam jako veliki problem.
moj dechko je jako agresivan prema meni,redovno me bije,vrlo je grub.po celom telu imam modrice,pa chak ni majcu ne smem da skinem pred roditeljima.od skoro upraznjavamo sexualne odnose,na njegovu inicijativu.ako ga odbijem,dobijam shamar ili shutiranje u stomak.
od nedavno je pocheo i da me vezuje za radijator u toku odnsa.
ali ja ga mnogo volim,i ne smem da ga izgubim,pa makar ovo trpela do kraja zivota!
sta da radim????
voli vas vasha verna chitateljkaredakcija:
moronu!!!!kako sta da radish??!!!
cuti i trpi!!!ako ga volish,malo batina,posekotina i preloma su mala stvar.ukoliko ti napravi neku dozivotnu povredu ili te dozivotno unakazi,mogla bi da razmishljash da poprichate.do tada samo se prepusti batinama i grubom sexu.pozdravili:
chitalac:
zovem se mirko,imam 13 god,a moj brat 17.
ja i moj brat jako volimo da zadovoljavamo jedan drugog.obichno pochnemo sa sporom i blagom masturbacijom,a zavrshi se sa oralniom sexom.obichno ja njega prvog zadovoljim a potom i on mene.moj brat kaze da je to sasvim normalno.
da li je to stvarno normalno ili smo mi homoseksualci???
hvala unapredredakcija:
mirko,to je sasvim normalno za mlade momke.samo napred!!! mi te podrzavamo!!!
Vrsta koja se nalazi na dnu hijerarhijske piramide u zemlji. On je ona karika koja se prekinula u lancu ishrane. Zahvaljujući zakonima, normama i društvenim običajima- poslednja rupa na svirali.
Prioritet sedanja u GSP-u:
-trudnice
-invalidi
-penzioneri
-roditelji s decom
-deca bez roditelja
-Romi
-matori ljudi
-mlade devojke
-mladi muškarciPrioritet zapošljavanja:
-partijski drugovi
-porodica i rođaci
-socijalni slučajevi (kada EU pritisne vladu, a vlada poslodavce)
-Romi (videti prethodnu napomenu)
-invalidi (videti prethodne napomene)
-iskusna radnica koja već ima decu (kod privatnika, koji traži stručnost)
-iskusni radnik (videti prethodnu napomenu)
-mlada radnica (šef lično izvrši ginekološki pregled... khm... da ustanovi da li će da zatrudni u dogledno vreme)
-mladi radnik (mora da ima manje od 25 godina i barem 10 godina iskustva u struci)Prioritet kupanja u stanu:
-deca (ok, rano ležu)
-baba i deda (stari su, treba imati razumevanja za njihove godine)
-mama i tata (poštujmo ljude koji su nam dali krov nad glavom)
-supruga (dame imaju prednost!)
-mlad čovek ("kakve veze ima što je prazan bojler, mlad si, tebi je kupanje u hladnom zdravo!").Mladi muškarci imaju prioritet jedino kada dođe do mobilizacije za rat, tada ponosito stoje na grudima otadžbine.
Pehirati. Svezati šuhru bi u nekom Bosanskom slengu znacilo izazvati neciji pogresan potez, neku nezgodu, izgovoriti neke rijeci ili uciniti nesto sto ce neku osobu moralno oboriti tako snazno da i one stvari, koje inace radi rutinski, izvede kao najveci amater.
E upravo je to moja supruga sinoc uradila Sammiru iz Dinama.
Ali vratimo se par sati prije tog dogadjaja. Ponosno sam izasao iz kladionice noseci "sigurno dobitni" listic. Prepoznao sam dobitnu konbinaciju, 5 parova koji ce mi sigurno donijeti novac da platim racun za struju koji je prosli mjesec malo jaci nego inace (zahladilo malo, pa se grijalica pali).
1 na Atl.Madrid, 1 na Lille, 1 na Villareal, 1x na Salzburg protiv Juventusa (poklon kladionice) i 1 na Dinamo protiv Brugge-a.
Pocinju tekme, sve se laganino odvija u prvom pravcu, cak i ovaj Salzburg koji je po meni bio najrizicniji potez (ali je dobra kvota) povede sa 1:0 protiv Juvea.
I tako laganino pratim Dinamo na TV-u, mrljave, vec me nerviraju, pate se protiv ekipe koja nije puno pokazala u prve dvije utakmice. Negdje na sredini drugog poluvremena kada je kcerkica zaspala, dodje i supruga, sa svojim cuvenim pitanjem "sta to gledas?", a ekran metar sa metar, zeleni pasnjak i 22 hajvana gone loptu. "Gledam ljubavi pornic, zar se lijepo ne vidi. Cuj sta gledam?". Prica od prilike ide dalje ovako:
Ona: "Sta se nerviras, pitanje je bilo retoricko."
Ja: "Ma ne nerviram se, ustvari nerviram. Stavio na kladionici da ce Dinamo dobiti i vidi kako se pate."
Ona: "Sto se kladis, kad ne znas."
Ja: "Eto ti mi reci. Nemoj me majke ti dodatno loziti. Dosta mi je ovih 11 morona."
... mucna tisina ... pljus penal za Dinamo, 10 minuta do kraja.
Ja: "Evo ga." ... igraci se natezu sa sudijom ... par minuta prekida ...
Ona: "Promasice."
Ja: "De ba koji ti je, sto ce promasiti. Lik dao 17 golova u ovoj sezoni, ovo je rutina. Ide lova."
Ona: "Pa vidi ga kako se usro od straha. Osim toga, kad si ti dobio na kladionici."
... Sammir se zatrca i slozi u stativu ...
Ja:" Pa hebem ga ja , da ge hebem, svezala si mu šuhru toliku da bi promasio da nije bilo nikoga na golu."
Ona: "hi hi hi hi ..."
Ja: "Gori sam ja hajvan koji sa zenom gledam utakmicu. Gledaj "Kucanice" na RTL-u, odoh u drugu sobu dogledati kraj."
.......
Legendarni američki doručak. Prenapaćeni kliše reditelja i producenata. Vrhunac jutarnjeg rituala osvešćivanja. Cigla u zidu srećne porodice. Početak još jednog znojavog i mučnog radnog dana.
Može se služiti sa sokom od pomorandže. Jedini rival mu je kornfleks, koji dominira u tinejdžerskim godinama.
Sunce se probija kroz prašnjave roletne. Džon Pikins se diže iz svog bračnog kreveta, češe jaja i trlja oči. Baca jedan pogled na papire koje treba da završi danas, i već oseća gorak ukus u ustima. Pada mu na pamet da je to možda od žurke sinoć. Odlazi do wc-a da se osveži i javi zovu prirode. Kroz otvorena vrata mu nozdrve golica već poznat miris. Pucketanje masti na tiganju i aroma porodičnog doručka ga požuruju pri silasku niz stepenice. Još nameštajući kravatu i ispravljajući rukave na košulji, ljubi svoju vedru ženicu i svoja dva deteta. Izlazi napolje da pokupi novine, i videvši deo novina za ekonomiju, pojavi mu se blagi smešak na kraju usne. Seda za sto, uzima salvetu, i čeka dobacujući šaljivo ženi da požuri. Za tren oka, pred njim su dva jaja na oko, 4 komada slanine, kriška hleba, i supruga, koja mu sa osmehom sipa čašu soka. Danas će biti dobar dan.
